Ridli Skot: NASA mi je pre dva meseca rekla za vodu na Marsu

Slavnom reditelju Ridliju Skotu, čiji će film “Marsovac: Spasilačka misija 3D” od sutra biti na redovnom repertoaru u bioskopima u Srbiji, NASA je pokazala fotografije vode na Marsu još pre dva meseca, ali je tada bilo prekasno da uključi nove informacije u svoj film.

Ova ekranizacija romana, koji je kod nas objavio “Evro Đunti”, na jednom nivou možda izgleda kao džinovska reklama za NASA, ali je upravo bliska saradnja između agencije i ekipe Skotovog filma dovela do toga da reditelj ne izgleda iznenađeno zbog poslednjih vesti o Marsu.

Na pitanje novinara da li je znao da postoji voda na Marsu, odgovorio je: “Znao sam to još pre nekoliko meseci”, prenosi domaći distributer “Megakom film”.

NASA je pomogla Skotu i scenaristi Dru Godardu da naprave što realniju površinu Marsa i da na pravi način dočaraju ekstremne uslove koji vladaju na povšini.

Skot je istakao da NASA istražuje vodu na Marsu već dugo. “Kada sam prvi put razgovarao sa NASA-om, dobili smo brojne informacije, uključujući da se na površini nalaze masivni glečeri. Bela površina Marsa, za koju sam mislio da je pokrivena prašinom, ispostavilo se da je led… I ja sam se zapitao da li je to okean”, nadovezao se Skot u izjavi medijima nakon što je NASA objavila svoje neverovatno otkriće.

U središtu filma je astronaut Mark Vatni (igra ga Met Dejmon), prvi čovek koji je kročio na Crvenu planetu. Ubrzo nakon sletanja, Vatni je suočen sa opasnošću da bude i prvi koji će na Marsu ostaviti svoje kosti, jer je spasilačka ekipa udaljena milionima kilometara.

"Marsovac" premijerno večeras u Beogradu i Kragujevcu

Priča o preživljanju i spasavanju koju je Met Dejmon fantastično izneo, „Marsovac: Spasilačka misija 3D“, biće premijerno prikazano u sredu, 30. septembra, sa početkom u 20 časova, u bioskopima Cineplexx UŠĆE Shopping Center, Delta City i Kragujevac Plaza.

Legendarni glumac igra astronauta Marka Vatnija, koji spletom nesrećnih okolnosti ostaje sam na planeti Mars. Sa malo namirnica, on pokušava da opstane i pošalje signal na Zemlju da je živ.

Do sada, filmovi koji su uključivali putovanje u svemir više su se oslanjali na naučnu fantastiku, ali je reditelj filma Ridli Skot ovaj put želeo da napravi što realističniju priču. Film je rađen po knjizi Endija Vira i prema reakcijama kritičara može da bude najbolje ostvarenje ove godine i ujedno glavni kandidat za nagradu Oskar.

Pored Dejmona u filmu igraju još i Džesika Čestejn, Džef Denijels, Šon Bin, Donald Glover, Majkl Pena i Kejt Mara.

Umrla "žena s panjem" iz serije "Tvin Piks"

Američka glumica Ketrin Koulson, široj publici najpoznatija po ulozi Margaret Lanterman, enigmatske “žene s panjem” u TV seriji “Tvin Piks” Dejvida Linča, preminula je u 71. godini.

Foto: Gettyimages

“Danas sam izgubio jednu od svojih najdražih prijateljica, Ketrin Koulson”, izjavio je Linč povodom njene smrti, navodeći da je glumica imala “odličan smisao za humor” i da je bila “neumorni radnik” kao i da je “uvek bila tu za svoje prijatelje”.

Upitana jednom prilikom za svoju neobičnu ulogu u seriji, po kojoj će ostati zapamćena, Koulson je rekla da je to “sasvim normalna osoba koja je doživela neku traumu i vezala se za panj”.

Projekcija animiranog filma “King Of Thorn”

Društvo ljubitelja japanske pop kulture Sakurabana septembarske projekcije završava prikazivanjem još jednog visokobudžetnog animiranog filma.

Proizveden od strane čuvenog studija Sunrise, „King of Thorn“ predstavlja bioskopski anime spektakl kakav skoro nije viđen, koji je po žanru mešavina vratolomne akcije, apokaliptičnog SF-a, survival horora i psihodelične drame, a sve začinjeno, verovali ili ne, elementima iz „Trnove Ružice“.

Visokobudžetno animiran i obogaćen toliko komplikovanim zapletom da je dovoljno da propustite jednu rečenicu pa da izgubite nit, „King of Thorn“ je jedna od mračnijih vizija budućnosti – na vama je da odlučite da li verujete da svet može da ode i u tom pravcu.

Projekcija je zakazana za danas, u 19.00, u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda.

Ulaz je besplatan za članove Društva sa plaćenom članarinom, ili uz dnevnu članarinu od 100 din.

Uskoro izlazi "Tajna stare vodenice" Miloša Petkovića (odlomak iz romana)

Nakon što su se na dovratku svi rukovali s gospođom Edit, ušli su u prostrano predsoblje pa produžili do profesorovog radnog kabineta. Edit ih je uvela unutra, zamolila ih da sebi nađu mesto i, uz izvinjenje, otišla da pozove supruga. I dok su se ostali smeštali na stolice i fotelje, Šerlok Holms je iz džepa izvadio lulu i hitro obišao sobu koja se dosta razlikovala od predsoblja i drugih soba kraj kojih su prošli. Prvi utisak beše da se nalaze u klasičnoj kući jednog univerzitetskog profesora srednjeg staleža, ali kabinet je, donekle, kazivao drugačije. Holms je prvo osmotrio knjige na pretrpanim policama, zatim bacio pogled na nekoliko tabaka papira što stajahu na radnom stolu i, na kraju, lupom prešao preko čudnovate mape što je bila zakačena na tablu od plute kraj kamina.

Odmah nakon toga je seo i rekao: „Kalevala, Saga o Beovulfu i knjige slične tematike govore da ćemo imati posla s ljubiteljem nordijske i keltske mitologije. Primetio sam i izdanja na izvornim jezicima, zanimljivo. Ova mapa pored kamina ima neke veze sa rukopisima na kojima profesor radi, očigledno se sprema da ih pošalje nekom izdavaču za objavljivanje.”

„Otkud znate to?”, upita Holmsa Hauard Karter.

„Ispod tabaka papira viri koverta. Na njoj piše Džordž Alen i Anvin, London. Izdavačka kuća, znam to”, odgovori mu Holms.

„Šta ste još primetili detektive? Možda nešto zanimljivije, korisnije?” To se, pomalo neočekivano, beše oglasio Van Helsing.

„Ah, da… U vazduhu se oseća blagi miris piva, očigledno naš domaćin u kući ima neko fino burence kojem, nažalost, curi slavina. Tako da, ko nije za čaj, moći će da popije malo piva usred zime. Takođe, u ovoj prostoriji se oseća miris duvana, što kazuje da je naš domaćin strastveni ljubitelj… Eno i lule na stolu.” Holmsov odgovor donekle je bio šaljiv, ali je samo pokazao da visprenom detektivu ništa ne može da promakne. Ni njegovom oku, ali ni njegovom nosu.

U tom trenutku na vratima se pojavio njihov domaćin. Beše to relativno visok, vižljast čovek velikih ušiju, kratke smeđe kose, koju je blago terao na stranu, i očiju koje su istovremeno delovale i pitomo i oštro. Bile su baš onakve kakve inače krase mudre ljude.

Kao i svaki profesor, njihov domaćin je odšetao do stola, seo na stolicu, položio grofovo pismo ispred sebe i osmotrio došljake pa rekao: „Gospodo… I gospođice… Dobro došli u moj skromni dom. Veliko mi je zadovoljstvo što danas mogu da budem u ulozi vašeg domaćina. Inače, moje ime je Džon Ronald.”