U “Popari” predstavljen “Projekat Herkules”

Klub “Popara” postaje omiljeno mesto za promocije Portalibrisovih pisaca, a najnovije u nizu je bilo druženje sa Ivanom Brankovićem i njegovim “Projektom Herkules”, nastavkom “Prometejevog dnevnika”. O knjizi, pred prepunim klubom, govorili su glavna urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović, pisac Nebojša Petković i autor.

Za dolazak Ivana Brankovića u Portalibris zaslužna je upravo glavna urednica ove izdavačke kuće, koja je primetila njegov dobar stil još u “Prometejevom dnevniku”, koji je potom reizdat. “U svojim delima Ivan odlično uklapa različite stvari, da se na kraju zapitate da li je to sve zaista moguće”, rekla je Dragović Šehović o Ivanovom radu, koji se često reklamira kao “dosije X triler”.

Njegov kolega pisac Nebojša Petković, autor trilogije “Poslednji grad”, je prvo rekao kako Ivan nije želeo da nastavlja svoje delo, ali kada je on pročitao “Projekat Herkules”, prosto je ubeđen da novih nastavaka mora biti, pa čak i sa novim likovima. Ono na šta Petković skreće pažnju budućim čitaocima dela Ivana Brankovića su “paralelne priče”, koje teku uz glavnu temu i donosi nove, interesantne junake i dešavanja.

Sam autor je prvo otkrio da je svoju prvu knjigu “Prometejev dnevnik” pisao od kraja, i da nije planirao nastavak, ali reakcija publike i sami likovi koji su ga i dalje intrigirali, su ga vratili nastavku priče. “Imam ideju i za treći deo, možda imam već i kraj”, kaže autor, koji dodaje da će u tom trećem delu akcenat biti na vanzemaljcima. Inače, njegova priča počinje sa agentom koji želi da se povuče iz posla i “nestane” u Beogradu, ali će dobiti ponudu da krene u potragu koja će ga uvesti u misteriju koje su od Brankovića zahtevale da “juri” čudne istorijske događaje, od kojih je on, na promociji, pomenuo sam dva – priču o “Crnom vitezu” (nepoznatom satelitu koji kruži u zemljinoj orbiti) i Rudolfu Hesu (nacističkom lideru koji je odleteo u Englesku, bez odobrenja Hitlera, da bi “pregovarao o miru”). Za sada nema nagoveštaja kada bi tu knjigu Branković mogao da predstavi publici.

Beogradska promocija romana "Projekat Herkules"

Ljubitelji „dosije x” trilera konačno će imati priliku da se druže sa domaćim autorom, Ivanom Brankovićem koji će predstaviti svoju drugu knjigu: Projekat Herklues u utorak 28.februara u 19h u kafeu Popara (Kneginje Ljubice 14). U razgovoru će, pored autora, učestvovati glavna urednica izdavačke kuće Portalibris Dubravka Dragović Šehović, i Brankovićev kolega Nebojša Petković, pisac postapokaliptične epske fantastike Poslednji grad.

Biće reči o neobičnim događajima iz romana, istoriji, inspiraciji, a posetioci će moći da postave pitanja autoru i daju sugestije.

Nakon oficijelnog dela promocije Ivan Branković će puštati muziku po svom izboru do 21h kada će ga na DJ pultu odmeniti rezident Popare Miloš Alempijević.

Autor će potpisivati obe knjige: Prometejev dnevnik i Projekat Herkules koje će biti dostupne po specijalnim promotivnim cenama!

Kong: Skull Island (final tralier, 10.03.2017.)

Mural posvećen najpoznatijem mutantu osvanuo u Beogradu

U glavnom gradu Srbije, naslikan je mural na kome se nalazi najpoznatiji mutant, legendarni lik iz X-mena – Vulverin, urađen kao omaž ovom omiljenom liku, kojeg ćemo poslednji put gledati u filmu Logan: Vulverin već od drugog marta u bioskopima širom Srbije.

Ovaj grafit je nastao pre 10 dana, a rad je privukao veliku pažnju prolaznicima, kao i nekima od urbanih ljudi Beograda koji su oduševljeno prihvatili da se oprobaju barem na kratko u ulozi Logana, pa je fotograf Marko Obradović Edge, napravio seriju sjajnih opakih fotografija na kojima možete videti influesere sa autentičnim Vulverinovim kandžama. Mural je nacrtao poznati diplomirani primenjeni slikar iz Beograda Marko Ćulum, dok je video snimio Miloš Demos.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: Tihana iz Erga Predraga Uroševića

“Tihana iz Erga” je roman Predraga Uroševića, koji je objavljen u Plavoj ptici davne 1984. godine, ali je veliku pozornost stekao kada je objavljeno da je njegova radnja jako slična holivudskom hitu “Avataru”. Fantastična čitaonica Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” je bila mesto gde je ponovo (zapravo već drugi put) data šansa da oni koji su ga pročitali kažu nešto o njemu.

Iako mnogi misli da je ovo jedini roman domaćeg pisca u Plavoj ptici, to ipak nije tačno. Naime, “Leon i Leonina, ili priča o istrajnosti” F. A. Suli je taj “još jedan” roman domaćeg autora – tačnije, Svetlane Slapšak. No, kada je reč o “Tihani iz Erga”, bilo je interesantno čuti impresije ljudi koji su ga čitali kada se pojavi, a oni bili deca, i sada kada su imali prilike da ga se podsete.

Među zaključcima, koji su se mogli čuti, bili su i oni da, uz sve mane koje roman ima, on ne zaostaje za Dejvidom Edingsom koji je bio aktuelan tokom 1980-tih, te da je “Tihana” išla i ispred vremena sa nekim rešenjima koje će kasnije postati trope u fenteziju. Na stranu što je ovo zapravo SF prerušen u fentezi, što će strani pisci takođe tek kasnije u znatnoj meri koristiti.

U “Tihani iz Erga” dobijate jedan akcioni roman plus tri poglavlja koja služe za pojašnjenje događaja u knjizi. Definitivno knjiga koja i danas odlično funkcioniše za decu od 11-15 (plus minus neka godina).

I, za neke najbitniji – kakve veze ima priča o pčelama koje su ljudi unapredili kako bi proizvodili organski med, na jednoj posebnoj planeti? Dosta elemenata se preklapa, mada se to može reći i sa drugim knjigama (čečenski pisac Ruslan Zakrijev sa delom “Tajno oružje” iz 2002). Doduše, tu je i scenario koji je početkom 1990-tih razvijan u Radio-televiziji Srbije, ali nikada nije realizovan, i moguće da je on bio još bliži “Avataru”. Sam Urošević je rekao da su tri ključna elementa ista: U oba slučaja glavni junak je bačen u šumski svet nepoznate planete, zatim susret glavnog junaka sa mladom devojkom i konačno u oba slučaja su ljudi prikazani kao zločinci.

“Avatar” ili ne, “Tihana iz Erga” je i dan-danas bolja od proseka onoga što se trenutno objavljuje kao dečja književnost od strane domaćih autora. Šteta što autor nije izrodio i neki nastavak priče.

“Mefisto i Zlatokosa” po deseti put

Delfi kafe je ugostio “Mefista i Zlatokosu”, dobro poznatu knjigu Srđana Krstića koja je doživela svoje finalno izdanje. O knjizi, koja se prvi put pojavila pre 25 godina, govorili su: Aleksandar Jerkov (književni kritičar), Srđan Krstić (autor), Mihajlo Pantić (književnik i kritičar) i Zoran Penevski (urednik u Laguni).

Autor “Mefista i Zlatokose” je na početku istakao da je ovo zapravo deseto izdanje njegove knjige – ako se tu računaju i elektronska i izdanja na engleskom jeziku. “Publika me je naterala da ovu knjigu stalno iznova objavljujemo”, ispričao je Krstić, ilustrujući to primerima da se njegova knjiga izuzetno mnogo poklanja, a da je on često u prilici i da potpisuje neka stara izdanja. “Mogu reći i da je to knjiga za muvanje. Znam lično tri bračna para koji su to postali zahvaljujući njoj – u dva slučaja je momak poklonio knjigu devojci, a u jednoj devojka svom budućem suprugu”, dodao je Krstić.

Mihajlo Pantić je čovek koji je govorio na prvoj promociji “Mefista i Zlatokose”, ali pošto je skicu za razgovor o knjizi pre četvrt veka pisao u Word Perfect-u, do tog teksta sada ne može da dođe. Ipak, primetio je kako u najnovijoj verziji knjige đavoli plaćaju kreditnom karticom, što sigurno nije bilo u originalu, kao i neke druge stvari koje su “modernizovane” za današnjeg čitaoca, uz napomenu kako je samo delo ostalo jezički izbalansirano.

Aleksandar Jerkov je bio urednik prethodnog izdanja, a on je okupljene upitao dve stvari – Kako uspostaviti vezu između pakla i ljubavi? I – da li ima ljubavi u raju? “Ako se zamislite nad ova dva pitanja, zapravo ćete videti osnovni siže romana ‘Mefisto i Zlatokosa'”, rekao je Jerkov.

Konačno, Zoran Penevski, urednik u Laguni koja je novi izdava ovog naslova, kaže da se ona može čitati kao fantazmagorijska saga, alegorija… ali da bi se ona mogla i nazvati “knjigom za žene koje čitaju i muškarce koji vole”.

Predstavljanje novog izdanja romana ”Mefisto i Zlatokosa”

Promocija najnovijeg izdanja romana „Mefisto i Zlatokosa“ Srđana Krstića biće održana u ponedeljak, 27. februara u 18 časova u Delfi Caféu u SKC-u, javlja Art-Anima. O knjizi će govoriti književni kritičari Mihajlo Pantić i Aleksandar Jerkov, urednik Zoran Penevski i autor.

Roman „Mefisto i Zlatokosa“ prisutan je na našem književnom nebu gotovo četvrt veka i s vremenom se menjao kroz mnogobrojna izdanja da bi na kraju dobio ovaj konačni oblik. To je kratka, duhovita i strasna priča o ljubavi Palog Anđela i Leponoge Blondine, s mnoštvom likova iz Raja i Pakla koji se upliću u ovu ljubavnu dramu.

Mefisto, Pali anđeo, Čupač duša i Sudija pred vratima pakla, stiže u Grad ne bi li se odmorio od seni kojima sudi. I tu, dok se poigrava jednom dušom, on u koraku Zlatokose žene, u lepoti njenoj, nasluti svoja nebesa. Istog časa, rešen da je osvoji ali samo ako mu se ona svojom slobodnom voljom preda i odlučan da po svaku cenu njenu dušu sačuva čistu, upušta se u rat s anđelima. Preokreti slede jedan za drugim, smenjuju se izdaja, bol i strast, ali duhoviti pripovedač sigurnom rukom vodi čitaoca kroz knjigu do samog kraja, koji niko ne očekuje.

Ko je sve dobio Oskara?

Na 89. dodeli Oskara, uobičajeno, filmovi sa elementima fantastike su dobijali one “sporedne” Oskara. Među zanimljivostima da je po prvi put jedan “Hari Poter” film dobio zlatnu statuetu.

Najbolja šminka i frizure: “Suicide Squad”

Najbolji kostim: “Fantastic Beasts and Where to Find Them”

Najbolja obrada zvuka: “Arrival”

Najbolji fizuelni efekti: “The Jungle Book”

Najbolji animirani film: “Zootopia”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica: Tihana iz Erga Predraga Uroševića

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Novi mesec, nova čitaonica a u njoj malo starija knjiga. „Tihana iz Erga“ prvi put je objavljena 1984. u čuvenoj ediciji Plava ptica, ediciji na kojoj su mnogi od nas odrastali. Pošto se zatekla u žiži javnosti posle premijere filma Avatar 2010. je procenjeno da zaslužuje ponovno objavljivanje.

Da li je morala da čeka kontroverzu, da li i bez toga treba da bude dostupna i današnjoj omladini, o njenom mestu u istoriji domaćeg SF-a — neke od tema kojih ćemo se dotaći dok budemo pričali o ovoj, tada jedinstvenoj, knjizi.

Moderator: Bojan Butković

Predstavljena “Regia fantastica 2”

Bar “Ventil” je bio mesto održavanja prve promocije nove zbirke priča “Regia fantastica 2”, koju je pripremilo udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI-FI, iz Beograda, na čelu sa Tihomirom Jovanovićem. Zbirka jedinstvena po tome što, kao i prvi deo, obuhvata autore iz svih šest ex-jugoslovenskih republika.

No, ovo nije bila prilika da se samo govori o ovoj zbirci, pošto SCI&FI stalno ima i nekih drugih noviteta, s obzirom da pripremaju dva svoja fanzina – Terru i SF portal, tako da je prvo predstavljena decembarska Terra, bilo je reči i o SF portalima, te je pomenuta i zbirka priča “Palisade i čadori” Tihomira Jovanovića, kao i aktivnosti samog društva, koje je najpoznatije po povezivanju fanova iz regiona. O svemu tome pričao je predsednik društva SCI&FI Svetislav Filipović. Priče o novim fanzinima će, ipak, svoje zaslužene promocije sigurno imati i naknadno, kao i “Regia fantastica 2” koja će biti predstavljena i na nekim festivalima fantastike u regionu.

Prva “Regia fantastica” je objavljena pre dve godine i štampana je u samo 51 primerku. Kada je podeljen po jedan primerak svim zastupljenim autorima ostatak je deljen “na kašičicu” pa su pojedinci nudili i po nekoliko stotina evra kako bi je se dočepali. Slična sudbina čeka i dvojku, mada je njen tiraž skoro pa duplo veći (101 primerak).

I ovog puta tu su pisci iz cele ex-YU, ali ovoga puta postoji jedna razlika u odnosu na prvu zbirku priča. Naime, pisci su po pozivu slali svoje radove, a ovog puta, uz poziv, morali si da odgovore na temu – pošto je ova zbirka rađena u znak sećanja na 150. rođendan H.Dž. Velsa, tako da je tematski određena. Takođe, tu nisu samo priče pisaca, već i esej o Velsu, kao i jedan originalan Velsov rad – o trajnoj svetskoj enciklopediji, te njegovu nikada ranije kod nas objavljenu priču “Novi akcelerator”.

Uz Željka Paheka, autora ilustracije za naslovnu stranu, i Zorana Stefanovića – recenzenta i pisca pogovora ove zbirke, od autora tu su bili Tamara Lujak, Sanja Pavošević Alisa i Ivan Nešić (kao i Tihomir Jovanović), a interesantno je da su se skoro svi pisci odazvali pozivu da učestvuju u zbirku, sem onih koji su u to vreme bili prezauzeti radom na svojim knjigama – Goran Skrobonja, Branko Janković i Ivan Lutz.

Kada možemo očekivati narednu zbirku, rano je reći, ali će sigurno i ona biti sa radovima pisaca koji će biti okupljeni po pozivu. O tom projektu će i dalje voditi računa Tihomir Jovanović, dok će se Svetislav Filipović malo više posvetiti svom projektu – dvema knjiga koje planira da objavi u isto vreme. Jedna će biti o životima SF pisaca (čije su priče često veći “SF” od samo SF-a), a druga treba da bude sama priča o žanru, od njegovih početaka do današnjih dana.