Prvo Evropsko prvenstvo u kvidiču za “Normalce”

Italijanski gradić Sarteano, pored Sijene, biće ovog meseca domaćin prvog Evropskog prvenstva u kviduču, popularne igra iz romana i filmova o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru.

Kao i u priči Džoane Rouling, igrači će nastojati da jašući na metlama ubace “kvafl” (lopticu) u obruč protivnika, te da uhvate “zlatnu skrivalicu” koja timu donosi pobedu.

Za razliku od Poterove, koja leti poput metka, skrivalica “Normalaca” je loptica zakačena za stražnjucu sudije koji trčkara terenom.

Turnir će se održati od 24. do 27. jula uz učešće timova iz 12 zemalja, od Italije, preko Belgije i Španije, do Norveške i Turske.

Mešavina hokeja, košarke i ragbija, kvidič suprotstavlja dve ekipe sastavljene pola od muških, a pola od ženskih igrača.

Ovaj “sport”, za koji se mnogi nadaju da će jednog dana postati olimpijska disciplina, ima sve veći broj poklonika u svetu.

“Novi klubovi se osnivaju svakog meseca”, rekao je u izjavi za milanski list Korijere dela sera jedan od organizatori, ističući da je reč o “prilično teškom sportu, koji zahteva ozbiljnu fizičku pripremu”.

Stižu “Pikseli”

Akciona komedija „Pikseli“ od 23. jula stiže u sve domaće bioskope! Dakle, Adam Sendler, Kevin Džejms i Mišel Monagan spasavaju svet od jedne od najpopularnijim igrica osamdesetih godina – Pac-mana!

Kao klinci, 80-tih godina prošlog veka, Sem Brener, Vil Kuper, Ludlou Lamonsof i Edi Plent su hiljadu puta spasavali svet – ali u video igricama koje su plaćali 25 centi po igri.

Sada će ipak morati da spasu svet u stvarnom životu. Pošto intergalatički vanzemaljci potpuno pogrešno protumače primere arkadnih video igara kao objavu rata, oni kreću u napad na Zemlju koristeći video igrice kao modele za svoje napade.

Američki predsednik Kuper prisiljen je da pozove svoje stare prijatelje, a ujedno i stručnjake u video igrama kako bi pokušali da spasu svet pre nego što ga unište Pac-Man, Donkey Kong, Galaga, Stonoga i Space Invaders

D. Jovićević: Elementi fantastike u 250 srpskih filmova

U istoriji srpske kinematografije bilo je čak 250 filmova sa elementima fantastike, istakao je u izjavi za Tanjug Dragan Jovićević, koautor knjige “Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike”, koja je predstavljena danas u okviru 22. Festivala evropskog filma na Paliću.

Knjigu je objavio Filmski centar Srbije. Jovićević i Jovan Ristić su proteklih pet godina, kao organizatori Festivala fantastike u Beogradu, otkrivali te izgubljene svetove.

“Ideja je bila da pronađemo u kojim su sve filmovima domaće produkcije skriveni motivi fantastike, bilo da je to folklorna fantastika iz srpskog istorijskog nasleđa, bilo da je u pitanju fantastika koju je poslednjih decenija promovisala zapadna kinematografija”, rekao je Jovićević.

Kao primere naveo je čuvene naslove “Matriks” i “Gospodara prstenova”.

“Istraživali smo kompletan uticaj fantastike na domaća ostvarenja i pronašli neverovatan zbir od 250 ostvarenja, koja smo sabrali i objavili u ovoj knjizi”, istakao je on.

Kako je dodao, Ristić je uradio istorijski deo koji obuhvata čak 90 godina, a on filmološki, odnosno analize kako su ti filmovi izgledali, u kojim se segmentima nalazi fantastika.

Prvi na listi domaćih filmova sa fantastičnim elementima bio je “Faun” Ernesta Bošnjaka iz 1924. godine, a najnoviji je prošlogodišnji “Peti leptir” Milorada Milinkovića.

Na listi su i “Čudotvorni mač” Vojislava Nanovića (1950), “Leptirica” Đorđa Kadijevića (1973), “Lijepe žene prolaze kroz grad” Želimira Žilnika (1986), “Sabirni centar” Gorana Markovića (1989), “Sveto mesto” Kadijevića (1990), “TT Sindrom” Dejana Zečevića (2002), “Šejtanov ratnik” (2006)…

Jovićević već godinama redovno prati Festival evropskog filma na Paliću.

“Bez obzira na finansijske poteškoće, imam utiskak da je ovogodišnje izdanje znatno bolje po izboru fimova, po kvalitetu programa i sadržaja i da ima nekoliko vrlo interesantnih programskih celina”, ocenio je on.

Kako je dodao, “u prvoj polovini, koju smo do sada videli – počev od otvaranja sa filmom “Život posle” Magnusa Von Horna, do sinoćnjeg filma Vima Vendersa “Sve će biti u redu” i to u 3D projekciji, bilo je neočekivanih, pa i iznenađujućih ostvarenja”.

Na festivalu predstoje još tri večeri, “u kojima očekujem neke jake filmove, pa ćemo tek videti ukupan rezultat”, rekao je Jovićević, dodajući da je ono što je već sigurno – činjenica da je ovo jedan od do sada najtoplijih festivala na Paliću.

Džon Snou je definitivno mrtav

I dalje se sekirate zbog tv-serij “Igra prestola” i dramatične smrti Džona Snoua?

Niste jedini.

Među drugim zabrinutim fanovima je i predsednik Amerike Barak Obama.

Režiser Dejvid Nater je ispričao kako se sreo sa predsednikom, koji ga je odmah pitao: “Nisi valjda ubio Džona Snoua?”

“Gospodine predsedniče, Džon Snou je mrtav da mrtviji ne možete biti”, bio je odgovor.

Pa to je onda to. Predsednik se valjda ne laže?

Objavljena četvrta i peta knjiga serijala ”Instrumenti smrti”

Izdavačka kuća “Čarobna knjiga” je pred letnju pauzu objavila četvrti i peti deo fantazi serijala “Instrumenti smrti” Kasandre Kler – javlja Tanjug.

Serijal “Instrumenti smrti” ima zanimljivu istoriju. Kler prvu knjigu “Grad kostiju” uopšte nije zamišljala kao roman za mlade već prvenstveno kao ubranu fantaziju ali tek kada joj je izdavač zatražio da “omatori” likove ona je odlučila da ispriča priču koja se dešava junacima u onom nezgodnom dobu između adolescencije i odrastanja.

Zahvaljujući odluci da piše za mlade, njeni romani o Kleri i Džejsu i palim anđelima, demonima, vampirima, vešcima postali su bestseler.

Kler je najpre napisala prvu trilogiju – “Grad kostiju”, “Grad pepela” i “Grad stakla” da bi potom, napisala “nastavak trilogiju” – “Grad palih anđela”, “Grad izgubljenih duža” i “City od Heavenly Fire”.

Novosadska “Čarobna knjiga” na samom startu je uhvatila talas popularnosti romana Kasandre Kler i do sada je objavila prvu trilogiju koja se, prema rečima urednika Borislava Pantića, u početku sporo prodavala da bi posle filma “Grad kostiju” sa Lili Kolins i Džejmijem Kempbelom Bauerom njena popularnost porasla i održala se do danas.

“Instrumenti smrti” stekli su u svetu kultni status među tinejdžerima ali i ljubiteljima fantastike uopšte, a njihova popularnost u Srbiji je na zavidnom nivou.

Imajući to u vidu, “Čarobna knjiga” je sada, za letnji raspust, objavila prva dva dela druge trilogije koja se nastavlja na dešavanja iz prve ali se fokus sa Kleri Frej prebacuje na njenog prijatelja Sajmona Luisa. Šesta knjiga trebalo bi da izađe pred Sajam knjiga.

Kasandra Kler je inače, uvidevši da joj se romani dobro prodaju, odlučila da celu priču uveže i ispriča kroz veći serijal “Hronike senolovaca” koji će činiti šest trilogija (18 knjiga).

Pantić kaže da još uvek razmišljaju da li će nastaviti serijal sa “prikvel” trilogijom (čija se radnja dešava pre radnje u “Instrumentima srmti”) ili će nastaviti sa trećom trilogijom.

Trenutno se snima TV serija “Shadowhunters” (“Senolovci”) koja će, kako najavljuju producenti, dublje i više istražiti svet Kasandre Kler. Serija će, sasvim sigurno, kao i film – bez obzira na mlak prijem u bioskopima – privući novu publiku ovim romanima.