"Noć sa Andersenom" u Biblioteci grada

U Dečjem odeljenju “Rastko” Biblioteke grada Beograda 1. aprila (od 18-22) biće organizovana manifestacija “Noć sa Andersenom”, pod pokroviteljstvom Ambasade Češke u Srbiji.

U Češkoj se 1. aprila, u susret Međunarodnom danu dečje knjige, već 16 godina organizuje manifestacija “Noć sa Andersenom”. Radi se o projektu, koji je nastao u češkom gradu Uherske Hradište, gde su dve maštovite bibliotekarke došle na ideju da motivišu decu da više čitaju.

Sada su u taj projekat uključene sve škole i biblioteke širom Češke, ali i biblioteke u Slovačkoj, Poljskoj, Sloveniji, Ukrajini, Španiji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Nemačkoj, SAD.

U Srbiji je ta manifestacija prvi put organizovana prošle godine u Češkom selu u Južnom Banatu.

Ove godine domaćin će biti Dečje odeljenje “Rastko” na Vračaru, a bibliotekari su uz pomoć službenika Amabasade Češke pripremili program koji obuhvata predstavljanje knjiga iz češke književnosti za decu, čitanje bajki, nekoliko vrlo zanimljivih igara, kvizova.

Program je namenjen učenicima nižih razreda osnovne škole, stoji u saopštenju Biblioteke grada Beograda.

Antiutopija iz ličnog iskustva

Drugo predavanje u okviru Kluba 128 na Filološkom fakultetu bilo je posvećeno čuvenom Jegeniju Zamjatinu (po negovoj antiutopiji “Mi”) koju je održao profesor dr Aleksandar Ilić. No, kako je on imao prilike da živi u jednom “pokušaju utopije” (rođen je u Čehoslovačkoj 1945. godine), onda je i njegovo predavanje mnogo češće odlazilo u vode koje su se bavile političkim temama vezanim za totalitarizam, socijalizam, liberalizam.

Zamjatinova kritka kolektivizma

“Mi smo jedina od bivših socijalističkih zemalja koja nije raskrstila sa utopijom”, rekao je na početku svog predavanja Ilić kao uvod u priču o Zamjatinu. No, pre toga je morao da podseti na to da su utopije stvarali filozofi i proroci, a kritikovali pisci. Platon je bio prvi u pokušaju stvaranja idealne države “u kojoj su pesnici proterani”. Upravo se to, kako je dr Ilić naglasio, desilo Zamjatinu.

Ovaj ruski pisac je najčuveniji po svom romanu “Mi”, iz 1920. godine, ali za njega nije mogao da nađe izdavača u SSSR-u. Sam pisac je postao predmet napada, pa je 1931. godine tražio da ode iz idealne države, i što je interesantno, to je i dobio. Tako je Zamjatin u svojoj zemlji dobio ono što i pesnici kod Platona.

Njegov roman se zasniva na napetosti između želje stvaranja jednog novog društva i vapaja pojedinca. U toj kritici kolektivizma na jednoj i pojedinca na drugoj strani, nalazi se šizofrena situacija, što je karakteristično za totalitarne režime (s jedne strane se radi za dobrobit društva, dok pojedinac ne prihvata kolektivitet). Tu kontradiktornost koju je Zamjatin prikazao u Gogoljevskoj tradiciji – to je ujedno i njegov najveći doprinos.

U nastavku predavanja dr Ilić se osvrnuo na pitanje: Ko je najbolji Zamjatinov učenik? Naravno, reč je o Džordžu Orvelu i njegovoj “1984” gde je on precizirao mnoge stvari koje Zamjatin u delu “Mi” postavlja. Inače, naglašeno je da su tako i utopije, jednako kao i antiutopije, zastrašujuće.

Kasnije je cela priča otišla daleko više u vode politike, da bi se u zaključku istaklo sledeće: “Kako se spasiti od Zamjatina, od Orvela? Jedini spas je – demokratija”.

Zamjatin u Klubu 128!

Klub 128 nastavlja sa predavanjima u okviru svog novog ciklusa “Distopijski književni klasici”.

Drugo predavanje u okviru ciklusa, pod nazivom “Zamjatinova kritika kolektivizma”, održaće se u četvrtak, 31. marta, u 20h, u slušaonici 128 Filološkog fakulteta u Beogradu. Predavač dr Aleksandar Ilić govoriće o Zamjatinovom romanu “Mi”.

“Filozofi socijalnog inženjeringa su od Platona do Marksa zastupali utopijske projekte. Pisci su ih nasuprot tome kritički osvetljavali u svojim antiutopijama. Među njima značajno mesto zauzima i ruski pisac Jevgenij Zamjatin koji je u romanu ‘Mi’ ukazao na opasnost povezivanja totalitarne vlasti sa izumima tehnološke civilizacije. Zamjatinova opomena i danas je aktuelna.” (Aleksandar Ilić)

Beleška o predavaču:
Aleksandar Ilić rođen je 1945. godine, u tadašnjoj Čehoslovačkoj – danas Češka Republika. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu na kojoj je predavao do penzionisanja. Bio je urednik kulturne rubrike lista “Student” 1968. godine; godine 1969. bio je glavni urednik <crne serije> “Studenta”. Godine 1970. i 1971. bio je glavni urednik časopisa “Vidici” i za to vreme zaradio tri sudske zabrane istog časopisa. Početkom devedesetih godina bio je prvi glavni urednik prvog opozicionog lista u Srbiji, obnovljene “Demokratije”, i član Glavnog i Izvršnog odbora Demokratske stranke. Danas je ponovo vanpartijac. Objavio je zbirke kritika i ogleda “Na dobrovoljnom radu” (2000.) o srpskoj disidentskoj književnosti, “Izgnana književnost” (2000.) o češkim, poljskim i ruskim piscima; studije “Poetizam” (2000.) i “Kavez i slavuj” (2009.) o češkoj umetničkoj avangardi i njenoj kobnoj povezanosti sa totalitarnim utopijskim projektima marksizma-lenjinizma, “Od forme do strukture” (2010.) o Ruskom formalizmu i Češkom strukturalizmu. Preveo je sa češkog brojne književne studije, romane i drame.

Bioskop na Filozofskom: The Matrix Reloaded

Filozofski fakultet, amfiteatar „Georgije Ostrogorski“

Projekcija filma „The Matrix Reloaded“ (2003) i razgovor nakon projekcije 

Gost dr Predrag Milidrag, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju

Razgovor vodi Dušan Arsovski, student četvrte godine filozofije na Filozofskom fakultetu 

Bioskop na Filozofskom organizuje petu po redu projekciju i diskusiju koje će i ovog puta imati za cilj dolazak do zanimljivih uvida i postavljanje novih pitanja. Sem možda opštih mesta u smislu uticaja na stvaranje trilogije Matrix kao što su knjige Simulakrumi i simulacija i Vilijama Gibsona Neuromanser s početka osamdesetih, manga Masamune ŠiroaGhost in the shell (1989) i istoimena anima iz 1995. godine, kung fu filmovi, filmovi Dark city (1998), The Truman show(1998) i roman Alisa u zemlji čuda Luisa Kerola, film možemo sagledati i kroz prizmu istorije filozofskih ideja.

Naime, drugi deo iz trilogije Matriks možda je sadržinski najznačajniji i u filozofskom smislu najinteresantniji film. Istorijskofilozofska analiza koju će ponuditi Predrag Milidrag u razgovoru nakon filma ima za cilj da rasvetli šta Matriks „duguje“ Platonu, Dekartu, Hegelu i možda još nekim misliocima, odnosno koje ideje možemo pronaći u ovom ostvarenju, pa i u celoj trilogiji.

Gost Bioskopa na Filozofskom je autor dva rada koji se bave filozofskom dimenzijom trilogije Matrix:

„Zašto je Neo nov? Istorija filozofije i trilogija Matriks”. Theoria 54, 1 (2011): 69–94.

„Agent Smit – prilozi za biografiju“, Kultura, no. 142 (2014): 93–112.

Promocija zbirke priča "Dolazak tame" i predstavljanje romana "Kolevkine hronike"

Danas, od 19.00, u Gradskoj biblioteci Novog Sada ( Dunavska br 1) održaće se promocija zbirke priča Stevana Šarčevića “Dolazak tame” i predstavljanje romana “Kolevkine hronike”, kojeg su zajednički napisali Stevan Šarčević i Darko Savić.

Gosti Tihomir Jovanović, Danijela Milosavljević i Saša Milosavljević bas klarinetista opere SNP-a Novi Sad

Promociju će voditi Monika Maširević, koja će dati i uvodnu reč.

Sve knjige na promociji moći će da se kupe po specijalnim cenama

Šok koridor predstavlja: Frankenštajn (2. dan)

Šok koridor u Muzeju jugoslovenske kinoteke – dva dana posvećena filmovima o Frankenštajnu.

Tri filma drugog dana koji pokazuju kako su se filmovi o omiljenom čudovištu ili naučniku menjali do devedesetih. Kormanovu verziju Oslobođeni Frankenštajn ovog puta će te moći da gledate sa 35mm, kopija koja nije nikada puštana kod nas (nije titlovana). Cena karte po projekciji 150din.

31.03

17:00 FRANKENŠTAJNOVO PROKLETSVO (VB 1957) 82′
The Curse of Frankenstein
ul. Piter Kašing (Peter Cushing), Kristofer Li (Christopher Lee)
r. Terens Fišer (Terence Fisher)

19:00 NEVESTA (VB, SAD 1985) 118′
The Bride
ul. Sting (Sting), Dženifer Bils (Jennifer Beals)
r. Frenk Rodam (Franc Roddam)

21:00 OSLOBOĐENI FRANKENŠTAJN (SAD 1990) 85′
Frankenstein Unbound
ul. Džon Hart (John Hurt), Raul Džulija (Raul Julia)
r.Rodžer Korman (Roger Corman)

Predavanje za početnike: "Simbolika fantastičnih životinja"

U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu danas u 19 časova biće održano treće predavanje iz ciklusa Simbolika fantastičnih životinja pod naslovom „Zmajevi”.

Predavanje je posvećeno simbolici zmaja u mitologiji i religiji kroz istoriju.

muzej vojvodine jpg

Predavač će biti Darjuš Samii, magistar istorije.

Program će se realizovati u zgradi Muzeja Vojvodine u Dunavskoj 35.