Vreme je za “Tortu” – no 4!

Već četvrtu godinu za redom dobijamo jednu specifičnu “tortu” – elektronsku zbirku novogodišnjih priča strave “Nešto diše u mojoj torti”. Ova je četvrta u nizu i u njoj vas očekuje 17 autora sa svojim pričama. Definitivno nešto što čuvamo za 31. decembar i da onda uživamo u pričama!

Knjigu možete da preuzmete u PDF formatu (linkhttp://bit.ly/Torta2015), ali tu je i EPUB varijanta (link http://bit.ly/TORTA2015EPUB)

Torta IV je objavljena 20. decembra i tokom prvih nekoliko sati zabeleženo je preko 600 preuzimanja, da bi par dana kasnije taj broj prešao dve hiljade. Definitivno potvrda da je ovaj projekat udruženja Esnaf V zaživeo i da ta treba i dalje razvijati. Uskoro bi mogli da očekujemo i štampano izdanje “torte” što ne znači da i dalje nećemo za novu godinu dobijati zbirku priča u elektronskom izdanju.

Advertisements

Leonardo Dikaprio odbio da bude Anakin Skajvoker

Leonardu Dikapriju Džordž Lukas je ponudio da tumači lik Anakina Skajvokera u prednastavcima “Ratova zvezda”, ali je glumac odbio ponudu.

Foto: Screenshot

U vreme kada je dobio ponudu, Dikaprio se tek bio proslavio ulogom u filmu “Titanik”.

Dikaprio je tada uzet u obzir za ulogu Lukovog oca, koji kasnije postaje Dart Vejder.

U intervjuu za “Šort list” objasnio je da tada jednostavno nije bio spreman za takav poduhvat.

Uloga je pripala Hajdenu Kristensenu.

S obzirom na to da ovaj film nije naišao na dobar prijem kod publike, može se reći da je Dikaprio doneo ispravnu odluku.

Animirani film “Spider-Man“ tek u decembru 2018. godine

Lista filmova baziranih na junacima iz Marvel Comics-a je podugačka, a obuhvata televizijske, igrane i animirane filmove. Jedan od takvih filmova, koji će kao glavnog junaka imati “Spider-Man“-a je trenutno u razvoju.

Foto: YouTube Screenshot

Njegova premijera je ovog proleća najavljena za 20. jul 2018. godine, od strane Toma Rotmena, predsednika kompanije Sony Pictures. On je tada, na manifestaciji CinemaCon u Las Vegasu predstavio ovaj animirani projekat i najavio da će njegovi producenti i pisci biti Fil Lord i Kris Miler, režiserski dvojac koji stoji iza animiranog filma “The Lego Movie“.

Variety, međutim, objavljuje vest da je premijerni datum od strane kompanije Sony, pomeren nekoliko meseci kasnije, tako da ovaj film, koji još uvek nema zvanični naziv, možemo očekivati 21. decembra 2018. godine.

Zanimljivo je reći da je i igrani film o „Spider-Man“-u , još uvek bez zvaničnog naziva, a njega bi trebalo da gledamo u bioskopima premijerno 28. jula 2017. godine, sa Tomom Holandom u glavnoj ulozi , koji će pre toga, sledeće godine u maju debitovati kao “Spider-Man“ u filmu “Captain America: Civil War“.

Prvenac Filipa Rogovića – zbirka “Gnušanje”

Mladi beogradski pisac Filip Rogović, čije su priče mogle da se čitaju u Gradini i Emitoru, kao i u tematskim zbirkama – “Apokalipsa, juče, danas, sutra” (2011) i “U znaku vampira” (2012), te u antologiji “Anomalija 1” društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”., objavio je svoju prvu knjigu “Gnušanje” – u ediciji Matice srpske. Reč je o zbirci priča, gde od devet radova polovina spada u fantastiku, a ostatak u realistična dela.

Reč je o pričama: Gnušanje, Uljez, Stari odlazi, Neko je u dvorištu, Cimer, Zakopaj me, Prokleti dan, Rajska ostrva, Pakleni vozači.

Cena knjige je 300 dinara.

"Viktor Frankenštajn" – premijera 30. decembra

U sredu, 30. decembra od 20.00, premijerno će biti prikazan film „Viktor Frankenštajn“ u bioskopu Cineplexx Ušće SC.

Ovo je nova/stara filmsku priču o doktoru Viktoru Frankenštajnu, briljantnom naučniku sa opsesijom da preuzme na sebe ulogu Boga i sam stvori živo biće.

Džejms Mekavoj glumi Viktora Frankeštajna, a Danijel Redklif glumi Igora u jedinstvenom ostvarenju snimljenom na osnovu književnog klasika 19. veka Meri Šeli.

Radikalni naučnik Viktor Frankenštajn i njegov jednako izuzetan štićenik Igor Štrausman dele plemenitu viziju – žele da njihov zajednički naučni rad donese dobrobit čovečanstvu.

Međutim, u eksperimentima Viktor ide predaleko, a njegova opsesija doneće zastrašujuće posledice. Samo Igor može da vrati svog prijatelja sa ivice ludila i spasi ga od njegove monstruozne tvorevine.

Film će se naži na redovnom bioskopskom repertoaru od 31. decembra

Džilijen Anderson veruje da istina zaista jeste “negde tamo

Za razliku od skeptične i lucidne Dejne Skali, Džilijen Anderson veruje u neke natprirodne pojave.

Tako je bar rekla u intervjuu jednom američkom magazinu pred premijeru nove sezone serije “Dosije Iks”.

– Da, verujem u duhove, iako ih nikad nisam videla, niti sam imala bilo kakvo paranormalno iskustvo. I sigurna sam da neki ljudi mogu da čitaju misli ili da vide budućnost – otkriva britanska glumica koja se proslavila ulogom FBI doktorke Dejne Skali, sušte suprotnosti agentu Molderu.

– Pre nekoliko godina snimila sam i jedan film o putovanju kroz vreme. Volim žanr naučne fantastike, “Bliske susrete treće vrste” i slične naslove, i duboko verujem da u tom smislu istina jeste negde tamo – objašnjava Džilijen.

Koliko bi u stvarnosti koštalo spasavanje Meta Dejmona?

U istorji kinematografije ne postoji nijedan glumac kome je toliko puta bilo potrebno spašavanje kao Metu Dejmonu, a kako se ispostavlja ove procedure nisu nimalo jeftine.

Iako ova činjenica deluje veoma smešno, internet se zapitao koliko još novca treba potrošiti da bi Meta Dejmona spasli i vratili kući. A neki ljudi imali su dosta slobodnog vremena te su odlučili da izračunaju koliko je producente filmova koštalo spasavanje popularnog glumca, a koliko bi se za spasavanje stvarne osobe, koju glumi Met, potrošilo. Rezultati su sledeći.

Filmski budžeti

“Hrabrost pod paljbom” – 46 miliona dolara

“Spasavanje redova Rajana” – 70 miliona dolara

“Titan” – 75 miliona dolara

“Sirijana” – 50 miliona dolara

“Zelena zona” – 100 miliona dolara

“Elizijum” – 115 miliona dolara

“Međuzvezdani” – 165  miliona dolara

“Marsovac” – 108 miliona dolara

Stvarno spasavanje

“Hrabrost pod paljbom” – 300.000 dolara (spasavanje helikopterom u Zalivskom ratu)

“Spasavanje redova Rajana” – 100.000 dolara (organizovanje potrage u Evropi u Drugom svetskom ratu)

“Titan” – 200 milijardi dolara (evakuacija Zemljana svemirskim brodom)

“Sirijana” – 50.000 dolara (organizovani let s obezbeđenjem iz privatne kompanije s Bliskog istoka)

“Elizijum” – 100 miliona dolara (raspoređivanje svemirske stanice i saniranje štete)

“Zelena zona” – 50.000 dolara (prevoz američkom vojskom s Bliskog istoka)

“Međuzvezdani” – 500 milijardi dolara (međuzvezdani svemirski brod)

“Marsovac” – 200 milijardi dolara (misija na Marsu)