I mi “strašne žene” za horor imamo!

Tribina “Strašno žensko u hororu” je održana u knjižari “Magistrala” u Domu kulture Studentski grad, koja je bila skroz popunjena, a publici je ponudila interesantnu priču za koju su bili zaduženi gosti – dr Dejan Ognjanović i Mladen Milosavljević.

Strasno zensko u hororu

Voditeljka programa Marija Stanojević je napravila uvod – od antičkih vremena preko romantizma i pričom o “strašnom ženskom” da bi dr Ognjanović bio zamoljen da navede neke primere iz anglo-američke književnosti. On se tu fokusirao na Edgara Alana Poa, “od koga sve počinje” i gde je naveden njegov motiv “mrtve drage” uz priču o ambivalentosti kao ključne reči koja će često biti korišćena tokom večeri jer je u startu i najavljena kao bitan termin u samoj temi, što je posle pokazano i na primeru “Karmile” Šeridana Le Fanua.

Mladen Milosavljević je upitan šta, vezano za temu večeri, imamo u srpskoj književnosti što bi korespondiralo sa temom, tako da se prvo priča usmerila na motiv veštice, koji je najzastupljeniji kako u narodnoj tako i u folklornoj fantastici. “Ima dosta zavičajnih pisaca koji su stvarali sa tim motivom”, rekao je Milosavljević, navodeći kao primere priče Radeta Vučićevića i Zlatimira Pantića. Pošto je Milosavljević etnolog po profesiji, onda je govorio i o radu Slobodana Zečevića i njegovom delu “Mitsa bića srpskih predanja” u kojoj je naveo 24 vrsta bića među kojima su i veštice, a iako se uglavnom kao demoni smatraju ženska bića, ispostavilo se da je tu devet ženskog porekla i 15 muškog.

U sprskoj pripovetci naveden je Milorad Jakšić, čiji je stric bio Đura Jakšić, kao jedan od dobrih pripovedača ali i čovek koji se raspopio kada se oženio i onda posvetio pisanju gde je opisivao gatanje iako je to motiv koji crkva osuđuje. Tu je naveden i Radovan Kazimirović sa delom “Tajanstvene pojave u našem narodu” (1939) gde se opisuju običaji vračara iz vlaških krajeva koje razgovaraju sa demonima.

Priču o ženama u domaćem hororu preuzeo je dr Ognjanović sa delom Momčila Nastasijevića “Darovi moje rođake Marije” koju je ekranizovao Đorđe Kadijević. Naš poznati reditelj je pionir filmskog horora i u svoj opusu ima pet dela koji se mogu podvesti pod ovaj žanr, a samo u “Štićeniku” nema bitnij ženski lik. Svakako je najupečatljivija “Leptirica”, ali njegovo “Sveto mesto” pokriva širi dijapazon zlih žena.

Bilo je vremena i za pitanja publike, a jedno od njih je bilo zašto je preskočen veliki period – faktički ceo XX vek, gde bi itekako imalo šta da se priča o “strašnom ženskom u hororu”, ali je ipak ideja tribine bila da se akcenat da na ono što je domaći film i književnost imalo da kaže. Stoga ćemo sa nestrpljenjem da sačekamo jednu antologiju folklorne fantastike gde će aktuelni autori da daju svoj doprinos na najrazličitije teme, a što sprema Mladen Milosavljević, dok se očekuje i knjiga o Đorđu Kadijeviću koju je, na osnovu razgovora sa čuvenim rediteljem, napisao dr Dejan Ognjanović.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s