13. FSFF (1. dan)

Festival srpskog filma fantastike, 13. po redu,  biće svečano otvoren u četvrtak 17. oktobra, u 19 časova u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra.

Festival će otvoriti specijalni gost festivala američki reditelj Sem Firstenberg, najpoznatiji po filmovima serije ,,Američki nindža’’. Firstenberg će tokom festivala, u petak 18. oktobra, održati svoj masterklas.

Ceremoniji otvaranja prethodiće performans u okviru kojeg nastupaju Inex Cirkus Teatar iz Beograda i mlada pevačica Darija Vračević, ovogodišnja predstavnica za Dečju pesmu Evrovizije.

Na otvaranju će se, pored Sema Firstenberga, obratiti Miroslav Lakobrija, direktor Festivala srpskog filma fantastike i Jovan Ristić, selektor domaćeg i regionalnog programa festivala.

Ulaz na sve projekcije je besplatan.

plakat 13. FSFF

ČETVRTAK, 17. oktobar

Velika sala:

19.00 Performans otvaranja festivala
19.15 Ceremonija otvaranja festivala
19.30 Takmičarki program 1:
MALIŠAN (Danilo Bećković, 13 min – SRB)
SLICE OF LIFE (Luka Hrgović i Dino Julius, 25 min – HRV/SAD)
HET JUK/BREME (Nico Van den Brink, 17 min – HOL)
20.30 Svetska premijera domaćeg dugometražnog filma ČUJ MALI ČOVEČE (Marko Žunić, 77 min)

Advertisements

„Problem tri tela“ kineskog pisca Liju Cisina od danas u knjižarama

„Problem tri tela“ Liju Cisina je naučnofantastični roman i prvi deo njegove trilogije „Besede o Zemljinoj prošlosti“, koju je sa kineskog jezika preveo Bojan Tarabić. Od danas se knjiga nalazi u prodaji.

Problem tri tela

Nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Miao pokušava da u virtuelnom svetu, koji naseljavaju Galileo, Njutn, Konfucije, Ajnštajn, reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.

„Revolucionarno SF delo. Jedinstveni spoj naučne fantastike i filozofske spekulacije, politike i istorije, teorije zavere i kosmologije.“ Džordž R. R. Martin

Pretpremijera filma „Grdana – gospodarica zla“ 16. oktobra

Film „Grdana – gospodarica zla“ pretpremijerno će biti prikazan u sredu, 16. oktobra, u bioskopu “Cine Grand”.

Gradana 2

“Grdana – Gospodarica zla” je avantura koja se odigrava nekoliko godina nakon filma “Grdana – zla vila”, u kojem se publika upoznala sa događajima, koji su skamenili srce Diznijeve najozloglašenije negativke koja je, tako povređena, proklela princezu Auroru.

Novi film istražuje komplikovan odnos zle vile i buduće kraljice, koje formiraju novi savez, i suočavaju se sa novim protivnicima u njihovoj borbi da sačuvaju kraljevstvo i magična stvorenja koja žive u njemu.

Reditelj filma je Joakim Rening, scenaristi su Linda Vulverton, Majka Ficerman Blu i Noa Harpster.

Producenti filma su Džo Rot, Anđelina Džoli i Dankan Henderson, zajedno sa Metom Smitom, Džefom Kiršenbauom i Majklom Vieirom, koji su izvršni producenti.  

Početak sinhronizovane 3D verzije je u 18, a titlovane 3D verzije u 20 časova.

Američki reditelj Sem Firstenberg specijlni gost 13. FSFF-a!

Američki reditelj Sem Firstenberg biće specijalni gost 13. Festivala srpskog filma fantastike, koji se održava od 17. do 20. oktobra u Studentskom kulturnom centru Beograda.

Sem Firstenberg

Firstenberg je tokom tri i po decenije rediteljske karijere režirao 22 filma, a njegov stvaralački opus uključuje žanrove od komedije, preko akcije, do naučne fantastike i horora. Široj publici svakako je najpoznatiji po filmovima serije “American Ninja”.

Sem Fisternberg će na ovogodišnjem Festivalu srpskog filma fantastike održati masterklas u petak, 18. oktobra u 19 časova, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra. Nakon masterklasa posetioci će moći da pogledaju Firstenbergov akcioni horor film ,,Ninja III: The Domination’’.

Firstenberg je izrazio veliko zadovoljstvo zbog učešća na predstojećem Festivalu i pozvao sve zainteresovane poštovaoce horor i akcionih filmova da se pridruže masterklasu.

“Drago mi je da ću biti u prilici da učestvujem na Festivalu srpskog filma fantastike i podsetim publiku na dosadašnji rad”, rekao je američki reditelj i dodao da će deo predavanja posvetiti periodu 80-ih godina prošlog veka, kada je snimao nezavisne, niskobudžetne filmove.

Na 13. Festivalu srpskog filma fantastike biće prikazana 34 kratka filma iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije i drugih zemalja sveta, dok će u informativnom programu, van konkurencije, biti prikazano još tridesetak.

Selektor inostranog programa Festivala, Mladen Milosavljević, ističe da ovogodišnji strani izbor čine naslovi snimljeni u protekle dve godine, u veoma raznolikim produkcijskim uslovima.

“Potrudili smo se da ovogodišnja inostrana selekcija, u žanrovskom i podžanrovskom smislu bude što raznovrsnija, kako bi ovdašnji ljubitelji horor filma, fantazije i naučne fantastike mogli da pronađu ponešto za svoj ukus. Naročito smo ponosni na kvalitet odabranih filmova, među kojima će se naslovi koji su u proteklih godinu i po nagrađivani ili bili uvršteni u takmičarski program najvećih svetskih festivala filma fantastike, kao što su festivali u Portu, Briselu, Los Anđelesu, Bilbau, San Sebastijanu, Bučonu, Torontu, Sidžesu. Neki od filmova prikazivani su i na velikim festivalima mejnstrim filma, poput onih u Kanu, Sandensu i Tibeki”- kaže Milosavljević i dodaje da je najveći broj filmova pristigao sa engleskog i španskog govornog područja, dok su neki od najboljih stigli iz država koje nisu poznate po tradiciji pomenutih žanrova, kao što su: Holandija, Finska, Andora, Peru, Irak i Malezija.

Ulaz na sve projekcije i Firsternbergov masterklas je besplatan.

Margaret Atvud dobila Buker nagradu za “The Testaments”

Dobitnica prestižne Bukerove nagrade za književnost za 2019. godinu je kanadska književnica Margaret Atvud. Nagradu je dobila za novi roman “The Testaments” objavljen pre mesec dana, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud - The Testaments

Margaret Atvud je napisala The Testaments kao odgovor na zahteve zainteresovanih čitalaca i zabrinjavajući uspon američkog predsednika Donalda Trampa.

Radnja romana se odvija 15 godina od trenutka kada se Sluškinjina priča završila. U formi je svedočanstava nekoliko ženskih likova iz prethodne knjige.

Margaret Atvud (79) je najstarija dobitnica Bukerove nagrade. Nagradu je osvojila i 2000. za roman Slepi ubica, a u uži izbor je ušla i sa romanom Sluškinjina priča 1986. godine.

U uži izbor nominovanih za nagradu Buker za najbolji roman 2019. godine uvršteno je šest autora čija su dela objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji. U konkurenciji su bili i Bernardin Evaristo, Salman Ruždi, Čigozi Obioma, Lusi Elman i Elif Šafak. Iako pravila to nisu dozvoljavala, žiri je odlučio da Bukerovu nagradu podele Margaret Atvud i Bernardin Evaristo, koja je tako postala prva žena crne puti ovenčana ovom prestižnom nagradom.

Novi roman Margaret Atvud zaintrigirao je podjednako publiku i kritiku i pre nego što se pojavio u prodaji. Naime, izdavač je strogo držao u tajnosti sve informacije o knjizi, osim njenog naslova, sve do dana objavljivanja 11. septembra u ponoć kada je zvanično počela prodaja u Londonu. Čak je i Lagunirukopis stigao sa šifrom koja je „otključala“ tekst za čitanje i prevod tek nakon što je zvanično počela prodaja knjige.

Roman The Testaments prevodi Aleksandra Čabraja, a na srpskom jeziku će se pojaviti do kraja godine.

Prokletstvo Džokera proganja glumce

Film “Džoker” sa Hoakinom Finiksom u glavnoj ulozi ovih dana oduševljava publiku širom sveta. Iako je reč o filmu koji govori o negativcu iz super-herojskog stripa o Betmenu, posredi je drama koja ima veće umetničke ambicije od sličnih ostvarenja iz prošlosti. Priča prati tragičan život čoveka koji danju radi kao klovn, a noću pokušava da postane stend-ap komičar, zadirući duboko u mračnu psihu nesrećnika, koga će patnja pretvoriti u zlikovca.

Džoker

A da se fikcija često na zastrašujuć način prepliće sa realnošću svedoči i priča o navodnom “prokletstvu uloge Džokera”, koja je pokrenuta posle tragične smrti Hita Ledžera, kome je to bila poslednja rola, u filmu “Mračni vitez” iz 2008.

Iako zvanična verzija kaže da je Ledžer preminuo od predoziranja narkoticima, mnogi veruju da je na austrijalijskom glumcu velikog traga ostavila opsesija ovom ulogom.

Njegov otac Kim predstavio je publici dnevnik, koji stoji pored Oskara, posthumno dodeljenog Hitu za njegovu poslednju ulogu, i u kome se vidi da je inspiraciju pronalazio u liku Malkolma Mekdauela iz Kjubrikove “Paklene pomorandže”, kao i da je bio potpuno posvećen svom novom liku.

– Zatvarao se u hotelsku sobu nedeljama. Bio je opsednut likom Džokera. To je bilo tipično za Hita – rekao je njegov otac.

Navodno, Ledžer je pre smrti i stan u kojem je živeo pretvorio u hram posvećen Džokeru, nije mogao da spava, a lekovi nisu pomagali… Ranije, za medije je izjavio da se “plaši uloge, ali da hoće da je učini drugačijom”.

– Završio sam u realnosti psihopate, nekoga ko ima jako malu ili nikakvu svest o svojim delima. On je apsolutni sociopata, hladnokrvni masovni ubica klovn, a Kris mi je dao slobodu. To je zabavno, jer nema granica za to šta Džoker može da uradi ili kaže. Ništa ga ne zastrašuje i sve je velika šala – izjavio je svojevremeno Hit Ledžer.

Džek Nikolson, koji je Džokera glumio u legendarnom “Betmenu” Tima Bartona, na vest o Ledžerovoj smrti imao je samo kratak, jeziv komentar: – Pa, upozorio sam ga!

Priču o “prokletstvu Džokera” nastavio je Džared Leto koji je tu ulogu igrao u filmu “Suicide Squad” iz 2016. godine.

Spremajući da glumi psihopatu sa izopačenim smislom za humor, Leto je slične šale počeo da praktikuje i u stvarnosti. Tako je Margo Robi, koja je igrala Džokerovu pomoćnicu Harli Kvin, dobila poštom živog pacova, dok je ostalim glumcima slao iskorišćene kondome i ‘pomagala’ za analni seks, ‘iskorišćene’ porno časopise, a jednom, navodno, i mrtvu svinju.

– Bio je Džoker. Stvarno je bio. Nije se igrao ili samo glumio – izjavio je Vil Smit.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “I svi smo mi policajci”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Četvrt veka kultnog pop-magijskog stripa Granta Morisona The Invisibles.

ilustracija iz stripa

O stripu koji se pretvorio u sigil haos-magije i odbrojavanjem do 2000. “zaključio” devedesete govore: Pavle Banjac, mlada nada strip-teoretisanja i student antropologije, neko ko se rađao u trenutku kad su se The Invisibles završili i ko ih je sada po prvi put pročitao. Nađa Pavlica, uzdanica levičarskog feminizma i velika ljubiteljka književnosti, stripa i Morisona, te davnašnja ljubiteljka The Invisiblesa. Moderator: Draško Roganović, dežurno strip-smetalo.