Priča za laku noć prevedena na klingonski jezik: "Qongchu’, ngavyaw’ mach"

Nakon prevoda “Malog princa”, stručnjak za jezike iz “Zvezdanih staza” Liven L. Liter sada je preveo poznatu nemačku priču za laku noć na klingonski. Knjiga “Lepo spavaj, mali vuče” objavljena je na jeziku vanzemaljaca, rekao je nastavnik klingonskog nedavno za DPA. Prevod je dostupan i kao audio knjiga.

klingonski izgovor

“To mi pruža dokaz da klingonski može lepo da zvuči”, rekao je Liter.

Priča Ulriha Renca i Barbare Brinkman već je prevedena na više od 50 jezika. Na klingonskom se priča zove “Qongchu’, ngavyaw’ mach”.

Liter je rekao da je želeo da pokaže da “to nije samo jezik koji može da se koristiti u ‘Zvezdanim stazama’ kako bi se objasnile ratne situacije”.

Nedavno je Liter dobio Nagradu za naučnu fantastiku, u kategoriji najboljeg prevoda na nemački, na Berlinskom sajmu knjiga, za prevod “Malog princa” Antona de Sent Egziperija.

Klingonski funkcioniše čak i u pričama za laku noć, rekao je Liter, koji je uključen u razvijanje klingonskog jezika oko 20 godina.

Klingonski jezik osmislio je američki lingvista Mark Okrand. Prema Literu, klingonski jezik ima oko 4.000 reči, a nove se dodaju svake godine. Liter svake godine drži kurs klingonskog u Sarbrukenu na zapadu Nemačke.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “1983/4/5: o Poljskoj i drugim antiutopijama”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Eriku Arturu Bleru se nije dopadalo kuda ide ovaj svet tamo negde pre oko 70 godina, pa je seo i napisao kako bi to moglo da izgleda kada vlast počne da efikasno proizvodi simulakrume. (Nije mu se, kažu, dopadalo ni što je na početku a ne u sredini polica u knjižari, pa se preimenovao u Džordža Orvela.)

Ta 1984. je očigledno ostavila veliki utisak na neke, pa onda na neke druge i tako sve do prekjuče. O 1984. (manje) i njenim derivatima – Bardžisovoj 1985, i Netflikosvoj/poljskoj 1983. (više) a možda i o Velikom Bratu i o pacovima pričaju Miloš Petrik, Andrej Ćirić i Ivana Damnjanović.

963. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Film „Ederlezi rajzing” konačno stiže na redovni bioskopski repertoar, a njegov redite Lazar Bodroža nam otkriva koliko ćemo dugo moći da ga gledamo, kao i da li će se ponovo upustiti u neki novi SF projekat. 

Borislav Pantić iz Čarobne knjige predstavlja njihovu novu ediciju DC Hot Gold koja donosi najsvežija stripska ostvarenja, ali i najavljuje još stripova i knjiga koji nas očekuju do kraja godine.

Darko Tuševljaković je dobio Evropsku nagradu za književnost za svoj roman „Jaz”, koji sada stiže u prevodu do publike i u drugim zemljama. Najnovija na tom spisku je – Italija.

Tihomir Jovanović može da se pohvali da mu je u Sloveniji objavljena zbirka priča, a da će sa nekim novim pričama uskoro stići i u domaće knjižare.

Konačno, Goran Skrobonja se nekoj novoj publici predstavlja sa zbirkama horor priča kojima je osvojio mnoge fanove na početku karijere. Zbirke su odavno rasprodate, a sada su ponovo dostupne zahvaljujući izdavačkoj kući „Strahor”.

Posebno izdanje prvog romana legendarnog Terija Pračeta – „Narod iz Tepiha“ u knjižarama od 7. decembra

„Narod iz Tepiha“ je prvi roman britanskog pisca Terija Pračeta.

Narod iz tepiha
Ova urnebesna, mudra knjiga prvo je delo fenomenalnog ser Terija Pračeta, objavljeno 1971. godine. Mnogo godina kasnije, ser Teri ga je revidirao. U ovo izdanje uključeni su prerađeni tekst romana i ekskluzivna priča: preteča „Naroda iz Tepiha“, iz pera sedamnaestogodišnjeg pisca u povoju, koji će postati jedan od najomiljenijih pripovedača na svetu.

U početku nije postojalo ništa do beskrajne ravnine. Onda je došao Tepih… To je stara priča koju svi znaju i vole. Ipak, u Tepihu žive raznorazna plemena i narodi, i tamo upravo sada nastaje jedna nova priča. Priča o Grozi, koja seje pustoš po Tepihu. Priča o krtarima žednim moći i o dva brata koja, kada im Groza sravni selo sa zemljom, kreću u pustolovinu nad pustolovinama. Ta priča će se završiti užasno ukoliko neko nešto ne preduzme. Ukoliko svi nešto ne preduzmu.

„Zagonetna potraga“ Uroša Petrovića u prodaji od danas

Danas u knjižare stiže novi roman u zagonetkama Uroša Petrovića – „Zagonetna potraga“.

Zagonetna potraga
„Kada je reč o zagonetkama unutar knjige, mislim da će čitaoci biti nemalo iznenađeni, ali ovde neću naglasiti čime“, rekao nam je Uroš Petrović povodom izlaska knjige. „’Zagonetna potraga’ i služi misiji da se do otkrića dolazi samostalno, a posebno da se tokom tog puta postaje sve bolja verzija sebe. Ovu knjigu ne bi trebalo poklanjati deci tek tako – trebalo bi je staviti na neko skrovito mesto u njihovim sobama, da je pronađu sama.“

Knjigu „Zagonetna potraga“ krase i prelepe ilustracije.

„Ovo je, čini mi se, moja najlepša knjiga do sada. Virtuoz Aleksandar Zolotić je stvorio maestralne ilustracije, koje tajanstveno svetlucaju u tmini“, kaže autor.

Zamisli da ti upis u najčudniju, najzanimljiviju školu na svetu zavisi od toga da li ćeš rešiti sledeću zagonetku:

Ono što se ovde
kô odgovor traži,
strašna, stara žena
drži u garaži.

U knjizi se nalazi još tridesetak ovakvih zagonetnih prepreka, utkanih u otkačeni roman u zagonetkama, sa čudesnim ilustracijama. (Rešenja, koja se nalaze na kraju knjige mogu se čitati samo u ogledalu.)

Pridruži se Lantanu i drugim mališanima u vratolomnoj i glavolomnoj trci za mesto u Domu za domišljatu decu „Ludi Šeširdžija, Martovski Zeka i pajac Alfred Kikli“!

“Crna knjiga” – još jedna domaća distopija

“Crna knjiga” Luke Tripkovića daje intrigantnu viziju srpskog društva u bliskoj budućnosti. U ovoj državi na granici odumiranja, punopravnoj članici reformisane Evropske unije, kroz sudbine junaka, i osvrt na njihovu porodičnu istoriju sada već nestalog građanskog sloja, plete se ciničan omaž Jugoslaviji i otkrivaju uzroci propasti kojoj danas svedočimo.

Crna knjiga

Iza osnovnih elemenata priče – visoke korupcije i skrivenih tokova novca političkih elita, zataškavanja istrage ubistva uz pomoć tabloida i bekstva u svet virtuelne realnosti u pokušaju da se sačuva razum pred stvarnošću koja ljude okružuje – zapravo se krije sentimentalna povest porodice junakinje romana, Sene, i njena ljudska dilema: da li biti uspešna u ovakvom svetu, ili se, poput svojih predaka, upustiti u uzaludnu borbu s njim?

Elementi uzbudljivog trilera, istorijske fikcije, distopije i potresne ljubavne priče prepliću se u ovaj žanrovski amalgam pekićevske poetike, praveći od Crne knjige roman koji upozorava da od drveća više ne vidimo šumu, i da smo nadomak kraha tekovina sveta za koje su naši preci bili spremni da poginu.

Luka Tripković je rođen 1989. godine u Valjevu. Studirao je filozofiju i slikarstvo. Diplomirao je 2014. godine u klasi profesora Milete Prodanovića.

Rukopis njegovog prvog romana, Osmeh pod gorom maslinovom, nagrađen je 2016. godine mestom u ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske. Taj roman je potom uvršten u uži izbor za NIN-ovu nagradu i odabran od srpskog selektora Vladimira Arsenića za regionalnu nagradu „Meša Selimović“.

Promocija knjige „Ubisvet“ Siniše Soćanina

U utorak 3. decembra od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće održana promocija romana „Ubisvet“ Siniše Soćanina.

Ubisvet

Osim autora, na promociji će govoriti književnik Enes Halilović i urednik izdanja Zoran Penevski.

„Ubisvet“ Siniše Soćanina je prvi roman u novoj Laguninoj ediciji „Eklipsa“, koja obuhvata domaće romane o onome što izlazi iz tame na svetlo, o stanju pomračenja, o istini koja izmiče iluzijama. Počinje kao originalni psihološki triler, a prerasta u jedinstveni spoj žanrova, koji stilom i strukturom prevazilazi poznate postupke i postaje mnogo više od krimi priče kakve ste dosad čitali – postaje metafora današnjeg društva.
Neko ubija obične građane, ljude bez ikakve veze s kriminalom. Inspektorka Sofija preuzima slučaj, uprkos tome što se još nije oporavila od samoubistva svog supruga. Njoj pomaže mladi inspektor Petar, ali oni su nemoćni jer nema nikakvih tragova.