Vreme je za “Tortu” – no 4!

Već četvrtu godinu za redom dobijamo jednu specifičnu “tortu” – elektronsku zbirku novogodišnjih priča strave “Nešto diše u mojoj torti”. Ova je četvrta u nizu i u njoj vas očekuje 17 autora sa svojim pričama. Definitivno nešto što čuvamo za 31. decembar i da onda uživamo u pričama!

Knjigu možete da preuzmete u PDF formatu (linkhttp://bit.ly/Torta2015), ali tu je i EPUB varijanta (link http://bit.ly/TORTA2015EPUB)

Torta IV je objavljena 20. decembra i tokom prvih nekoliko sati zabeleženo je preko 600 preuzimanja, da bi par dana kasnije taj broj prešao dve hiljade. Definitivno potvrda da je ovaj projekat udruženja Esnaf V zaživeo i da ta treba i dalje razvijati. Uskoro bi mogli da očekujemo i štampano izdanje “torte” što ne znači da i dalje nećemo za novu godinu dobijati zbirku priča u elektronskom izdanju.

Leonardo Dikaprio odbio da bude Anakin Skajvoker

Leonardu Dikapriju Džordž Lukas je ponudio da tumači lik Anakina Skajvokera u prednastavcima “Ratova zvezda”, ali je glumac odbio ponudu.

U vreme kada je dobio ponudu, Dikaprio se tek bio proslavio ulogom u filmu “Titanik”.

Dikaprio je tada uzet u obzir za ulogu Lukovog oca, koji kasnije postaje Dart Vejder.

U intervjuu za “Šort list” objasnio je da tada jednostavno nije bio spreman za takav poduhvat.

Uloga je pripala Hajdenu Kristensenu.

S obzirom na to da ovaj film nije naišao na dobar prijem kod publike, može se reći da je Dikaprio doneo ispravnu odluku.

Animirani film “Spider-Man“ tek u decembru 2018. godine

Lista filmova baziranih na junacima iz Marvel Comics-a je podugačka, a obuhvata televizijske, igrane i animirane filmove. Jedan od takvih filmova, koji će kao glavnog junaka imati “Spider-Man“-a je trenutno u razvoju.

Njegova premijera je ovog proleća najavljena za 20. jul 2018. godine, od strane Toma Rotmena, predsednika kompanije Sony Pictures. On je tada, na manifestaciji CinemaCon u Las Vegasu predstavio ovaj animirani projekat i najavio da će njegovi producenti i pisci biti Fil Lord i Kris Miler, režiserski dvojac koji stoji iza animiranog filma “The Lego Movie“.

Variety, međutim, objavljuje vest da je premijerni datum od strane kompanije Sony, pomeren nekoliko meseci kasnije, tako da ovaj film, koji još uvek nema zvanični naziv, možemo očekivati 21. decembra 2018. godine.

Zanimljivo je reći da je i igrani film o „Spider-Man“-u , još uvek bez zvaničnog naziva, a njega bi trebalo da gledamo u bioskopima premijerno 28. jula 2017. godine, sa Tomom Holandom u glavnoj ulozi , koji će pre toga, sledeće godine u maju debitovati kao “Spider-Man“ u filmu “Captain America: Civil War“.

Prvenac Filipa Rogovića – zbirka “Gnušanje”

Mladi beogradski pisac Filip Rogović, čije su priče mogle da se čitaju u Gradini i Emitoru, kao i u tematskim zbirkama – “Apokalipsa, juče, danas, sutra” (2011) i “U znaku vampira” (2012), te u antologiji “Anomalija 1” društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”., objavio je svoju prvu knjigu “Gnušanje” – u ediciji Matice srpske. Reč je o zbirci priča, gde od devet radova polovina spada u fantastiku, a ostatak u realistična dela.

Reč je o pričama: Gnušanje, Uljez, Stari odlazi, Neko je u dvorištu, Cimer, Zakopaj me, Prokleti dan, Rajska ostrva, Pakleni vozači.

Cena knjige je 300 dinara.

"Viktor Frankenštajn" – premijera 30. decembra

U sredu, 30. decembra od 20.00, premijerno će biti prikazan film „Viktor Frankenštajn“ u bioskopu Cineplexx Ušće SC.

Ovo je nova/stara filmsku priču o doktoru Viktoru Frankenštajnu, briljantnom naučniku sa opsesijom da preuzme na sebe ulogu Boga i sam stvori živo biće.

Džejms Mekavoj glumi Viktora Frankeštajna, a Danijel Redklif glumi Igora u jedinstvenom ostvarenju snimljenom na osnovu književnog klasika 19. veka Meri Šeli.

Radikalni naučnik Viktor Frankenštajn i njegov jednako izuzetan štićenik Igor Štrausman dele plemenitu viziju – žele da njihov zajednički naučni rad donese dobrobit čovečanstvu.

Međutim, u eksperimentima Viktor ide predaleko, a njegova opsesija doneće zastrašujuće posledice. Samo Igor može da vrati svog prijatelja sa ivice ludila i spasi ga od njegove monstruozne tvorevine.

Film će se naži na redovnom bioskopskom repertoaru od 31. decembra

Džilijen Anderson veruje da istina zaista jeste “negde tamo

Za razliku od skeptične i lucidne Dejne Skali, Džilijen Anderson veruje u neke natprirodne pojave.

Tako je bar rekla u intervjuu jednom američkom magazinu pred premijeru nove sezone serije “Dosije Iks”.

– Da, verujem u duhove, iako ih nikad nisam videla, niti sam imala bilo kakvo paranormalno iskustvo. I sigurna sam da neki ljudi mogu da čitaju misli ili da vide budućnost – otkriva britanska glumica koja se proslavila ulogom FBI doktorke Dejne Skali, sušte suprotnosti agentu Molderu.

– Pre nekoliko godina snimila sam i jedan film o putovanju kroz vreme. Volim žanr naučne fantastike, “Bliske susrete treće vrste” i slične naslove, i duboko verujem da u tom smislu istina jeste negde tamo – objašnjava Džilijen.

Koliko bi u stvarnosti koštalo spasavanje Meta Dejmona?

U istorji kinematografije ne postoji nijedan glumac kome je toliko puta bilo potrebno spašavanje kao Metu Dejmonu, a kako se ispostavlja ove procedure nisu nimalo jeftine.

Iako ova činjenica deluje veoma smešno, internet se zapitao koliko još novca treba potrošiti da bi Meta Dejmona spasli i vratili kući. A neki ljudi imali su dosta slobodnog vremena te su odlučili da izračunaju koliko je producente filmova koštalo spasavanje popularnog glumca, a koliko bi se za spasavanje stvarne osobe, koju glumi Met, potrošilo. Rezultati su sledeći.

Filmski budžeti

“Hrabrost pod paljbom” – 46 miliona dolara

“Spasavanje redova Rajana” – 70 miliona dolara

“Titan” – 75 miliona dolara

“Sirijana” – 50 miliona dolara

“Zelena zona” – 100 miliona dolara

“Elizijum” – 115 miliona dolara

“Međuzvezdani” – 165  miliona dolara

“Marsovac” – 108 miliona dolara

Stvarno spasavanje

“Hrabrost pod paljbom” – 300.000 dolara (spasavanje helikopterom u Zalivskom ratu)

“Spasavanje redova Rajana” – 100.000 dolara (organizovanje potrage u Evropi u Drugom svetskom ratu)

“Titan” – 200 milijardi dolara (evakuacija Zemljana svemirskim brodom)

“Sirijana” – 50.000 dolara (organizovani let s obezbeđenjem iz privatne kompanije s Bliskog istoka)

“Elizijum” – 100 miliona dolara (raspoređivanje svemirske stanice i saniranje štete)

“Zelena zona” – 50.000 dolara (prevoz američkom vojskom s Bliskog istoka)

“Međuzvezdani” – 500 milijardi dolara (međuzvezdani svemirski brod)

“Marsovac” – 200 milijardi dolara (misija na Marsu)

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Zvezdani ratovi, epizoda VII: Buđenje sile"

Sasvim očekivano, tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” o najnovijem filmu “Zvezdani ratovi, epizoda VII: Buđenje sile” iz čuvene SF franšize, privukla je veliku pažnju fanova. O filmu su pričali Stefan Mitov Radojičić, Stevan Tanović, Staša Koprivica i Miljan Tanić.

Sam početak pripao je prvim impresijama o filmu – Staša Koprivica je bila načelno zadovoljna, uz konstataciju: “Što sam očekivala, to sam dobila, nisam bila besna, nisam zaspala”. Takođe, ona je istakla da je to “dobar film sa puno mana”, što je i dalje bolje od lošeg filma sa jednom manom (a ta mana je to što je loš).

Stevan Tanović je, s druge strane, bio pod jedan besan zbog kompletnog ukidanja proširenog univerzuma (od strane Diznija), a o samom filmu je samo rekao da je svaki kadar prekopiran iz nekog drugog filma.

Konačno, Stefan Mitov Radojićić je zvučao najzadovoljnije odgledanim filmom, uz buđenje nostalgije za ranijim delovima i osećajem da je ovo definitivno nova trilogija.

Potom se prešlo na opsežniju analizu u kojoj je Korpivica istakla da je ovde reditelj Džej Džej Abrams radio sa glumcima, i da je dobro što je vraćen humor, dok kao problem vidi to što je osnovni cilj bio da se “ispoštuju fanovi” te da se može reći da je epizoda 7 “jako uspešan fanfiction”. Slaba je motivacija glavnih junaka, a ogroman problem je i odnos Hana i Leje.

Tanović je rekao da film izgleda dobro ali jedino što je on video novo je bio “Nirnberg 1936” (scena koja izuzetno podseća na čuveni rad Leni Rifenštal), te da on kao problem vidi da dalja razrada ide u dva kraka. Jedan je recikliranje već viđenih priča, a drugi priča o tome kako je Republika propadala, gde će da naprave “Kum 2” momenat pa da postoje dva paralelna toka. U svakom slučaju – oba rešenja su, po njemu, loša.

Potom se i publika sve više uključivala u priču, tako da je i više spojlera otkriveno, mada je na samom startu bilo naglašeno da će se pričati o svemu što je u filmu.

"Igra prestola" najpiratizovanija serija u 2015.

Četvrtu godinu zaredom, serija “Igra prestola” je najviše piratizovana TV serija.

Prema pisanju sajta Torentfrik (Torrentfreak), peta sezona je ove godine zabeležila 14,4 miliona ilegalnih preuzimanja, od kojih je više od polovine usledilo u nedelji nakon premijere u SAD.

Druga i treća na listi najpiratizovanijih serija u 2015. su serije “Okružen mrtvima” i “Štreberi”, sa 6,6, odnosno 4,4 miliona preuzimanja.

Početkom godine “Igra prestola” je postavila novi rekord kada je više od 258.000 korisnika istovremeno podelilo seriju.

Kako prenosi BBC, ova HBO serija se najčešće daunloduje sa BitTorrenta, a broj ilegalnih preuzimanja je gotovo dvostruko veći od broja gledalaca koji legalno prate seriju u SAD.

Prošlog aprila, prve četiri epizode pete sezone dospele su na internet pre zvanične premijere.
“Igra prestola” je ove godine bila nominovana za 24 Emi nagrade, a nedavno je nominovana za Zlatni globus u kategoriji najbolje dramske serije.

Emitovanje šeste sezone “Igre prestola” trebalo bi da počne u aprilu 2016.

Devet teorija o misterioznoj smrti Edgara Alana Poa

I danas niko sa potpunom sigurnošću može da kaže kako je preminuo slavni pisac.

Čuveni pisac poslednji put je viđen u javnosti 3. oktobra 1849. godine u veoma lošem stanju. Njegov lekar je zabeležio da je pred smrt dozivao Rejnolda, a do danas niko nije siguran ko bi taj čovek mogao da bude. Magazin Smitsonijan izdvojio je najzanimljivije teorije o tome zbog čega je Edgar Alan Po preminuo.

Udarci
Ežen Didije u svojoj knjizi “Poov grob” iz 1872. godine govori o mogućnosti da je Po naleteo na neke prijatelje na Vest Pointu, s kojima je otišao na piće. Kako Po nije dobro podnosio alkohol, nije mu bilo potrebno mnogo da se opije, pa je ostavio svoje prijatelje, lutao ulicama, nakon čega su ga siledžije opljačkale i pretukle, ostavivši ga na ulici.

Žrtva politike
Drugi veruju da je Po bio žrtva neobičnog metoda kojim su stanovnici SAD-a u 19. veku primoravani na glasanje. Bande koje su radile za određene stranke bi presrele čoveka na ulici, uvukle ga u sobu, tamo bi ga napile i naterale da glasa, nekad čak i više puta. Ukoliko bi žrtva odbila glasanje, banda bi ga pretukla ili ubila. Vremenom je ova teorija postala opšteprihvaćena, posebno nakon što je 70-ih godina 19. veka Poov biograf Džon Henri Ingram primio nekoliko pisama koja govore o ovoj teoriji.

Alkohol
U mnogo izvora spominje se da Po zaista nije podnosio alkohol. Po bi bio pijan od jedne čaše vina, kao i njegova sestra. Oni koji su se nalazili u Poovom okruženju, priznali su da je pisac često razmišljao da se otruje alkoholom.

Trovanje ugljendioksidom
Mnogi su pokrenuli ovu teoriju, smatrajući da je moguća jer se svetlo u to vreme punilo ugljenikom. Ova teorija je odbačena kada nakon testiranja vlasi Poove kose nisu pronađeni tragovi koji bi na to ukazivali.

Trovanje živom
Za razliku od ugljendioksida, testovi su pokazali da se u telu pisca mesecima pre njegove smrti nalazio povišen nivo žive. Međutim, to je verovatno posledica lekova koje je Po koristio nakon što je posetio Filadelfiju u vreme epidemije kolere. Trovanje živom moglo bi da objasni halucinacije i delirijum pre smrti, ali količine žive pronađene u vlasima Edgara Alana Poa i dalje su trideset puta manje od onih koje su potrebne za ovakvu vrstu trovanja.

Besnilo
Ovu teoriju je na konferenciji patologa 1996. godine izneo jedan lekar zajedno s listom simptoma koje je upoređivao sa simptomima pacijenata koji su bolovali od besnila. Lekar nije znao o kome se radi, samo je pregledao izveštaje piščevog lekara. Prema njima, pisac je bio primljen u bolnicu zbog “letargije i konfuzije”, a njegovo stanje se vrlo brzo pogoršavalo. Međutim, ovo ne može da se utvrdi sa sigurnošću bez DNK analize. Mnogi se slažu s ovom teorijom jer je ovo jedina teorija koja je donesena nakon analize u okviru koje lekar nije znao o kome se radi.

Tumor na mozgu
Prilikom ekshumacije Poovog groba, otkiveno je da se unutar njegove lobanje nalazi nešto krajnje neobično. Mnogi tvrde da je reč o tumoru, dok drugi pretpostavljaju da se ipak radi o nečemu drugom – lekar iz Njujorka je rekao piscu da ima leziju na mozgu koja izaziva neželjene reakcije na alkohol.

Grip
Tu je i teorija da je Po jednostavno podlegao gripu koji je zahvatila pluća. Hladna kiša i grip mogli su da dovedu do upale pluća koja se završila smrću, dok je visoka temperatura verovatno uticala na halucinacije i konfuziju.

Ubistvo
Još jedna od mnogobrojnih teorija govori da su Poa ubila braća njegove bogate verenice Sare Elmir Šelton. Ova teorija često je pokušavana da se dokaže novinskim člancima, pismima i sećanjima koja govore da je putovanje na koje je Po otišao pre svoje smrti zapravo bila poseta njenoj braći.