Književnik Aleksandar Tešić, pisac koji je slavu stekao serijalima o Kosingasu i Milošu Obiliću, nedavno je iznenadio fanove novom knjigom. Ovog puta rešio je da se oproba u jednom, za njega potpuno novom žanru – satiri, piše sajt Dnevno.rs.
Roman “2084.” već je na policama brojnih ljubitelja domaće proze, a u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.rs, direktno sa Sajma knjiga, Tešić je otkrio odakle je potekla ideja za ovaj roman, šta planira dalje i, između ostalog, kako je bio “zamoljen” da ne pominje projekat Beograd na vodi, premda je radnja romana smeštena baš tu.
Čitaoci su navikli da su vaše knjige u domenu epske fantastike. Odakle ideja da odjednom napišete satiru?
– Ideja je došla spontano. Pisanje prethodne knjige – „Viteza zatočnika“ me je mnogo iscrpelo. Ta priča je veoma teška i obimna i u nju sam uneo bukvalno sve što sam imao. Nikada nisam doživeo da me pisanje nekog dela toliko umori. Bilo mi je dosta viteza i zmajeva i shvatio sam da moram da se odmorim radeći na nečemu drugom. Tako sam rešio da napišem kratak satirični roman.
Jedan ste od najzaslužnijih autora za procvat epske fantastike u Srbiji. Da li ova promena znači da je teško pisati srpsku epsku fantastiku?
– Moja epska fantastika ima mnogo istorije i činjenica i zahteva velika istraživanja. Samo za dve objavljene trilogije pročitao sam negde oko 120 knjiga, a prelistao bar još 50. Zapleti jesu fantastični, ali sve ostalo u romanima – običaji, rituali i istorijske činjenice su stvarni. U krajnjem slučaju, u svim mojim knjigama paralelno teku dve priče – istorijska i mitološka, a ova istorijska je utemeljena na činjencama. Zato to sve treba istražiti i prilagoditi fikciju tim događajima.
Kakav je „2084.“?
– To je pre svega jedna Orvelovska priča – malo tmurna, ali opet duhovita i sa elementima Nušićeve komedije. Ima elemente trilera, ali i satire i, naravno, dubljeg značenja koje će otkriti svaki sposobniji čitalac. Mislim da je knjiga veoma zabavna i da će svakoga razonoditi, ali i naterati na razmišljanje jer sam želeo da „2084.“ bude jedna velika kritika – i našeg i društva uopšte. Čoveku nekada morate da kažete istinu u lice a on, ako je pametan, razumeće da je to dobronamerno i da nešto može da promeni.
Pominjete kritiku. Da li je onda ovo zapravo društveno angažovani roman?
– Antiglobalista sam i to ne krijem. Nisam za novi svetski poredak i verujem da „svaka ptica svom jatu leti“ i knjiga je zasnovana na tim stavovima. Radnja romana je “šta bi bilo da smo 2084. godine ostali na putu na kome smo sada”. Ali, pošto je u pitanju SF tu moraju da postoje i vanzemaljci, virus koji zaglupljuje ljude i jedan potpuno jedinstveni rtanjski čaj koji to može da spreči.
Pisati satiru ume da bude problematično. Da li bilo cenzure?
– Živim u ovoj zemlji i i sebi i svojoj deci želim da živimo samo bolje. Dakle, svaka kritika u knjizi nije bila zlonamerna. U samom romanu se ne spominju naši političari, a uostalom, do 2084. niko se njih više ni neće sećati. Međutim, kada je knjiga već bila objavljena i kada je počela promocija, na jednoj radio stanici su me zamolili da ne pominjem Beograd na vodi u koji je smeštena radnja mog romana. Naravno, nije reč o istoimenom projektu nego o činjenici da je u budućnosti Vojvodina potopljena i da se Beograd i bukvalno nalazi na vodi, ali sam svejedno zamoljen da to zaobiđem.
Da li čitaoci koji ipak više vole vašu epsku fantastiku treba da brinu, razmišljate li da se trajno preselite u žanr satire?
– Sigurno ću imati još ovakvih izleta, ali čitaoci mogu da budu mirni. Već pišem nastavak „Kosingasa“ koji će pratiti život despota Stefana Lazarevića. Roman će se zvati „Kroz oganj i vodu“ i pojaviće se u toku sledeće godine. Pored ovog, planiram još dva romana iz tog serijala, dakle ukupno 9 ili 10 knjiga koje će zaokružiti sagu Kosingasa.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 