VEČERNJE NOVOSOTI: Petar Meseldžija: Baš-Čelik mi je promenio život

DOAJEN ilustracije, slikar, čuveni strip-autor (iako je iz sveta devete umetnosti istupio pre gotovo četvrt veka), Petar Meseldžija nedavno je na beogradskom Salonu stripa predstavio – u svakom smislu fantastičnu, “Knjigu o džinovima” (System Comics).

Američki izdavač Flesk Publications, koji je objavio njegovu “Legendu o Baš-Čeliku” (The Legend of Steel Bashaw), pet godina kasnije je izrazio želju da objavi neku Meseldžijinu novu knjigu. Tako je nastala The Book of Giants koju je autor napisao na engleskom, a kada se pojavio izdavač u Srbiji, knjigu je na naš jezik preveo Goran Skrobonja.

– Knjiga o džinovima je inicijalno trebalo da bude knjiga raznih crteža i skica, tzv. Sketchbook, s nešto propratnog teksta – otkriva Meseldžija. – No, kako to obično biva kada se čovek otvori svome duhu i stavi mu se na raspolaganje, pa inspiracija pokulja na površinu iz misterioznih dubina nesvesnog, kao i iz duboko pohranjenih slojeva nagomilanog iskustva, mala čuda počinju da se dešavaju. To je na neki način bio slučaj i s “Knjigom o džinovima”. Njen veći deo je nastajao neplanirano i pomalo stihijski – ponekad su se prvo crteži rađali, pa su onda iz njih nastajale priče, a ponekad su priče inspirisale nastajanje slika i creteža. Cela knjiga je, u smislu koncepta, teksta i likovnog dela, produkt moje imaginacije. Uopšteno govoreći, ova knjiga govori o putu heroja, odnosno o putu u središte njegovog bića. Iako se naracija odvija u prvom licu, ova priča je u suštini i priča svakog čoveka. Kao i svaka mitologija, odnosno mit, ona suštinski ne govori o džinovima i ostalim mitskim bićima koji se pojavljuju u njoj, nego o samom čoveku i o njegovom večnom putu samootkrovenja i samospoznaje.

Posle džinova, posle Baš-Čelika, Meseldžija radi na novom projektu, a tiče se – Kraljevića Marka.

– Radni naslov ove knjige je “Marko Kraljević i zmaj”. Već duži niz godina me Markov lik prati i fascinira, pa je, eto, konačno došlo vreme da i njega uzmem na “nišan” svoje četkice – kaže autor, koji je Baš-Čelikom počeo da se bavi nakon traumatičnog iskustva, kako opisuje svoje preseljenje u Holandiju 1991. godine.

– Pogotovo je prvih nekoliko godina proteklo u teškoj borbi za opstanak, kako na čisto egzistencijalnom, tako i na emotivno-duhovnom planu – seća se Meseldžija. – Tih dana su me mučili nostalgija i razdirući osećaj usamljenosti. Moja duševna patnja, strah i beznađe ponekad su bili neizdrživi. U toj situaciji sam počeo da se bavim svojim nacionalnim, kulturnim korenom kao jednim od osnovnih elemenata mog identiteta, koji je sada bio pod velikom presijom jedne nove životne problematike koju je pred mene stavljala holandska sredina. Više intuitivno, a manje svesno i planski, okrenuo sam se svetu naših narodnih bajki, a pošto mi je Baš-Čelik iz nekog razloga uvek bio najinteresantniji i najprivlačniji, odlučio sam da ilustrujem tu popularnu narodnu priču. Bavljenje ovim projektom, onda kada se to moglo i kada su oskudne finansije to dopuštale, bilo je kompenzacija za fizičku odvojenost od porodice i sredine iz koje sam potekao, ali rad na Baš-Čeliku me je uveo u dugogodišnji proces analize i preispitivanja sebe, svog porekla i svojih životnih i profesionalnih aspiracija. Život u potpuno novoj sredini tražio je od mene novu svest o sebi i situaciji u kojoj sam se nalazio. Tako sam 1993. krenuo u svoju “Baš-Čelik avanturu” koja će, s dužim i kraćim prekidima, trajati punih 15 godina i konačno rezultirati štampanjem “Legende o Baš-Čeliku”, knjige koja mi je promenila život.

Petar Meseldžija ni posle višedecenijskog traganja za svojim identitetom, ili baš zbog toga, sebe i svoj umetnički rad ne želi da svrstava ni u jednu fioku – kad god je pokušao, “uvek je iz nje ostajalo da nešto strši i izviruje”.

– Dok sam se bavio stripom, govorili su mi da razmišljam kao ilustrator. Kada sam radio ilustraciju, tvrdili su da joj prilazim kao slikar, a za moje slikarstvo kažu da je prenarativno, ilustratorsko po karakteru – kaže Petar. – Nikako mi nije polazilo za rukom da u potpunosti budem deo oblasti kojom sam se bavio. S vremenom sam shvatio da mi ništa drugo ne preostaje nego da budem svoj, odnosno ono što jedino ima smisla da se bude. Ilustrator, mislim onaj pravi, i jesam i nisam, slikar i jesam i nisam. U poslednje vreme sam počeo da se bavim i pisanjem, pa čak i pesništvom (da me ne čuju pravi pesnici).

POTREBA ZA IZGUBLjENIM MITOM

– TO što ja sada radim, ili pokušavam da radim, po svom osnovnom karakteru je fantastika, uslovno rečeno i u popularnom žargonu moglo bi se nazvati Fantasy Art, nekom vrstom fantastičnog narativnog slikarstva. Ono je odraz kako potrebe savremenog čoveka za kompenzacijom zbog izgubljenog kolektivnog mita, tako i izraz otpora čovekove psihe prema racionalizmu i pragmatizmu koji danas dominiraju životom pojedinca i društva. Mislim da se ovde radi o jednom potpuno novom fenomenu u likovnim umetnostima i popularnoj kulturi koji još uvek čeka da mu teoretičari umetnosti i kulture daju pravi naziv.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s