Tribina LK: Sva imena Kralja u žutom

Književni klub “Gavran” iz Smedereva predstavio je svoja izdanja na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – Aleksandra Rajković i Milena Dasukidis su prvenstveno govorile o “Kralju u žutom”, Roberta V. Čejmbersa, ali i o najnovijem izdanju – “Grob” Roberta Blera (sa ilustracijama Vilijama Blejka). Razgovor sa njima je vodio Miloš Petrik.

kralj u zutom

Šta je ove mlade ljude privuklo “Kralju u žutom” bilo je prvo pitanje – s jedne strane to je sama tema zbirke koja ima deset priča, ali i tv-serija (“True Detective”) koja je ponovo skrenula pažnju na Čejmbersa, naglasila je Milena Dasukidis. Aleksandra Rajković je dodala da im je gotski horor, grobljanska poezija – opredeljenje, pre svega naravno dela iz 18. i 19. veka. “Mislimo da mnoga od tih dela nisu dobila zasluženu pažnju čak ni u svojim zemljama”, tako da će im dati šansu kod domaće publike, a olakšavajuća okolnost će svakako biti ta da se za njih ne plaćaju autorska prava.

Sam Čejmbers je napisao dosta dela (oko 80 romana) ali je po “Kralju u žutom” najpoznatiji. Pomenut je i uticaj Embrouza Birsa sa svojom pričom “Stanovnik Karkoze”, iz koje je Čejmbers preuzeo likove i ostao nedorečen ali je oko toga izgrađena neka vrsta mitologije koja je privukla čitaoce.

Prvih pet, od deset priča u zbirci, su one koje će itekako zanimati ljubitelje horora i autor je na osnovu njih zaradio reputaciju koju ima, i koje imaju veze sa “Kraljem u žutom”.

Naravno, neizbežno je bilo pitanje o problemima u prevođenju, pa je naglašeno da zadatak nije bio niti malo lak – u prvoj priči iz zbirke problem su predstavljale futirističke vizije, a u petoj, recimo, prevođenje sa starofrancuskog.

Poema “Grob” je bila izuzetno popularna dugo nakon svog nastanka, ali je potom bukvalno iščezla početkom XIX veka. No, kada je početkom ovog milenijuma u Škotskoj pronađen kožni portfolio sa devetnaest originalnih slika Vilijama Blejka, koje su prepoznate kao grafičke ilustracije za deluks izdanje poeme “Grob” iz 1808. godine, ponovo je skrenuta pažnja na ovo delo. Srpska publika je tako dobila prilike da čita pesmu u prevodu, uz svih 19 ilustracija i original na engleskom.

Devojke iz “Gavrana” ne žele da još tačno otkriju koje će pisce i dela objaviti do kraja godine samo poručuju: “Biće još gotske proze i poezije”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s