Gvozdeni presto će biti u Dubrovniku?

HBO je odlučio da će originalni Gvozdeni presto iz Igra prestola završili u Dubrovniku gde se serija i snimala.

Gradonačelnik Dubrovnika Andro Vlahušić otkrio je da će originalni presto biti smešten na ostrvu Lokrumu već od juna ove godine.

Presto je poklon HBO produkcije, kaže Vlahušić za hrvatski RTL i dodaje da će u gradu biti otvoren i muzej posvećen seriji.

Ako već niste znali, hrvatski grad je jedna od lokacija gde se snima serija, a kadrovi iz Dubrovnika su rezervisani za King’s Landing, glavni grad Westerosa.

DODATAK: U izjavi za Mashable, predstavnici HBO su negirali ovu vest. Čekamo detalje…

Preminuo “Jodin glas”

Francuski glumac Žan Lesko, koji je pozajmljivao svoj glas za lik Jode u serijalu “Zvezdani ratovi” preminuo je Parizu, javili su danas francuski mediji.

Lesko (76) je počeo karijeru 50-ih godina. Glumio je u filmovima poznatih reditelja poput Kloda Leluša, Koste Gavrasa i Alena Renea.

Glumac, koji je bio poznat u Francuskoj, imao je zapažene uloge i u pozorištu.

U svetu je bio poznat kao glas Jode, lika iz izmišljenog univerzuma serijala “Zvezdanih ratova”. Joda je bio veliki džedaj učitelj i posedovao je ogromne moći i veštinu borbe svetlosnom sabljom.

"Novi ‘Dosije X’ biće kao šestočasovni film"

Ljubitelji “Dosijea X” imaće priliku da gledaju još jednu sezonu serije, koja će zapravo više podsećati na šestočasovni film, kaže Dejvid Duhovni.

Beta / Evan Agostini/Invision/AP

Glumac koji igra FBI agenta Foksa Moldera kaže da je i sam bio iznenađen kada je čuo za snimanje novih epizoda, jer je pretpostavljao da će se snimati film.

Zbog drugih obaveza, ekipa “Dosijea X” nije mogla da snima klasičnu sezonu od 25 epizoda, ali Duhovni kaže da mu ova “skraćena” verzija odgovara.

“Razmišljali smo: ‘Nemamo ništa protiv da radimo seriju, ako ne bude cela sezona. Mogli bismo da napravimo nešto poput šestočasovnog filma”, rekao je on za Hollywood Reporter.

Dodao je da Fox nije želeo da snima još jedan film, budući da je drugi deo bio veoma loše ocenjen.
“Biće to ista serija. Naravno, očigledno će se odvijati u drugo vreme i likovi će biti stariji i sve ostalo što se prirodno menja će se promeniti”, rekao je Duhovni.

Snimanje “Dosijea X” treba da počne ovog leta, a očekuje se da će prva epizoda biti emitovana sledeće godine.

BLIC: Film "Mrkli mrak" ispunio "Zvezdu" do poslednjeg mesta

– Ovo je, praktično, rimejk jednog filma na kojem sam radio pre par godina, bez ikakvih novčanih sredstava. Film govori o mračnoj sudbini koja spaja nekoliko ljudi – kaže mladi reditelj Momir Milošević čiji film “Mrkli mrak” je večeras prikazan u prepunoj sali bioskopa “Zvezda”.

Film je prikazan premijerno u punoj sali biokopa “Zvezda”

Brojna publika, mahom mlađih gledalaca, uživala je u premijeri kratkog horora „Mrkli mrak“, inače drugog dela trilogije mladog i talentovanog Momira Miloševića.

Reditelj je prikazao tamnu priču smeštenu u urbanoj sredini, nesnađene likove suočene sa sopstvenim problemima i njihovu mračnu sudbinu.

Milošević je za prvi deo trilogije, pod nazivom “Mrak”, dobio nagradu publike na Festivalu srpskog filma fantastike, pa puna sala “Zvezde” i ne čudi.

– Sam čin snimanja mi je jako užbudljiv  i veoma uživam u tome, iako faza produkcije zna da bude maltretiranje – dodaje Milošević.

Mladi reditelj, koji je diplomirao na Londonskoj filmskoj akademiji, priča da je snimao “Mrkli mrak” u želji da stimuliše maštu gledaoca i pokrene srpsku kinematografiju u pravcu novog talasa horor filma.

– Film je veoma kreativan. Vidi se mladi danas imaju potencijala i to je ono što je potrebno našem društvu – izneo je svoje utiske Nemanja Mihajlović, nakon što je odgledao “Mrkli mrak”.

A Milošević se sprema za novi projekat: dugometražni film “Otvorena”, za koji kaže da će biti “atmosferična drama sa elementima horora”.

Danas u SKC-u: Tribina o putovanju kroz vreme

Na aprilskoj tribini Centrza za promociju nauke (CPN govoriće se o vremenu i četvrtoj dimenziji, temi koja je inspirisala mnoge književne i filmske stvaraoce.

Prolećna CPN tribina, koja će se održati u četvrtak, 30. aprila, u 19 časova, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, govoriće o vremenu, ali ne meteorološkom, već o takozvanoj četvrtoj dimenziji.Tema ovomesečne CPN tribine je „Vremeplov: ima li povratka u budućnost?“.

Putovanje kroz vreme, tema koja inspiriše SF autore od nastanka ovog žanra do danas, za nauku predstavlja ultimativni izazov. Zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, još od 1905. godine, fizika dublje razume pojam vremena, kao i mogućnost da se pri kretanju relativističkim brzinama osmotre fenomeni dilatacije vremena. Daleko od bilo kakvog praktičnog dizajna vremeplova za ljudsku upotrebu, fizičari proučavaju izuzetno brze čestice koje “putuju” kroz vreme.

Učesnici:
• dr Tijana Prodanović, astrofizičarka, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
• dr Božidar Nikolić, fizičar, Fizički fakultet, Beograd
• dr Zoran Živković, pisac

Moderator:
• Slobodan Bubnjević, urednik Komunikacija CPN-a

Nova zbirka Radmila Anđelkovića–“Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša”

Doajen domaće SF scene Radmilo Anđelković je ponovo pred čitaocima sa novom zbirkom priča pod nazivom “Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša”. Knjigu je objavila Nova Poetika u ediciji Novoum. Na internetu se može naručiti po ceni od 555 dinara.

Sam sadržaj otkriva neke od ideja koje su rukovodile autora da svoju zbirku ovako koncipira; naime segmenti „Objavljeno do 2000.“, „Grbovnik“, „Glavni tok“ i „Radionice“ vremenske su ali i stilističke odrednice priča. Knjiga se, otuda, može iščitavati i kao svojevrsni spisateljski „bildungs roman“ (Anđelkovićevog bavljenja kratkom prozom), dakle delo koje prati stasavanje/liniju razvoja jednog pisca koje traje duže od dve decenije.

Svako ko se odvaži da ispisuje priče ulazi u bezvremeni tok ljudske istorije započet mnogo pre nego što je stvorena mogućnost beleženja priče. Vremena su se menjala, od usmene književnosti ušlo se u onu koja se zapisuje na svakovrsnim medijima i razastire preko čitave planete odnosno iz prošlosti seže u budućnost; ipak, osnovno pravilo čitave rabote nije se promenilo – priča mora da opčini slušaoca/čitaoca i izmesti ga iz njegove stvarnosti u neku drugu, onu koju stvara autor. Taj zadatak, paradoksalno, lak je i težak, moguć i nedostižan. Njegovo ostvarivanje opravdava sva sredstva koja autor može da zamisli i pretoči u reči. Ali, uprkos tim slobodama i širokim prostorima imaginacija, stvaranje uverljivih priča ne ide samo od sebe. Bezbroj je segmenata koji moraju da se uklope na pravi način: zaplet, karakterizacija likova, pozadine, dijalozi, refleksije, stil… Rečenom treba dodati (u slučaju ove zbirke, uz izuzetak priče „Akvarijum za zlatnog karaša“) i specifične zahteve koje nameće kratka priča kao posebna, bezmalo maniristička, prozna kategorija, izazovna i poželjna ali i mistički delikatna.

Živkovićeva “Biblioteka” u Saudijskoj Arabiji

Kako piše današnja Politika, a prenosi Art-Anima, izdavačka kuća “Al Athar” iz Saudijske Arabije otkupila je prava za kratki roman Zorana Živkovića “Biblioteka”. Knjiga će se pojaviti u decembru. Biće to prvo delo jednog srpskog pisca objavljeno u ovoj zemlji.

“Biblioteka” je inače najprevođenija srpska prozna knjiga u 21. veku. Ovo će biti njeno sedamnaesto strano izdanje. Do sada su upriličene dve pozorišne predstave zasnovane na “Biblioteci” – u Portu 2013. i u Bolonji početkom aprila ove godine. Knjiga je do sada u Portugaliji imala čak tri izdanja i tu je uvršćena u preporučenu srednjoškolsku lektiru.