Black Light – roman o budućnosti koja postaje sadašnjost!

Knjižara Delfi je bila domaćin promocije novog romana Miomira Petrovića “Black Light” – njegovog 21. proznog dela. Ovaj pisac i dramaturg se, međutim, u njemu oprobao u SF žanru i to sa temom antiutopije. O delu su razgovarali Jasmina Radojičić, urednica u Laguni, Oto Oltvanji, pisac, Boris Labudović, savetnik za usmeravanje komunikacija, i sam autor.

Black Light

Jasmina Radojičić je, prvo, predstavila autora i ukratko rekla šta čitaoce može očekivati u romanu “Black Light” – apokaliptičnoj viziji Beograda, koja započinje misteroznim ubistvom. Pomenula je i nešto što je Oto Oltvanji izjavio – da bi voleo da vidi tv-seriju po ovoj knjizi, pa je prvo pozvala njega da kaže nešto više o Petrovićevom delu.

Oto je otkrio da je imao dogovor sa Miomirom da dođe na promociju i da govori samo ako mu se svidi roman – dobio ga je na čitanje dok je još bio u rukopisu. Tako da nije posebno bilo potrebno pojašnjavati šta njegovo prisustvo ovde zapravo znači.

“Povoljni utisci su bili već posle prvih nekoliko pročitanih strana. Videlo se da to piše rasterećeni autor – što dosta znači”, kaže Oltvanji i dodaje da knjiga ne krije da je “čisti SF”.

“Mi živimo u nekoj vrsti SF-a, pa je toga logično da se autori i njemu okrenu. Naravno, knjiga može da se čita i van žanra”, dodao je Oto, napomenuvši da nije zadatak pisaca SF da “predvide budućnost, nego da je spreče”.

“Geopolitičke, tehnološke i druge promene su dovele do toga da i pisci realističnog pravca krenu da pišu SF. Oni koji su svojevremeno bili ‘ispred’ budućnosti – kao Vilijem Gibson, sadašnjost je zapravo stigla i prestigla, pa sada tako njegova dela ‘kaskaju’ nekoliko godina za onim što se u stvarnosti dešava”, kaže Oltvanji.

Inače, on nije želeo da govori o imenima koja bi bila zgodna za rad na tv-seriji, ali je primetio da su domaće serije sve bolje i bolje, tako da ekranizacija “Black Light-a” zapravo i ne deluje tako nemoguća.

Boris Labudović je ishvalio Petrovićevo pisanje, napomenuvši da on ne podcenjuje svoju publiku i da u njegovom delu neće biti ničega patetičnog ili štosa radi štosa. “On ovde piše o vremenu demokrizije, koja je zapravo sadašnjost”, zaključio je on istakavši da ne veruje da je reč o SF delu.

Samom autoru je urednica postavila pitanje o tome kakva je recepcija dela, a on je rekao da upravo to sada “osluškuje” i da ima onih koji su malo zbunjeni samim delom, ali da zapravo dobija reakciju koju je očekivao.

“Ovaj roman je provokativan, sa kraćim rečenicama. Namerno tako pisan. Inače, ja sam zapravo hteo da napravim operu!”, iznenadio je okupljene pisac, i potom potanko objasnio kako je svojevremeno dobio savet za pisanje libreta opere.

“Black Light je roman o budućnosti koja postaje sadašnjost. To je istorijski roman koji će se desiti”, dodao je autor objašnjavajući ono što se dešava u njemu.

Miomir Petrovic

Advertisements

Promocija romana "Black Light" Miomira Petrovića

Black Light poster

„Budućnost iz romana Miomira Petrovića desiće se prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo. I usput da uživamo u briljantno osmišljenoj i vođenoj priči, koja počinje kao košmarna futuristička rašomonijada, a s vremenom se pretvara u nešto još uzbudljivije, oštro i svoje. Jedva čekam da se po Black Lightu jednog dana snimi TV serija.“ Oto Oltvanji

“Jezomor” danas u NKC-u!

Danas od 19 sati u maloj sali Niškog Kulturnog Centra, biće održana  promocija romana “Jezomor – Portret troprstog slikara”, u izdanju Portalibrisa, kojeg su zajednički napisali Mladen Stanisavljević i Miloš Petković.

plakat promocije Jezomor

Gosti na promociji biće Darko Stanković (Ordo DrakoNiš) i Srđan Savić (NKC), dok će moderator biti pisac Mladen Đorđević..

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Mračni genius loci svetova Stivena Kinga”

“Castle Rock” je tv-serija koja je bila tema tribine Društva ljubitleja fantastike “Lazar Komarčić”, a o njoj su govorili Pavle Knežević, Andrea Stojanović i Miljan Tanić.

Castle Rock u LK

Iako je fanovima Stivena Kinga odmah jasno da je reč o nečemu što ima veze sa delom/delima ovog pisca, ipak je reč o projektu koji nije lično “pisanije” samog Kinga, ali se tu pojavljuje toliko likova, mesta i ostalih detalja iz njegovih radova da će mnogi sigurno uživati u prepoznavanju svega ubačenog.

Kako je Miljan Tanić istakao do ovoga je došlo posle uspešne adaptacije “11.22.63” knjige, pa je tada dogovoreno između Kinga i Džej Džej Abramsa (obojica su izvršni producenti serije) da se stvori jedan “kingov svet”. No, ako je “11.22.63” okončan posle jedne sezone i predstavljao je zaokruženu adaptaciju same knjige (bez mnogo oduzimanja i dodavanja), ovde to nije slučaj. Biće i druge sezone!

Iako je ocenjeno da “Castle Rock” daleko više liči na Stivena Kinga nego brojne adaptacije njegovih dela (pa i onih u čijoj filmskoj realizaciji je i sam učestvovao), to ne znači da je serija ostavila isključujući oduševljavajući utisak.

“Radovala sam se najavi, gledala tizere, pratila vesti… Kada je serija krenula bila sam oduševljena, ali kako je napredovala bila je sve lošija, da bi kraj bio – katastrofa”, ocenjuje Andrea Stojanović i dodaje da nije baš sigurno kako bi sa serijom na kraj izašli ljudi koji su uspeli da ne pročitaju ili odgledaju išta od Kinga.

Za Pavla Kneževića, koji kaže da se nije “upecao” na to što je “sve povezano”, ova serija – horor sa dosta misterije, je jedna od dve najbolje ove godine. Što ne znači da je oduševljen krajem – nije, i smatra da nije bilo dovoljno autorskog integriteta da se završi na bolji način.

Likovi su dobro napisani, odnosi između njih funkcionišu, svi služe svojoj svrsi, mada je ocenjeno da “starija garda” bolje funkcioniše.

Pošto o samoj seriji nije moglo da se priča a da se ne otkrije o čemu se radi, ostaje samo da se kaže da li ona zaslužuje preporuku za gledanje – definitivno da! To su poručili učesnici tribine, tako da će sigurno videti da li će druga sezona da ostavi još pozitivniji utisak nego prva.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Mračni genius loci svetova Stivena Kinga”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Ispitujemo sumorne sokake i slepe ulice mitskog grada, uzgred pominjanog u brojnim delima Stivena Kinga, sada konačno i na malim ekranima i u glavnoj ulozi.

Hoće li se američka televizija ikad zasititi Kingovih ekranizacija i obzirom na njihov tradicionalno neujednačen kvalitet – na šta ovaj pokušaj liči? Saznajte od „sertifikovanog kingologa“ Miljana Tanića.

912. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Svi oni koji vole Kosingasa – junaka kojeg je na domaću fantazijsku scenu doveo Aleksandar Tešić, sigurno će uživati u jednoj zbirci priča sa „zajedničkim svetom” kojeg u svet Kosingasa donose, pored samog Tešića, i Drina Steinberg, Goran Skrobonja, Pavle Zelić i Nebojša Petković.

Kada je reč o delima domaćih autora čućemo Ivana Brankovića koji je rad na jednoj kompjuterskoj igri proširio i u svet književnosti, a o tom projektu će, pored autora, govoriti i Dubravka Dragović Šeković, urednica Portalibrisa, koja je i objavila ovo delo.

Ova godina je godina Supermena – 80 godina od njegovog stripovskog debija. O tome je bilo reči na nedavno održanom Beokonu – konvenciji ljubitelja naučne fantastike, a o prvom pravom superheroju razgovarali su Uroš Smiljanić, Igor Stanojević i Pavle Knežević.

Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)


Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)


Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)


Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)


Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.