Drugi dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Drugi dan Trećeg festivala fantastične književnosti Art-Anima, otvorilo je predstavljanje almanaha Književna fantastika 2016. o kojem su pričali Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević – priređivači, ali i pisac Filip David. Ovo je treći broj almanaha, koji prati sam festival.

Promocija treceg broja almanaha

Mladen Jakovljević je istakao da se novi broj almahana razlikuje od prethodna dva pre svega po tome što su sada zastupljeni i strani autori i time se pokazuje kako oni mogu da stanu “rame uz rame” sa strancima. Posbno je istaknut prilog Džona Kluta – autora SF enciklopedije, koji je ovog puta priredio nešto posebno za ovo izdanje. “Šarolikost” je ono kako bi se mogao opisati treći almanah – jer se išlo na to da se ponudi nešto interesantno svima ali i da bude sadržaja za ozbiljnije čitaoce.

FIlip David je rekao da je on sebe svrstavao u žanrovsku književnost, ali su ga drugi stavljali u ozbiljnu literaturu. “Pisci fantastike su kao sekte, nadam se da sam sada i zvanično primljen u njih”, rekao je on. U prisećanju o svojim počecima rekao je da je 60-tih, kada je počinjao da piše, uzor mu je bio Kafka, ali i da je SF itekako uticao na njegovo pisanje. Za kraj svog govora David je napomenuo da je potrebno postojanje mesečnog časopisa za fantastiku.

Dragoljub Igrošanac je rekoa da se razmišlja o pokretanju nečega što bi izlazilo češće, pa makar to bio i ovaj almanah ali dva puta godišnje.

Dodela nagrade Art-Anima Žiki Bogdanoviću, za popularizaciju fantastike, održana je odmah nakon predstavljanja almanaha, a o laureatu je prvo govorio Slobodan Ivkov. Bogdanović je pre 50 godina počeo da radi nešto čime se mi i danas bavimo, a bio je specifičan po tome što se otvoreno zalagao za strip i SF, što je pokazivao i u svom uredničkom radu u Nin-u tokom 1960-tih godina. On je bio jedan od zaslužnih za revitalizaciju žanra sredinom 1970-tih, ponovo pokrenuo Kentaur, obnovio Plavu pticu, a sa Zoranom Živkovićem pokrenuo i Polaris.

Ivkov i Bogdanovic

Sam laureat nagrade je ispričao kako je počeo kao književni kritičar, ali je stalno širio “polje delovanja” jer ga je zanimao i film i strip. Svoj upliv u svet SF-a (iako ga je čitao) imao je preko sveta filma – Kinoteka je objavljivala časopis “Film danas” za koji je on pisao upravo o SF-u. Iako je fantazirao još kao dečak, u gimnaziji je bio više pod uticajem Velsa, a manje Verna. Naravno, bilo je i prilike da sa prisetima podeli i neke priče o ponovnom “otkrivanju” čuvenim ruskih strip crtača koji su stvarali u Beogradu pre Drugog svetskog rata – Đorđa Lobačeva i Sergeja Solovjeva.

Dodela nagrade Ziki Bogdanovicu

Ekskluzivno dešavanje drugog dana festivala bilo je od 20 časova kada su okupljeni imali prilike da prisustvuju priči o romanu u nastanku – “Tumač fotografija” kojeg piše Zoran Živković, a svoj fotografski doprinos će dati Adrijan Tomaz, umetnički fotograf iz Francuske.

Naime, Živković je otkrio da je do sada uradio osam jedanaestina knjige (što bi značilo da je završeno osam poglavlja ili priča od planiranih jedanaest) a da će potom Tomaz uraditi fotografije. S tim što to ne znači da će te fotografije biti ilustracija već će davati samostalan doprinos novoj knjizi.

Gost iz Francuske je objasnio da se on bavi fotografijom u estetskom smislu i da on pokušava da “isprazni” sliku koju pravi, da ona bude sa što manje sadržaja kako bi lakše mogla da se tumači na različite načine. “Sada imam priliku da ne razmišljam o tekstu, na Zoranu je da doda tekst, a ja da napravim slike koje ne mogu da se gledaju bez teksta”, kaže Tomaz.

Potom je Živković pročitao osmo poglavlje knjige u nastajanju, za koju kaže da bi morala da se završi do 1. avgusta, a možda i pre ako ne bude gledao baš sve prenose sa EP u fudbalu i Olimpijade.

Zivkovic cita 8. poglavlje

Veče je završeno promocijom zbirke “Vampirskih priča” Gorana Skrobonje. Uz moderatora Mladena Milosavljevića i autora, govorio je i dr Dejan Ognjanović. Upravo je on na početku i govorio o motivu vampira koji je uporediv sa motivom đavola koji se sreće u književnosti. No, nije svaka priča o vampiru horor i samim tim žanr. Za Skrobonjine priče kažu da su raznovrsne, ali i da su ukorenjene u pop mitologiji.

Zbirka prica o vampirima

Goran je rekao da je on dete 1960-tih, da je odrastao na Hamer filmovima, tako da su to rani uticaji koji su doveli da je kasnije pisao priče o vampirima. Ova zbirka je jedan od šest u kojih će Skrobonja sakupiti svoje priče po “tematskom osnovu” – biće tu još dve SF zbirke, priče iz Teslaverzuma, priče o Nikodiju Mariću i konačno horor zbirka. Time će Goran Skrobonja obeležiti tri decenije svog rada – prvu priču je objavio 1986. godine.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s