Tajne Harija Potera koje žive svih ovih godina

Pre dve decenije, 26. juna 1997. godine, u Engleskoj je objavljena knjiga o malom čarobnjaku Hariju Poteru, prva u nizu romana koji će trajno promeniti dečje čitateljske navike i nepovratno izmeniti izdavačku industriju.

Niko tada nije slutio da će “Hari Poter i Kamen mudrosti” književnice Džoane Rouling pokrenuti niz od sedam knjiga i osam filmova, gradnju nekoliko tematskih parkova i izroditi pozorišnu predstavu koja je bila neverovatan hit.

I najvažnije, niko nije slutio da će decu vratiti čitanju. Serijal knjiga o Hariju Poteru prodat je do danas u 500 miliona primeraka na 79 jezika.

U nastavku je predstavljeno nekoliko zabavnih i manje poznatih činjenica o knjigama i filmovima o popularnom čarobnjaku.

1. Dvanaest izdavača odbilo je Rouling sve dok nije našla onog koji je pristao da objavi njenu prvu knjigu
2. Uloga Severusa Snejpa prvo je ponuđena Tim Rotu, a nakon što ju je odbio ulogu je dobio Alan Rikman
3. Ime lorda Voldemorta izgovara se bez slova “T”, rekla je književnica Rouling i okončala dugu raspravu obožavatelja
4. Rouling i glavni junak knjige slave rođendan isti dan, 31. jula
5. Španjci su pogrešno preveli knjigu o Hariju Poteru, pa Nevil Longbotom u njihovoj verziji ima kornjaču umesto žabe. Zove se Travis.
6. “Onaj čije ime se ne izgovara” tokom snimanja filma glumilo je čak šest različitih glumaca
7. Dambldor je stara engleska reč za bumbara
8. Nastavak Harija Potera koji je zaradio najmanje novca, “samo” 90 miliona dolara, zaradio je više od najuspješnijeg nastavka sage Sumrak
9. Glumac Danijel Redklif pozajmio je glas liku u crtanom filmu “Simpsonovi” u kom se ismevao glavni lik Sumrak sage, Edvard Kulen
10. Vol De Mort na francuskom znači “let smrti”
11. Jedan od najuspešnijih pevača svih vremena, Majkl Džekson, hteo je da komponuje muziku za filmove o Hariju Poteru, ali Rouling nije bila uverena da je on pravi čovek za to, pa ga je odbila.
12. Glumica koja je glumila Jecajuću Mirtu ima čak 37 godina i najstarija je od svih glumaca koji su igrali učenike škole Hogvorts

Foto: Youtube Screenshot/YouTube Movies

13. Vozač i kondukter Moćnog autobusa Erni i Stenli, dobili su ime po Džoaninim dedovima
14. Blizanci Vizli zapravo nemaju prirodno crvenu kosu
15. Džoana je prva književnica koja je zahvaljujući knjizi zaradila milijarde
16. Mnogo ljudi dolazi na železničku stanicu Kings Kros kako bi se fotografisali na peronima 9 i 10, da je uprava na kraju odlučila da postavi znak sa natpisom “Peron 9 3/4”
17. Da je lik iz filma, Rouling bi završila u školi Haflpaf. Tako joj je pokazao test koji je rešila na internetu
18. Moto škole Hogvorts je “Draco domiens nunquam titillandus” što znači “Ne diraj uspavanog zmaja”
19. Dok su snimali nastavak Odaja tajni, sva deca koja su glumila dobila su uši
20. “Avada Kevadra” potiče od aramejske fraze “Abhadda kedhabhra” i znači “nestati poput ovog sveta”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Veliki tradicionalni fantastični kviz!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Kako ste već navikli, poslednje okupljanje Društva “LK” u sezoni 2016/2017 je VTF KVIZ. Veliki godišnji obračun u poznavanju vaskolike SF, fentezi, horor i druge fantastike! Ako ste gik, volite fantastiku, i znate sve!!! — dođite da to pokažete i dokažete!

Knjige, filmovi, strip, serije, nagrade i posrnuća, istorijat žanrova i fandoma, sve propitujemo, sve je tema.
Prepisivanje je dozvoljeno ali nije od pomoći. Dođite spremni!

Kviz vodi: Miljan Tanić

Ostasmo bez “Kriptona”, piše Kurir

Američka serija „Kripton“, o poreklu Supermena, neće se snimati u Beogradu već u Belfastu, u Severnoj Irskoj, saznaje Kurir.

Producenti su odustali od Srbije kao destinacije za svoj projekat zbog nestabilne političke situacije u zemlji i regionu. Naša zemlja je tako ostala bez više od 200 miliona evra zarade.

– Filmski gigant „Vorner bros“ planirao je da snima kompletnu seriju od pet sezona u Srbiji. Pilot-epizoda koja je urađena u okolini Beograda koštala je više od 20 miliona evra, od čega je peti deo potrošen kod nas. Svaka serija imala bi po 12 epizoda i, grubom računicom, ostali smo bez posla vrednog oko 200 miliona evra – tvrdi neimenovani sagovornik Kurira.

Producenta serije „Kripton“ Dejvida S. Gojera tokom posete Srbije primio je i tadašnji premijer Aleksandar Vučić na razgovore.

– Holivudske producente iz Srbije je oteralo i to što nisu bili sigurni kako će funkcionisati povraćaj dela uloženog novca. Zakon je tek bio donet i sporo se primenjivao – kaže sagovornik.

Anđelka Vlaisavljević, direktorka i vlasnica kuće „Vork in progres“, koja je glavni krivac za dolazak mnogih stranih produkcija u Srbiju, ostala je nedostupna za komentar do zaključenja broja. Vest da će serija biti snimana u Severnoj Irskoj objavili su filmski portali, koji napominju da su tamo urađene mnoge serije BBC.

Supermen je definitivno jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivijih superjunaka na svetu. Još četrdesetih godina prošlog veka on je postao simbol heroizma i junaštva. Svi znamo njegovu priču, da je rođen na dalekoj planeti Kripton, koja je uništena. Da bi ga spasli, njegovi roditelji su ga stavili u svemirski brod i poslali na Zemlju. Zbog našeg sunca dobio je neverovatne moći i postao zaštitnik planete Zemlje.

„Kripton“ je serija koja se bazira na vremenu pre nego što je Supermen rođen. Priča se vrti oko Supermenovog dede i porodice El, koja se borila za očuvanje ove planete.

Mario Bava od večeras na RTS2

Od 25. juna, nedeljom na RTS2 od 23.00, emitovaće se ciklus od 13 filmova kultnog italijanskog režisera Marija Bave. Reč je o prvom obimnom predstavljanju ovog značajnog, a ipak skrajnutog autora, na srpskim televizijama.

Mario Bava

Mario Bava (1914-1980) jedan je od najboljih, najznačajnijih, najuticajnijih, najraznovrsnijih horor reditelja u istoriji filma: ostavio je neizbrisiv trag ne samo u italijanskom hororu, gde se slobodno može nazvati začetnikom svih vrednih tendencija, nego i u svetskom filmu uopšte, nevezano za žanr. Ovo prvo očigledno je u hororima svih italijanskih horor reditelja koji su za njim usledili, od Darija Arđenta do drugorazrednih imitatora; ovo drugo priznali su mnogi, u rasponu od Tarantina i Tima Bartona do Martina Skorsezea. Federiko Felini je Bavu preporučio za reditelja segmenta u omnibusu prema E. A. Pou, Neobične priče (L’ histories extraordinaires, 1967), a kada je tu epizodu („Tobby Dammit”) ipak lično režirao, ikonografiju demonske inkarnacije (plavokosa devojčica u haljinici, sa loptom u rukama) pozajmio je direktno iz Bavinog filma Operacija strah (1966).

Genijalnost ovog umetnika filmske strave ne može se dovoljno naglasiti; njegov značaj za horor film fundamentalan je i prvorazredan – i to ne u istorijskom, antikvarskom smislu. Ne, njegovi najbolji filmovi sveži su i zapanjujuće živahni i dan-danas, a među njima je bar pet-šest bezvremenih klasika.

U njegovom opusu nalazi se koren svih bitnijih motiva i stilskih postupaka koji će postati karakteristični za italijanski horor film. Zajedno sa Rikardom Fredom uveo je triler-horor i fantastiku u italijanski film. Njegov gotik je znatno kompleksniji, psihološki ubedljiviji i ozbiljniji od tretmana gotskih motiva u Hamer produkciji ili kod Rodžera Kormana. Takođe, u poređenju sa pomenutima, filmovi su mu znatno senzualniji i uspešniji u izazivanju strave, groze i užasa.

Najraznovrsniji autor italijanskog horora, Mario Bava je podjednako uspešan u horor-trileru, natprirodnom hororu, gotiku, naučnoj fantastici, peplumu, vesternu ili road-movie trileru. U koloru ili crno-belo, pritajeno sablastan (Operacija strah) ili eksplicitno nasilan i krvav (Lančana reakcija), kemp-razdragan (Koliko puta… te večeri) ili ultrabrutalno nihilistički (Besni psi), Bava uvek izvlači maksimum iz predloška i oplemenjuje ga svojim pristupom.

Bio je prvi horor režiser koji je potencirao mračne i ironične završnice filmova, a zaslužan je i za prvu veliku žensku zvezdu u istoriji horora: Barbara Stil postala je nekrunisana kraljica evropskog horora zahvaljujući kultnom filmu Maska demona.

Mario Bava i Barbara Stil

Pre nego što je počeo da režira u 46. godini života, bio je direktor fotografije u filmovima autora kakvi su Roberto Roselini, G. V. Pabst i Raul Volš.

Sva svoja remek-dela napravio u uslovima neverovatno niskih budžeta i tehničkih neuslova na nivou najranijih filmova Rodžera Kormana, i uspeo da se to ne odrazi na njihov vizuelni identitet i opšti kvalitet. Recimo, kada je producent ostao bez novca usred snimanja Operacije strah, glumci i ekipa su dovršili rad na filmu besplatno, iz poštovanja prema Bavi i projektu.

Njegov sin, Lamberto Bava, postao je i sam značajan režiser horora (gostovao je u Beogradu pre dve godine); zanat je pekao kod oca, čiji je asistent bio na svim filmovima počev od 1965.

RTS-ovoj publici Mario Bava biće prikazan i nekim svojim delima van žanra horora i trilera, poput špageti-vesterna i komedije.

ZA POČETAK – MASKA DEMONA

25. jun – Maska demona (La maschera del demonio, 1960). Veštica na čije lice prikuju „Masku demona” sa lomače proklinje svoje mučitelje. Nekoliko vekova kasnije, ona slučajno biva vaskrsnuta i uz pomoć vaskrslog demonskog ljubavnika sveti se potomcima nekadašnjih inkvizitora dok pokušava da se inkarnira u telo svoje pra-pra-pra-unuke. Vrhunska, mračna poezija na filmu: savršena, i retko dosegnuta atmosfera gotskog horora.

875. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Poznat je pobednik konkursa Portalibrisa za neobjavljenu knjigu novog domaćeg autora fantastike, o čemu će nešto više govoriti Jovana Ristić, dok ćemo od Vesne Stojković i Bojana Markovića čuti impresije o prvih nekoliko epizoda najnovije sezone legendarnog “Tvin Piksa”.

Pošto je dr Zoran Živković dobio priznanje od strane Evropskog društva za naučnu fantastiku, čućemo kako je bilo na promociji knjige “Zatočnik pete sile” koju je o njegovom proznom radu napisala dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović – čućemo šta o ovoj knjizi govore Jelena Maričević i Marijana Jelisavčić.

“Duh u oklopu” na kioscima za dva meseca

Poslednji dan Japanizma je, sasvim logično pošto je tog dana kosplej, održan uz temperaturu od 36 stepeni! Dom omladine jeste pod klimama, ali je bilo komentara da bi jedini dolazak u kostimu mogao da bude “a la Eva” (ili a la Adam)! No, to nije zaustavilo mlade koji su od otvaranja pohrlili da prisustvuju najrazličitijim sadržajima. Devojke su, tako, izuzetno bile igrački nastrojene.

10. Japanizam Devojke igraju igrice

Oni koji nisu prisustvovali nekom od dva paralelna programa u maloj i velikoj sali, mogli su da se baci i u šoping! Ponuda je bila raznovrsna – od stripova, pa do majica.

10. Japanizam Kupovina

Jedna od tribina koja nije napunila salu, ali je donela dosta toga interesantnog, bila je naslovljena “Predstavljanje domaćeg izdanja: „Duh u oklopu“ – Darkwood”. Urednik Darkvuda Milan Jovanović je, međutim, bio sam za stolom – bez moderatora, pa se unapred izvinio ako bude pravio veće digresije.

I, ako su okupljeni očekivali da će čuti priču o “Duhu u oklopu”, dobili su jednu “širu sliku”. Naime, prvi broj te mange još nije objavljen, tako da onda i nije bilo za očekivati da će se nešto više o njoj pričati, ali se moglo čuti, recimo, zašto još nije odštampana.

Milan je, za početak, odlučio da pojasni situaciju oko strip izdavaštva – sa naročitim osvrtom upravo na mange. Bez uvijanja je saopštio publici da izdavanje japanskih stripova neće da prestane, ali da postoji problem sa – distributerima. “Oni su nas uslovili da moramo da smanjimo broj izdanja koje idu na kioske”, rekao je on, dodavši da se oni očigledno bave strogo tržištem, a i mada se aktuelne mange štampaju u ne više od 5.000 primeraka, i to predstavlja “problem” za kioske. “Vidite i sami da tamo ima sve manje štampe, a sve više nekih drugih stvari”.

10. Japanizam Milan iz Darkvuda

Šta to znači – u Srbiji postoje 3,5 striparnice (tri koje su isključivo posvećene stripu i jedna, u Novom Sadu, koja je u okviru knjižare Bulevar Books, a prodaja preko knjižara je sve teža, naročito preko lanaca koji su odvojili nekada davno po par polica za strip i sada je tu zagušenje, pošto 15 srpskih strip-izdavača objavi godišnje i po 350 različitih izdanja. Darkvudove mange će ostati na kioscima u manjem tiražu, ali su pozvani mladi da budu spremni da kupuju više direktno od izdavača – u svakom broju mange biće flajer sa dodatnim informacijama. Više će se ići i na društvene mreže, i zamoljeni su svi da proslede te informacije do drugih koji možda neće imati tu sreću da pronađu svoj strip na kiosku.

U Srbiji je, inače, najprodavanija manga “Beležnica smrti” – što je možda malo iznenađenje za ljude iz Darkvuda, pogotovu što je ona za starije, ali je izgleda “legla” i mlađoj publici.

Milan je posle objasnio zašto još nije objavljen “Duh u oklopu” – stvar je što se i dalje “peglaju” detalji sa vlasnicima licence koji zahtevaju da se neke stvari striktno ispoštuju, pa im treba objasniti da, recimo, u srpskom jeziku se sva imena transkribuju – ako se to ne uradi, domaći čitaoci mogu sasvim različito da pročitaju ime neke osobe i da to ima ne baš željeni efekat. Darkvud je imao ideju da “Duh u oklopu” objavljuje samo u crno-belom kako bi smanjli cenu, ali će morati da se rade i kolor strane, što će neznato podići cenu.

“Mi smo pravo na ‘Duha u oklopu’ dobili na konto dobre saradnje koje imamo godinama sa japanskim kućama, ali je u ovom slučaju pomogao i film. Pretpostavljam da hard-kor fanovi mangi nisu zadovoljni samim filmom, meni, kao ljubitelju naučne fantastike, on nije loš. Ipak, iz ugla izdavača je najvažnije da film ne uništi strip – ako bude jako loš, to može odbiti ljude da uopšte razmotre da kupe strip, ako je on kvalitetniji”, kaže Milan.

On najavljuje da će uskoro pojavljivati i neki novi serijali “koji nisu mamutski”, te da će probati i da u Stripoteku ubace neku mangu – onu koja bude najprilagođenija formatu i tempu izlaženja.

Konačno, “Duh u oklopu” će najverovatnije u štampu ući za mesec dana, tako da ga fanovi mogu potražiti na kioscima tokom avgusta.

Hodnici Doma omladine su se već punili ljudi u kostimima. Neki su imali svoje “robove” koji su im doneli kostim, dok su neki preko društvenih mreža mogli samo da kukaju što će po najtoplijem danu u Beogradu morati da se igraju sa “body paint-om”. Neki su, samo, paradirali u svom kostimu, dok su drugi pazili da ih ne zgaze.

10. Japanizam Ne gazi mi rep

Japanizam (4. dan)

U toku je 10.  Japanizam – konvencija koja okuplja ljubitelje japanske pop-kulture. Iako nije konvencija koja se isključivo bavi fantastikom, na njoj će biti puno interesantnih stvari za fanove SF-a, horora i fentezija.

KOMPLETAN PROGRAM: Na Sakurabaninom sajtu: http://www.sakurabana.rs

Za danas predlažemo:

VELIKA SALA:

14:30h – Predstavljanje domaćeg izdanja: „Duh u oklopu“ – Darkwood

Jedan od najvećih stripskih naučno-fantastičnih klasika „Duh u oklopu“ („Ghost in the Shell“) ovog leta će najzad biti objavljen na srpskom jeziku. „U ne tako dalekoj budućnosti, dok elektroni i svetlo pulsiraju naokolo, korporacijska mreža obavija celu planetu. Ipak, informatizacija se nije toliko raširila da izbriše države i narode – oni i dalje opstaju. A u jednom kraju Azije proteže se čudna konglomerat-država – Japan…” Ovim rečima počinje velika avantura u duhu „Blejdranera“ i pisanija Filipa K. Dika, priča o jednoj specijalnoj jedinici koja se bori protiv sajber-kriminala. Autor Širo Masamune nam maštovito ukazuje na probleme koji se mogu vrlo brzo pojaviti oko nas, u svetu u kom je bio-inženjering sve izvesnija realnost – u svetu u kome ćemo se pitati ima li mašina duh i da li nam postaje jednaka po pravima, čak i ako nas u mnogo čemu prevaziđe.

U okviru tribine ćemo govoriti o mangi, o anime franšizi, kao i, neizbežno, o nedavno prikazanom kontroverznom američkom filmu. Naravno, osvrnućemo se i na Darkwoodov izdavački program, a ako budete dobri, možda padne i koji tizer za buduće planove.

16:30h – Kosplej – Predocenjivanje

Cilj predocenjivanja je dvojak: na jednoj strani, da se omogući najkvalitetniji šou za publiku, tako što će se na sceni pojaviti najbolji kostimi i najzanimljivije osmišljeni performansi, a na drugoj strani, da se kosplejerima obezbedi da provedu dovoljno vremena sa žirijem, koji će detaljno pogledati njihove kostime i postavljati im pitanja bez žurbe. Žiri će odabrati 25 najboljih takmičara (pojedinci i grupe) koji će potom nastupiti pred publikom.

Predocenjivanje je zatvoreno za širu javnost – PRISTUP SALI ĆE IMATI ISKLJUČIVO POSETIOCI SA VIP KARTAMA.

18:30h – Kosplej – Takmičenje

Nedelja veče rezervisana je za najiščekivaniji događaj svakog Japanizma: kosplej spektakl. Za svaki slučaj, ponovićemo definiciju kospleja još jednom: reč je o specifičnom kostimiranju inspirisanom likovima iz sveta mangi, anime ostvarenja i video igara – ali i zapadnih stripova, filmova i TV serija. Međutim, cilj nije samo uspešno se obući u određeni lik, nego i što bolje ga dočarati svojim držanjem, nastupom, govorom, performansom, ili šta god vama izgledalo kao dobra ideja. Kosplej takmičenje pruža priliku onima koji su se odvažili da se pojave maskirani da na sceni prikažu svoj lik – pod reflektorima, uz svetlosne efekte i odgovarajuću muziku.

Ponovo ćemo primeniti sistem ocenjivanja po kome se bira pet najboljih takmičara: Najbolji junior, Najbolji krafting, Najbolje šivenje, Najbolji performans, i Najbolja interpretacija lika. Od četiri seniora, bira se Grand Prix pobednik Japanizma, koga čeka godinu dana „sušenja“ sa zabranom takmičenja, ali i promocije, intervjui, učešće u kosplej žirijima, gostovanja na stranim konvencijama, i svašta još nešto.

MALA SALA:

13h – F4F: „Yu-Gi-Oh! – Priča iza karata“

Prezentacija o jednoj od najpoznatijih globalnih mamipara sastojala bi se od slajdova sa slikama i detaljne diskusije, uz puštanje uvodne špice svakog od 7 serijala. Osvrnućemo se na Kazukija Takahašija kao autora mange i vođe franšize, a primarni fokus bi bio na rezimiranju pojedinačnih manga i anime serijala od 1996. do danas (opisujući priču, likove, zanimljivosti o produkciji, razlike u američkim adaptacijama, uticaj u industriji itd.). Konačno, pozabavićemo se elementima same „Yu-Gi-Oh“ igre kartama koja je nastala iz filer arka mange, a vremenom se pretvorila u nešto mnogo veće i postala glavni aspekt serijala i globalni fenomen.

15:15h – F4F: „Uchouten Kazoku- Sukob tradicionalnog i modernog u naslovu Ekscentrična porodica“

„Eccentric family“ je anime iz 2013. rađen po istoimenom romanu Tomihiko Morimija. Ekranizacija ovog dela je doživela neverovatnu popularnost po izlasku, uspevši da se izdvoji u moru generičnih anime serija, te je ove godine dobila i drugu sezonu.Ova komedija/drama (dramedija?) prati jednu porodicu tanukija u Kjotou, to jest njenog trećeg sina, koji zajedno sa svojim tengu učiteljem, ljudskom devojkom koja se pretvara da je tengu i drugim tanukijima pokušava da dođe do istine o sudbini svoga pokojnog oca, sukobljavajući se sa preprekama na putu na krajnje nekonvencionalan način, te tako upoznaje gledaoce sa japanskom mitologijom i njenim natprirodnim bićima, jokaima .

Tengu lete nebom, ljudi gospodare zemljom, dok tanuki trčkaraju gde god im se ćefne, ne mareći kome prave problem, dokle god se zabavljaju. Tema ove tribine je sukob modernog i tradicionalnog u naslovu „Ekscentrična porodica“ kao i sabiranje utisaka o serijalu do sada.