Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: "Zvezde, moje odredište" Alfreda Bestera

Najnovija Fantastična čitaonica Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena delu “Zvezde, moje odredište”, Alfreda Bestera – iz 1956. godine, koje domaća publika nije imala prilke da čita na srpskom (mada jeste na hrvatskom – objavljen je u Monolithu 1 (1998).

O Besteru u LK

Interesantno je da je roman prvo objavljen u Velikoj Britaniji pod imenom “Tiger, Tiger”, dok je za SAD promenjen naslov u “The Stars My Destination”. Treba pomenuti i da je radni naziv romana bio “Hell’s My Destination”.

Da uvek postoji veliko interesovanje kada se na Čitaonici govori o starijim delima SF-a pokazalo se i sinoć, pošto je prisustvovalo skoro dvadeset ljudi. Nisu svi uzeli učešća u diskusiji, ali je svima bilo interesantno da čuju šta ko o delu ima da kaže.

Bojan Buktović je moderirao priču, u kojoj se moglo čuti i da je roman “Zvezde, moje odredište”,  zapravo najomiljeniji SF roman Majkla Murkoka, ali i Vilijema Gibsona koji ga je inspirisao za njegov rad. Takođe, Džon Karpenter je bio oduševljen njime, pa je hteo da snimi film.

Istaknuto je da je sam roman daleko bio ispred vremena u kojem je napisan. Iako ima logičnih rupa, iako se često čini da se roman otima kontroli i da ga je pisac, na kraju, “uterao” tamo gde je želeo da završi, treba pomenuti i da se vidi kako je Bester maksimalno “gazio trope svog vremena”, a da je pisao izuzetno “kondenzovano” te da bi delo sa toliko događaja danas bilo napisano bar na dve hiljade stranica.

Bester je, očigledno, anticipirao Filipa K. Dika po obilju ideja u jednom romanu, a očigledno da moderni čitalac ipak mora da mu pristupi sa tom činjenicom kada je roman napisan i kakva je tada bila scena. U suprotnom, daleko su veće šanse da mu tu dosta ne bude “funkcionisalo”, pogotovu SF elementi višemesečnog preživljavanja, već na samom početku romana.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica: "Zvezde, moje odredište" Alfreda Bestera

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Alfred Bester je pisac skromnog ali za naučnu fantastiku jako bitnog opusa. Njegov roman „Demolirani čovek“ (The Demolished Man,1953) prvi je dobitnik nagrade Hugo.

Roman koji mi čitamo objavljivan je 1956. u delovima u časopisu Galaksi pod imenom „Tigre! Tigre!“ (Tiger! Tiger! Po čuvenoj pesmi Viljema Blejka). Drugi naslov roman je dobio kad se pojavio u samostalnom integralnom izdanju kao „Zvezde, moje odredište“ (The Stars, My Destination) ali je ostao poznat i pod izvornim nazivom. Varijacija je klasika „Grof Monte Kristo“, ovog puta u svetu i vremenu teleportovanja i interplanetarnih ratova. Glavni junak Fojl, ostavljen u pogođenom svemirskom brodu, zaklinje se na osvetu i postaje vrhunski kriminalac koji bespovratno menja svet oko sebe; priča prati i psihološke promene ličnosti i intrigantan je komentar Frojdovog učenja o tajanstvenom Idu. Roman sadrži i neke od osnovnih karakteristika kiberpanka: megakorporacije jače od država, kibernetske telesne modifikacije, distopično okruženje.

Bester u svoja književna dela unosi iskustva iz svog rada na stripu i televiziji. Tako su romani i priče nastali pedestih godina dvadesetog veka brzog, eksplozivnog ritma, pustolovnog stila u kome se epizode munjevito smenjuju. Iako se drži poznate forme „spejs-opere“ kod Bestera avantura u svemiru nikad nije sama sebi svrha već je deo celine višeg reda. Protagonisti nisu ljudi bez mane poput Flaša Gordona, već antijunaci, koji kriju mračne traume i osujećenja. Ove posebnosti njegove proze znatno su uticale na neke potonje velike pisce naučne fantastike: Filipa Dika, Džejmsa Bliša i Majkla Murkoka.

Moderator: Bojan Butković

Martin objavljuje novu priču iz sveta "Igre prestola"

Pisac Džordž R.R. Martin objaviće uskoro novu priču smeštenu u svet u kojem se dešava radnja serije Game Of Thrones, kao i njegovih knjiga na osnovu kojih je serija snimljena.

Ova priča biće objavljena kao deo antologije „Book of Swords“.

Prema onome što je Amazon otkrio, antologijsko izdanje čini „petnaest originalnih priča koje slavi zlatno doba mačevanja i mudrosti ove fantazije, uključujući i novu priču Džordža R.R. Martina, smeštenu u Game of Thrones svet“.

Sajt Winter Is Coming piše da je moguće da će ova priča obuhvatiti neki od ranije odbačenih materijala iz priča „The Princess and The Queen“ i „The Rogue Prince“.

Poznato je, primera radi, da je „The Princess and The Queen“ priča u originalnoj verziji imala 80.000 reči, ali da je tek 30.000 ušlo u konačnu verziju koja je objavljena 2013. u antologiji „Dangerous Woman“.

Resident Evil 7 prodat u 2,5 miliona primeraka

U najnovijem zvaničnom izveštaju kompanije Capcom, navodi se da je Resident Evil 7 za svega tri dana prodat u preko 2,5 miliona primeraka za PC, Xbox One i PlayStation 4.

Foto: YouTube Screenshot

Od toga, u ovom trenutku preko 73 000 registrovanih igrača uživa u igri igrajući je preko PlayStation VR uređaja. U ovu grupu spada i naš kolega iz Play!Zine redakcije, čiji opis RE7 VR iskustva ćete imate prilike da čitate februarskom broju časopisa.

U istom izveštaju se navodi da su igre iz Resident Evil serijala, od kada se prvi put pojavio pa do danas, prodate u preko 75 miliona jedinica, što Resident Evil čini ubedljivo najprodavanijim serijalom u vlasništvu Capcoma.

Ovih dana je takođe bila i premijera filma Resident Evil: The Final Chapter u Evropi i Americi, nakon što je film imao svetsku premijeru u Japanu još 23. decembra prošle godine.

Ovo nije kraj Resident Evil sadržaja kada je 2017. godina u pitanju, jer nam 27. maja stiže i premijera animiranog filma Resident Evil: Vendetta, trećeg animiranog filma u serijalu, nakon Resident Evil: Degeneration iz 2008. godine i Resident Evil: Damnation,koji je izašao 2012. godine.

Objavljen trejler za poslednji film o Vulverinu

“Logan” je sledeći američki film koji prati priču superjunaka Vulverina. Reč je o desetom filmu serije X-Men i trećem i konačnom samostalnom filmu o Vulverinu.

Foto: Screenshot

Režiju potpisuje Džejms Mengold, koji je ujedno i kreator scenarija zajedno sa Majklom Grinom i Skotom Frenkom. Film je baziran na priči Dejvida Džejmsa Kelija i Mangolda.

Film prati Logana, odnosno Vulverina, u alternativnom postapokaliptičnom svetu. Pri pokušaju da sebe i Profesora X smesti na sigurnu lokaciju, nailazi na mladu mutantkinju, koja sa sobom povlači celi niz nedaća i zlikovaca.

Uloge tumače Hju Džekmen, Patrik Stjuart, Ričard E. Grant, Bojd Holbruk, Stiven Merkant, Dafne Kin i drugi.

Premijera je zakazana za februar 2017.

ChibiCon 2017. u Domu omladine (2. dan)

Već godinama postoji velika konvencija Japanizam koja se održava jednom godišnje početkom jula. Konvencija ChibiCon predstavlja malu verziju Japanizma. Sam naziv ChibiCon je skovan od dve reči, Chibi (japanski za “malo”, ali i sa “ljubak i sladak” nijansom značenja) i skraćenica Con, od convention (engleski “konvencija”, tako da i ime govori o kakvom se događaju radi.

ChibiCon je konvencija posvećena različitim aspektima pop kulture Japana, ali i mnogim drugim delovima geeky subkulture iz celog sveta. Program za svaku godinu je drugačiji, ali neki sadržaji su redovni kao što su: predavanja, tribine, takmičenja u video igrama, cosplay, anime kviz, artist alley i izložbe.

Ove godine ChibiCon se održava 28. i 29. januara. Ovde pominjemo samo dešavanja koja mogu da budu interesantna SF/H/F fanovima:

Otvaranje kapija u 11h.

BIOSKOPSKA SALA

13-14.45h
Projekcija: „Parazit: Drugi deo“
Trajanje: 117 minuta
Produkcija: Robot, Toho pictures, 2015

Drugi deo filma Parazit koji prikazuje konačnu sudbinu Šinićija i Migija u njihovoj borbi da spreče, ali i razumeju, ostale parazite. Radnja se komplikuje kada se sve više nedužnih ljudi upliće u priču, a Šinići mora pronaći način da zaštiti svoje prijatelje i nevino stanovništvo od namera parazita. Film donosi još više akcije i groteske u odnosu na prethodni deo, sa starim dobrim prolivanjem krvi na sve strane.

15.15-16.20h
Prezentacija: „Bogdan Čurguz – Kako sam postao Garus“

Domaći kosplejer Bogdan Čurguz – poznat i kao Bendershield Cosplay – ušao je u istoriju jer je na svakom takmičenju na kome je učestvovao osvojio prvo mesto. Dok se nakon osvajanja Grand Prix nagrade na Japanizmu „hladi“ godinu dana i za to vreme se na takmičenjima pojavljuje isključivo kao žiri, u okviru ChibiCona imaće priliku da publici predstavi kako je nastao Garus Vakarian, kostim koji ga je vinuo u zvezde, što figurativno, što bukvalno.

Dobar kostim se ne pravi tri dana pred konvenciju – dobar kostim nastaje mesecima. Prošlo je gotovo dve godine od začeća ideje da pa do realizacije kostima Garusa Vakariana. Da li je bilo naporno? O da! Da li je vredelo? Definitivno! Da li je celu priču o nastanku, od prvih skica do konačnog proizvoda, od 3D modela do šablona, od figure od papira do kompletnog oklopa, moguće kondenzovati nešto manje od sat vremena? Nije. Definitivno nije. Ali možemo da prenesemo bar delić.

19.30-21h
KOSPLEJ na ChibiConu

Sakurabanina zimska konvencija završava se, kako i dolikuje, kosplej spektaklom. Najboljih 25 takmičara koji su prošli fazu predocenjivanja imaće prilike da publici predstave svoje nastupe, a šou se završava proglašenjem pobednika u pet kategorija: najbolji junior, najbolje šivenje, najbolji krafting, najbolji performans, i najbolja interpretacija lika.

Oko 21h

Proglašenje pobednika i KRAJ ChibiCona 2016!

GEJMING KUTAK U TAVERNI: Na repertoaru su „Mortal Combat XL“ i „JoJo: Eyes of Heaven“.

ChibiCon 2017. u Domu omladine (1. dan)

Već godinama postoji velika konvencija Japanizam koja se održava jednom godišnje početkom jula. Konvencija ChibiCon predstavlja malu verziju Japanizma. Sam naziv ChibiCon je skovan od dve reči, Chibi (japanski za “malo”, ali i sa “ljubak i sladak” nijansom značenja) i skraćenica Con, od convention (engleski “konvencija”, tako da i ime govori o kakvom se događaju radi.

ChibiCon je konvencija posvećena različitim aspektima pop kulture Japana, ali i mnogim drugim delovima geeky subkulture iz celog sveta. Program za svaku godinu je drugačiji, ali neki sadržaji su redovni kao što su: predavanja, tribine, takmičenja u video igrama, cosplay, anime kviz, artist alley i izložbe.

Ove godine ChibiCon se održava 28. i 29. januara. Ovde pominjemo samo dešavanja koja mogu da budu interesantna SF/H/F fanovima:

Otvaranje kapija u 11h.

BIOSKOPSKA SALA

13-14.45h
Projekcija: „Parazit: Prvi deo“
Trajanje: 109 minuta
Produkcija: Robot, Toho pictures, 2014

Film je adaptacija popularne horor mange Hitošija Avakija, u kojoj čudovišni paraziti preuzimaju kontrolu nad ljudskim telima i usvajaju njihove identitete da bi se uklopili u ljudsku populaciju, koju postepeno počnu da tamane da bi preživeli. Među njima se nađe i Šinići Izumi, koji odoleva napadu jednog parazita, ali ostaje sjedinjen sa njim kada mu parazit uđe u desnu šaku. Primoran na saradnju sa svojim novim „prijateljem“, Šinići želi da pronađe način da zaustavi druge parazite, ali ubrzo shvata da ni namere parazita nisu tako jednostavne. Film je interesantan splet akcije i horora, i zasigurno predstavlja jedan od najboljih filmskih adaptacija mange te vrste.

17-18.30h
Predavanje: „Bogotac – kako je Osamu Tezuka izmislio mangu“

Malo koji medij tako jasno vodi poreklo od jednog jedinog čoveka kao što je to slučaj sa mangom, odnosno japanskim stripom – u istoriji pop-kulture se navodi da je prva „prava“ manga „Novo ostrvo s blagom“ Osamua Tezuke, objavljena davne 1947. godine. Fakat, može se reći da je stripsko izražavanje duboko ukorenjeno u japanskoj kulturnoj tradiciji, i stoji da je i pre Tezuke nekolicina umetnika eksperimentisala s devetom umetnošću – ali Osamu Tezuka je lično i personalno na noge postavio mangu kakvu i danas znamo, uključujući pristup kadriranju i likovnom prikazu radnje, dizajn i stilizaciju likova, narativne trope i klišee, žanrovsko-demografske podele na šonen i šođo, i što je najvažnije, odlučno nametanje da se svaka priča, pa ma koliko ozbiljna ili „za odrasle“ ona bila, može ispričati u obliku stripa.

Da ne pominjemo da je isti taj Osamu Tezuka postavio temelje anime industrije, gurnuvši je u pravcu jedinstvenog razvoja koji će je odvesti daleko od zapadne animacije, ali isto tako je osudivši na određene prepreke i „kletve“ koje i dan-danas animatorima zagorčavaju život.

Na ovom ChibiConu, konačno obrađujemo prvu i osnovnu lekciju u poznavanju istorije mange i animea: život i delo Osamua Tezuke. I obećavamo da će vam na kraju biti jasna ona izreka koju manga veterani podvlače kad god im se ukaže prilika: deco, čitajte Tezuku!

20.30-22.30h
Projekcija: „Kingsglaive: Final Fantasy XV“
Trajanje: 115 minuta
Produkcija: Sony Pictures Home Entertainment

Donosimo vam još jednu „poslednju fantaziju“ kompanije Square Enix koja po običaju nema veze sa prethodnim filmovima i može se gledati nezavisno od njih. Film je deo multimedijalnog projekta koji se bavi najnovijom, petnaestom igrom iz glavnog serijala „Final Fantasy“ igara. Zbog toga se radnja filma odvija uoči događaja iz najnovije igre, te se film može smatrati njenim uvodom.

Zbog rata sa carstvom Niflhajmom, Regis, kralj zemlje Lucis, sastavlja specijalni odred zvani Kraljeva koplja, koji se uz pomoć kraljeve magije suočava sa stranim neprijateljima. Priča prati Niksa Ulrika, člana kraljevih koplja, i njegove prijatelje, čiji se životi komplikuju uporedo sa promenom političke situacije između Lucisa i Niflhajma.

Kao i kod svakog „Final Fantasy“ filma, očekuje vas predivna animacija u stilu najnovijih igara iz serijala. Film je režirao Takeši Nozue, koji je prethodno radio na filmu „Final Fantasy VII: Advent Children“.

AMERIKANA

12-13.30h
Tribina: „Živi ljudi i crtani likovi: o igranim anime i manga adaptacijama“

Dok iščekujemo najavljenu filmsku adaptaciju kultnog anime/manga naslova „Ghost in the Shell“, sa interesovanjem prateći kontroverze koje je okružuju (*khm* Skarlet Johanson *khm*), prođimo kroz kratku i brižljivo odabranu selekciju ekranizacija animea i mangi u svetskoj kinematografiji. Sedite sa nama dok čeprkamo po dobrim, lošim i najgorim ekranizacijama naših voljenih naslova („Dragon Ball“ se Nikada Nije Dogodio), a takođe ćemo lamentovati i nad nekim neostvarenim projektima.

14-15.20h
Najava: Video igre u ovoj godini – gejming sezona 2017.

Pregurasmo i novogodišnje praznike, i pravi je trenutak da rekapituliramo šta nam je sve lepo (i ne tako lepo) gejming insdustrija tempirala za leto gospodnje dve’iljade sedamnaesto. Ekipa sa EmuGlx gejmerskog sajta će se potruditi da u kratkim crtama iznese svoja očekivanja za 2017. godinu, kao i da izdvoji naslove koji će definitivno biti vredni vaše pažnje.

15.30-17h
Predstavljanje: „Final Fantasy: Brave Exvius“

U „Final Fantasy“ franšizi, čiji finalni deo nikako da dočekamo – a i zašto bi – leta 2016. se na globalnom tržištu pojavila i „Final Fantasy: Brave Exvius“ igra za Android i iOS. Nova priča i novi likovi koji kreću da sačuvaju kristale svog sveta od zla uz pomoć „Vizija“ – inkarnacija najmoćnijih heroja i negativaca iz svih „Final Fantasy“ delova, svi skockani u simpatično pikselizovano izdanje stare škole, sa sve gejmplejom u retro stilu. Istražujte svet, okupite tim vaših omiljenih „Final Fantasy“ heroja, pridobijte poverenje najjačih stvorenja koja se mogu prizvati, pozovite prijatelje u pomoć ili se borite protiv njih. Ako ste ikada imali dodira sa bilo kojom FF epizodom, sentimentalnost će vas sigurno udariti u junačke grudi.

TAVERNA

12-21h

Bleja u Taveri uz „Play Sushi“ japanske poslastice, uvek popularni „Bubble Tea Boom“, i domaće pivo koje nam je obezbedio „Esnaf kućnih pivara Imbrewment“.

GEJMING KUTAK U TAVERNI: Na repertoaru su „Tekken Tag 2“ i „Street Fighter 5“.