VEČERNJE NOVOSTI: Zoran Živković: Ne pišemo fantastiku jer živimo u njoj

Prevodilac, književni teoretičar, izdavač, profesor na Filološkom fakultetu, gde predaje Kreativno pisanje, a pre svega plodan pisac – sve to je Zoran Živković, autor 22 prozna dela koja su mu donela veliku popularnost, pre svega u inostranstvu. Kod nas ga i dalje rutinski svrstavaju među autore naučne fantastike, koju niti piše, niti se njom uopšte više bavi (čak smatra da taj žanr i ne postoji, budući da živimo u doba naučne fantastike).

Njegov novi roman “Tumač fotografija” (Zavod za udžbenike) se – kroz epizode o nizu sasvim osobenih i upečatljivih pojedinaca, povezanih “gadžetima” koje su nam donele savremene tehnologije – bavi promišljanjem nekih od najstarijih i najuniverzalnijih tema i pitanja: prolaznost, odnos prema životu i smrti, uspomene…

* Kako je nastajao, iz čega je izrastao ovaj roman – iz vaših razmišljanja “o smislu života”, ili naprotiv, iz posmatranja nekog slučajnog “selfija” slučajne prolaznice?

– Sve to zajedno. Posle 22 prozna dela za mene je i dalje neodgonetnuta zagonetka kako ona, u stvari, nastaju. Jedino je izvesno da posredi nije nikakav svestan, racionalan postupak. Ja nipošto nisam od onih pisaca koji stave prst na čelo i mudro promisle o tome o čemu bi mogli da pišu, pa kad se dosete i razrade plan, onda se daju na posao. To “promišljanje” kod mene se zbiva u nesvesnom koje doživljavam kao svojevrstan žrvanj što melje sve što sam ikada čuo, video, doživeo, iskusio, pročitao. U tom žrvnju lagano se oblikuje izvestan novi kvalitet, a kada on dostigne kritičnu masu, iz mene kao da pokulja novo prozno delo. Dok ga pišem, odnosno hvatam diktate iz nesvesnog, ja sam svesno tek radoznali čitalac koji nestrpljivo čeka da dozna šta će ovoga puta ispuniti praznu belinu monitora preda mnom.

* Kako je došlo dotle da vas nazivaju “kontroverznim” piscem, i to zbog toga što ste mnogo čitaniji, a vaš rad jasnije prepoznat u svetu nego u nas?

– Možda je “kontroverzan” jaka reč, ali izvesna protivurečnost svakako postoji u vezi s mojom prozom. Uzmite, na primer, moj novi roman “Tumač fotografija”. Jedan ovdašnji književni žiri nije ga uvrstio čak ni među prvih četrdeset objavljenih u 2016. Istovremeno, knjiga će se već ove godine pojaviti u prevodu u nizu zemalja širom sveta. Neko je tu veoma pogrešno procenio – članovi žirija ili strani izdavači. Ne mogu i jedni i drugi biti u pravu.

* Trenutno imate 86 stranih izdanja objavljenih na 20 jezika, u 23 zemlje, a sredinom naredne godine dostići ćete kotu 100, do koje su stigli samo najizvrsniji srpski prozaisti – Andrić, Pavić…

– Uvek mi se može spočitati – i spočitava mi se – da se ne zanosim previše ovim brojkama, da one govore o kvantitetu, ne nužno i o kvalitetu. No, je li stvarno tako? Zar neko uistinu može da pomisli da je jedan srpski autor u stanju da obmane više od pedeset stranih izdavača, poglavito sa najvećih jezika, da ih volšebno uveri da objave baš njegova dela iako su loša? Ovo se posebno odnosi na englesko govorno područje – taj nedosežni predmet želje mnogih ovdašnjih pisaca – koje je gotovo hermetički zatvoreno za dela u prevodu. Da biste tamo uspeli – a meni je u SAD i Engleskoj već sad izišlo tridesetak izdanja – nije dovoljno da budete samo dobri. U zastrašujućoj konkurenciji morate da budete izuzetni.

* Vaše najprevođenije delo “Biblioteka” – a sa 17 stranih izdanja i najprevođenija srpska knjiga u ovom veku – nedavno je izišla u Saudijskoj Arabiji gde se dosad nije pojavila nijedna srpska knjiga. Kako je do toga došlo?

– Fenomen “Biblioteke” uistinu je jedinstven. Ova knjiga dobila je Svetsku nagradu za fantastiku (2003), prestižno američko priznanje koje je pripalo samo još trojici autora izvan engleskog govornog područja: Patriku Zuskindu, Horheu Luisu Borhesu i Harukiju Murakamiju. U Portugaliji su već izišla njena tri izdanja i uvršćena je u obaveznu srednjoškolsku lektiru, dramatizovana je za pozorišnu predstavu… Što se tiče Saudijske Arabije, i sam sam primio s nevericom ponudu tamošnjeg vodećeg izdavača “Atar” da objave “Biblioteku”. No, pokazalo se da je knjiga izvanredno primljena u nizu arapskih zemalja, što je izdavača nadahnulo da odluči da nastavi objavljivanje mojih dela, pa će se tako u martu pojaviti mozaički roman “Dvanaest zbirki”.

* Da li je ta očigledna univerzalnost vaše proze, koja tematski, stilski i u svakom drugom pogledu “funkcioniše” na svim jezicima i u svim podnebljima – namerna?

– U “univerzalnosti” moje proze nema nikakve sračunatosti, nikakvog predumišljaja. Ja naprosto tako pišem. Ispostavilo se da su moje teme bliske ljudskim bićima sa svih meridijana, bez obzira na njihove etničke, verske ili bilo koje druge posebnosti. Pretpostavljam da je to glavna zaloga uspeha mojih knjiga širom sveta.

* Kako to da se nikada niste pozabavili “nacionalnim temama” koje bi vam verovatno pribavile veće poštovanje ovdašnje kritike, a svakako i donele više nagrada?

– Kakav bih ja bio ne samo pisac nego i čovek kada bih pravio takvu vrstu kompromisa? Kad počnem da pišem novu knjigu, poslednje mi je na pameti da li ću se dopasti kritičarima ili članovima žirija. Čak i čitaocima. Pišem da bih se dopao jednom jedinom čitaocu – nepopustljivom, nepotkupljivom, najstrožem: sebi samom. Ako kod njega prođem, izvesno znam da sam napisao dobru knjigu.

* Kažete da ste počeli da pišete u 45. godini, a opet danasmislite da je trebalo da sačekate još koju godinu. Zbog čega?

– Svaka oblast stvaralaštva ima neke svoje optimalne godine. U umetnosti proze one dolaze tek oko pedesete naprosto zato što se moraju obaviti veoma obimni pripremni radovi. Ako želite da u književnosti postignete nešto ozbiljno, morate prethodno provesti decenije u čitanju. Tu nema prečice. Najbolji kurs kreativnog pisanja jeste kreativno čitanje.

* Vaša proza sigurno nije naučna fantastika, ali ovde vas i dalje neki doživljavaju kao SF pisca. Šta je uzrok tome?

– Nečitanje. Da su oni koji u meni vide SF pisca dali sebi truda da pročitaju bar jednu moju knjigu – bilo koju – lako bi se uverili da u mojoj prozi nema čak ni u tragovima naučne fantastike. Na stvaranje slike o meni kao žanrovskom piscu uticalo je to što sam se, u znatno mlađem dobu, petnaestak godina pomno bavio naučnom fantastikom. Bio sam izučavalac žanra, izdavač, prevodilac, čak enciklopedista. Onda sam sve to ostavio iza sebe i posvetio se pisanju nežanrovske proze. Gresi mladosti, međutim, nastavili su da me prate…

* Kažete da ste Murakami i vi rodonačelnici novog, još neimenovanog pravca fantastike primerenog 21. veku – šta su odlike tog pravca i kako bi se on mogao imenovati?

– Pre svega, fantastički otkloni od realističke vizure sve su nam potrebniji zato što živimo u svetu punom primenjene fantastike. Ono što mi uzimamo zdravo za gotovo – internet, na primer, ili mobilni telefon – u mojoj mladosti nije postojalo ni u SF-u. Mi danas više ne pišemo naučnu fantastiku naprosto zato što živimo u njoj. A novo doba zahteva drugačiju fantastiku. Nije na meni kao piscu da je definišem. Najbolje je u tom smislu pročitati moja dela. Sve što sam imao da kažem o novoj fantastici nahodi se tamo.

SABRANA DELA U SAD*
Ugledni američki izdavač “Kadmus Pres” je prošlog avgusta pokrenuo projekat “Kolekcija Zorana Živkovića” i počeo da objavljuje vaša sabrana prozna dela?

– “Kadmus Pres” ukazao mi je izuzetnu čast kakvu, koliko znam, nije doživeo još nijedan srpski pisac. Do kraja 2018. pojaviće se ukupno 32 toma mojih proznih dela na engleskom – 11 u tvrdom povezu, a 21 u mekom. U 2016. objavljene su prve četiri knjige u tvrdom povezu, a tokom 2017. svakih dvadesetak dana izlaziće po jedna.

 

STUDIJA KAO NAGRADA*
Iz štampe je upravo izišla knjiga “Zatočnik pete sile” posvećena razmatranju vaše proze. Nema mnogo savremenih srpskih pisaca koji se mogu podičiti ovakvim delom.

– Sasvim ih je malo, uistinu. Profesorka Pešikan Ljuštanović učinila mi je veliku čast dugogodišnjim praćenjem mog proznog stvaralaštva, iz čega se konačno uobličila sjajna studija koja na veoma pronicljiv, mudar, istančan način podvrgava dubinskoj analizi moje prozne knjige. “Zatočnik pete sile” veća je nagrada od svih koje bi mi neki žiri mogao dodeliti…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s