Uskoro stiže “Regia Fantastica 6”

Beogradsko Udruženje fanova naučne fantastike Sci&Fi neumorno radi i nastavlja sa pripremama antologija ex-YU zbirki SF&F&H dela pod zajedničkim nazivom “Regia Fantastica”. Šesti broj je u pripremi – naslovnica je urađena, ostaje samo da se privede kraju konkurs za ovaj broj i odštampa planirani tiraž.

Naslovnica Regia Fantastica 6

Podesećamo – peti broj ove angologije, koja okuplja pisce sa prostora svih bivših jugoslovenskih republika, je bilo objavljeno “u vreme korone” – tačnije u aprilu ove godine kada je bio prvi udar pandemije na ovim prostorima..

Serija “Watchman”, dobitnik jedanaest Emi nagrada

Serija Nadzirači ili “Watchman”, osvojila je sinoć ukupno jedanaest Emija, od kojih je jedan za najbolju mini – seriju. Reč je o ekranizaciji legendarne graficke novele Alana Mura koja se bavi rasizmom u Americi. Distopijska superherojska drama u produkciji televizije HBO, bazirana na stripu

scena iz Nadzirača

Serija je vodila i u nominacijama, te je imala ukupno 26 nominacija na ovogodišnjoj dodeli. Najavljivana od početka 2019. godine, kada se serija “Igra prestola” priblažavala kraju, “Watchmen” je obećavao da će popuniti prazninu obožavatelja pomenute kultne serije i da će im pružiti novu epsku sagu o kojoj će moći danonoćno da pričaju. Režiser je Damon Lindelof, koga znamo kao autora popularnih „Lost“ i „The Leftovers“.

“Nadzirači“ je serija čija se radnja dešava u alternativnoj, savremenoj stvarnosti u SAD, u kojoj su superheroji prognani zbog svojih nasilnih metoda. Uprkos tome, neki od njih žele da dignu revoluciju, dok drugi pokušavaju da ih spreče. Do sada je objavljena jedna sezona koja se sastoji od devet epizoda.

Reći da je Lindelof mirno mogao da osmisli „Nadzirače“ i sa saradnicima ih snimi pod sasvim drugim nazivom i tako izbegne svaku vezu sa čuvenim stripom Alana Mura i Dejva Gibonsa bilo bi apsolutno tačno i samo malo nefer. Lindelofovi „Nadzirači“ ni na jedan suštinski način se, barem za sada, ne nastavljaju na Moorovu i Gibbonsovu priču.

Kritičari, koji su dali pozitivne ocene, navode da nema suštinske sličnosti između serije i stripa. Dok se u stripu junaci prikazuju kao emocionalni nestabilni, HBO je odlučio da glavnu poruku posveti suzbijanju rasizma u Americi, stoga “Forbes” navodi da u ovom ostvarenju najviše uživaju marginalizovane grupe u SAD, koje direktno mogu da se poistovete sa pričama super junaka.

Interesantno je da se u jednoj od epizoda pojavljuju izmišljeni lik Vil, koji je bio žrtva zlostavljanja samo zbog toga što ima drugu boju kože. Njegova supruga mu je stalno govorila da je “previše ljut”, te da treba da pronađe filter za svoju agresiju. Gledaoci s druge strane, tako nešto nisu mogli da osete posmatrajući seriju i ovu konkretnu epizodu. U jednom trenutku, istina, Vil odlučuje da ubije članove klana koji su koristili tehnologiju za kontrolu uma nad tamnoputim Amerikancima, međutim, na emotivnom planu gledalac – superjunak, posledica nema. Vil je i dalje divan superjunak koji se bori za pravdu.

Kritičari takođe navode da je pored teme rasizma koja je sveprisutna u seriji, prava čar serije zapravo neverovatan talenat koji poseduju glumci.

Redžina King predvodi glumačku ekipu kao Andžela Abar, koja nosi dve maske; jednu, glavne detektivke u policiji Talse i drugu, supruge i majke troje dece. Džeremi Ajrons glumi ostarelog i uobraženog britanskog lorda, Don Džonson je Džad Kroford, šef policije u Talsi, Džin Smart je agent FBI-ja, Lori Blejk, a Tim Blejk Nelson je detektiv Uveličavajuće Staklo.

Amerika osamdesetih godina prošlog veka – pojava američkih superheroja izmenila je tok svetskih događaja: Sjedinjene Američke Države su pobedile u Vijetnamskom ratu, Nikson je još uvek predsednik i hladni rat je u punom zamahu. U svom stanu u Njujorku ubijen je Edvard Blejk, penzionisani superheroj poznat pod imenom Komedijaš. Kad neko ubije jednog od njih, bivše kolege iz tima moraju to da istraže. Istraga, međutim, kreće neočekivanim tokom, a zavera koju će otkriti izvući će na površinu njihove skrivene traume i uvrnute psihologije, da bi, na koncu, postavila pitanje gde leži tanka linija koja razdvaja junaka od zlikovca.

Sofisticirana obrada superherojske teme u Nadziračima naišla je na nepodeljene pohvale kritike i čitalaca širom sveta zbog svoje psihološke dubine i realističnosti, kao i zbog filozofskih promišljanja o ljudskoj prirodi, pre svega o njenoj destruktivnoj strani i zlu. Često se kaže da su stripovi ovim naslovom konačno sazreli.

Kombinujući dodatne sadržaje dvaju najreprezentativnijih američkih izdanja (Absolute Edition i Deluxe Edition), Čarobna knjiga vam predstavlja najpotpunije izdanje Nadzirača koje se ikada pojavilo na našim prostorima.

Uz Murove detaljne opise svih glavnih junaka, propraćene skicama i crtežima, u njemu su i kod nas nikad neobjavljene beleške, šeme i skice Dejva Gibonsa na osnovu kojih je kreirano ovo remek-delo devete umetnosti.

Dž.R.R. Tolkin – profesor koji je “imao sposobnost da učionicu pretvori u birtiju”!

Pre tačno 83 godine svetlost dana ugledalo je prvo izdanje knjige “Hobit”. Teško da negde postoji osoba koja nije čula za Hobita, Gospodara prstenova i njihovog tvorca. Ovo su neke od zanimljivosti o Džonu Ronaldu Ruelu Tolkinu.

JRR Tolkien

Kao lingvista i stručnjak za staroenglesku i staronorvešku književnost, Tolkin je bio profesor na Oksfordskom univerzitetu od 1925. do 1959. godine. Takođe, bio je i neumorni mentor. Održavao je između 70 i 136 predavanja godišnje (prema ugovoru, 36 je bilo dovoljno).

Mada tih i neupadljiv u javnosti, Tolkin nije bio tipični tihi profesor koji dođe “da odradi svoje”. Za njega se vezuju najluđe priče: tako je jednom došao na žurku obučen kao polarni medved, a drugi put je jurio komšiju odeven kao anglosaksonski ratnik, sa sve sekirom u ruci, prenosi Mental Floss.

Jedan od njegovih učenika je rekao kako Tolkin “ima sposobnost da učionicu pretvori u birtiju”.

Tolkin je sebe video prvo kao učenjaka, a tek onda kao pisca. Hobit i Gospodar prstenova bili su uglavnom Tolkinov pokušaj da izgradi mit, a njihov uspeh ga je uhvatio nespremnog.

Proveo je godine menjajući i kritikujući adaptacije svog dela za koje nije verovao da na najbolji način oslikavaju “epski duh i plemenitu svrhu” koje im je namenio. Takođe, bio je i krajnje sumnjičav prema većini obožavalaca Gospodara prstenova, za koje je verovao da nisu sposobni da zaista cene nečiji rad i trud.

Tolkinov kolega sa Oksforda, K. S. Luis (poznat po tome što je napisao Letopise Narnije), često se spominje kao Tolkinov najbolji prijatelj. Međutim, njihov odnos bio je mnogo komplikovaniji od toga.

Istina, njih dvojica su isprva bili veoma bliski, čak toliko da je Tolkinova supruga Idit navodno bila ljubomorna na njihovo prijateljstvo i to koliko vremena provode zajedno. Takođe, upravo je Tolkin bio taj koji je ubedio K. S. Luisa da se vrati hrišćanstvu, jer je bio ateista.

Njihova veza je, ipak, polako postajala sve tanja i njihov odnos se komplikovao zbog toga što je Tolkinu smetalo to što Luis vodi prilično skandalozan život. Mada se nikada nisu vratili na staro u potpunosti, Tokin je žalio za starim prijateljstvom.

Zato je, kada je Luis preminuo, Tolkin svjoj ćerki u pismu napisao: “Do sada sam se osećao poput starog drveta koje jedno po jedno gubi sve listove. Ovo deluje kao udarac sekirom blizu korena”.

Kao što smo utvrdili, Tolkinov zanat bila je filologija. Održavao je um “u formi” izmišljajući raznorazne jezike, od kojih je neke opsežno koristio i u svojim knjigama (poput vilinskih jezika – kvenijskog i sindarinskog), a čak je i pesme pisao na tim izmišljenim jezicima.

Pored toga, Tolkin je radio na rekonstrukciji i pisanju na izumrlim jezicima poput srednjovekovnog velškog i langobardskog. Njegova pesma “BagmÄ“ BlomÄ” (Cvet drveća) možda je prvo originalno delo napisano na gotskom jeziku u poslednjih hiljadu godina.

Tolkinovi akademski spisi o staronorveškoj i germanskoj istoriji, jeziku i kulturi bili su izuzetno popularni među nacističkom elitom, koja je bila opsednuta ponovnim stvaranjem drevne germanske civilizacije.

Međutim, Hitler i ekipa su se gadili Tolkinu, i to nipošto nije krio. Čak je razmišljao i o tome da zabrani nemački prevod Hobita nakon što je nemački izdavač, u skladu sa nacističkim zakonom, od njega zatražio da potvrdi da je “arijevac”.

Umesto toga, napisao je oštro pismo u kome kaže kako mu je žao što nema jevrejskih predaka. O njegovim osećanjima svedoči i pismo koje je napisao svom sinu.

“U ovom ratu imam lične animozitete – što bi me verovatno učinilo boljim vojnikom u 49. godini nego što sam bio u 22. Radi se o toj đavolskoj maloj neznalici Adolfu Hitleru. On uništava, izopačuje i predstavlja pogrešno taj plemeniti severnjački duh, koji volim i pokušavam da predstavim u pravom svetlu”, napisao je Tolkin.

Hoakin Finiks dobio ponudu: 50 miliona za još dva nastavka "Džokera"

Studio “Warner Bros.” je ponudio Hoakinu Finiksu čak 50 miliona dolara da bi glumio u dva nastavka filma Džoker, čime bi bila zaokružena predviđena trilogija.

Hoakin Finiks

Čelnici studija planiraju da dva nova filma budu spremna za prikazivanje u 2022. i 2024. godini.

Originalni film zaradio je više od milijardu dolara od svetske distribucije, a snimljen je u okviru relativno malog budžeta.

Prvobitno, Hoakin Finiks i reditelj Tod Filips smatrali su da je dovoljan samo jedan film, potpuno zaokružene priče.

Međutim, postignuti uspeh izgleda da je naterao sve aktere da se dobro zamisle o budućim projektima.

Čarobna knjiga objavila delo Alfreda Bestera “Zvezde su moje odredište”

U izdanju Čarobne knjige, objavljeno je klasično ostvarenje naučne fantastike Zvezde su moje odredište slavnog američkog pisca, urednika i scenariste Alfreda Bestera, javlja Art-Anima. Ovo delo prvi put objavljeno 1956. godine pod naslovom Tiger! Tiger! inspirisano je sudbinom kineskog mornara Puna Lima, koji je 133 dana preživeo na splavu na otvorenom moru, nakon što je 1943. godine u napadu nemačke podmornice potopljen brod na kome je plovio.

Zvezde su moje odredište - Alfred Bester

Zvezde su moje odredište jedan je od ključnih romana moderne naučne fantastike. Mnogi od već klasičnih elemenata naučne fantastike i njenog podžanra kiberpanka prvi put se pominju upravo u radu Alfreda Bestera, bilo da je reč o teleportaciji, psihičkim sposobnostima, kiborzima ili megakorporacijama. Zbog ogromnog uticaja na žanr, mnogi smatraju Zvezde su moje odredište najvažnijim naučnofantastičnim romanom svih vremena.

Guli Fojl, mašinista treće klase, neobrazovan, bez posebnih veština i zasluga, bez preporuka i bez ambicija. Ovaj sterotipni „obični čovek” na kraju je svog životnog puta. Jedini preživeli u napadu na brod Nomad, Fojl pluta u međuplanetarnom bezdanu u olupini broda. Ali, kad se spasilački brod Vorga ogluši o njegov poziv za pomoć i ostavi ga da pluta, Fojl će se izmeniti iz korena. Opsednut žeđi za osvetom, Guli Fojl će izdržati osamljenost i bespuće svemira i naći način da se dočepa Zemlje kako bi našao vlasnika i posadu Vorge. Međutim, dok bude sprovodio u delo svoju ubistvenu osvetu, Fojl će nabasati na tajnu nezamislivih razmera…

Roman je preveo Miloš Petrik.

Igra za fanove Harija Potera–“Hogwarts Legacy”

Dugoočekivana video igra inspirisana književnim delima Dž.K. Rouling o Hariju Poteru, Hogwarts Legacy, konačno je doživela svoju zvaničnu najavu, javlja Art-Anima.

Hogwarts Legacy

Hogwarts Legacy je „open world“ akcioni RPG smešten u dobro poznatom univerzumu popularnog serijala o mladom čarobnjaku. Radnja se odvija negde oko 1800. godine, nekoliko decenija pre događaja prikazanih u filmovima Fantastične zveri, i čitav vek pre rođenja naslovnog lika slavnog serijala Dž.K. Rouling.

U samoj igri, igrači će imati mogućnost da uđu u lik veštice ili čarobnjaka i iskuse život u Hogvortsu. Kao jedini koji poseduju ključ drevne tajne, igrači će se naći u misiji spsavanja čarobnog sveta od pretnje koja se nadvila nad njim.

Igra će ponuditi igračima mogućnost izbora između dobra i zla, svetla i tame. Složeni RPG sistem omogućiće potpuno prilagođavanje i usklađivanje glavnog lika načinjenim izborima, njegovo unapređenje, ali i nebrojene čarolije i raznovrsne magične poteze.

Pored čuvene škole, u igri će se naći i brojna čudovišta iz knjiškog serijala, a kako sve to izgleda, možete pogledati u zvaničnom trejleru:

Izdavač Warner Bros Games navodi da spisateljica Džoana K. Rouling nije bila direktno uključena u razvoj igre, ali da „je njeno izuzetno delo poslužilo kao temelj za razvoj tog čarobnjačkog sveta“.

Igra Hogwarts Legacy biće objavljena u verzijama za PS4, PS5, Xbox One, Xbox Series X i PC, a u prodaji bi trebalo da se nađe tokom 2021. godine.

IN MEMORIAM: Teri Gudkajnd

Pisac epske fantastike Teri Gudkajnd, najpoznatiji po serijalu „Mač istine“, preminuo je 17. septembra 2020. u 72. godini života.

Terry Goodkind

Gudkajnd je rođen 1948. godine u Omahi, SAD. Nakon što je napustio fakultet, radio je kao stolar, proizvođač violina i restaurator retkih i egzotičnih rukotvorina i antikviteta. Pre nego što je počeo da piše, bio je poznat po slikanju morskih i divljih životinja.

Godine 1993 započeo je svoj debitantski roman “Prvi zakon magije”.  Ovo se proširilo u serijal „Mač istine“ koji broji 21 nastavak, prodat je u više od 25 miliona primeraka i preveden je na više od trideset jezika. Po ovom romanu je 2008. godine režiser Sem Reimi snimio televizijsku seriju Legenda o tragaču.

2019. godine Gudkajnd je objavio prvi deo novog serijala „The Children of D’Hara“ koji je smešten u istom univerzumu kao i serijal „Mač istine“ i do juna 2020. godine objavio pet nastavaka.

„Pinokio“ sa Robertom Beninjijem kao Đepetom večeras na Paliću,

Večeras na Festivalu evropskog filma na Paliću, a od 24. septembra ostvarenje puno uzbuđenja, igrani „Pinokio“ sa Robertom Beninjijem u domaćim bioskopima. U pitanju je dobro poznata priča koja na veliko platno stiže skoro 150 godina pošto je priča nastala i tačno 80 nakon što je „Dizni“ snimio širom planete voljeni crtani film.

Zvezda čuvenog filma Život je lep Roberto Beninji smestio se u čizme poznatog usamljenog stolara Đepeta koji klešući lutka od drveta, pred sobom izaziva čudo i stvara vragolastog dečaka Pinokija.

scena iz Pinokija

Najnovije igrano ostvarenje Pinokio, proslavljenog reditelja Matea Garonea (Gomora, Dogman) nakon domaće premijere na Festivalu evropskog filma na Paliću naći će se na repertoarima srpskih bioskopa od četvrtka, 24. septembra.

Film o lutku koga znamo kao dečaka kome, kad slaže poraste nos snimljen je kako ističu svetske kritike verodostojno, prateći istoimenu originalnu knjigu Karla Kolodija koja u Italiji ima status literarne kraljice, podvučene već pod kožu Italijana. 

Garone je snimio Pinokija na iskonskom mestu odakle je sve nastalo, na domaćem terenu u Toskani, sa italijanskim glumcima, a 2002. godine Roberto Beninji koji se sada našao u ulozi Đepeta, takođe je snimio svoju verziju Pinokija, kada mu je pripala trostruka uloga –reditelja filma, scenarste i uloga samog drvenog lutka.

Priča koja u sebi sadrži moralna načela nakon skoro 150 godina od kada je nastala i tačno 80 od kada je snimljen čuveni „Diznijev“ crtani film, nastavlja da inspiriše nove interpretatore, istaknute reditelje i glumce.

Kao i svako dete, Pinokio je radoznao, a o svetu u kojem živi uči iz svojih pokušaja i grešaka.

Posedujući urođenu dečiju hrabrost, Pinokio postoje ono što je i trebalo da bude – pravi dečak.

Film Pinkoio reditelja Matea Garona kreće se u carstvu koje je istovremeno realno i fantastično, u ruralnoj, bezvremenoj Italiji koja obiluje zemljom, morem, seoskim okruženjem.

Promocija trilogije “Kletve Kaiunove” u Kragujevcu

Danas, u sredu 16. septembra, održaće se promocija trilogije “Kletva Kainova” u SKC Kragujevac (ulica Radoja Domanovića broj 12) sa početkom u 19.00 časova! Pričaće se ne samo o “Kletvi Kainovoj” već i o vampirizmu uopšte, sa posebnim osvrtom na novootkriven slučaj Nikole Borovca, našeg vampira u Parizu, i na slučaj Rafin, takođe u Parizu, koji je vodio lično Napoleonov ministar policije.

Pored autora Aleksandra Tešića, govoriće i prof. Ivan Nešić koji se bavi istraživanjem vampirizma u Medveđi, tj. čuveni slučaj arnauta Pavla.

Za Kragujevčane biće posebno zanimljivo da prvi put čuju o slučaju vampirizma u Kragujevcu koji se zbio u prvoj polovini 18. veka sa velikim brojem žrtava.

Promocija će se održati na otvorenom, pa nema bojazni od korone – samo od vampira, ali na njih smo već navikli!

Promocija zbirke “Besan 2: Priče za besanu noć”

Večeras od 19 sati, u prostorijama Sveslovenskog književnog društva u Beogradu (Dubljanska 10, na Vračaru), biće održana promocija zbirke horor priča grupe autora, “Besan 2: Priče za besanu noć” (objavljena ove godine, izdavač Udruženje Slovensko slovo, 184 stranice).

Sadržaj:
Nenad Mitrović – Topli vetar nad Sibirom
Goran Kremenović – Kraljica iglica
Zora Davidović – Procep
Nataša Vajić – Spavaj sada, dušo
Ivana Milaković – Mirkova drijada
Milan Simić – Još jedan rez
Snežana Kanački – Deus Ex Machina
Eric Johansson – Sve samoubojice idu u raj
Radovan Petrović – Pas nikad ne zaboravlja
Ivan Rogošić – Poslednji krvavi mesec
Dušan Todorović – Todorci

plakat promocije Besan 2

Evo šta o zbirci kaže naš pisac Goran Skrobonja:

U ovoj knjizi ambiciozne pripovetke mladih autora iz regiona u žanrovskom ključu fantastike i horora pokazuju veliku vitalnost i uticaj književnosti strave i užasa na stvaraoce koji tragaju za sopstvenim glasom i izrazom, neretko uspevajući da kroz izmaštane priče predstave sliku naših svakodnevnih strahova i teskoba na relevantan, osoben i svež način. Ovo su autori na koje valja obratiti pažnju, a njihova proza će vas uplašiti, šokirati i – možda ono najvažnije – naterati vas da se zamislite, posle katarze koju uvek donosi dobra horor priča.

Knjiga sadrži 12 jedinstvenih ilustracija slikara Miroslava Todorovića Todora, koje kroz žanr fantastičnog nadrealizma umetnički dočaravaju osećaj straha.

O knjizi govore: Janja Todorović (urednik izdavačke kuće Slovensko slovo), Dušan Todorović (grafički dizajner), Snežana Kanački (autor i idejni tvorac zbirke), Milan Simić (autor) i Ivan Rogošić (autor).