Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Kentaro Miura “BERZERK”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/313613430254439/

LK Društvo ljubitelja fantastike

Čuveni mangaka Kentaro Miura je nedavno preminuo u 54. godini života, ostavivši za sobom nedovršen serijal BERZERK. U pitanju je neverovatno popularna, uticajna i nagrađivana hororična epska fantazija smeštena u pseudo srednjevekovno okruženje koja uz kraće ili duže pauze izlazi od 1989. godine. Razvila se u rekordno prodavanu franšizu sa više anime adaptacija, filmova, video igara…

Berzerk prati životni put ratnika Gatsa od perspektivnog mladog plaćenika skromnih želja i vidika do ključnog aktera u sukobu protiv natprirodnih sila i (polu?)bogova koji žele da osvoje ovaj svet. Ono što izdvaja Berzerk od mora sličnih fantasy naslova je Miurina crna i groteskna vizuelizacija, kao i širok zahvat tema koje kao jedini autor obrađuje u delu: Berzerk je studija o prijateljstvu, izdaji, religiji, slobodnoj volji i sudbini, moralu, ljudskosti… Miura i Berzerk su trajno obeležili naredne generacije stvaralaca, ne samo u stripu/mangi, već i u animaciji i video igrama.

Učestvuju i lamentuju: Jelena Jokanović, Mateja Vidaković.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Filmske scene koje su uznemirile gledaoce

Ljudi na internetu otkrili su za BuzzFeed koje scene iz filmova su ih najviše uznemirile i za koje bi voleli da ih nikada nisu pogledali, a odgovori su bili različiti. Naravno, za očekivati je bilo da će se na listi naći uglavnom horor ostvarenja!

Scena iz filma Saw2

Hostel (2005)

“Ta prva scena mučenja posebno me pogađa jer znam čoveka koji liči na tog sa stolice”


Zelena milja (1999)

“Izvršenje smrtne kazne koje pođe po zlu, znate ono. Mučno mi je samo kad razmišljam o tome.”


Svitanje mrtvih (2004)

“Zombiji su čoveka raskomadali i otrgli mu delove tela. Još uvek ne mogu da pogledam to do kraja. ”


Majka! (2017)

“Ako ste pogledali film, mislim da znate o kojoj sceni govorim. Ako niste pogledali … bebu ubiju pa je pojedu.”


Groblje kućnih ljubimaca (1989)

“Kad se, mačak, vrati iz mrtvih. Morao sam noću da izbacujem svoju mačku iz sobe sledećih nedelju dana!”


Slagalica straha II (2005)

“Muškarac gurne ženu u gomilu iskoriđčenih špriceva i ona mora da prođe kroz njih kako bi pronašla ključ dok joj se igle zabadaju u telo. Sve vreme vrišti i plače. Bilo je užasno.”


Ubica iz budućnosti (2012)

“Muškarac gubi delove tela u sadašnjosti jer su mu odsečeni u prošlosti. Jedva sam uspeo da gledam tu scenu, a nisam pogledao ni ostatak filma. Probudio se nov, vrlo specifičan strah u meni.”

‘Zlatni zmaj’ Adrijanu Čajkovskom i Goranu Skrobonji

Britanski književnik Adrijan Čajkovski dobitnik je nagrade „Zlatni zmaj“, međunarodnog priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti za 2021. godinu, dok je pisac iz Srbije, Goran Skrobonja dobitnik priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu – objavljeno je na sajtu REFESTICON-a, a prenosi Art-Anima.

Dobitnici nagrade Zlatni zmaj – Adrijan Čajkovski i Goran Skrobonja

Ova priznanja biće dodeljena na 9. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 21, koji se održava u Bijelom Polju od 24. do 27. juna u organizaciji Radija Bijelo Polje, suorganizaciji JU Ratkovićeve večeri poezije i partnerstvu NVO Akademije društvenih nauka.

Kako je saopšteno za nominovane književnike i promotere fantastike glasali su predstavnici organizacionog odbora REFESTICON-a, neki od prethodnih dobitnika ovog priznanja i predstavnici partnerskih festivala iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske.

U obrazloženju se navodi da „Zlatni zmaj“ za 2021. godinu pripada Adrijanu Čajkovskom višestruko nagrađivanom autoru za dela fantazije i naučne fantastike. Između ostalih dobitnik je BSFA (Britansko udruženje naučne-fantastike) nagrade za najbolji roman Deca propasti 2019. godine, Britanske nagrade za fantastiku za najbolji roman Tigar i vuk, 2017. godine, kao i britanske nagrade „Artur Klark“ za naučnofantastični roman Deca vremena, 2016. godine. Posebno je razmatran njegov doprinos koji je dao regionalnim festivalima učešćem na Sferakonu u Zagrebu i Euroconu u Rijeci.

Predstavnici REFESTICON-a su saopštili su da je „Zlatni zmaj“ za regionalni doprinos pripao Goranu Skrobonji, piscu, scenaristi, prevodiocu, uredniku i izdavaču iz Beograda. Ceneći dosadašnji doprinos, učešće i promociju fantastike u regionu, kao i brojna priznanja među kojima je i ovogodišnja nagrada „Stanislav Lem“, odlučeno je da se ovom autoru koji je sa pričama i kao član žirija učestvovao u zbirkama iz edicije crnogorskog festivala, dodeli ovo priznanje.

“Dina” debituje na festivalu u Veneciji – van konkurencije!

Dugo očekivana nova adaptacija naučno-fantastičnog filma “Dina” Denisa Vilneva doživeće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru.

detalj iz "Dine"

Festival je najavio da će visokobudžetski spektakl u kom glumi Timoti Šalameu i Zendaja imati svetsku premijeru u Veneciji u kategoriji van konkurencije 3. septembra.

Dugo očekivana nova adaptacija naučno-fantastičnog filma “Dina” Denisa Vilneva doživeće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru.

Festival je najavio da će visokobudžetski spektakl u kom glumi Timoti Šalameu i Zendaja imati svetsku premijeru u Veneciji u kategoriji van konkurencije 3. septembra.

Film je adaptiran po glavnom bestseleru naučne fantastike Franka Herberta o mladom Polu Atreidesu (Šalame), potomku plemenite Kuće Atreida koji je zadužen za nadzor jalove pustinjske planete Arakis, poznate i kao Dine.

Vilnev je poslednji put bio u Veneciji sa nekonvencionalnom naučno-fantastičnom naslovom “Dolazak” 2016. godine.

U ovom naslovu glume i Rebeka Ferguson, Oskar Ajzek, Džoš Broulin, Džejson Momoa, Havijer Bardem, i drugi.

Stigla je “Čorba od minotaura” – antologija postmoderne fantastike

Novosadska izdavačka kuća Solaris je okviru obnovljene Biblioteke srpske fantastike objavila antologiju avangardističke, postmoderne i eksperimentalne fantastike Čorba od minotaura, javlja Art-Anima.

Čorba od minotaura korice

Prema rečima priređivača Miloša Jocića, načinjen je napor da se ovom knjigom „objedine tekstovi koji su u podjednakoj meri povezani sa tradicionalnom žanrovskom fantastikom, ali i sa tamnijim, opskurnijim tokovima evropske ezoterije, istočnjačkog hermetizma, avangardne kombinatorije i novog psihonadrealizma. Ima stoga tu i naučne fantastike, epske fantazije, kiberpanka, horora, snovitih i alhemičarskih misterija…“, ističe Jocić.

Radovi u ovoj knjizi svojim oblikom, stilom, tehnikom, temom ili idejom odražavaju, prema mišljenju priređivača, suštinu fantastike: oni su začudni, neobični, zastrašujući, neshvatljivi.

Čorba od minotaura nije zbirka klasičnih kratkih priča i pripovedaka, već fluidni mikstejp različitih književnih oblika i žanrova (priča, poezije, eseja, pesama u prozi, stripova, emblema, fragmenata), od kojih neki predstavljaju i višemedijske kompozicije alternativne tipografije i različitih vizuelnih elemenata.

Antologija predstavlja pokazatelj snage, imaginativnosti i umetničkih dometa srpske fantastike, koja je i u svojim skrajnutim i eksperimentalnim granama dosezala sam vrh takve vrste literature.

Izborom radova obuhvaćena su ne samo dela nekih od najčuvenijih srpskih književnika Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera, Vaska Pope, već i izuzetni radovi stvaralaca manje poznatih široj javnosti: Dragutina Ilića, Stanislava Krakova, Boška Tokina, Josipa Kulundžića, Vladana Radovanovića, Miroljuba Todorovića, i tako dalje.

Kako se ističe u uvodnoj reči, fantastika nije u srpskoj književnosti (čiji kanon obično favorizuje nacionalno epske standarde) niti fusnota niti digresivni stilizam, već jedan od temeljitih, najrazvijenijih i umetnički najvrednijih elemenata celokupne naše literature.

Antologija sadrži sledeća dela:

  • Dragutin Ilić – Istorija ovog rukopisa
  • Stanislav Vinaver – Gromobran svemira
  • Miloš Crnjanski – Vrt blagoslovenih žena
  • Marijan Mikac – Fenomen majmun
  • Boško Tokin – Marks, Makroskop, Miki
  • Miroslav Feler – Vampir
  • Josip Kulundžić – Ideja doktora Elektra
  • Stanislav Krakov – Alhimičar
  • Vasko Popa – Poklonjenje hromom vuku
  • Vladan Radovanović – Noćnik (snovi)
  • Miroljub Todorović – Balada o Zvezdarevoj smrti
  • Đorđe Pisarev – Hjalmar ili čudesni dečak-san
  • Vojislav Despotov – Petrovgradska prašina
  • Sava Damjanov – BEPA@Početak
  • Ilija Bakić – Led

Zabranjena scena oralnog seksa između Betmena i Žene-mačke

Betmen može da premlati kriminalce, ravnopravno se nosi sa superzlikovcima i vodi dvostruki život kao plejboj milijarder i krusader sa plaštom… ali, jedno ne može – da zadovolji ženu.

Žena-mačka i Betmen iz filma
U iznenađujuće otvorenoj ispovesti, kokreator „Harli Kvin“, animirane serije za odrasle, rekao je za „Varajeti“ da je „Di Si Komiks“ (vlasnik Betmenovog lika) zabranio ubacivanje scene iz predstojeće treće sezone u kojoj je Čovek-slepi miš trebalo oralno da zadovolji Ženu-mačku.

I sama ta informacija je prilično zapanjujuća, ali ono što je fanove dodatno razbesnelo je navodni razlog za izbacivanje scene.

– U trećoj sezoni „Harli Kvin“ imali smo momenat gde Betmen i Žena-mačka imaju oralni seks.

‘Di Si’ je bio u fazonu, ‘To ne može. To aposlutno ne može’. Kazali su, ‘Heroji to ne rade’ – izjavio je Džastin Halpern.

– Na to smo mi pitali, ‘Hoćete da kažete da su heroji sebični ljubavnici?’ A oni će, ‘Ne, nego mi prodajemo igračke u liku superjunaka. Teško ćemo prodati igračku ako Betmen krene da se spušta’ – nastavio je Halpern.

On je ovo rekao uz konstataciju da inače ima ogromnu kreativnu slobodu u pravljenju serije.

Kreatori sadržaja sa superjunacima obično treba da se povinuju brojnim pravilima za ponašanje određenog lika kako bi zaštitili franšizu i prodaju potrošačkih proizvoda.

imajući to na umu, nije zgoreg podsetiti da je Brus Vejn zavodio i menjao supermodele i ruske balerine kao potrošnu robu, iz filma u film, deceniju za decenijom, ali takvo ponašanje očigledno nije nikoga zabrinulo, konstatovao je „Holivud riporter“.

Animirana serija „Harli Kvin“ smatra se sadržajem za punoletne i u tom kontekstu prigovoranje zbog zadovoljavanja žene mnoge fanove je iznerviralo.

„Di Si Komiks“ i „Vorner bros“ za sada nisu imali komentar.

„Di Si“ je makar otvoren za ideju istraživanja romantične strane svojih junaka, piše dalje „Holivud riporter“, dok se njihov rival „Marvel“ smatra izuzetno čednim.

U podkastu ovog sajta scenarista serije „Loki“ Majkl Voldron upitan je o toj Marvelovoj čistoti kao i da li lik Vizije uopšte ima genitalije.

– Marvel može biti platforma da pričamo o bilo čemu. To je trenutno najveća mašina za zabavu u svetu koja pokriva široki spektar fanova svih uzrasta i to se mora uzeti u obzir kada se radi o seksualnosti. To i deca gledaju, tako da je pitanje Vizijinih genitalija… pitanje koliko daleko hoćete da odete? To je nešto o čemu stalno mora da se razmišlja i iznova definiše – odgovoio je Voldron.

Odabrane priče za Refestikonovu zbirku “Virus 21”

Žiri devetog Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon 21 odabrao je priče 27 autora iz sedam država za zbirku Virus 21, prenosi Art-Anima.

korice zbirke Virus 21

Kako saopštavaju iz organizacionog odbora, predsednik žirija Adnadin Jašarević iz Zenice i članovi Blaga Žurić iz Bijelog Polja, Branislav Janković iz Niša, Mirko Grdinić iz Pazina i Saladin Dino Burdžović iz Frankfurta, odabrali su polovinu od ukupno 54 pristigle kako afirmisanih pisaca iz regiona, tako i autora koji po prvi put učestvuju na ovom međunarodnom konkursu.

Ističe se da će knjigu činiti 16 priča iz Srbije, četiri iz Hrvatske, tri iz Crne Gore i po jedna priča iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije i Nemačke.

Deveta zbirka iz ove međunarodne edicije biće promovisana na festivalu koji će se održati u Bijelom Polju od 24. do 27. juna.

Organizatori napominju da za razliku od prethodnih godina zbog trenutne situacije neće pozivati autore da učestvuju na festivalu, već će priče predstaviti na online promociji, dok će o knjigama govoriti urednici i članovi žirija.

Organizator devetog Refesticon-a je Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje, suorganizator Javna ustanova Ratkovićeve večeri poezije, a partner NVO Akademija društvenih nauka.

Zbirku Virus 21 čine sledeće odabrane priče:

„Devojčica iz Jostedala“ – Ivan Nešić (Beograd)
„Otisak“ – Vladimira Becić (Dugo Selo)
„Tri sestre“ – Marijan Mašo Miljić (Podgorica)
„Kako se Nostradamus okanio ćorava posla“ – Vanja Spirin (Zagreb)
„Bosanski soj – Stuha“ – Alma Zornić (Sarajevo)
„Balada o narodnoj kobasici“ – Stevan Šarčević (Subotica)
„Rat svetova“ – Tihomir Jovanović (Beograd)
„Miris jeseni u Berlinu“ – Tamara Berger (Tam)
„Pustite nas da umremo“ – Milan Kovačević (Novi Sad)
„Crv“ – Miloš Petrik (Beograd)
„Pisma sinu“ – Marija Milosavljević (Beograd)
„Za njihovo dobro“ – Daniel Haman (Osijek)
„Thanatik“ – Miloš Mihailović (Sombor)
„Abadon“ – Nataša Milić (Beograd)
„Ludilo 021“ – Amar Mulabegović (Bijelo Polje)
„Pandemonijum“ – Nenad Petrović (Beograd)
„Nagrada“ – Jasmina Blažić (Zagreb)
„BES“ – Adrijan Sarajlija (Beograd)
„Talac“ – Petra Rapajić (Novi Sad)
„Luče novog Pajzera“ – Relja Antonić (Šabac)
„Mesečevo besnilo“ – Jasmina Malešević (Beograd)
„Virus 2 u 1“ – Marko Vujović (Podgorica)
„Besnilo našeg doba“ – Dijana Đorđević (Niš)
„Prvi dan kraja“ – Bojan Eskelenski (Celje)
„Fabula Amoris“ – Ivana Lekić (Paraćin)
„Sumrak duše“ – Jovana Kuzmanović (Beograd)
„Voleo sam je ali sam je ubio“ – Mile Kostov (Skoplje)

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Kratak uvod u Grišaverzum

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/229745818668690

LK Društvo ljubitelja fantastike

Svet u kome postoji magija, ali je to zapravo nauka. Svet u kome postoje sveci, ali su oni zapravo ljudi. Svet u kome se prepliću razna čudovišta, državne politike, drske pljačke i nove tehnologije, ali gde se ljudi zapravo bore za pravdu… i naravno besmrtnost.

Grišavers se, zasad, sastoji od jedne trilogije, dve duologije, dve zbirke priča – i prve sezone Netflix-ove serije. Autorka Li Bardugo je očito stvorila svet koji dovoljno intrigira publiku da mu ostane verna već skoro deset godina.

Zašto je to tako pokušaće da nam objasne Jasmina Marković Karović, urednica izdavačke kuće Urban Reads, i Jelena Katić Živanović, prevoditeljka.
Moderator: Bojan Butković.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

“Kad se vratim”, novi roman Mladena Jakovljevića

Treći roman Mladena Jakovljevića pod naslovom Kad se vratim pojaviće se uskoro u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, javlja Art-Anima. U novom romanu Jakovljević ponovo piše o suočavanju sa teretom prošlosti, preobraženim stvarnostima, tradiciji, razgradnji i preoblikovanju identiteta, graničnim područjima između života i smrti, kao i o zaboravu čije se posledice osećaju kako na ličnom tako i na kolektivnom nivou.

Kad se vratim - Mladen Jakovljević

Jakovljevićeva pripovest vremenski je i prostorno raslojena u dva primarna narativna toka. Prvi, smešten u savremenu urbanu stvarnost, fokusiran je na suočavanje sa tragičnim gubitkom bliske osobe i košmarne promene koje on donosi. Drugi tok, smešten u prošlost, u selo podno Gučeva, u pripovest unosi fantastično prepleteno sa realnim i fiktivnim elementima narodne tradicije. Povezanost ljudskih sudbina i duša postepeno se raspliće, ukazujući na veze između dva prostora i vremena, dodatno osvetljene svojevrsnim narativnim međutokom smeštenim u stanje između života i smrti, koji pokazuje koliko je smrt traumatična ne samo onima koji ostaju nego i onima koji odlaze.

Po rečima prof. dr Vladislave Gordić Petković: „Novi roman Mladena Jakovljevića Kad se vratim zrelo i znalački sučeljava tradiciju i moderno doba, maštu i svakodnevicu. U fokusu je gubitak drage osobe, poniranje u retrospekciju i kontemplaciju, a dva toka, razdvojena istorijom i kulturom, spojena su kolektivnim tradicijskim pamćenjem. Kad se vratim je rukopis o nesnalaženju u distorziranoj stvarnosti i o vrtlogu svakodnevice koji menja sve odluke i navike onog trenutka kad izgubimo nekog ko nam je drag. Ovo prozno delo živo i upečatljivo dočarava sva iskušenja borbe sa sećanjima i potrage za oproštajem onih koji više nisu među živima.“