Tradicija je da za salon stripa u SKC-u beogradsko udruženje fanova naučne fantastike SCI&FI pripremi svoj fanzin SF Portal posvećen stripu. Ove godine, u broju 25 predstavljen je Ras Maning, jedan od značajnijih autora, kod nas najpoznatijeg po crtanju Tarzana. U ovom broju su dva Maningova stripa koji nisu bili objavljivani kod nas i dosta podataka o njegovom životu i stvaralaštvu.
Tanka je linija između onoga što je duhovito i onoga što nije. Američka kompanija „Houm dipo“ je na području Kanade povukla iz prodaje dekoraciju za Noć veštica “Scary Peeper Creeper” zbog masovnih žalbi kupaca, a jedna majka je stupila u kontakt i sa lokalnom medijskom kućom Si-Bi-Si njuz.
Zabrinuta nastavnica i majka dvoje dece Breni Hant Vels je tokom intervjua istakla da ne vidi nikakav humor u tome.
„Ta dekoracija baca svetlo na ozbiljan zločin. Voajerizam je zločin u Kanadi“, dodaje nastavnica.
„Houm dipo“ je ubrzo reagovao i uklonio proizvod iz ponude u Kanadi, ali se “Scary Peeper Creeper” i dalje može nabaviti u SAD.
U Nišu se održava “Japanniš 2016”, u Univerzitetskoj biblioteci “Nikola Tesla”, i traje do 2. oktobra. Održavaju se predavanja, prezentacije, projekcije, mini seminari, radionice, a i danas će biti održane dve tribine koje će biti interesantne fanovima fantastike.
16h – Predavanje “Elementi fantastike i horora u japanskoj književnosti” će držati Ana Ubavić, diplomirani professor Filozofije.
20h – Manga i anime tribina “O duhovima i čemu sve ne”.
Nakon uspeha igranog filma “Knjiga o džungli”, kompanija Dizni najavila je rimejk crtaća “Kralj lavova” po istom receptu.
Kao i u novoj “Knjizi o džungli”, igrana verzija “Kralja lavova” predstavljaće inovativni “žive slike” i kompjuterske animacije. Da oprobani recept ne treba menjati, dokazuje i to što je Dizni angažovao čak i istog reditelja Džona Favroa.
“’Kralj lavova’ nadovezuje se na uspešnu Diznijevu reinterpretaciju klasika za savremenu publiku sa filmovima poput ‘Grdana – zla vila’, ‘Pepeljuga’ i ‘Knjiga o džungli”. Igrana verzije ‘Lepotice i zveri’, u kojoj Ema Votson igra Bel, već je jedan od najviše iščekivanih fimova u 2017. Poput ‘Lepotice i zveri’, i u ‘Kralju lavova’ naći će se pesme iz animiranog originala”, navodi Dizni u saopšenju.
Pesme za crtani film “Kralj lavova” komponovali su Elton Džon i Tim Rajs, a numere “Circle Of Life” i “Can You Feel The Love Tonight” koja je dobila Oskara, i dan danas se rado pevuše.
“Kralj lavova” je već imao svoju brodvejsku adaptaciju, a taj mjuzikl koji se sa velikim uspehom izvodi u Njujorku i Londonu, osvojio je nekoliko Toni nagrada.
Dizni još nije saopštio kada će početi snimanje novog “Kralja lavova”, kada će se film naći u bioskopima, niti ko će davati glasova glavnim junacima u novoj verziji.
Film „Fantastične zveri i gde ih naći“, snimljen prema romanu Džoane K. Rouling, u režiji Dejvida Jejtsa, stiže u domaće bioskope 17. novembra. Fantastična stvorenja čine šarolik i važan deo čarobnjačkog sveta u seriji romana o Hariju Poteru.
Kroz prvih šest knjiga, Hari i njegovi prijatelji su se u svojim avanturama, ali i tokom predavanja iz predmeta Čini za magična stvorenja, susreli sa mnogima od tih bića.
Roulingova je takođe napisala delo Fantastične zveri i gde ih naći. Tokom serije knjiga o Hariju Poteru, fiktivni autor ovog naslova, priručnika o magičnim zverima, jeste „magizoolog“ Njut Skamander.
Mnoga od tih legendarnih stvorenja izvučena su iz kultura raznih naroda, uključujući grčku i egipatsku mitologiju, te britanski i skandinavski folklor.
Radnja se događa sedamdesetih godina prošlog veka, pre nego što je saga o Hariju Poteru započela. Naziv novog serijala ujedno je naziv knjige koju je Hari čitao pre odlaska u Hogvorts, a koja je obavezna literatura svakog čarobnjaka.
Skoro u svakom čarobnjačkom domu u zemlji, stisnut između debelih tomova magijskih priručnika, nalazi se i primerak Fantastičnih zveri i gde ih naći, u kome svako može da sazna gde žive petonošci, šta jedu jastučarke i zašto nije dobro ostavljati mleko za knarlove.
U filmu igraju Edi Redmejn, Ezra Miler, Kolin Farel, Ron Perlman i drugi.
Serijal pet romana Džordža R. R. Martina “Pesma leda i vatre” biće objavljen u specijalnom digitalnom izdanju.
Izdavačka kuća Rendom haus (Random House) saopštila je da će posebna i proširena izdanja serijala pet romana Džordža R. R. Martina po kojima je napravljena serija “Igra prestola” biti objavljena u narednih par meseci.
Prošireno izdanje prve knjige u serijalu “Igra prestola”, prvi put objavljene pre 20 godina, od danas je dostupno samo u Eplovoj aplikaciji “Ajbuks” (iBooks).
Knjige će obuhvatati interaktivne mape, rečnik, beleške i druge karakteristike kao i odlomak iz Martinove dugoočekivane šeste knjige serijala “Vetrovi zime”, čiji datum objavljivanja još uvek nije određen.
Srbija ima “Malog princa”. Mihailo Miša Kravcev je izdao knjigu pod nazivom “Proleće jednog lava”, a njegovo delo je već počelo da beleži vrtoglavi uspeh, pišu Večernje novosti.
Ova novela jedno je od onih večnih dela za sve uzraste i za sva vremena u rangu je čuvenog dela Antoana de Sent Egziperija. Bajkoviti roman Kravcev je napisao kada je imao 19 godina, uoči dočeka Nove 1982. godine.
– Tada sam imao neverovatnu inspiraciju i ceo roman sam napisao u dahu. Kasnije sam proživeo mnogo toga, stekao mnogo bogatije uskustvo i gotovo sve što sam nekada radio, znam da bih sada uradio mnogo bolje, ali ovu priču ne bih mogao da napišem bolje nego tada – kaže autor.
“Proleće jednog lava” knjiga je koja nosi još jedan, skriveni naslov – Misterija o ljubavi. Veličanstveni junak, lav Gordi, koji nam pripoveda o iskušenjima svog života, otkriva nam tajne onog najtananijeg u svakom biću. Zato se drugi naslov ukazuje tek po završetku priče, kao odgonetka najsnažnijeg osećanja prirode – ljubavi.
– Kada sam napisao knjigu osetio sam, i to veoma snažno, da će knjiga komunicirati sa mnogim ljudima, odnosno, da će mnogi shvatiti njenu energiju i pouku. To isto osećam i danas, posle toliko godina. I zato je ovo knjiga za sve uzraste, decu i odrasle – zaključuje Kravcev.
Knjiga će biti predstavljena i na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
Na Salonu stripa, za njegov početak, održano je kosplej takmičenje. Ovo su troje prvoplasiranih:
PRVA NAGRADA: Ljubica Dolašević – Maleficent
DRUGA NAGRADA: Dora Pavlović – Harley Quinn Arkham City
TREĆA NAGRADA: Milan Kostić – Negan
Trilogija “Sedam mačeva” niškog pisca Miloša Petkovića stiže, u jednoj knjizi, za Sajam knjiga. Prve dve knjige – “Tajna stare vodenice” i “Poljubac princeze Ildiko” su fanovi čitali pojedinačno, treća “Teslin vremeplov” izlazi za one kojima fali u kompletu, a novi čitaoci će biti u prilici da sva tri dela dobiju u jednom pakovanju.
Pisac već najavljuje da će u Beogradu biti svih sedam dana, na Sajmu knjiga, u popodnevnim časovima – na štandu Portalibrisa.
Međutim, već će druženje sa njim imati posetioci VII Festivala fantastike koji se 2. oktobra održava u beogradskom Domu omladine – od 14.00 na predstavljanju ove trilogije, kada će biti upriličeno i kosplej takmičenje posvećeno vampirima! Najbolji muški kostim vampira poneće nagradu “Sava Savanović” a najbolji ženski “Eržebet Batori” !
Nakon mnogobrojnih festivala dugometražni film “Otvorena”, reditelja Momira Miloševića, konačno dolazi na redovne bioskopske repertoare, od danas 29. septembra.
Radnja filma je okrenuta sazrevanju nedozvoljenog odnosa između dve prijateljice iz srednje škole, Sare i Alise, čije prijateljstvo pronalazi čudan i nagli kraj nakon što Sara svojoj naboljoj drugarici ispovedi svoje porive, koji premašuju želje tela. Pod pritiskom okoline, Alisa postaje otuđena, ostavljajući je da se bori sa košmarnom usamljenošću i represijom, koja poprima monstruozan oblik.
Kao scenarista i reditelj, Momir Milošević, u svom debitantskom ostvarenju demonstrira da nešto tako netaknuto i savršeno kao što su iskrene ljudske emocije mogu da se okarakterišu kao pogrešne i da prouzrokuju slom osobe koja nije spremna da takve emocije prihvati.
Pored glavnih glumica, Jelene Puzić i Milene Đurović, pojavljuju se i Jelena Angelovski i Sava Kesić.
Film “Otvorena” oličen u crno-beloj fotografiji je po rečima kritičara originalan film, koji pokreće revoluciju u srpskoj kinematografiji.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 