Džonson otkrio šta znači “Poslednji Džedaj”

Ljubitelji “Ratova zvezda” već mesecima raspravljaju o značenju naslova poslednjeg filma popularne franšize – “Zvezdani ratovi: Poslednji Džedaj”.

Foto: Screenshot

Najveći problem je što u naslovu na engleskom jeziku nije tačno naznačeno da li je reč o jednom džedaju ili množini, piše Independent.

Debate su toliko uzele maha da se u raspravu uključio i režiser “Poslednjeg džedaja” lično – Rajan Džonson.

“Danas mi je rođendan, i sve što želim je da mi Rajan Džonson kaže šta znači “Poslednji Džedaj”, napisala je jedna korisnica Tvitera na svom profilu.

“To znači ‘Poslednju Džedaj. Srećan rođendan!”, odgovorio je režiser.

Film bi u bioskopima širom sveta trebalo da se pojavi 15. decembra, a uskoro stiže i prvi trejler.

Startuje škola za čarobnjake!

Ako ste ikad zamišljali da budete Hari Poter i bavite se magijom i veštičarenjem, evo prilike da se upišete u prvu školu za čarobnjake!

Sad i vi možete biti Hari Poter: Upišite školu za čarobnjake! VIDEO

Naime, u Velikoj Britaniji je otvorena škola “Bothwell School of Witchcraft” koja je tacionirana u istočnom Eseksu, u zamku Herstmonso. Upisnici moraju imati 18 ili više godina i moći će pristupiti školi od jula ove godine. Naravno, nije u pitanju prava škola magije, već vrsta LARP-a (Live Action Role-Play), odnosno kreiranje uloga/likova.  Prijave će se vršiti putem obrasca na Kickstarteru. Ovaj obrazac će takođe koristiti i kao osnova za kreiranje lika.

Svi polaznici će dobiti magijske uniforme i kravate, u zavisnosti kom ogranku škole pripadnu. Tokom svog boravka, prisutni će pohađati predavanja, učestvovati u banketu i plesati na magičnom balu. Jedino što će učesnik morati sam da ponese je čarobni štapić!

Inače, maskiranje u poznate “Hari Poter” likove nije dozvoljeno. Na sajtu škole stoji „Boutvel škola veštičarenja je smeštena u sasvim drugi univerzum i vreme sa novim likovima i zapletima“.

Prva klasa će moći da se oproba u studiranju magije u avgustu, za 500 američkih dolara po polazniku, a Kickstarter kampanja počinje 28. marta. U cenu su uključeni smeštaj i hrana za dva noćenja u zamku kao i operma koju učesnik dobije tokom trajanja igre.

U bioskopima: Kong: Ostrvo lobanja

Američki avanturistički film „Kong: Ostrvo lobanja“ prikazivaće se u domaćim bioskopima od 9. marta.

Premijera filma je 8. marta od 20.00 u bioskopu Cineplexx Ušće SC.

Raznoliku ekipu istraživača okupila je avantura na nepoznatom, neistraženom ostrvu u Tihom okeanu – lepo, ali i opasno – ne znaju da su ušli u prostor mitskog Konga.

U glavnim ulogama su Tom Hiddleston, Samuel L. Jackson, dobitnica Oskara Brie Larson, John Goodman i John C. Reilly.

Film je sniman na tri kontinenta više od šest meseci, počevši od mesta Oahu na Havajima – gde je snimanje započelo u oktobru 2015. godine – zatim na australijskoj Zlatnoj obali, i na kraju u Vijetnamu, na više lokacija, od kojih neke nikada nisu bile viđene na filmu.

Rusija odobrila prikazivanje problematičnog „Diznijevog“ filma

Uprkos primedbi da film prikazuje homoseksualne likove i sadrži elemente seksualne propagande, Ministarstvo kulture Rusije odobrilo je emitovanje novog „Diznijevog“ filma „Lepotica i Zver“ u bioskopima širom zemlje.

Rusija odobrila prikazivanje problematičnog „Diznijevog“ filma

Zvaničnici su odobrili prikazivanje filma, uz napomenu da nije prikladan za gledaoce mlađe od 16 godina, navodi AP.

Odluka je doneta nekoliko dana nakon što je ruski političar Vladimir Medinski uputio pismo ministru kulture u kojem je obrazložio da film ne sme da se prikazuje u ruskim bioskopima ukoliko se utvrde „elementi seksualne propagande“.

Medinski je u pismu, čiji su sadržaj objavile RIA novosti, protestovao zbog „otvorene i besramne propagande greha i seksualne perverzije pod maskom bajke“.

Film iz „Diznijeve“ produkcije, koji je igrana verzija animiranog filma iz 1991. godine, ne preporučuje se deci bez nadzora roditelja. Jedan od glavnih negativnih likova u filmu doživljava „ekskluzivni gej momenat“.

Ruske vlasti su usvojile 2013. godine zakon kojim se zabranjuje širenje gej propagande među maloletnicima.

Ognjanović ponovo u trci za “Rondo Haton” nagradu

Srpski doktor horora Dejan Ognjanović je ponovo u trci za “Rondo Haton” nagradu. Naime, njegovo ime se nalazi među nominacijama za 15. godišnju Rondo Haton nagradu, koja se dodeljuje za doprinos proučavanju i popularizaciji klasičnih dela horora. Ovo priznanje postoji od 2002. godine, a dodeljuje se nakon glasanja na kome učešće mogu uzeti svi ljubitelji horora širom sveta. Svaki od predloženih kandidata nominovan je zbog naročito značajnog rada ili dostignuća u 2016. godini.

Ognjanović je prošle godine imao nominaciju za Rondo Haton nagradu pošto je u Rue Morgu magazinu (br. 161) objavljen njegov  temat o Hauardu Filipsu Lavkraftu, i na kraju glasanja našao se među nekoliko favorita za dobijanje priznanja. Ove godine Ognjanović je nominovan rad o 200 godina Frankenštajna iz (iz Rue Morgue broja 171), koji čine tri povezana eseja: „Madness, Myth and the Modern Prometheus“, „Endowed by Lightning“ i „Curse of Creation“.

Glasanje za nagradu Rondo Haton otvoreno je do 16. aprila 2017. godine.

Potencijalni glasači svoj glas mogu da pošalju putem mejla na adresu: taraco@aol.com. Iako se nagrada dodeljuje u 29 kategorija, organizatori napominju da nije potrebno glasati u svakoj od njih.

Stiven King je video novi "It" – nije zabrinut

Kultni roman “It” (To) Stivena Kinga oživeće ponovo na velikom platnu ove godine, a iako još nema trejlera ili previše detalja, otkriveno je da je legendarni pisac video šta su producenti i reditelj uradili od njegovog horor remek-dela.

IZVOR: UTORAK, 7.03.2017. | 09:36

Foto: Getty Images

Foto: Getty Images

Kako prenosi Movieweb, film koji će imati oznaku “R”, verovatno i nastavak “It 2”, nije razočarao Kinga.
“Stiv me je zamolio da prenesem poruku da je danas odgledao film i da želi da svi znaju da bi trebalo da prestanu da brinu jer su producenti uradili sjajan posao na ovom projektu”, osvanulo je na zvaničnom sajtu pisca.
Producent Set Grejem-Smit je podelio ovu poruku na Instagramu, uz opasku da “sada može i da umre”.
Snimanje je završeno u septembru, a o projektu se mnogo pričalo prethodnih godina.
Fanovi knjige i sjajne TV adaptacije u kojoj je klovna Penivazja maestralno oživeo Tim Kari imali su velika očekivanja kada je objavljeno da će iza kamere biti Kari Fukunaga, čovek koji je potpisao režiju prve sezone serije “True Detective”.
Ipak, Fukunaga je odustao od projekta, iako su producenti zadržali delove scenarija na kojima su radili on i Čejs Palmer. Reditelj je Argentinac Andres Muskieti, koji iza sebe ima samo horor Mama.

Zamislite da je Majkl Džekson dobio ulogu profesora X

Filmska franšiza X-Men pokrenuta je sada već davne 2000. godine, a uloge koje su u Marvelovom filmskom univerzumu ostvarili Patrik Stjuart (profesor X) i Hju Džekmen (Vulverin) su obeležile i originalni serijal i skoro sve spinofove. Ipak, stvari su mogle da budu mnogo drugačije.

Foto: Getty Images

Džekmen, koji svoje kandže i mišiće pokazuje ovih dana u filmu “Logan”, mogao je vrlo lako da ne dobije ulogu, jer je Vulverinov kostim prvo ponuđen Vigu Mortensenu. Ispostaviće se da je bilo dobro što je on odbio projekat, jer je Džekmen zaista zablistao.

Pun pogodak je bio i čovek koji je za nešto starije zauvek kapetan Žan-Lik Pikar, a za mlađe generacije profesor Gzavijer – Patrik Stjuart.

Pitanje je šta bi se desilo sa trendom superherojskih filmova da su producenti na audiciji, umesto njega, odabrali recimo kralja popa Majkla Džeksona.

Kako prenosi Slashfilm, nekadašnji scenarista serijala Dejvid Hejter je otkrio da je Džekson žarko želeo ulogu superiornog mutanta u kolicima i da se pojavio na audiciji, kao i da je njegova sestra Dženet pozvana na audiciju za ulogu Storm.

Kontroverzna Maraja Keri je takođe želela u taj kostim, dok je Šekil O’Nil hteo da bude Bišop (pojavio se tek 2014. godine u X-Men: Days of Future Past).

Jovanka Orleanka u SF verziji!

Potpuno nova verzija priče o istorijskoj junakinji stiže iz Holivuda! Studio “Stoun viladž” najavio je snimanje naučno-fantastične priče o Jovanki Orleanki, po motivima romana Lidije Juknavič.

Jovanka Orleanka u SF verziji!

“Knjiga o Jovanki” je roman koji junakinju smešta u društvo na rubu izumiranja, koje teroriše diktator koji je uveo policijsku državu. Jovanka je devojčica koja ima čudesnu moć, a koja će pomoći ljudima da svrgnu tiranina i povrate slobodu.

Još uvek nije poznato ko će tumačiti glavne uloge, ali “Didžital spaj” prenosi da su se producenti “otimali” oko kupovine prava i da će ovo sigurno biti jedan od najiščekivanijih filmova sledeće godine.

Do sada najpoznatiji film o francuskoj ratnici snimio je 1999. Lik Beson, sa Milom Jovović u naslovnoj ulozi.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Srpska naučna fantastika

Knjiga “Sprska naučna fantastika” Miodraga Milovanović, u izdanju Everest Media, je pobudila veliko interesovanje pa je tribinska sala Doma omladine bila ispunjena do poslednjeg mesta na najnovijoj tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Pored autora, i moderatora Žarka Milićevića, o knjizi je govorio i Boban Knežević, izdavač, ali takođe i autor knjige.

Mica Zak i Boban SNF

Naime, na samom početku večeri Miodrag Milovanović je istakao da on i Boban zajednički rade na prikupljanju građe o srpskoj naučnoj fantastici decenijama, takoda je zapravo ova knjiga i njegova, samo što on “nije želeo da se potpiše”. Boban je kasnije objasnio da je to ipak “napisao Mića”, a da se on ne bi baš složio sa svime jer bi u svojim ocenama bio daleko oštriji. No, pošto je ova knjiga samo uvod u znatno veće delo – Antologiju sprskog SF-a, Boban je “pripretio” da će tamo da napiše predgovor kojim će da pojasni njegove stavove vezano za neka dešavanja na srpskom žanrovskom nebu.

Možda je najbolja ilustracija toga bio deo razgovora o SF-u u Srbiji tokom 1970-tih, kada je Boban insitirao da je moglo mnogo više da se uradi – pare su bile davane za razvoj domaćeg stvaralaštva, ali u medijima su se te pare delile između određenog kruga ljudi i ono što je tada stvoreno nije bilo dovoljnog kvaliteta, a izgubljen je dragoceni zamajac. Čuli su se i neki drugačiji tonovi – pre svega vezani za čuveni “zakon o šundu” koji se tu video kao razlog zašto srpska žanrovska scena nije tada više napredovala.

No, šta god da će se desiti dalje u budućnosti sa ovim projektom, činjenica je da sada imamo 140 stranica teksta o razvoju žarnovske scene kod nas. Ona je zasnovana na bibliografskom naporu, i obimnom istraživačkom radu Milovanovića i Kneževića, ali ovo nije “pionirski rad” – kako je Mića istakao, oni zapravo nastavljaju rad drugih – još su Hrvati 1970-tih imali prvi bibliografski rad, zatim je tu bio doprinos u Andromedi, a čuvene brošure Aleksandra B. Nedeljkovića.

“Mi smo beležili sve ono što je imalo veze sa SF-om iz cele ex-YU i to smo 2010. godine objavili na sajtu Znak sagite, u vidu pretražive bibliografije”, naglasio je Milovanović.

On je, inače, za potrebe hrvatskog časopisa “Ubik”, napisao jedan tekst o srpskom SF-u, koji je potom često objavljivan na raznim portalima, ali je to daleko prošireno i nadopunjeno kako bi se pojavilo u formi ove knjige. “Boban i ja želimo da napravimo antologiju srpskog SF-a gde bi sve to bilo ilustrovano sa brojnim fotografijama, i prošireno većom pričom o stripu, a ne samo o književnosti”, naglasio je Milovanović. No kako je to obiman rad koji još nije priveden kraju, po njegovom mišljenju je postojala opasnost da uvodni tekst antologije zastari – stoga je on objavljen kao “Srpska naučna fantastika”.

U samoj knjizi imamo četiri dela – prvi, koji se bavi pitanje šta je SF, drugi, gde se SF postavlja u korpus literature i gleda da li je fantastika ili realistička književnost, treći deo o istorijatu svetskog SF-a, i u četvrtom pokušaj pobrojavanja onoga što je značajno za domaći SF.

Pomenuti su i drugi izučavaoci kao Sava Damjanov, A.B. Nedeljković, Zoran Živković, Bojan Jović, čija su razmatranja pomogla u uobličavanju “Srpske naučna fantastike”.

U njoj ćete, tako, pronaći da je prvo prevedeno SF delo u Srbiji bio “Put na zvezdu Danicu” 1872. godine, da je Žil Vern bio izuzetno prisutan, te da je već 1875. godine objavljena analiza njegovog dela na 20 strana – od kojih pet otpada na kuknjavu zbog loših prevoda (neke stvari se nikada ne menjaju).

Za prvo domaće SF delo istaknuta je drama “Posle milijun godina” Dragutina J. Ilića, iz 1889. godine, uz ocenu da je reč o kapitalnom delu (prvoj svetskoj SF drami) i da je šteta što naša kultura to nije uspela da plasira u svetu. Takođe je istaknuta, vezano za period između dva svetska rada odlična drama “Sreća AD” Vladimira Velmar Jankovića iz 1934. godine – delo koje je blisko Čapekovim delima, a koje je malo poznato domaćoj publici pošto je Janković bio član Nedićeve vlada, te posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pominjati ga.

Deo “Srpske naučne fantastike” do Drugog svetskog rata je dat hronološki, dok se posle prelazi na pokušaj grupisanja pisaca i njihovih dela. Tu je Boban Knežević nešto više ispričao o tome da je sam pojam “SF” počeo da se menja, i da od relativno jednostavne situacije kada se znalo “šta je šta”, polako se sve više žanrova preplitalo i komplikovalo dalju priču. Interesnantno je, vezano sa samu definiciju naučne fantastike, da je Boban Knežević “na osećaj” još u predgovorima časopisa Alef objašnjavao da je taj izraz stigao iz ruske književnosti, što se na kraju ispostavilo i kao tačno. Iako je termin “science fiction” skovao Hjugo Gernsbek 1926. godine, pojam naučna fantastika je postojao u Rusiji još na kraju XIX veka i koristio se.

Jedna od interesantnosti u prikupljanju materijala je bila i “pomoć” jednog slovenačkog crkvenog časopia – gde je 1937. godine objavljen tekst o šundu u literaturi i dat spisak knjiga koje su izlazile u nastavcima i praktično su izgubljene, no ovako se otkrilo da je i tu bilo SF dela. Jedno od njih “Gospodar bez gospodara”, koje je 1928. godine u nastavcima objavljivao Ilustrovani list, je izazvalo upad policije u redakciju posle dojave da je tu “nešto konspirativno objavljeno”. Moguće da je nekome bio sumnjiv sam naslov.

Među značajne ex-YU časopise treba spomenuti Kosmoplov koji je bio prvi časopis koji je u podnaslovu imao navedeno “naučna fantastika” – izlazio je 1969. i 1970. i većina je bila posvećena letovima u svemir, a ostatak je donosio priče. No, tu su po prvi put objavljeni i saveti domaćim piscima kako pisati SF. Naravno, od 1976. godine primat je preuzeo zagrebački Sirius, a sa pojavom kluba “Lazar Komarčić” 1981. godine internim konkursima su srpski pisci počeli da razvijaju svoj novi samostalni izraz.

Ozvuceni Mica

Pošto je celo veče zabeleženo i na kamerama, očekujte u nekom trenutku i snimak na YouTube-u.

Inače, sav donet kontigent knjiga je rasprodat (cena je bila 300 dinara), ali će je sigurno biti i dalje kod izdavača (Everest Media).

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Srpska naučna fantastika

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Svi znate, a ako već ne znate: prvi srpski naučnofantastični roman je „Jedna ugašena zvezda“ (1902) Lazara Komarčića; prvi srpski — i svetski — naučnofantastični dramski tekst je „Posle milijon godina“ (1889) Dragutina J. Ilića.

Svi znate vevrovatno i za Kosmoplov, Kentaur, Galaksiju, Sirijus, Plavu pticu, Alef, Znak Sagite, Tamni vilajet, kao nazive koji se kod nas vezuju za SF i fantastiku od sedamdesetih godina dvadesetog veka naovamo. I tu stoji zjap u poznavanju, rupa široka skoro sedamdeset godina.

Miodrag Milovanović nakon skoro četiri decenije bavljenja ovom materijom objavio je knjigu „Srpska naučna fanatstika“ (Everest Media, 2016) u kojoj je sistematski izložio svoja saznanja i uvide o razvoju nama omiljenog žanra, i to od proto naučne fantastike poznog 19. / ranog 20. veka, značaja novinske priče u tom periodu, preko tekovina nadrealizma, dolazeći postupno do poznatijeg, istraženijeg terena poslednje trećine 20. veka, i trenutka današnjeg, gde još nismo digitalizovani umovi u etru.

Gost: Miodrag Milovanović, autor, istraživač. Moderator: Žarko Milićević.