Tribina LK: Razmatranja o domaćem SFu: drugost i devedesete

Sinoćna tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena jednom teorijskom radu predstavljenom u inostranstvu – “Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s”, autora dr Bojana Žikića i dr Marka Piševa sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kako je u najavi ove večeri rečeno: Rad se bavi prikazom Drugosti u tri dela srpskih autora objavljena početkom/sredinom devedesetih godina prošlog veka i istražuje kako su pisci iz „kulture u vakuumu“ (tj. pod sankcijama, u izolaciji svake vrste) prikazivali Zapadne sile™, iste one koje su ih izolovale, u svojim fantastičnim delima. Rad analizira „Sveti rat“ Gorana Skrobonje, „Sva vučja deca“ Radmila Anđelkovića i „Tri (miliona) kostura“ Dragana R. Filipovića.

No, iako je najavljen, u tribinskoj sali Doma omladine nismo videli dr Bojana Žikića, tako da je dr Marko Pišev (levo) bio ostavljen “na milost i nemilost” okupljenih, a pre svega pisaca, koji su svakako sa pažnjom saslušali kako su njihova dela predstavljena. Razgovor sa njim je vodio Žarko Milićević (desno).

Pisev i Zak

Na samom početku večeri Pišev je ispričao kako je događaj u Kentu bio prvi antropoliški skup koji se bavio SF-om, te da je njihov rad bio izuzetno primećen i da je ostavio jak utisak na publiku – naročito na britanske profesore sa univerziteta, koji o srpskom SF-u ne znaju ništa.

U njihovom radu dr Žikić i dr Pišev su analizirali pomenuta dela i njihove narativne celine kako bi se videla šira slika o svakodnevnici 90-tih u Srbiji. Takođe, trebalo je videti i reakciju umetnika na dešavanja – u ovom slučaju, SF pisaca.

“Mi nismo tvrdili da su autori imali političke namere, već u saglasnosti sa političkom klimom te priče se čine odličnim za antropološke analize. Antropolozi nisu kompetentni da procenjuju umetničku vrednost već da tumače učitana značenja u tekstu”, podcrtao je Pišev. On je dodao da je zajedničko za sve tri priče dehumanizacija zapada i motiv automarginalnosti i izolovanosti srpske zajednice.

Potom je dao kratke analize sve tri priče, a posle zaključka usledila su pitanja publike. Pristuni autori – Radmilo Anđelković i Goran Skrobonja, imali su primedbe na izrečeno, Anđelković je rekao da “to nije moja priča”, dok je Skrobonja istakao da su autori studije mogli da kontaktiraju same pisce kako bi čuli neke stvari vezane za same priče i njihove nastanke. Konkretno, Skrobonja je inspiraciju za svoj “Sveti rat” dobio čuvši reči Milića od Mačve (“Poslaćemo legiju vampira na SAD”), tako da mu nikako nije bila ideja da “demonizuje zapad”, kakvu su ocenu izneli autori studije. U odbranu kolege stao je dr Aleksandar B. Nedeljković, a i prisutna publika je imala svoje ideje da li je trebalo konsultovati i pisce ili ne.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s