971. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Od pisca Darka Tuševljakovića saznajemo da je njegov roman „Jaz”, nedavno objavljen na italijanskom jeziku, već tamo u konkurenciji za jednu nagradu. O nominacijama, ali za nagradu „Stanislav Lem” koju dodeljuje IKC „Solaris” iz Novog Sada, priča Saša Radonjić i otkriva koja su trojica pisaca sada u trci za ovo priznanje.

Za one koji bi da pišu kao E.A. Po – ili da, bar, dovrše jednu njegovu započetu priču, Tihomir Jovanovićnajavljuje konkurs za zbirku „Regia fantastika” u kojoj će se naći najbolji koji budu uspeli da na originalan način dovrše „Svetioničara”!

Konačno, Miloš Cvetković, Miloš Stojković i Đorđe Bajićsu sumirali svoje viđenje filmske 2019. godine – koji su, po njima, najbolji filmovi fantastike i horora, uz dodatni osvrt na TV-serije.

Psiholozi iznenadili izjavom: Horor filmovi su korisni za vas, možete ih puštati čak i deci

Bilo da je Noć veštica na pomolu ili ne, u bilo koje doba godine, horori su popularan žanr filmova. Naravno, ne uživa svako u prizorima strave i užasa, ali kako tvdi Stiv Mekijon, psihoanalitičar, prirodno je da nam horor filmovi budu privlačan izvor zabave.

– Kada vas neko uplaši noseći kostim za Noć veštica, istog trenutka vršite procenu da li je reč o stvarnoj ili lažnoj pretnji. Ukoliko ne postoji stvarna pretnja, smiruju se i fiziološki i psihološki mehanizmi – tvrdi Mekijon za Unilad.

On objašnjava da je suština u tome kako horor filmovi izvrću naš urođeni poriv da se borimo ili bežimo kada smo suočeni sa pretnjom.

Čak i kada vaše telo spozna da ne postoji pretnja, osetićete istinski strah, ali umesto kortizola, hormona stresa, vaš organizam luči dopamin zbog kojeg se dobro osećate. Zato nije neuobičajeno da se neko histerično smeje nakon što bude uplašen – kaže Mekijon.

Veštica izlazi iz ekrana

Iako horor filmovi nisu najprikladniji žanr za malu decu, u jednom trenutku njihovog odrastanja ne bi bilo na odmet prikazati im neki manje zastrašujuć horor film kako bi se upoznali sa osećajem bezazlene uplašenosti.

Trenutak pretrpljenog straha brzo svene, ali od značaja onoga što nas je uplašilo zavisi kakve će posledice strah imati po našu svest. To može biti prilika da se osnažimo, da osetimo zadovoljavajući nalet adrenalina, a, u ekstremnom slučaju, strah može izazvati traumu.

Kako ističe Stiven King, čuveni autor priča strave i užasa, postoje tri vrste straha koje gledaoci horor filmova mogu da iskuse: grozotu, stravu i užas. Strava je prizor nečega natprirodnog, kao na primer ogromnog pauka ili živog mrtvaca. Užas je, pak, suptilniji. Svetla se naglo ugase, a vi u tom mraku čujete nekoga iza sebe. Kada se okrenete, vidite da nema nikoga.

Predmet onoga što vas može zastrašiti varira od osobe do osobe. Šta vas plaši jednostavno zavisi od osobina vaše ličnosti.

Jeza nas spopada kao pokušaj organizma da se prilagodi dvosmislenosti pretnje koju drugi predstavljaju. Po rečima Alfreda Hičkoka:

– Ono što užasava nije glasan tresak, već iščekivanje istog.

Stiv Mekijon smatra da je kratkoročni stres pogodan po nas jer pospešuje naš učinak pri izvršenju nekog zadatka, te da su osobe koje uživaju u horor filmova sklonije ka prihvatanju izazova i uzbuđenja koja bi neko drugi izbegavao.

Ipak, on upozorava da je i ovde potrebno imati meru.

– Nezdravo je biti hronično zastrašen i istresiran. U tom slučaju, visoke doze adrenalina i kortizola mogu proizvesti neravnomerne otkucaje srca i stezanje arterija, što za neke pojedince predstavlja pretnju od srčanog udara.

On smatra da je u redu gledati horor filmove povremeno, jer organizam mora da se oporavi od stresa.

Kako ističe Stjuart Fišof, profesor psihologije sa državnog Univerziteta u Kaliforniji, jedan od glavnih razloga što uživamo u horor filmova jeste potraga za nečim uzbuđujućim. Našem umu, kao i svakom dobrom motoru, povremeno je potreban nadražaj.

Hobiti se “skućili” u Jermeniji

Fanove popularnih Tolkinovih dela verovatno će obradovati informacija da u Jermeniji postoji hotel koji u svemu dočarava postojbinu Hobita. Dvojica Jermena, braća Gulanijan, sagradila su u podnožju planine Kuću Hobita, kompleks hotel u Dilijanu.

Kuca Hobita u Jermeniji

Neki delovi pansiona idu duboko u zemlju. Krovovi su prekriveni zemljom, travom i cvećem. I svih šest kućica je maksimalno udobno, kako i priliči hobitima.

Prenoćište košta između 52 i 83 dolara, što je znatno iznad lokalne prosečne cene. Ali gosti su tu u svako doba godine. Sve je rezervisano do kraja leta.

Čitav projekat je porodični posao. Od nacrta do kontrole izgradnje. Trebalo je rešiti problem krovova, da budu stabilni i vodonepropusni, a da trava na njima ostane zelena. Jedan od tehničkih izazova bio je i postavljanje okruglih vrata tako da lako mogu da se otvore.

Iako se kuće spolja čine malim, visina krova kreće se između dva i dva i po metra. Nameštaj su izradili majstori Dilijana. Pansion je otvorio i nova radna mesta za lokalne stanovnike. Svaka kuća ima 20 kvadratnih metara.

“Zemlja Snovija” od danas u prodaji

„Zemlja Snovija“ predstavlja metaforično putovanje junaka u svet ispunjen mitskim bićima, koje će ga dovesti do samospoznaje i saznanja da se krug života nikada ne prekida. Ovo je knjiga Branka Miloradovića koja se od danas nalazi u prodaji. Knjigu je objavila Laguna.

Zemlja Snovija

Lekari se bore za život čuvenog arheologa profesora Hadžića. Da bi preživeo, on mora da se suoči sa samim sobom i poseti zemlju Snoviju. Dok pored njegovog kreveta sedi njegov sin Arsa, profesor Hadžić uz pomoć devojčice Pele odlazi na duhovno putovanje u čudesno prostranstvo ispunjeno mitskim bićima.

„Roman ’Zemlja Snovija’ predstavlja put po nepreglednim poljima unutrašnjeg bića profesora Hadžića uz duhovnu asistenciju devojčice Pele“, dodatno otkriva autor knjige Branko Miloradović. „Magična zemlja prepuna mitskih bića pomaže junacima da spoznaju sami sebe i da pronađu odgovore na brojna pitanja.

Ovo je knjiga prepuna avanture u kojoj će najmlađi uživati, a oni koji će im priču čitati razmišljaće o sopstvenoj zemlji Snoviji.“

Kompletan autorski honorar od prodaje prvog izdanja „Zemlje Snovije“ biće uplaćen Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj.

Večeras je Međunarodna noć Hari Poter knjiga

Ove godine, širom sveta, fanovi Harija Potera i čudesnog Hogvorts sveta magije, proslaviće Međunarodnu noć Hari Poter knjiga je u četvrtak, 6. februara

Hari Poter i zmaj

 

Izdavačka kuća „EvroBook” se i ove godine priključuje obeležavanju ove noći odobravanjem dodatnog popusta (još 10%, što je ukupno 30%) na sva Hari Poter izdanja za sve onlineporudžbine (preko sajta i društvenih mreža), kao i za porudžbine preko telefona (011/344 66 18) od 3. do 9. februara 2020. godine.

Takođe, u saradnji sa Dečjim odeljenjem Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj” i Izdavačkom kućom „Čarobna knjiga” biće upriličeno druženje sa starim i budućim fanovima Harija Potera, kao i ljubiteljima fantastike.

Tema ovogodišnje Noći Hari Poter knjiga je Tročarobnjački turnir. Inspirisani likovima koje je predstavila britanska spisateljica J. K. Rouling u ovom sjajnom serijalu, ideja je da 6. februara u 18 sati svi maskirani (lik iz knjige po izboru) budu u Zmaj Jovinoj 1, međusprat (Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda).
Svi zainteresovani mogu da učestvuju u Tročarobnjačkomkvizu znanja. Ako volite da crtate možete ilustrovati omiljene delove iz ilustrovanih izdanja od kojih će biti napravljena magičnaizložba, a ljubitelji pisane reči moći će pred publikom da pročitaju svoje omiljene delove iz knjige „Hari Poter i Vatreni pehar”.
Kviz-druženje se organizuje i u Dečjem odeljenju gradske biblioteke u Zrenjaninu.

HP plakat Biblioteke grada

Na druženju će se pričati o Hariju Poteru i prelistavati ilustrovane knjige: „Hari Poter i kamen mudrosti”, „Hari Poter i dvorana tajni”, „Hari Poter i zatvorenik iz Askabana” i ovogodišnje izdanje „Hari Poter i Vatreni pehar” (8. oktobra 2019. objavljeno u Velikoj Brtaniji, a ubrzo zatimi i u Srbiji).

Serijal knjiga o Hariju Poteru, jedan je od najprodavanijih romana za decu i tinejdžere. Prvih sedam knjiga objavljeno je od 1997. do 2007. godine, a osma „Hari Poter i ukleto dete” 2016. godine. Ove hit knjige prodate su pola milijarde primeraka u preko 200 zemalja. Prevedene su na 80 svetskih jezika i na osnovnu ovih knjiga nastalo je osam filmskih hitova.

Poznati nominovani za 6. dodelu nagrade “Stanislav Lem”

Žiri nagrade “Stanislav Lem”, koju dodeljuje IKC Solaris za fantastiku u književnosti, a koji je radio u sastavu – prof. dr Sava Damjanov, (predsednik) Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica SOLARISA) doneo je odluku da u najuži izbor za ovo priznanje budu uvršteni sledeći autori: Aleksandar Gatalica, Goran Petrović i Aleksandar Tešić.

Stanislav Lem nagrada

Dosadašnji laureati su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev i Jovica Aćin, a pored plakete, nagrađeni dobija jedan vrhunski švajcarski ručni časovnik.

Između dve dodele je objavljena antologija “Sazvežđe Lem” gde su zastupljeni svi autori koji su se prethodnih godina našli u najužim izborima. Antologiju je priredio Saša Radonjić, a kao urednik i recenzent je potpisao Sava Damjanov.

Dobitnik za 2020. godinu će biti proglašen 20. februara, a ceremonija uručenja će biti upriličena početkom marta na ovogodišnjem Salonu knjiga u Novom Sadu.

Novo izdanje romana “Piknik pored puta” braće Strugacki

Prvi put objavljen 1972. godine, “Piknik pored puta” Arkadija i Borisa Strugackog se i dalje smatra jednim od najvećih romana naučne fantastike. Ovo delo je upravo doživelo novo izdanje na srpskom jeziku zahvaljujući Plato izdavaštvu a za prevod sa ruskog pobrinuo se Milan Čolić, javlja Art-Anima.

PiknikPoredPuta

Radnja romana prati događaje koji se odvijaju deset godina nakon što Zemlju na šest različitih mesta nakratko posete vanzemaljci. Mesta na kojima su se vanzemaljci pojavili, naučnici nazivaju Zonama posete, a karakteristična su po izmenjenim zakonima fizike i negostuljibivosti prema zemaljskim oblicima života.

Zone postaju prostor na kom se susreću ljudsko i vanzemaljsko, racionalno i volšebno. Zbog osobina koje se graniče sa magijom ove oblasti postaju predmet interesovanja ne samo naučnih nego i političkih, vojnih i kriminalnih organizacija koje na različite načine pokušavaju da se domognu skrivenih artefakata.

Zbog opasnih i okultnih sila kojima su Zone ispunjene jedini koji se upuštaju u potragu i istraživanje sada nepoznatog prostora jesu stalkeri – ljudi spremni ili primorani da žrtvuju svoje i živote svojih najbližih kako bi došli do ostvarenja najvećih želja.

Andrej Tarkovski je 1979. godine prema knjizi snimio kultni film Stalker, a knjiga je poslužila kao inspiracija za popularnu video igru S.T.A.L.K.E.R: Shadow of Chernobyl.