Prvi dan Beokona (br.9?)

Prvi dan Beokona, konvencije koje organizuju Sakurabana i Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, započeo je uz projekciju prve dve epizode HBO tv-serije “Westworld”, da bi se potom program paralelno odvijao u Bioskopskoj sali i Amerikani, uz propratne prodajne izlože i druge sadržaje u holovima  Doma omladine.

Beokon 2016 Hol

Tako je u Velikoj sali bila tribina posvećena 50-godišnjici “Zvezdanih staza”, na kojoj su govorili Žarko Milićević, dr Predrag Krstić i Miloš Mutić – čovek koji je bio na velikoj konvenciji posvećenom ovom jubileju u Njujorku.

Prvo je Žarko Mlićević, predsednik LK-a, podsetio prisutne na istorijat samih “Zvezdanih staza”, uz brojne zanimljivosti – od starta originalne serije u septembru 1966. epizode (epizoda broj dva, pošto je prva “potrošena” na pilot epizodu snimanu krajem 1964. i početkom 1965. godine), pa preko otkazivanja posle tri sezone, fanatične fanovske podrške i Rodenberijeve borbe da seriju održi u “životu” kod zaljubljenika (“Zvezdane staze” su prva serija koja je više fanova dobila u “reprizama” nego u redovnom emitovanju), preko filmova, nastavaka serije, pa sve do uticaja na druge SF projekte, kao što su “Zvezdani ratovi”. Uz toliko bogatstvo jedne prave SF ikone, koja je dobila svoje prve fanzine i konvencije, moglo se itekako još pričati, ali je potom priču preuzeo dr Predrag Krstić koji je 2014. godine objavio knjigu “Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza”. On je okupljenima govorio o filozofsko-humanističkim aspektima same serije, razvoju uz stalni “rad na sebi” i bavljenju tabuima (međurasni poljubac, žena-kapetan svemirskog broda)…

Beokon 2016  Star trek tribina 2

Na žalost zbog “isprepletanog programa” kraj ove tribine autor ovih redova nije ispratio, jer je u Amerikani već počinjalo predavanje o “Frankenštajnu – modernom Prometeju”. Tu je bio provereni dvojac Jelena Jokanović i Miloš Petrik, koji su ovoga puta malobrojnu publiku odveli u priču o stvaranju čuvenog dela Meri Šeli “Frankenštajn”, koje je započeto leta 1816. godine na obali Ženevskog jezera, pa preko izdavanja knjige, dopunjenih verzija, pozorišnih predstava i konačno dolaska čuvenog Frankenštajnovog stvorenja u svet filma 1910. godine, kao i potonjih ostvarenja. Slušaoci su bili počašćeni i jednim nadahnutim prepričavanjem same knjige koja se itekako razlikuje od filma.

Beokon 2016 Frankenstajn

Za to vreme u Velikoj sali je publika uživala u GoTovanju uživo i priči o šestoj sezoni “Igre prestola”. Izgleda da je posetioce Beokona mrzelo da se penju do Amerikane jer je Šok koridor specijal o Dark/Grimdark fenteziju pratilo svega 15-ak ljudi.

Najveću pažnju, očekivano, dobio je glavni gost ovogodišnjeg Beokona – kanadski pisac Stiven Erikson. Uz njega je bio i prevodilac Dejan Prešanin, koji Erikosonove knjige prevodi za Lagunu, dok je razgovor sa njima vodio, takođe prevodilac, Ivan Jovanović.

Beokon 2016 Tribina 1 sa Eriksonom

Na samom početku bilo je reči o autorima koji su inspirisali Eriksona, poznatog po desetotomenom serijalu “Malaška knjiga Palih”, pa je tako pomenut i Glen Kuk koji je poznat po svome humoru, ali je bitniji po tome što je za junake imao “običan svet” i tako malo više humanizovao fentezi. U daljem razgovoru pomenuti su i autori military fentezija i SF-a koji su imali iskustvo rata u Vijetnamu, pa malo čudi sadašnjeg čitaoca da su eskapizam tražili u takvom pisanju, na šta Ekrison kaže da ne zna da li je fantastika i dalje eskapizam, ali da on sve konflikte voli da sagledava iz višestrukih uglova i da želi što više toga da istraži.

Njegov prvi roman “Mesečevi vrtevi” je objavljen 1999. godine, ali je interesantno da je osam godina tražio izdavača. Erikson je ispričao kako je rukupis bio kod dva američka izdavača, koji su ih “razmatrali” 18, odnosno 22 meseca, da bi ih na kraju odbili. Trebalo je da Erikson ode u Veliku Britaniju da bi tek tu pronašao izdavačku kuću.

Za fentezi, kao žanr, Erikson kaže da jedini omogućava da “metafora može postati stvarna”, a da je on u svom serijalu magiju definisao kao “oslobađajuću” – razmatrajući šta bi se desila kada bi se ona pojavila u jednom društvu koje je na nivou razvoja kasnog Rimskog carstva. Ono što je itekako fanovima poznato je to da je njegov “Malaški” serijal nastao kao seting za RPG sa Ijanom Kameronom Eslemontom, gde su se smenjivali u ulogama, pa se dešavalo da se celonoćna sesija igre pretvori samo u razgovor likova koje je jedan od njih vodio.

Beokon 2016 Stiven Ekrison

Inače, za svo ovo vreme Erikson nije stigao da niti jednu svoju objavljenu knjigu ponovo pročita – poznat je po obimnim radovima, a pošto je objavljivao jednu knjigu godišnje, jednostavno nije bilo vremena za tako nešto. I, jedan “trik” koji je otkrio bio je kako “pripitomiti urednike”! Naime, na početku svog rada često mu je savetovano da izbaci pojedine glave, ali on bi uredniku uvek govorio da je “ta prva glava vezana za dešavanja u devetoj knjizi, a ova druga za petu”, pa su ga oni, na kraju, ostavljali na miru. Što je najinteresantniji, te “prozvane” glave su na kraju stvarno bile “vezane” za dešavanja u pomenutim knjigama baš kako je Erikson i objašnjavao.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s