Martin vs. Stiven King: Kako, je**te, pišeš tako brzo?

Autor “Pesme leda i vatre” Džordž R. R. Martin i legendarni autor horora i drugih mračnih priča Stiven King razgovarali su krajem prošlog meseca o svemu od svojih početaka, preko partija pokera koji su igrali do kontrole naoružanja i brzini pisanja.

Martin vs. Stiven King: Kako, je**te, pišeš tako brzo?

Martin je u Albukerkiju (pre kojeg nije skrenuo levo i izgubio se) intervjuisao Kinga o njegovoj novoj knjizi “End of Watch”. To je treći deo trilogije o serijskom ubici Brejdiju Hartsfildu kojeg je svet upoznao u delu “Mr Mercedes”.

Govoreći o svojim počecima Martin je rekao da je počeo da piše i stvara svetove veoma rano, još sa četiri, pet godina. Crtao je planete, bojio ih, Mars je bio crven, Venera zelena, ali je imao i neke izmišljene planete, kao i igračke vanzemaljaca od kojih je svaka imala svoju ulogu.

“Imao sam jednog koji je bio zadužen za mučenje. Takve sam oduvek morao da imam”, kaže Martin.

“Znači, bio si lud”, odgovorio mu je King.

“Uglavnom”.

Kako kaže, kada je bio mlad njegova porodica nije imala para i knjige i stripovi bili su mu put u skroz drugi svet i izmislio je tolike priče kako bi zapravo istražio svet.

Onda je i King pozvao sećanje i istoriju upomoć. Kao dete preturao je po stvarima svog oca “koji je otišao od kuće po cigarete i nije se nikada vratio”. Tamo je našao „nekog Lavkrafta“ i rekao sebi “ovo je strašno, ovo želim da radim”.

Kako kaže, kada je bio mlad pisao je priču o doktoru koji je brodom švercovao heroin u SAD. Međutim, brod potone, on jedini preživi i nađe se na pustom ostrvu na kojem ima ptica i vode. Opet međutim, u jurnjavi za pticama (čitaj: hranom) uspe da polomi članak.

“Živeo sam u Mejnu i imao sam jednog penzionisanog lekara kao komšiju. Otišao sam jedan dan i pitao ga ‘doktore, koliko čovek može da preživi ako seče delove sebe i jede ih’. Gledao me je kao da sam je**no lud”, navodi King.

Prema njegovim rečima bio je uporan i doktor mu je rekao da bi umro bez anestetika – koje je imao – kao i da bi najveći problem bio koliko bi njegovo telo moglo da preživi te šokove.

“Morate imati bolesne ideje, Džordž je napisao svoj deo takvih verujte mi. Umesto da idemo kod psihijatra i plaćamo ga mi ih pišemo i vi plaćate nama”, kaže King.

Tokom razgovora pomenuta je i brzina pisanja.

Pet godina je prošlo od poslednje Martinove knjige, “Ples sa zmajevima” objavljen je 2011. godine. Bilo je priča da će naredna, “Vetrovi zime” izaći ove godine, ali je Martin u svom blog postu razočarao sve rekavši da još nije gotov. Doduše, objavljeno je nekoliko poglavlja.

Martin zna da je spor pisac i zbog toga je odlučio da sazna kako se brzo piše od nekoga kome to stvarno polazi za rukom, bukvalno. Stiven King je do sada objavio 54 romana i oko 200 kratkih priča.

“Kako, je**te, pišeš toliko knjiga tako brzo? Mislim se, ‘oh, imao sam stvarno dobrih šest meseci – napisao sam tri poglavlja’, a ti si za to vreme završio tri knjige”, rekao je Martin.

“Evo u čemu je stvar: Postoje knjige i postoje knjige“, glasio je odgovor Stivena Kinga.

King tu navodi da provodi tri ili četiri sata dnevno svakog dana pišući, kao i da cilja da završi šest “skoro celih” strana.

“Prema tome ukoliko je rukopis, recimo, 360 strana dug, to je recimo dva meseca posla – uz pretpostavku da je sve lepo išlo”, rekao je autor “Isijavanja”, “Zelene milje”, “Keri”, “Groblja kućnih ljubimaca”….

Martin, koji je i ranije govorio o svojim borbama sa blokadama, nije mogao da veruje:

“Nemaš dane kada samo sediš i imaš kao konstipaciju – napišeš rečenicu i onda je mrziš, pa proveriš mejl, pa se pitaš da li uopšte imaš ikakavog talenta i da li je trebalo da budeš vodoinstalater? Zar nemaš takve dane?”

King je odgovorio da nema takve dane, ali da deli Martinovu “bol” zbog gladnih fanova koji konstantno traže sledeću knjigu.

“Ljudi viču na tebe i govore ti ‘želimo sledeću knjigu, želimo sledeću knjigu, želimo sledeću knjigu odmah!’ Kao bebe su”, naveo je King, a Martin je u jednom trenutku rekao da je najstrašnije stvar koja mu se dogodila u tom smislu bio paket koji je dobio na kuću bez bilo kakve poruke u kojem je bila samo Kingova knjiga “Mizeri”.

Razgovarali su i o pojmu zla u fikciji, za šta su sigurno eksperti. Martin je tu rekao da u Tolkinovim delima, sa kojima ga često porede, “zlo je spolja”, dok su u Kingovim delima “ljudi pravi negativci”.

“Na neki način ideja da postoji spoljno zlo je koncenpt koji utešava. Ideja da ‘me je đavo naterao da to uradim poništava odgovornost. Ono što horor fikcija radi jeste da nam dozvoljava da se suočimo sa spoljnim zlom koje nas napada”, ističe King.

Autor “Pesme leda i vatre” je tu rekao da su ga uvek mnogo više privlačili “sivi likovi”. To jeste očigledno u njegovim delima.

“Mislim da je borba dobra i zla velika tema za fikciju i smatram da se ta borba odvija u ljudskom srcu. Svi smo mi delom dobri, delom zli”, naveo je ubica čitave gomile što dobrih, što loših ljudi.

King ispričao i simpatičnu priču kako se upoznao sa “užasnim knjigama Džordža Martina”.

“Pre nego što uradimo bilo šta drugo moram da vam kažem da nisam pročitao nijednu knjigu Igre prestola i rekao sam sebi ‘verovatno ne želiš da pročitaš ove stvari’. Pokušao sam da čitam Robeta Džordana (autora serijala “Točak vremena”) i nisam mogao da pročitam ništa od toga. Samo sam pomislio i ove (Martinove) su verovatno užasne”, počeo je King i izazvao smeh što Martina, što publike.

Kako kaže, njegova žena je imala sve Martinove knjige, ali on sa njom ne priča o knjigama. Međutim, onda je otišao na Floridu i tamo se nešto desilo.

“Bili smo na večeri sa prijateljima i učinilo mi se kao da imam grč u nozi kod levog kolena. Kad smo stigli do kuće jedva sam mogao da hodam i jedva sam se popeo uz stepenice. Veoma brzo me je bolela cela noga sve do kuka i bio sam preplašen jer sam ranije imao sličnu situaciju kada me je neki tip udario kombijem”, dodao je on.

Lekar mu je rekao da “će proći kad prođe” i nije mogao da spava i jedne noći kada je bio budan rekao je sebi “probaću neke od ovih jeb**ih knjiga Džordža Martina”.

“Oduvalo me je. Poslednje što sam očekivao od takvih knjiga da ne možeš da ih ispustiš. Kada nisam mogao da spavam čitao sam knjige, a posle sam imao i audio verziju koju sam puštao u automobilu i spasle su mi život. Hvala ti, čoveče”, kaže King.

Martin je istakao i da se on i Stiven znaju od “starih dana” – sedamdesetih, početka osamdesetih kada je Stiven dolazio na konvencije o epskoj fantastici gde bi se sretali i igrali poker zajedno.

“Provalio je sve moje blefove”, navodi Martin.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s