Održana Skupština LK

Skupština Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, kojom uvek započinje jesenja sezona rada, imala je ovoga puta deset tačaka, i obimne zadatke, tako da ćeo nekima od njih tek dodatno raspravljati, kao što je, recimo, pitanje Statuta.

No, ono što je oduzelo najviše vremena su pitanja vezana za dodelu nagrade “Lazar Komarčić” – ostalo je “dugovanje” od sedam godina, pa će se uskoro pristupiti i tome. Spiskovi sa nominacijama postoje, napravljen je i sedmočlani žiri koji će glasati za najbolje u tri kategorije – domaći roman, duža i kraća priča. No, biće dodeljene i još dve nagrade – jedna za strip i druga kao specijalno priznanje za sve ostale “slučajeve” (film, prevod, ilustracija…).

Od sledeće godine sistem dodele nagrade će takođe podrazumevati žiri, koji će odlučivati o pobednicima, ali će svi članovi društva moći da nominuju konkurente za nagradu.

Kada je reč o nagradi “Ljubomir Damnjanović”, tu je situacija “čistija” jer je reč samo o pričama koje su, tokom jedne godine, objavljene u fanzinu Emitor (kao i u njegovog elektronskoj verziji).

Projekat “Anomalija 2” će morati biti oživljen pod hitno – moguće je da ćemo zbirku sa novim radovima sa konkursa videti za Sajam knjiga, a potom bi usledilo i raspisivanje novog konkursa za “Anomaliju 3”.

To isto se ne može reći za strip-Emitor koji je bio u planu za Salon stripa. No, i dalje ostaje otvoren poziv svima koji žele da pripreme neki specijalan broj da samo prijave svoj projekat klubu.

Jedno od bitnih pitanja je i objavljivanje doktorata “Književno delo Lazara Komarčića” Milovana S. Milovića. Ovde je potreban urednički posao da bi se doktorat “pretočio” u delo namenjeno široj čitalačkoj publici. Svakako ga treba očekivati tokom 2016. godine.

Slična je stvar i sa digitalizacijom dela Lazara Komarčića, s tim što će tu akcenat biti stavljen na ponovno štampanje dela “Jedna ugašena zvezda”.

Uz uspešan rad sajta Emitor.rs, krajnje je vreme da se ponovo aktuelizuje i sajt samog društva, pa bi u najskorije vreme trebalo očekivati povratak osnovnih sadržaja koji su i ranije bili zastupljeni na sajtu – od istorijata kluba, preko podataka o nagradama…

Konačno, LK je dobio poziv da učestvuje u “Noći istraživača” – 25. septembra. Neke osnove šta bi moglo da se tamo predstavi su iznete na Skupštini, tako da treba očekivati interesantnu postavku u Biblioteci grada Beograda.

Danas Skupština Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”

Posle letnje pauze Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” se priprema za start jesenje sezone. Ona počinje sa prvi ponedeljkom u septembru, ali će zato ovaj poslednji ponedeljak u avgustu biti iskorišćen za održavanje skupštine društva.

Na njoj će se raspravljati o nekim organizacionim stvarima bitnim za funkcionisanje društva, ali će biti i pitanja vezane za projekte ovog društva – kao što su zbirka Anomalija, strip Emitor, dodele raznih nagrada, ali i projekti objavljivanja doktorata “Književno delo Lazara Komarčića” (2013) Milovana S. Milovića i digitalizacija dela Lazara Komarčića.

Skupština se održava u Tribinskoj sali Doma omladine, sa početkom u 20.00.

Umro horor reditelj Ves Krejven

Legendarni horor reditelj Ves Krejven, čovek koji je stajao iza franšiza “Vrisak” i “Strava u ulici brestova”, je preminuo u nedelju od raka mozga. Krejven je preminuo u 76. godini života.

Krejven je čovek koji je oživeo čuvenog Fredija Krugera u “Stravi u ulici Brestova”, pomogao je tada malo poznatom Džoniju Depu da započne karijeru. Režirao je sve filmove iz “Vrisak” serijala, a film iz 1996. godine koji je pokrenuo trilogiju dobio je MTV nagradu za najbolji film.

Tokom svoje karijer, koja je trajala četiri decenije, snimio je i filmove kao što su “Poslednja kuća s leva”, “Vampir u Bruklinu”, “Brda imaju oči” i mnoge druge.

Hagrid i patronus

Britanska spisateljica Dž.K. Rouling je otkrila neobičan podatak o jednom od omiljenih likova iz sveta Harija Potera.

Tokom redovnih druženja na Tviteru, autorka serijala o mladom čarobnjaku otkrila je zanimljiv podatak o Rubijsu Hagridu, omiljenom dobroćudnom gorostasu i Harijevom velikom prijatelju.

Naime, na pitanje jednog od fanova knjige kako bi izgledao Hagridov patronus, zaštitna čarolija u obliku životinje, Dž.K. Rouling je jednostavno odgovorila: “Hagrid ne može da proizvede patronusa. To je veoma teška čarolija.”

Ovo je rastužilo brojne obožavaoce Hagrida, jer je ta čarolija jedan od retkih načina za odbranu od Dementora, mračnih i moćnih stvorenja koja isisavaju ljudsku sreću.

Posle ovog tvita mnogi su počeli da debatuju o tome zašto Hagrid ne može da proizvede patronusa.

Sve su brojniji zagovornici teorije da je to zbog toga što je kao tinejdžer izbačen iz Hogwartsa, pa nema dovoljno znanja i obrazovanja da proizvede ovu čaroliju.

Međutim, najveći broj njih ipak smatra da je to zbog toga što je Hagrid imao teško detinjstvo i odrastanje, pa ne može da se priseti nijedne srećne uspomene, neophodne za stvaranje Patronusa.

Počinje snimanje filma po igri "Assassin’s Creed"

Snimanje filma inspirisanog popularnom igricom “Assassin’s Creed”, u kome glavnu ulogu igra Majk Fasbender, počinje u ponedeljak, a planirano je da u bioskope ovo dugoočekivano ostvarenje stigne 21. decembra sledeće godine.

Fasbender, poznat po ulogama u ostvarenjima “X-Men: Dani buduće prošlosti” i “12 godina ropstva”, igraće Kaluma Linča, lika koji se ne pojavljuje ni u jednom delu poznatog serijala “Assassin’s Creed”. Film je samo inspirisan pričom iz popularne igrice i uneće nove likove u poznati svet.

Prema sinopsisu, Linč otkriva da je potomak tajnog društva Asasina zahvaljujući revolucionarnoj tehnologiji koja otključava njegova genetska sećanja i omogućava mu da prođe avanture svog pretka Agilara u Španiji 15. veka. Nakon što stekne neverovatno znanje i moći, Linč se vraća u savremeno doba kako bi se suprotstavio opasnim i moćnim vitezovima templarima.

Film režira Džastin Kurcel, a uz Fasbendera igraće oskarovka Marion Kotjar (“Uspon Mračnog viteza”) i Majkl Kenet Vilijams (“12 godina ropstva”).

“Assassin’s Creed” će se snimati na Malti, u Španiji i Londonu.

Objavljen program prvog Dead Lake Horror & Wine Festivala

Prvo izdanje Dead Lake Horror & Wine Festivala, koje će održati od 9. do 12. septembra pod sloganom „Živeli, za strah!“ (Cheers for Fears!) u bioskopu Abazija kraj jezera Palić, predstaviće relevantan presek najznačajnijih dugometražnih ostvarenja horor žanra iz celog sveta.

Na festivalu će biti prikazano ukupno devet filmova.

Dead Lake Horror & Wine otvoriće kanadski horor „Paklena deca“(Hellions) reditelja Brusa Mekdonalda (Bruce McDonald), koji je premijerno prikazan u januaru ove godine na Sundance festivalu, a nakon toga i u zvaničnim selekcijama Filmskog festivala u Torontu i Edinburgu, ali i na mnogim drugim festivalima.

Priča se vrti oko Dore, trudne tinejdžerke koja se bori za sopstveni život na Noć veštica sa jezivim monstrumima u vidu dece koja skupljaju slatkiše ali i tuđe glave…

Nikako ne smete propustiti „Izvor“ (Spring) – jedan je od najboljih horor filmova ovog stoleća prema sajtu Film4.com, od reditelja kultnog ostvarenja „Resolution“ – Arona Skota Murheda (Aaron Scott Moorhead) i Džastina Bensona (Justin).
Film prati mladića koji odlazi iz Kalifornije u Italiju gde upoznaje devojku koja krije stravičnu mračnu tajnu.

„Drugo carstvo noći“ (2nd Reign of Night) imaće svetsku premijeru na festivalu Dead Lake. U pitanju je rediteljski prvenac iskusnog španskog producenta Antonija Solea, koji će biti i gost festivala.

Biće prikazan i „Zao duh“ (Ghoul, režija Petr Jákl) – najgledaniji češki fim svih vremena i pobednik ovogodišnjeg Grossmann festivala u kojem američka filmska ekipa odlazi u ruralnu Ukrajinu da istraži priče o rasprostranjenom kanibalizmu, ali stvari kreću u krivom smeru kada prizovu duh čuvenog serijskog ubice i kanibala…

Očekuje nas i debitantsko ostvarenje Olivera Framptona,„Zaboravljeni“ (The Forgotten), urbani horor koji je imao zapaženi festivalski život u poslednjih godinu dana, zatim peruanski found footage film „Entitet“ (La entidad) reditelja Eduarda Šulta (Schuldt), koji će biti prikazan u ponoć – samo za najhrabrije ljubitelje strave i užasa – kao i „Rovkino gnezdo“ (Shrew’s Nest) atraktivni španski psiho-horor u produkciji Aleksa de la Iglesije i režiji Huana Fernanda Andresa (Juan) i Estebana Roela.

Poslednjeg festivalskog dana nas na letnjoj sceni bioskopa Abazija očekuju prave poslastice: „Night of the Living Deb“ i „Džun“ (June), američki filmovi koji na Dead Lake festival dolaze pre svetske distribucije!

Zombi komediju „Night of the Living Deb“ je režirao Kajl Renkin (Kyle Rankin), poznat po filmovima „Infestation i „Nuclear Family“. U filmu inače jednu od glavnih uloga igra Rej Vajz (Ray Wise) poznati glumac iz serije “Tvin Piks” (igrao je Lilanda Palmera).

Projekcija ovog filma je ekskluzivna i zbog toga što će biti prikazan na Paliću odmah nakon evropske premijere na londonskom Frightfestu (27-31. avgust), jednom od najznačajnijih festivala horora na svetu.

Glavnu ulogu u filmu „Džun“ (režija: L. Gustavo Cooper) glumi Kasper Van Din (Casper Van Dien), poznat po ulozi u filmu „Svemirski vojnici“, ali i kao muž srpske princeze Ketrin Oksenberg.

On igra očuha devetogodišnje devojčice koju je zaposelo demonsko biće Aer.

Najavljujemo takođe masterclass o produkciji nezavisnih horor filmova u Evropi, koji će održati specijalni gost Festivala – Džulijan Ričards(Julian Richards), cenjeni velški reditelj, scenarista i producent, autor kultnog “Poslednjeg horor filma”, dvostruki dobitnik Zlatnog Melijesa (Melies D’Argent), zajedničke nagrade koju dodeljuju svi festivali fantastike jednom godišnje za najbolji evropski horor ili film fantastike, kao i dobitnik dve BAFTA nagrade.

Svakog dana tokom trajanja Festivala biće predstavljena po jedna renomirana vinarija sa selekcijom najboljih vina odabranom specijalno za Dead Lake Horror & Wine Festival.

Igra prestola: Izložba u Parizu

U Parizu se otvara izložba posvećena Igri prestola.

Tamo će moći da se vidi zlatna ruka Džejmija Lanistera, zmajevi i mnogi drugi detalji iz serije. Sve zaista izgleda jako autentično.

Zašto je Brosnan odbio ulogu Betmena?

Bivši Džejms Bond objasnio je zašto je odbio priliku da igra Betmena 1989. godine u režiji Tima Bartona.

Tim Barton je neobavezno pomenuo Brosnanu te 1989. da bi voleo da Irac igra maskiranog superheroja, ali ga je glumac odbio i pre nego što je stigla zvanična ponuda.

– Bio je to početak pravljenja tih velikih filmova i ja sam pomislio kako Betmen ima neizbrisivo mesto u mom detinjstvu ali sam Bartonu odgovorio nešto uvredljivo, u fazonu ‘Svaki muškarac koji nosi gaće preko odela ne može da bude ozbiljno shvaćen’. Da, baš tako – izjavio je Brosnan u intervjuu za Details.

Uloga je kasnije dodeljena Majklu Kitonu, sa kojim je Barton radio godinu dana ranije na horor komediji “Bitlđus”. Kada je objavljeno da je Kiton izabran, skeptični ljubitelji stripa su poslali preko 50.000 protestnih pisama na adresu “Vorner bradersa” ali je većina ipak bila zadovoljna nakon premijere filma.

Barton je sa Kitonom režirao i nastavak, “Povratak Betmena”, a onda ga je studio zamolio da napusti rediteljsku stolicu. Za Bartonom je otišao i Kiton pa su “Betmen zauvek” snimili Džoel Šumaher (režija) i Val Kilmer (Betmen).

Rejkjavik dobija ulicu Darta Vejdera

Glavni grad Islanda, Rejkjavik, daće jednoj od svojih ulica ime Darta Vejdera, “mračnog gospodara” iz filmova “Ratovi zvezda”.

Ta ulica u industrijskoj zoni, gde stanovnici slabo zalaze, a turisti još manje, ipak se neće zvati baš “Ulica Darta Vejdera” već “Svarthofej” što na islandskom znači “crna glava”, a tako na tom jeziku i nazivaju Vejdera.
Tu odluku je u sredu donela gradska Uprava za okolinu i urbanizam, a očekuje se da je odobri Gradsko veće.

Ideju za to je pre dve godine stanovnik Rejkjavika Oli Gneisti Solejarson podneo na sajtu Opštine: “Moramo jednu ulicu nazvati po nekom liku iz Ratova zvezda. (…) To je tako očigledno”, napisao je on tada.

Predlog se dopao opštinskom zvaničniku Nikulasu Ulfaru Masonu koji je na to skrenuo pažnju svojih kolega nadležnih za urbanizam i obtazložio: “Prikladno je davati nazive po pojavama iz istorije čovečanstva, stvarnih ili izmišljenih. Mnogo je primera ulica Rejkjavika nazvanih po izmišljenim likovima, tako da ne bi bilo čudno neku ulicu nazvati po Dartu Vejderu”.

“Kada postave tablu, otići ću tamo da se slikam. Nadam se da će ljudi biti zadovoljni”, prokomentarisao je autor ideje, Solejarson.

Na vlasti u Rejkjaviku su od 2014. socijaldemokrate, a pre njih, 2008. godine,  birači razočarani finansijskom krizom su na mesto gradonačelnika bili doveli Jona Gnara, komičara.

Objavljena poslednja knjiga Terija Pračeta

Knjiga “The Shepherd’s Crown”, 41. deo priče o Disksvetu iz mašte ser Terija Pračeta, objavljena je danas, a još od ponoći su fanovi u Britaniji čekali ispred knjižara kako bi među prvima nabavili po primerak.

Britanska štampa prenosi da su mnoge knjižare već u ponoć otvorile svoja vrata, i da će produžiti radno vreme zbog vernih Pračetovih fanova.

S druge strane planete, knjižara u Pertu u Australiji uz svaki primerak poklanja i pakovanje papirnih maramica, “jer je ovo stvarno ‘zbogom'”.

Knjiga će u SAD biti objavljena 1. septembra.

Ser Teri Pračet (66) umro je u martu ove godine, osam godina nakon što mu je postavljena dijagnoza rane Alchajmerove bolesti. Iako je Teri dijagnoze počeo da se zalaže za asistirano samoubistvo, odnosno eutanaziju, njegova porodica saopštila je da je preminuo od komplikacija usled Alchajmera izazvanih jakom infekcijom pluća. Dosledan sebi, Pračet je sa svojim bližnjima udesio da se na njegovom Twitter nalogu objavi vest o njegovoj smrti, i to kao pričica u nastavcima.

Bio je jedan od najpoznatijih pisaca fantastike a svetsku slavu stekao je prvim romanom o Disksvetu koji je napisao 1983. godine. Ukupno ih ima 40, sa novim i poslednjim 41, i bazirani su na svetu ravnom kao ploča koji nose četiri slona, koji, opet pa stoje na leđima džinovske kornjače.

“The Shepherd’s Crown” je peti roman u kojem je glavni lik veštica Tifani Ejking.

Piščeva naslednica, ćerka Rijana Pračet, ranije je objavila da će ovaj roman biti poslednja knjiga njenog oca, i da porodica neće odobriti objavljivanje njegovih nedovršenih rukopisa ili priča.