Umro Džonatan Demi, reditelj filma Kad jaganjci utihnu

Američki reditelj Džonatan Demi, koji je nagrađen Oskarom za film “Kad jaganjci utihnu”, preminuo je danas u 73. godini.

Foto: Gettyimages

Demi je preminuo jutros u svom stanu u Njujorku, uz prisustvo supruge Džoane i troje dece, saopštio je njegov portparol.

Kako je navedeno, reditelj je preminuo zbog komplikacija raka jednjaka.

Karijeru je započeo početkom 1970-ih godina, a među njegovim najpoznatijim filmovima su “Filadelfija” i “Čudesna devojka”.

Džef Goldblum igra u nastavku "Sveta iz doba Jure"

Američki glumac Džef Goldblum vraća se u nastavku serijala “Svet iz doba Jure”, prenosi Holivud riporter.

Foto: Gettyimages

Prema navodima lista, Goldblum će ponovo igrati doktora Ijan Malkolma u nastavku serijala koji će izaći ; iduće godine.

Goldblum je igrao matematičara Malkolma u prva dva nastavka serijala, prvi film iz 1993. “Park iz doba Jure” i njegov nastavak iz 1997. godine “Izgubljeni svet – Park iz doba Jure”.

Druge zvezde serijala Kris Prat i Brajs Dalas Hauard će takođe igrati u novom filmu.

“Svet iz doba Jure” je zaradio 1,6 milijardi dolara u bioskopima širom sveta 2015. godine, i te godine je bio po zaradi samo iza nastavka serijala Ratova zvezda.

Premijera novog filma planirana je za 22. jun 2018.

“Alien Day” i u Srbiji

Povodom obeležavanja svetskog događaja ,,Alien Day“ i premijere filma „Osmi putnik: Kovenant“, distributerska kuća MCF MegaCom Film i studio 20th Century Fox pozivaju sve ljubitelje serijala „Alien“ da posete bioskop Cineplexx UŠĆE Shopping Center u sredu 26. aprila od 20:10h i prisustvuju globalnom događaju.

Sve posetioce očekuje: 

  • Veče prikazivanja originalnog „Osmog putnika“ od reditelja Ridlija Skota iz 1979. sa Sigurni Viver;
  • Specijalni video materijal koji povezuje događaje koji su se desili između filmova „Prometej“ i „Osmi putnik: Kovenant“;
  • Premijerni insert iz dugoočekivanog najnovijeg nastavka „Osmi putnik: Kovenant“;
  • Fotografisanje sa originalnom replikom iz filma, tzv. „facehugger-om“.

Novi film iza kojeg stoji reditelj Ridli Skot predstavlja nastavak filma „Prometej“ iz 2012. godine i u domaće bioskope dolazi 18. maja.

Posada kolonijalnog broda Kovenant zarobljena je na dalekoj planeti i otkriva nešto što deluje kao izgubljeni raj, a zapravo je mračni i opasni svet. Kada se suoče sa pretnjom o kakvoj niko nije mogao ni da sanja, pokušaće da pobegnu.

Majkl Fasbender se vraća u ulozi Dejvida, a pridružuju mu se i stare kolege Numi Rapas i Gaj Pirs. Novo pojačanje čine Džejms Franko, Ketrin Voterson,  Bili Krudap, Deni Mekbrajd i Demijan Beker.

Loud & Queer Talks: Ko su heroji

Postoje li LGBT heroji u superherojskom stripu, filmu, animeu i ostaloj geekovskoj literaturi i ko su oni? Kako je njihova seksualnost prikazana i igra li ikakvu ulogu u pričama čiji su oni junaci? Da li nam je seksualnost nacrtanih likova uopšte bitna? Zašto su toliko popularna queer čitanja mnogih stripova?

O tome i mnogo čemu još razgovaramo u sredu, 26. aprila od 17h u Klubu Doma omladine.

Učesnici Loud & Queer talks su novinar i prevodilac Miljan David Tanić, novinarka i prevodilac Aleksandra Nikšić i vi! Pridružite nam se!

Loud & Queer u saradnji sa Domom omladine pokreće seriju javnih debata na različite teme vezane za LGBT egzistenciju. Ovime želimo da dodatno otvorimo javni prostor LGBT osobama kako bismo pomogli u artikulisanju načina za rešavanje problema sa kojima se naša zajednica susreće u društvu.

Festival fantastike: Povratak u bioskop IV (6. dan)

Po četvrti put Jugoslovenska kinoteka i konvencija Beokon ogranizuju festival filmske fantastike pod nazivom „Povratak u bioskop“.

U Muzeju jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj od 21. pa do 27. aprila možete pogledati ukupno 22 zanimljiva žanrovska ostvarenja, a čak dvadeset projekcija je sa filmske trake. Pored filmskog programa, posetioce očekuje i izložba grafika Bojana Milojevića — Asteriana, specijalni broj Emitora sa njegovim radovima, kao i predavanja i treibine.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni muzeja Kinoteke po ceni od 150 dinara.

Preporučujemo da kupite i časopis KINOTEKA #4 koji pored filmskog programa Kinoteke za april donosi obilje zanimljivih sadržaja. Vezano za festival u časopisu možete naći i tekstove Nenada Bekvalca i Miloša Petrika. Cena KINOTEKE je 200 dinara, ali uz kupljenu kartu za bioskop je 100 dinara.

Program festivala:

sreda 26. april

17:00 KING KONG (SAD 1933) 94′
King Kong
ul. Frej Vrej (Fay Wray), Robert Amstrong (Robert Armstrong)
r. Merien C. Kuper (Merian C. Cooper), Ernest B. (Ernest B. Schoedsack)

19:00 PRE MILION GODINA (SAD, VB 1966) 95′
One Million Years B.C.
ul. Rakel Velč (Raquel Welch), Džon Ričardson (John Richardson)
r. Don Čafi (Don Chaffey)

21:00 ZARDOZ (SAD, VB 1973) 95′
Zardoz
ul. Šon Koneri (Sean Connery), Šarlota Rempling (Charlotte Rampling)
r. Džon Burman (John Boorman)

“Peti leptir” po 15. put!

Petnaesto izdanje romana „Peti leptir“ Uroša Petrovića naći će se uskoro u knjižarama. Ovo je napeta, uzbudljiva i nepredvidiva priča o naglom odrastanju dečaka iz beogradskog sirotišta, koji otkriva da nije povezan samo sa tajanstvenim ljudima i njihovim duhovima, već i sa čudesnim, providnim leptirima.

Napisan u najboljem maniru mistične fantastike, ovaj roman je po svojim osobinama jedinstven u srpskoj književnosti za decu i mlade.

"Dosije X" se snima na leto

Istina je, konačno, ponovo tu. Nakon dosta odugovlačenja, postignut je dogovor oko druge sezone “Dosijea X” u novoj, obnovljenoj verziji.

Troje glavnih učesnika: glumci Dejvid Duhovni i Džilijan Anderson i kreator/izvršni producent Kris Karter, potpisali su nove ugovore i vraćaju se za još jednu turu epizoda.

Drugi ciklus trebalo bi da počne da se snima na leto, a emituje tokom sezone 2017/18.

Nikada se nije postavljalo pitanje da li producentska kuća “20th Century Fox” želi još jedno izdanje serije, već kada i kako pomenuta trojka može da usaglasi u svoje rasporede.

– Prilično je teško. Džilijan živi u Londonu i ima malu decu. Odlazak u Vankuver na tri ili četiri meseca nije tako jednostavan za nju, naročito jer ima i druge poslovne obaveze. Dejvid je dostupniji, ali uvek može da uleti nešto krupnije. Nije lako naći vremena – rekao je u januaru Geri Njuman, direktor Fox TV grupacije.

Kada se “Dosije X” prošle godine vratio na male ekrane privukao je u proseku 16 miliona gledalaca u SAD po epizodi i bio druga najgledanija drama na nacionalnim kanalima.

Serija o specijalnim agentima FBI, Skali (Anderson) i Molderu (Duhovni) koji istražuju neobjašnjie slučajeve, originalno je počela da se prikazuje septembra 1993. Tokom devet sezona prikazivanja osvojila je 16 emija, pet zlatih globusa i nagradu Pibodi.

Festival fantastike: Povratak u bioskop IV (5. dan)

Po četvrti put Jugoslovenska kinoteka i konvencija Beokon ogranizuju festival filmske fantastike pod nazivom „Povratak u bioskop“.

U Muzeju jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj od 21. pa do 27. aprila možete pogledati ukupno 22 zanimljiva žanrovska ostvarenja, a čak dvadeset projekcija je sa filmske trake. Pored filmskog programa, posetioce očekuje i izložba grafika Bojana Milojevića — Asteriana, specijalni broj Emitora sa njegovim radovima, kao i predavanja i treibine.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni muzeja Kinoteke po ceni od 150 dinara.

Preporučujemo da kupite i časopis KINOTEKA #4 koji pored filmskog programa Kinoteke za april donosi obilje zanimljivih sadržaja. Vezano za festival u časopisu možete naći i tekstove Nenada Bekvalca i Miloša Petrika. Cena KINOTEKE je 200 dinara, ali uz kupljenu kartu za bioskop je 100 dinara.

Program festivala:

utorak 25. april

17:00 OSVETNIKOVA ZAKLETVA (VB 1980) 90′
Hawk the Slayer
ul. Džek Palans (Jack Palance), Džon Teri (John Terry)
r. Teri Marsel (Terry Marcel)

19:00 GOSPODAR ZVERI (SAD, 1982) 116′
The Beastmaster
ul. Mark Singer (Marc Singer), Tanja Roberts (Tanya Roberts)
r. Don Koskareli (Don Coscarelli)

21:00 GOSPODAR ZVERI 2 (SAD, FR 1991) 104′
Beastmaster 2: Through the Portal of Time
ul. Mark Singer (Marc Singer), Kari Vurer (Kari Wuhrer)
r. Silvio Tabet (Sylvio Tabet)

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Lazar Komarčić iz 19. u 21. vek

Konačno je i Lazar Komarčić došao na red da bude tema tribine u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”! I to zahvaljujući izdavačkoj kući Portalibris koja je objavila tri njegova romana, među kojima i je onaj ljubiteljima SF-a najpoznatiji “Jedna ugašena zvezda” (1902). O delu Lazara Komarčića su govorili dr Milovan S. Milović, koji je doktorirao na temi “Književno delo Lazara Komarčića”, Žarko Milićević, predsednik LK, i Jovana Ristić, portparol Portalibrisa.

Milovic Milicevic Ristic

Skoro puna Tribinska sala Doma omladine prisustvovala je skoro dvočasovnoj priči o autoru prvog srpskog SF romana, koji je, kako je istakao Žarko Milićević, u svoje vreme bio čitan i voljen ali se to još za njegovog života promenilo, da bi potom bio zaboravljan, više puta! Interesantno je to što on i dalje nije poznat široj publici iako je njegovo delo “Jedan razoren um” svrstan među 50 najboljih srpskih romana.

Jovana Ristić je ispričala kako je Portalibris, koji ima plejadu mladih pisaca fantastike, želeo da objavi “Jednu ugašenu zvezdu” kako bi pomogla da se istraži domaća fantastika i pokaže “da nije sve počelo od Tolkina i Harija Potera”. Doduše, u tim svojim nastojanjima otkrili su da postoje samo dva primerka originalnog dela “Jedna ugašena zvezda” koja je štampana pre 115 godina, pa su zahvaljujući saradnji Univerzitetske i Narodne biblioteke uspeli da pripreme novo izdanje ove knjige.

Dr Milovan S. Milović je iscrpno pričao o Komarčićevom životu i stvaralaštvu (očekuje se da se njegov doktorski rad pojavi i u štampanom obiliku), apostrofirajući da se u književnosti javio tek u poznijim godinama svog života, a da je čitaocima podario devet romana i dve zbirke pripovedaka – u to vreme je bio pisac sa najvećim brojem romana. Kako je bio na “obodima književnih pravaca” bilo ga je lako zaboravljati iako je on otvarao mnoge puteve – od prvog SF romana, preko psihološkog i krimi romana.

Njegova “Jedna ugašena zvezda” je zažeta priča o putovanju kroz svemir, u kojem narator, kroz san, vodi čitaoca. Interesantno je da na početku i kraju ima apostrofiranja o neveseloj sadašnjosti civilizacije, što je bila česta tema u ostalim Komarčićevim delima.

Žarko Milićević je detaljnije pričao o Komarčićevom SF romanu, ističući da je sam autor bio zainteresovan za kosmos ali i spiritualizam, pa je čak pisao i naučno-popularne članke o astronomiji. “Jedna ugašena zvezda” je arhaičnije pisan, po formi u putopisnom maniru, i dosta je svojevremeno kritikovan zbog “činjenica” koje je iznosio. Moguće da je sada najveća mana tog dela upravo nemogućnost da se čitalac veže sa nekim likom, jer tu likova i nema, ali su opisi, naročito vanzemaljskih civilizacija i gradova, itekako fascinantni.

„Život posle života“ Kejt Atkinson u knjižarama

Neverovatno maštovita, duhovita i izuzetno dirljiva priča o ženi koja iznova i iznova živi svoj život za vreme najburnijih događaja XX veka, uključujući bombardovanje Londona – to je ukratko ono što očekuje čitaoce romana “Život posle života” Kejt Atkinson, u izdanju Lagune.

Roman „Život posle života“ osvojio je nagradu „Kosta“ za najbolji roman 2013. godine.

Ursula Tod od najranijeg detinjstva ima čudna priviđenja uznemirujućih budućih događaja koji se mešaju s prošlošću i sadašnjošću. Čini joj se da je već proživela život koji se završio strahovitim nesrećama, kao da se iznova vraća u isto telo i istu porodicu ne bi li ispravila tok događaja…

Roman nas vodi nas na nezaboravno putovanje od engleske srednje klase u prvoj polovini XX veka preko Prvog svetskog rata u ušuškanom selu nadomak Londona i neobičnog prikaza Nemačke uoči Drugog svetskog rata iz ugla prosečne minhenske porodice do strahota za vreme nacističkog bombardovanja britanske prestonice… Junakinja Ursula Tod pokušava da shvati sve što se dešava oko nje, aktivno učestvuje u svemu i traga za načinima da promeni svoju sudbinu, sudbinu svoje porodice, zemlje pa i čitave Evrope za slučaj da zaista više puta proživljava isti život. Njeni pokušaji često se završavaju neuspesima ili dovode do drugih nedaća koje bi se izbegle da nije pokušavala da promeni ono što je neminovno. Ali, kako njena majka stalno govori, vežba dovodi do savršenstva. Ako Ursula uspe da shvati šta je zapravo njena uloga u svetu, možda će i uspeti da promeni nešto nabolje.