Tribina o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici tačno u podne

Gostovanjem Dejana Ajdačića, Gorana Skrobonje i Zorana Stefanovića u Kulturnom centru Beograda 24. septembra – galerija ArtGet, obeležava se izlazak tri kapitalne knjige: „Slovenska naučna fantastika kod Srba“, „Tren srpske fantastike: 15 razgovora“ i „Odblesci slovenske fantastike“!  2021. je Godina slovenske fantastike, u okviru koje će do kraja godine biti održano par desetina kulturnih događaja iz oblasti književnosti, stripa, likovnih umetnosti, filma, pozorišta, radiofonije, filozofije, kulturologije…

FANTASTIKA KOD SRBA korice prednja

Domaćin razgovora prof. dr Dejan Ajdačić osvetliće osobenosti odnosa srpskih čitalaca prema fantastici i okvire saznanja o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici u našoj kulturi i perspektive daljeg unapređenja u upoznavanju ove oblasti.

Pisac Goran Skrobonja će podeliti svoje utiske o piscima srpske fantastike i svom viđenju fantastike u književnom živitu.

Pisac i istraživač Zoran Stefanović će govoriti o slovenskoj fantastici u srpskim dramskim umetnostima i vizuelnoj literaturi.

Zbornik radova „Slovenska naučna fantastika kod Srba“ (2021) ukazuje na uticaje o slovenskoj naučnoj fantastici u srpskoj kulturi. Ovo je tematski i metodološki prvo izdanje svoje vrste u Srednjoj i Istočnoj Evropi, i predstavljaće koristan doprinos i za druge slovenske zemlje.

U Zborniku Aleksandra Korda Petrović piše o delima Karela Čapeka u srpskoj kulturi; Irina Antanasijević o fantastici ruske emigracije u Kraljevini SHS; Ljiljana Pešikan Ljuštanović o romanu Nikolaja Nosova; Miodrag Milovanović o prevodima slovenske naučne fantastike u periodici; Dejan Ajdačić o prevodima naučne fantastike u knjigama; Nenad Đ. Blagojević o fantastici Viktora Pelevina.

Zoran Stefanović je dao priloge o slovenskoj naučnoj fantastici u srpskom stripu, pozorištu i radiofoniji, kao i analizu slovenske dimenzije „Enciklopedije naučne fantastike“ Zorana Živkovića. Zbornik sadrži bibliografiju prevoda slovenske naučne fantastike koju su uradili Boban Knežević i Miodrag Milovanović.

Tri prevedena teksta, čiji su autori strani autoriteti Elena Kovtun, Jevgenije Škurov i Bogdan Troha, predlažu značajna dela ruske, ukrajinske i poljske naučne fantastike koje bi valjalo prevesti na srpski jezik.

Posle naučne fantastike, redakcija najavljuje rad na sličnim zbornicama posvećenim drugim vrstama fantastike, ali i uticajima drugih kultura na srpsku.

Tren srpske fantastike: 15 razgovora (2021) je knjiga koja obuhvata razgovore vođene sa srpskim piscima fantastike tokom proleća 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u ciklusu „Slovenska i srpska književna fantastika“.

Pisci su sa izabranim sagovornicima razgovarali o svojim očaranostima nepoznatim i čudesnim, o knjigama, filmovima i stripovima koje su voleli, o počecima bavljenja književnošću, nastanku i ulozi društva „Lazar Komarčić“, o svom viđenju fantastike, i njenog mesta u književnom procesu i dr.

Razgovarali su Zoran Živković sa Marijanom Jelisavčić, Slaven Radovanović sa Zoranom Stefanovićem, Sava Damjanov sa Vasilijem Milnovićem, Boban Knežević sa Miodragom Milovanovićem, Mileta Prodanović sa Jasminom Vrbavac, Ivan Srdanović sa Dejanom Ajdačićem, Ilija Bakić sa Bojanom Jovićem, Goran Skrobonja sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, Aleksandar Gatalica sa Aleksandrom Jerkovomm, Mina Todorović sa Tijanom Tropin, Mirjana Novaković sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, Dejan Atanacković sa Anom Stišović Milovanović, Oto Oltvanji sa Vasom Pavkovićem, Aleksandar Novaković sa Tamarom Lujak, Adrijan Sarajlija sa Zoranom Stefanovićem.

Kao suizdavački poduhvat Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i izdavačke kuće Alma objavljena je knjiga eseja “Odblesci slovenske fantastike” profesora slavistike dr Dejana Ajdačića.

Autor brojnih studija o mitologiji i demonologiji u književnoj fantastici, ali i o naučnoj fantastici i futurofantastici, Dejan Ajdačić u svojoj novoj knjizi eseja predstavlja neke od najznačajnijih pisaca i književnih ostvarenja slovenske fantastike 20. i 21. veka.

Radovi zastupljeni u knjizi inspirisani su ciklusom predavanja „Slovenska i srpska književna fantastika“ kojeg je Ajdačić organizovao tokom 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Knjiga donosi sedamnaest tekstova u kojima se autor osvrće na dela Stanislava Vinavera, Voladimira Viničenka, Stanislava Lema, braće Strugacki, Marine Sokoljan, Mihajla Ajvaza, Aleksandra Prokopijeva, Sergeja Lukjanenka, Jaceka Dukaja, Oleksandra Irvaneca, Vasilja Koželjanka…

„Polovina studija posvećena je romanima pojedinih čeških, bugarskih, poljskih, ruskih, makedonskih i ukrajinskih pisaca“, otkriva Dejan Ajdačić. „Većina izabranih knjiga nije prevedena na srpski jezik, pa čitaoci posredno mogu da ih upoznaju, kao i izdavači koji biraju naslove za buduće prevode, jer su samo dve knjige već prevedene“.

Govoreći o pristupu obradi odabranih književnih dela Ajdačić kaže da je u svojim radovima fokus stavio na različite motive i probleme koji se javljaju u tim delima.

„Opisi knjiga i u njima predstavljenih svetova u pristupu ipak su u drugom planu. U središtu razmatranja je postavljen neki problem – osobenosti prikaza vanzemaljskih životinja, ideološka promišljanja o boljem društvu, pitanja robotizacije ili identiteta u virtuelnom svetu, putanje transhumanizma, crte kolektivnog identiteta u delima alternativne istorije i drugo. Knjigu uokviruju uvodni teorijski tekst o tipovima ironije u fantastici, i zaključni rad o motivima u fantastici“, kaže Dejan Ajdačić.

Slovenska SF kod Srba i Tren srpske književne fantastike

Književno veče "Između istorije i fantastike” u Kolarčevoj zadužbini

Književno veče sa temom “Između istorije i fantastike” održaće se (četvrtak, 23. septembra u 18 časova), u Kolarčevoj zadužbini u organizaciji izdavačke kuće “Portalibris”.

PORTALIBRIS www.portalibris.rs

O odnosu istorije i fantastike u savremenoj književnosti, o sopstvenoj inspiraciji istorijskim junacima i događajima, i uopšte, o razlozima i potrebama povezivanja stvarne prošlosti i mašte govoriće autor naučnofantastičnog romana “Ravan” Dušan Paučković, autor pseudoistorijskog romana “Uroševe hronike”.

U razgovoru učestvuju i Vladimir Đurđić i Vladimir Kolarić, prozni i dramski pisac. Istovremeno biće predstavljeni novi nastavci dva pomenuta romana. Posetioci će imati prilike da učestvuju u zanimljivoj večeri, postavljaju pitanja o svojim omiljenim junacima i druže se sa piscima i dobiju posvetu.

“Roman na filmu” u UK Parobrod – prvi priča Goran Skrobonja

Ciklus tribina: “Roman na filmu” UK Parobrod započinje razgovorom sa piscem i prevodiocem Goranom Skrobonjom.

Слика може припадати текст

U pitanju je pisac romana Nakot, SvaTeslina deca, Čovek koji je ubio Teslu… Prevodio je dela pisaca kao sto su: Stiven King, Ijan Mekdonald, Den Simons. Njegove priče uvrstene su u zbirke fantastike i horora. On je i autor zbirki priča Od šapata do vriska, Silom u čelo, Tihi gradovi, Klopka i druge priče.

U razgovoru sa moderatorkom mr Vesnom Vukajlović biće reči o čuvenim svetskim autorima iz oblasti fantastike i horora čija su dela ekranizovana.

Poznavanje spisateljskog postupka i analitičnost u prevođenju g.Skrobonje, poslužiće i kao dobar putokaz da se upoređivanjem sa filmskim delima odrede sredstva i tehnike koje su snažnije ili se pak gube u nastajanju novog dela kao što je film. Njegov spisateljski postupak je takođe filmičan i ima potencijala za ekranizaciju, o čemu će takođe biti reč.

Govoriće se o tome kako nastaje svet dela u književnoj formi, i sa druge strane kojim sredstvima film raspolaže za građenje takvog ili sličnog sveta dela.

Četvrtak, 23. septembar u 20h, UK Parobrod

autor i moderator: mr Vesna Vukajlović

Ulaz je slobodan!

Tribina: Fenomen vampira u srpskoj i evropskoj tradiciji

Za reč ”vampir” se smatra da je jedna od retkih reči srpskog porekla koja se pojavila i zadržala u engleskom jeziku. To se nije dogodilo preko noći već je reč o veoma kompleksnom procesu.

logo DOB

Naime, nakon izbijanja epidemije na području Srbije (koja je tada bila deo Austrijskog carstva) reč ”vampir” se polako ali sigurno prvo ustalila na germanskom području, da bi se zatim preko Francuske u narednih desetak godina preselila u englesku literaturu. Ali, nije samo reč ”vampir” proputovala čitavu Evropu, već se i verovanje u ovo biće ustalio na području gotovo čitavog starog kontinenta, a onda se polako, ali sigurno preselilo preko okeana u Severnu Ameriku.

Ovog puta na našoj tribini bavićemo se istorijom nastanka pojma ”vampira” na području stare Srbije. Pored toga videćemo i na koji je način ovaj pojam toliko brzo osvojio Evropu i kako se ustalio u verovanju njegovog stanovništa.

Govori: Marko Miranović, diplomirani politikolog i master politicke teorije

Utorak, 21. septembar 2021. u 19:00DOB//Tribinska sala

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): I još jedan MCU apdejt (opet) – Loki, Black Widow, Shang Chi

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/533152641092954

LK Društvo ljubitelja fantastike

Ne može Dizni da napravi toliko sadržaja koliko mi možemo tribina da održimo o MCU. Posle Vande i Sokola, stiže i treća ovogodišnja tribina o MCU.

Prva u sezoni, ali skoro sigurno ne i poslednja. Na tapetu su Loki, Black Widow i Shang Chi. Znamo da je sve to fenomenalno i neverovatno, ali šta fandom zaista misli? Učestvuju standardni MCU eksperti. Moderatorka: Jelena Katić Živanović.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Srpski „Tvin Piks“ ili „Dosije iks“ – počinje „Beležnica profesora Miškovića“

Sezonu premijernih vikend serija na RTS-u ove jeseni, otvara „Beležnica profesora Miškovića“. Na Prvom programu, večeras od 20 časova, emituje se prva od 12 epizoda snimljenih po romanu Ratka Dmitrovića, u režiji Miroslava Lekića.

scena iz serije

Misterije i natprirodni događaji u središtu su detektivskog trilera koji koji nas između prošlosti i sadašnjosti, realnosti i iluzije upoznaje sa spektrom likova koji pokušavaju da otkriju dodirne tačke.

Do istine se dolazi uz pomoć male crne beležnice – opasne po život aktera dramaturški slojevite radnje.

Beležnica je i ključ zagonetke. A da bi se kompleksan narativ adekvatno ilustrovao prvi put u jednoj domaćoj seriji korišćeni su specijalni efekti više svojstveni filmu.

„Oni nisu sastavi deo obično scenografije, gde se nešto malo doradilo ili čistilo zbog epohe, nego zaista imaju svoju dramaturšku funkciju. Ovo je serija koja u žanrovskom smislu otvara prostor koji do sada nije bio rađen… Žanr natprirodnih pojava”, rekao je reditelj Miroslav Lekić.

Na putovanju u tajanstvene događaje i fantazije, situacije se prepliću kroz dekade, vodeći nas na dva koloseka.

Na ovom sadašnjem je pripadnik tajne službe koji igra dvostruku igru.

„Opet moglo bi se reći da radi za treću stranu koja je u njegovom ličnom interesu. Šta je to to će gledaoci videti kad budu gledali seriju. Sama serija čini da vi kao gledalac poverujete u sve to što se dešava i da je to stvarno moguće”, kaže glumac Dejan Lutkić.

Žanrovsku lepezu Beležnice profesora Miškovića koja bi se mogla okarakterisati kao srpski Tvin Piks ili Dosije Iks, oživeo je glumački ansambl u kome su pored ostalih, Momčilo Otašević, Milena Radulović, Anica Dobra, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur.

Iliji Bakiću nagrada “Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis

Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca fantastike Ilija Bakić, dobitnik je novoustanovljene književne nagrade „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, javlja sajt Art-Anima.

Ilija Bakić dobitnik nagrade

Nagradu koju dodeljuje Banatski kulturni centar, Bakić je dobio za roman u rukopisu Dvostav nakon jednoglasne odluke žirija koji je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Kako u Obrazloženju žirija ističe Milana Poučki, Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju. Prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. Iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja.

Tvorac „The Walking Dead“ konačno otkrio novosti o nastavku

Već izvesno vreme nije se ništa čulo o filmu “The Walking Dead”, a tvorac stripa, Robert Kirkman, sada otkriva detalje o toku snimanja.

Robert Kirkman i strip junak

„Ne mogu ništa da vam kažem o konkretnom datumu jer ne znam. Definitivno će se pojaviti pre 2032. Voleo bih da postoji više novih informacija jer dosta se toga odvija iza scene. Siguran sam da će se pojaviti još neke vesti o kojima još ne smem da pričam. Biću dobar dečko i ništa neću otkrivati, ali reći ću da se događaju zanimljive stvari i da me frustrira to da ništa ne mogu da vam otkrijem“, rekao je Kirkman tokom Comic-Cona.

Dodao je i da će film o Riku Grajmsu biti kvalitetan i da Endru Linkoln, koji glumi Grajmsa, radi odličan posao:

„Ne mogu da dočekam da snimanje počne. Znate da svi naporno radimo da ovo napravimo što je bolje moguće. Sve što mogu da kažem je da niko ne želi loš film o Riku Grajmsu, zar ne? Svi rade na tome da se čekanje isplati i da put Rika Grajmsa bude ono što svi žele, pa nećemo brzati, već ćemo se potruditi da sve bude savršeno“, rekao je.

Priče o filmu prvi put su se pojavile 2016, a dve godine kasnije potvrđeno je da je rad na filmovima započeo, te da se radi o tri filma u kojima će se Linkoln vratiti u ulozi Rika Grajmsa.

Poznato je i da se ne radi o TV filmovima, već filmovima koji će imati bioskopsku distribuciju. Ipak, s obzirom na nove okolnosti vezane za pandemiju, produkcija je pauzirana, a i to bi se moglo odraziti na tip distribucije.

Marvelov „Hokaj“ dobio je trejler i poster pred novembarsku premijeru

Klint Barton, poznatiji kao Hokaj (Oko sokolovo), jedan je od retkih Osvetnika koji nije imao svoj film. Na sreću svih fanova ovog superheroja, međutim, on će biti glavni protagonista predstojeće serije na striming platformi Dizni+. Našeg junaka sa lukom i strelom ponovo će tumačiti Džeremi Rener, a ovog puta društvo će mu praviti i Hejli Stajnfeld, kojoj je dodeljena uloga njegove naslednice Kejt Bišop.

Radnja serije Hokaj dešava se u Njujorku nakon događanja u filmu Osvetnici: Kraj igre. Bivši Osvetnik Klint Barton/Hokaj sada ima samo jednu misiju, da zajedno sa svojom porodicom provede Božić. Njegove planove kvari 22-godišnja Kejt Bišop, koja ga prosto obožava i želi da postane kao on. Ona je takođe vrhunska strelkinja, što će se ispostaviti veoma korisnim kada se ovaj dvojac suoči sa Bartonovim neprijateljima iz nekog prošlog života…

Hokaj poster

Glavni kreator serije je Džonatan Igla, jedan od scenarista Ljudi sa Menhetna. U sporednim ulogama se nalaze Vera Farmiga, Fra Fi, Toni Dalton, Alakva Koks, Florens Pju i Zan Meklarnon. Hokaj ima šest epizoda, koje će premijerno biti prikazane svake srede od 24. novembra do 29. decembra na Dizni+ striming platformi.