871. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Kakav je podsticaj nagrada za pisce čućemo od Darka Tuševljakovića, dobitnika podsticajne nagrade za književnost Evropske komisije. Isidora Vlasak, iz Sakurabane, predstavlja manifestaciju za sve fanove “Zvezdanih ratova” koja ih očekuje 4. maja u Domu omladine, a Žarko Milićević šta će tokom maja raditi Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”.

Zahvaljujući snimcima vodimo vas na promociju knjiga Lazara Komarčića, autora prvog srpskog SF romana (“Jedna ugašena zvezda” iz 1902. godine), predstavljanje drugog broja stripa “Kosingas” i novim projektima Udruženja građana ”Fanovi naučne fantastike” iz Beograda.

“Davitelj” i “Pun mesec” danas u Kinoteci

U okviru ciklusa “Filmski maraton: April u Beogradu”, danas u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu dva filma koja mogu biti interesantna ljubiteljima fantastike, koji bi da ih odgledaju na velikom platnu:

20:00 DAVITELJ PROTIV DAVITELJA (JUG, 1984)
ul: Taško Načić, Nikola Simić
r: Slobodan Šijan

00:00 PUN MESEC NAD BEOGRADOM (SRJ, 1993)
ul: Ružica Sokić, Dragan Bjelogrlić
r: Dragan Kresoja

Širi izbor za nagradu časopisa Književna fantastika

Konkurs za kratku priču u organizaciji časopisa Književna fantastika, sajta Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva ulazi u samu završnicu.

Zbog velikog broja kvalitetnih radova pristiglih na konkurs, organizatori su odlučili da pre proglašenja najbolje priče, kroz širi i uži izbor ukažu na dela koja zaslužuju punu pažnju ljubitelja fantastike.

Takođe, organizatori su doneli odluku da sve priče iz šireg kruga budu objavljene u zajedničkoj zbirci, koja će iz štampe izaći uoči Beogradskog sajma knjiga.

Od 107 razmatranih proznih ostvarenja, žiri u sastavu Irena Dajić,Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac u širi izbor uvrstili su sledećih deset priča:

• „Robija“ – Aleksandar Novaković
• „Sloboda se kaže glad“ – Goran Skrobonja
• „Teta“ – Milan Mitrović
• „Jakopus Kraut, Prvospomenuti“ – Ilija Bakić
• „Ko će znati?“ – Relja Antonić
• „Glasovi u plastici“ – Ivan Nešić
• „Gradovi na beloj vodi“ – Mira Satarić
• „Maskarada“ – Teo Kos
• „Oko titra“ – Dane Marković
• „Nosorog“ – Nikola Petrović

Autori priča koje budu uvrštene u uži izbor dobiće po tri primerka knjiga iz programa Kontrast izdavaštva. Pisac najbolje priče biće nagrađen novčanim iznosom od 100 evra.

Uži izbor biće proglašen 05. maja, a ime dobitnika nagrade časopisa Književna fantastika biće obznanjeno u petak 12. maja 2017. godine.

Prošireno i dopunjeno izdanje kultnog romana „Američki bogovi“ u prodaji od danas

Prvi put objavljen 2001, roman „Američki bogovi“ istog časa je postao klasik – intelektualni i umetnički vrhunac višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije Nila Gejmena. Sada imate priliku da otkrijete misteriju i magiju nove verzije autorovog rukopisa sa revidiranim prevodom Draška Roganovića, najavljuje izdavačka kuća Laguna.

Senka je misteriozni i ćutljivi protagonista „Američkih bogova“. Nekoliko dana pre isteka trogodišnje zatvorske kazne događa se nesreća koja čini da svet za Senku postaje samo jedno negostoljubivo mesto.
Senka slučajno upoznaje sedog čoveka koji sebe zove Gospodin Sreda. Ovaj samozvani prevarant i bitanga nudi Senki posao, a Senka ga, kao čovek koji više nema šta da izgubi, prihvata. Ali rad za enigmatičnog Sredu ima svoju cenu i Senka ubrzo shvata kako će njegova uloga u Sredinim mahinacijama biti mnogo opasnija nego što je mogao da zamisli. Zapetljan u svet tajni, on kreće na divlje putešestvije i susreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, vragolastog Gospodina Nansija i prelepu Ister – koji naizgled svi znaju više o njemu nego on sam.

„Američki bogovi“ su seksi, uzbudljivo, mračno, duhovito, poetično i kaleidoskopsko putovanje duboko u mit. Predstavljaju mešavinu svih svetskih mitologija jer se između stranica ove knjige sreću mitološka bića i božanstva iz brojnih svetskih mitologija, od nordijskih mitova do mitova afričkih naroda. Takođe, upoznajemo i neke od novih bogova poput Tehničkog dečaka, koji predstavlja boga kompjutera i interneta, i Medije, boginje televizije.

O kvalitetu i kultnom statusu ovog romana svedoče nagrade koje je pokupio pa su tako „Američki bogovi“ ponosni nosioci nagrada Hugo, Nebula, Locus, SFX Magazine i Brem Stoker.

Fanovi će od 30. aprila ove godine moći da uživaju u seriji „Američki bogovi“ koja predstavlja ekranizaciju Gejmenovog romana.

Program Društva „Lazar Komarčić“ za maj 2017

Redovni sastanci Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održavaju se svakog ponedeljka od 19.00 u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka).

01.05. Emitor 491

Na otvaranju Festivala filmske fantastike IV u muzeju Jugoslovenske kinoteke 21. aprila predstavljen je novi broj Emitora, glasila Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ koji je zajedno sa izložbom pod imenom „Kolapsari“ posvećen stripovima i ilustracijama Bojana Milojevića — Asteriana.

Ko se u Srbiji mašio za više od tri bilo koja domaća strip fanzina iz XXI veka morao je negde da naleti na Asteriana. Po fanzinaškom određenju možete slobodno da pretpostavite da je ideologija pank, da je grafizam grub, a po specijalcu baš u ovom glasilu nećete se uznenaditi što je taj pank od kiber fele. U današnje vreme Asterianov SF nije priča o neodređeno ostvarivoj budućnosti, već opora metafora o stanju sadašnjem.

Emitor 491 ima 64 strane formata 125×235mm crno-belog stripa i ilustracija.

Emitor će da vam proda ta 250 dinara: Žarko Milićević

08.05. Vladimir Lazović: majstor srpske fantastike

Ime Vladimira Lazovića se još od kraja sedamdesetih vezuje za jako uspešne naučnofantastične i fentazi priče, objavljivane po svim kultnim časopisima: Galaksiji, Sirijusu, Politikinom Zabavniku, Alefu, Znaku Sagite. Priča „Sokolar“ (Sirijus, 1987) osvaja nagrade SFERA i „Lazar Komarčić“, i predstavlja prekretnicu za celokupnu srpsku naučnofantastičnu scenu: uvodi motive slovenske i srpske mitologije, pokreće lokalno bitna pitanja, postavlja mesta radnje na domaći teren, u kontrastu sa tada tekućom praksom emuliranja strane fantastike i smeštanja likova sa stranim imenima u angloamerički ili nacionalno neodređen kontekst. Uspeh „Sokolara“ je potvrdio stavove pisaca okupljenih oko Društva „Lazar Komarčić“ te je pokrenuo niz pisaca da demonstrativno odbaci postojeća predubeđenja da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, pa nam sledeće godine donose niz fenomenalnih priča i romana Radmila Anđelkovića, Bobana Kneževića, Zorana Jakšića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje i drugih, smeštenih prostorno i duhovno u srpsku kulturu.

Iako je konstantno prisutan u periodici i antologijama, do sada nismo imali priliku da držimo njegovu samostalnu knjigu u rukama, što je kosmička nepravda prema autoru tek nedavno ispravljena. Kao prva knjiga u ediciji „Posle milijon godina“ izdavačka kuća „Everest medija“ Bobana Kneževića objavljuje izbor preko trideset Lazovićevih priča pod sudbinskim naslovom „Sokolar“, podeljene u tematske odeljke: Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija), Sokolar (mač i magija), Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke), Profili haosa (kiberpank). Priče su propraćene obimnim tekstom Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima“.

Od kriznih godina sa kraja prošlog veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk-izdanja postalo je logistički jako teško ispratiti (naučno)fantastičnu scenu koja se prenela u slabo dostupna izdanja, fanzine i književne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od boljih, nagrađivanijih, stalno prisutnih autora novijoj publici nedostupan i nepoznat. Ova knjiga je prilika da ljubitelji domaće fantastike najzad popune jednu bitnu rupu na svojim policama i da se upoznaju sa svojim novim omiljenim piscem. Kad je pročitate i budete tražili još, uskoro ćete i naći: u pripremi je reizdanje Lazovićevog romana „Hrim, ratnik“, kao i više stripskih adaptacija.

Učestvuju: Vladimir Lazović, Boban Knežević, Zoran Stefanović

15.05. Zvezdana kapija: serijali SG-1 i Atlantida

 

Film Zvezdana kapija Rolanda Emeriha bio je višestruko koristan: reditelju je otvorio vrata velikih holivudskih studija i pristup ogromnnom budžetu da snima svoje filmove katastrofe, na oduševljenje publike i zgražavanje kritike, a čovečanstvu je podarila velike i epske avanture u vidu serija Zvedana kapija SG-1 i Zvezdana kapija: Atlantida.

 

Ako ste zaboravili, pomenuta „zvezdana kapija“ je tehnološko dostignuće izuzetno napredne civilizacije, koja je u suštini crvotočina koja omogućava putnicima prelazak ogromnih kosmičkih distanci i istraživanje raznih svetova.

Serija SG-1 debitovala je na televizijama u julu 1997. i ponudila je publici vrlo poznat koncept: grupa ljudi koja istražuje nepoznate svetove, rešava probleme na tim svetovima i brani zemlju od opasnosti. Ono što je SG-1 izdvojilo od sličnih koncepata je sjajna, vrlo maštovita i bogata mitologija koja je drastično unapređena u odnosu na film, fantastični likovi i ogromne količine humora.

SG-1 je bio toliko popularan da je izrodio i spin-of Zvezdana kapija: Atlantida, koji koristi potpuno i apsolutno identičnu formulu, samo u promenjenom okruženju (baza operacija nije Zemlja, već izgubljeni grad), sa novim glavnim negativcima (svemirski vampiri!), malo izmenjenom postavom glavne ekipe i još većom dozom humora i autoironije.

Tribinom obeležavamo 20 godina od početka serije, a govorićemo i o Atlantidi i o nesrećnom SGU Stargate Universe, ali i o budućnosti franšize.

Učestvuju Jelena Jokanović, Pavle Knežević, vi i gomila nevernika koje ćemo preobratiti.

22.05. Bez panike za Peškir-dan: Dirk Džentli

Dan kada se nosi peškir kao znak ljubavi prema Vodiču kroz galaksiju za autostopere, poznatom kao iAutostoperski vodič kroz galaksiju, kao i životu i delu autora Daglasa Adamsa je tradicionalno 25. maj, i pada u petak, što nas neće sprečiti da iznesemo svoje stoperske peškire u tribinski ponedeljak. Tema tribine će biti holistički detektiv Dirk Džentli i višestruke TV ekranizacije njegovih doživljaja — britanskog BBC iz 2010 i BBC America iz 2016.

Učestvuju: Sofija Vuković, Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović

29.05. Fantastična čitaonica: Papirna menažerija i druge priče, Ken Li

 

Fantastična čitaonica je book club u kom čitamo izabrane naslove fantastike.

 

Knjiga za maj je zbirka „Papirna menažerija i druge priče“ čuvenog autora fantastike Kena Liua. To mu je prva zbirka priča u kojoj su sabrana genijalna dela kojima je osvajao sve bitne žanrovske nagrade i nominacije: Huga, Nebulu, Svetsku nagradu za fantastiku… a u njoj se pored ostalih nalazi i odlična „Mono No Aware“, kao i naslovna „Papirna menažerija“ koja je osvojila i Huga i Nebulu i Svetsku nagradu za fantastiku. Samo nju da pročitate pa ste bogatiji za jedno izvrsno iskustvo:http://io9.gizmodo.com/5958919/

Moderator: Bojan Butković

Novi film o Indijani Džonsu odložen za 2020. godinu

Premijera petog filma o legendarnom junaku Indijani Džonsu odložena je za 10. jul 2020. godine, tri dana pred 78. rođendan Harisona Forda.

Još neimenovani film prvobitno je trebalo da osvane u svetskim bioskopima 2019. godine, ali je nedavno saopšteno da će se to ipak dogoditi godinu dana kasnije.

Ford, koji je u sva četiri dosadašnja ostvarenja tumačio lik neustrašivog arheologa-istraživača, danas ima 74 godine, dok je režiser Stiven Spilberg u decembru prošle godine napunio 70.

Kompanija Dizni takođe je saopštila da će treći film najnovije trilogije o “Ratovima zvezda” u bioskope stići 24. maja 2019, rimejk “Kralja lavova” 19. jula 2019, dok će publika “Ledeno kraljevstvo 2” moći prvi put da vidi 27. novembra iste godine.

Snima se četvrti nastavak Narnije: “The Silver Chair“

Prošlo je sedam godina od “The Voyage of the Dawn Treader“, poslednjeg snimljenog filma uspavane franšize “Chronicles of Narnia“, ali se u kompaniji “TriStar Pictures“ nadaju da će uspeti da je iznova ožive adaptacijom četvrtog romana C. S. Luis “The Silver Chair“.

Štaviše, projekat po svemu sudeći napreduje punom parom, pošto neki izvori govore da je već postignut dogovor sa rediteljem Džoom Džonstonom, koji je potpisao režiju filma “Captain America: The First Avenger“, da se pozabavi najnovijim pričama iz Narnije, prenosi Independent.

Prva tri filma ove franšize: The Lion, the Witch, and the Wardrobe, Prince Caspian i The Voyage of the Dawn Treader zaradila su zajedno skoro 1.6 milijardi dolara na bioskopskim blagajnama širom sveta, pri čemu je kompanija Dizni distribuirala prva dva filma, a Foks je preuzeo treći nastavak.

Međutim, povratak priči nakon toliko duge pauze je sigurno popriličan finansijski rizik za holivudske producente, zbog čega će se nesumnjivo tragati za nekim velikim imenima koja bi pojačala kasting.

U četvrtoj knjizi se na scenu ponovo vraća i lav Aslan, zbog čega se fanovi uveliko nadaju da će studio privoleti Liama Nisona da mu ponovo pozajmi svoj neponovljivi glas iz prva dva dela sage.

Književno veče Miloša Petkovića u Novom Sadu

Mladi niški pisac Miloš Petković, autor tri trilogije, danas gostuje u Novom Sadu – u kafiću “Roch House 2” od 19 sati. Evo kako se najavljuje njegovo gostovanje:

Udruženje “SVIH 7” iz Novog Sada ima tu čast da 27. aprila u kafiću Rock House 2, ugosti jednog od najboljih i najtalentovanijih mladih autora epske fantastike na našim prostorima. Miloš Petković, pisac iz Niša, poznat po svojoj trilogiji “Perunov hroničar” i mnogim drugim radovima ovog žanra, predstaviće se novosadskoj publici na radost brojnih ljubitelja epske fantastike. Ako ste ljubitelj fantastičnih svetova i neobičnih stvorenja onda će ovo biti veče za vas! Uživajte… 😉

UPAD ZA DŽ!!! 😀

“Sila privlačnosti” – ruski „Dan nezavisnosti” od danas u bioskopima

Najgledaniji ovogodišnji ruski film „Sila privlačnosti” biće prikazivan od četvrtka u bioskopima širom Srbije. Naša zemlja je jedna od prvih u kojoj se prikazuje 3D naučna fantastika Fjodora Bondarčuka, reditelja ratnog spektakla „Staljingrad”.

Uz zaradu od skoro 20 miliona dolara samo u Rusiji, ovaj blokbaster sa obiljem specijalnih efekata i pričom o vanzemaljcima privukao je publiku u bioskope i dobio dobre kritike, dokazavši da filmovi holivudskog kvaliteta mogu da budu snimani i u Rusiji i Evropi.

Britanski list „Dejli mejl” okarakterisao je „Silu privlačnosti” kao „ruski ’Dan nezavisnosti’”. „Ako ova ruska vanzemaljska invazija uspe da osvoji svet, sasvim je sigurno da će pokrenuti novu eru ruskih naučnofantastičnih blokbastera”, ocenio je filmski kritičar „Independenta”, i istakao da je zanimljivo videti da se svemirski brodovi u filmovima ne ruše samo u Los Anđelesu, Njujorku i Vašingtonu. Francuski „Figaro” poručio je da nije reč o običnom naučnofantastičnom filmu, već je posredi lekcija o humanosti i toleranciji. „Poruke se traže između redova, van granica država i kontinenata. U priču o prvom kontaktu ljudi i vanzemaljaca vešto su utkani naši strahovi od nepoznatog, a većina ih potiče sa ove planete. Bilo da je reč o migrantima, ljudima različite boje kože, seksualne orijentacije ili veroispovesti. Tolerancija je najvažnija lekcija ’Sile privlačnosti’”, objavljeno je u „Figarou”.

„Sila privlačnosti” je, prema rečima reditelja, klasična drama čiji je glavni cilj istraživanje ponašanja ljudi u kontaktu sa nepoznatim.

– Film je inspirisan nemirima u ruskom gradiću Birjuljovo 2013. godine, kada je za ubistvo dvadesetpetogodišnjeg mladića optužen izbeglica iz centralne Azije, što je uzrokovalo masovna okupljanja nezadovoljnih građana i hapšenje više od 1.200 migranata u toj oblasti – objasnio je reditelj Fjodor Bondarčuk (49), inače i glumac, i dodao da su polazišta za karakterizaciju junaka bili radoznalost i strah, dve osobine kojima dugujemo sve dobre i loše strane čovečanstva i civilizacije.

Autori filma krenuli su od ideje da čovečanstvo oduvek mašta o kontaktu sa vanzemaljskom civilizacijom. Prema sinopsisu, Hekon je predstavnik vanzemaljaca, biološki veoma sličan ljudima, ali po sposobnostima mnogo napredniji. Na putu ka Zemlji, gde se zaputio u istraživačku misiju, njegov brod biva oštećen meteorskom kišom pa mu naša planeta postaje jedina sigurna luka. Međutim, rusko vazduhoplovstvo pomešalo je letelicu sa meteorom, pa Hekonu umesto pomoći šalje balističke rakete.

U „Sili privlačnosti”, u kom glavne uloge tumači mladi ruski glumci kao i Oleg Menšikov, zvezda drama „Istok zapad” i „Sibirski berberin”, na kraju se postavlja pitanje da li je moguće da stranac s druge planete ima više poverenja u ljude, nego što mi imamo sami u sebe.

Festival fantastike: Povratak u bioskop IV (7. dan)

Po četvrti put Jugoslovenska kinoteka i konvencija Beokon ogranizuju festival filmske fantastike pod nazivom „Povratak u bioskop“.

U Muzeju jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj od 21. pa do 27. aprila možete pogledati ukupno 22 zanimljiva žanrovska ostvarenja, a čak dvadeset projekcija je sa filmske trake. Pored filmskog programa, posetioce očekuje i izložba grafika Bojana Milojevića — Asteriana, specijalni broj Emitora sa njegovim radovima, kao i predavanja i treibine.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni muzeja Kinoteke po ceni od 150 dinara.

Preporučujemo da kupite i časopis KINOTEKA #4 koji pored filmskog programa Kinoteke za april donosi obilje zanimljivih sadržaja. Vezano za festival u časopisu možete naći i tekstove Nenada Bekvalca i Miloša Petrika. Cena KINOTEKE je 200 dinara, ali uz kupljenu kartu za bioskop je 100 dinara.

Program festivala:

četvrtak 27. april

17:00 DIABOLIK (IT, FR 1967) 88′
Diabolik
ul. Džon Filip Lo (John Phillip Law), Marisa Mel (Marisa Mell)
r. Mario Bava (Mario Bava)

19:00 BARBARELA (FR, IT 1968) 92′
Barbarella
ul. Džejn Fonda (Jane Fonda), Džon Filip Lo (John Phillip Law)
r. Rože Vadim(Roger Vadim)

21:00 FLEŠ GORDON (VB 1980) 110′
Flash Gordon
ul. Sem Džons (Sam J. Jones), Melodi Anderson (Melody Anderson)
r. Majk Hodžis (Mike Hodges)