Treći dan Beokona (br.9)

Treći dan Beokona, konvencije koje organizuju Sakurabana i Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, na početku je protekao u znaku predavanja o stripovima i video igrama, ali je zapravo sve ostalo u senci – Stivena Eriksona. GoH ovogodišnjeg Beokona je od 15 sati potpisivao knjige i red je bio impresivan.

Beokon 2016 red za Eriksona
Stoga ne treba da čudi da je Velika sala, bez obzira na više nego interesantnu priču o “Propovedniku”, ostala dobrano prazna na početku – oni koji bi dobili potpis od Eriksona mogli su da se potom okrenu nekoj od tribina.

Beokon 2016 Propovednik nije konkurentan

Domaće “boje” fantastike je završnog dana Beokona branio Aleksandar Tešić sa svojim “Kosingasom”, ali zapravo ovde je promovisan strip Zorana Jovičića koji će pokriti serijal, sa prvom sveskom “Red zmaja”.  Naravno, i naš pisac je, pre samog početka promocije, morao da potpiše nešto od svojih romana fanovima koji su iskoristili trenutak.

Beokon 2016 i Tesic potpisivao

Tešić je, na samom početku, podsetio okupljene da je od 2008. godine krenuo serijal, a da će njegova izdavačka kuća Strahor preuzimati od Portalibrisa sva izdanja koja budu rasprodata. Tako će već za nedelju dana biti reizdat još jedan od njihovih delova serijala.

Prva sveska stripa je objavljena u avgustu, posle dvogodišnje pripreme tokom koje je Zoran sam radio na celom projketu. Bilo je i drugih zainteresovanih za rad na stripu, ali njihove ideje nisu “kupile” pisca. Interesantno je da se to kasnije ponovilo kada je Zoran tražio saradnike koji bi mu pomogli u senčenju ili nekim drugim fazama rada na stripu, ali onda on nije bio zadovoljan njihovim kvalitetom.

U svakom slučaju planirano je da u stirpu bude urađena prva “Kosingas” trilogija, a pošto Tešić insistira da sve bude detaljno, onda će ceo projekat potrajati.

Zoran Jovičić je prvo objasnio da je odlučeno da se ne piše scenario nego da on radi stranu po stranu romana! Stoga će strip biti izuzetna verna verzija romana. Ceo stripovski deo rada nadgleda naš čuveni umetnik Vlada Vesović. Inače, Zoran ima svoj stalan posao, tako da ne može svakog dana da se posvećuje radu na stripu – obično je to tokom vikenda. Do sada je kreirao ogromnu bazu skica (400 gigabajta) koje će mu pomoći da ubrza dalji rad, a obim prve sveske od 70 stranica će već uveliko biti nadmašen u drugom delu koji ima 120 stranica.

Prvobitna ideja je bila da “Red zmaja” bude u 7, “Bezdanj” u 9 i “Smrtovanje” u 11 svezaka, ali će taj broj možda biti drugačiji. Samo će poslednje dve sveske “Smrtovanja”, recimo, biti posvećene dvema bitkama.

Beokon 2016 promocija stripa Kosingas

“Meni za jednu stranicu stripa treba, recimo, jedan dan. Ali to je rad od devet ujutru do devet uveče. Naravno, onda ume da se desi da ja pošaljem Tešiću deset stranica stripa, ali da mi ih on vrati, pa krenem sve ispočetka. Onda, kada ih on odobri, odnesem kod Vesovića, a onda ih on vrati. Ali, na kraju dođemo do toga da su svi zadovoljni urađenim”, kaže Jovičić.

Veliko interesovanje je bilo za tribinu o istorijatu epske fantstike, koju je držao prevodilac Ivan Jovanović. On je svoju skoro dvočasovnu priču započeo Robertom I. Hauardom, tvorcem Konana, da bi ispričao kako je tu priča krenula sa podžanrom mača i magije, a da je epska fantastika došla sa Tolkinom. Sveobuhvatno je to nazvao fentezijem, a ta dva podžanra su definisana tim da je mač i magija usredsređena na ličnost, dok se epska fantastika bavi velikim pitanjima kao što su, recimo, borba dobra i zla. Naravno, ni Hauard ni Tolkin nisu znali da pišu mač i magiju, odnosno EF, to je tek utvrđeno 1960-tih.

Beokon 2016 Ivan Jovanovic

Sve ovo je sigurno poznato fanovima fentezija, ali je Jovanović potom skrenuo pažnju na Ursulu Legvin, spisateljicu SF-a, koja je svoj veliki doprinos fenteziju dala svojim “Zemljomorjem” jer je u ovaj žanr uvela glavnog junaka koji nije belac, matrijarhat, školu za čarobnjake – elemente koji do tada nisu bili viđeni. U toj deceniji dolazi i do povezivanja SF-a i fentezija kroz “Let zmajeva” i potonji serijal En Mekafri, dok su 1970-te najznačajniji za žanr jer je objavljen Zelaznijev “Devet prinčeva Ambera”, gde je pokazano da možete imati narativ koji se ne uklapa u žanrovske smernice (da li je SF, mač i magija ili epska fantastika).

U ovoj deceniji se pojavio i sistem igrana “Dungeons and Dragons” koji je izvršio neverovatan uticaj na potonje pisce koji su često na papir prenosili svoje igračke sesije. Jedan od njih je bio upravo i gost Beokona – Stiven Erikson.

Usledila je priča o značaju Stivena Donaldsona (Tomas Kovenant) i Terija Bruksa (Mač o Šanare) koji je sa svojim delom prvi, posle Tolkina, stekao globalnu popularnost. Globalnu popularnost su stekli i “Zvezdani ratovi” i ma kako izgledalo čudno da se i one pominju u razgovoru o epskoj fantastici, ako bi iz ovog serijala izbacili svemir, umesto “sile” ubacili magiju… To je i period kada se pojavljuje “dying Earth” podžanr, gde je primer bio Džin Volf, sa umirućom Zemljom u dalekoj budućnosti gde je nauka toliko napredovala da zapravo liči na magiju.

1980-tih dolazi do “lova na veštice” u SAD, na udaru su bili D&D i fentezi, ali je to zapravo imalo kontraefekat pa fentezi postaje još popularniji kod tinejdžera. Iako je sam žanr postao “razvodnjen” bitno je istaći Tada Vilijamsa koji je prvi izdavaču ponudio “cigletinu” od knjige, što će kasnije postati uobičajeno.

Iako se serijalu “Točak vremena” Roberta Džordana svašta može zameriti, on je “razvalio tržište” i i dalje je ubedljivo najprodavaniji fentezi serijal (posle Tolkina). No, Ivan je potom pročitao i jedno Džordanovo pismo koje je “spasilo” sada čuvenu Martinovu seriju “Pesma leda i vatre”, koju je posle prve objavljene knjige poslao izdavačima.

Tu dolazi vreme da se pomene i komična fantazija Terija Pračeta, koji je pokazao da se i u ovom žanru (kojeg mnogi ocenju samo kao eskapizam) može baviti temama za koje se mislilo da pre pripadaju nekim drugim pravcima, s obzirom na svoju angažovanost.

Početkom 2000-tih nije se baš više tačno ni znalo šta je fantastika, pa su neki pisci izjavljivali da pišu “shadow fantasy”, ali tu dolazi i do “grimdark” fentezija (po terminu koji se mogao čuti u uvodu igre Warhammer 40.000″, a koji je zapravo prisutan još od početka priča o ovom žanru.

Žarko Milićević, predsednik Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, i pisac Oto Oltvanji su održali poslednju tribinu posvećenu povratnim vezama između stripa i književnosti. Mlađa publika je već odavno bila u Velikoj sali zabavljena tv-serijom “Stranger Things” i pripremama za kosplej, tako da su ovde bili, uglavnom, malo stariji koji se zanimaju za devetu umetnost. Opuštenu atmosferu su iskoristili predavači za jedan “selfi”.

Beokon 2016 selfi Oto i Zak

U uvodnom delu smo se podsetili vremena nastanka stripa i činjenice da ih je jedan čovek sam radio, te da je trebalo dosta vremena da scenarista dobije priznanje za svoje zasluge. Zapravo, sa “industrijalizacijom stripa” počele su da se javljaju brojne profesije koje su sada nezamenljive u svetu stripa.

Strip je kao i SF morao dugo da se bori da dobije svoj legitimitet. Pošto i jedan i drugi potiče iz “palpa”, SF je priznanje da može da poseduje i kvalitet dobio tokom 1960-tih sa razvojem novog talasa, dok je strip mora da pričeka još malo duže – recimo do 1978. godine kada je Bil Ajzner objavio konačno “Ugovor s Bogom” što je označilo nastanak grafičke novele. Tu je bilo prisutno to “čitanje” stripa kao da čitate roman.

Ubrzo stiže i Alan Mur, koji u Americi radi za DC, i koji je bio vezan za britanski SF novi talas, što je pokušao da primeni u SAD. Upravo je on sa svojim “Nadziračima” promenio drastično strip scenu. Naravno, tu je bio (godinu dana pre) i Frenk Miler sa “Povratkom crnog viteza”, ljudi koji su pokazali da i u stripu mogu da se naprave kvalitetne priče. Kvalitetan književni momenat je bio prisutan i kod Huga Prata, pomenutog Ajznera, mada su se oni čvrsto držali strip-jezika. A u američkom andergraundu je bilo stvaralaca koji su kvalitet već podigli, ali nisu bili u fokusu. Tek sa uspehom Alana Mura, vremenom su i oni postali poznati širokoj publici.

Beokon 2016 Oto i Zak

Sa dolaskom 1990-tih, kada su i izdavači shvatili da se na novim, ozbiljnim pričama može zaraditi, kreće navala onih koji su spremni da eksperimentišu u svetu stripa, scenaristi preuzimaju kormilo, a oni najbolji pokazuju visok nivo književnog kvaliteta na rečeničkom nivou, kao što je slučaj sa Grantom Morisonom. Takođe se pojavljuje i plejada pisaca koji rade na stripovima, pa tako imamo, recimo, fantastičan uspeh “Lokota i ključa” Džoa Hila.

Zbog poštovanja satnice, ovo predavanje je bilo ipak skraćeno, a publika je izrazila interesovanje da ga ipak čuje u integralnoj verziji, tako da je moguće da će biti ponovljeno u okviru rada LK (ne i u novembru jer je program već poznat).

Beokon 2016 Kosplej zavrsnica

Naravno, za sam kraj večeri Velika sala je bila dupke ispunjena pošto se održalo takmičenje u kospleju. Pobedila je Bojana Vukotić kao Redžajna Mils iz tv-serije “Once upon a Time”.

Beokon 2016 Kosplej pobednica Bojana Vukotic

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s