Film "Čudesna žena" ipak zabranjen u Libanu

Libanske vlasti zabranile su danas film “Čudesna žena” nekoliko sati nakon predviđene premijere u Bejrutu zbog kampanje protiv glavne glumice, rekao je jedan bezbednosni zvaničnik.

Bioskopi su već počeli da uklanjaju postere filma.

Glumica Gal Gadot je Izraelka i služila je vojsku u Odbrambenim snagama Izraela.

Liban je formalno u ratu sa Izraelom i na snazi je zakon o bojkotu izraelske robe i zabrani Libancima da putuju u Izrael i imaju kontakt sa Izraelcima.

Film je radjen na osnovu stripa kuće “DC Comics”.

Tribina "Jezovnik: Berni Rajtson i horor u stripu"

U Glavnom holu Doma omladine, danas od 18 časova, biće održana tribina pod nazivom “Jezovnik: Berni Rajtson i horor u strip”.

Učestvuju: Goran Skrobonja (pisac i prevodilac), Dejan Ognjanović (pisac i kritičar), Slobodan Jović (glavni urednik u izdavačkoj kući Darkwood). Moderator: Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

Svet je 18. marta 2017. godine ostao bez tvorca nesvakidašnjih mozaika užasa i tkalca čudesnih snoviđenja – neponovljivog strip-crtača, ilustratora i umetnika Bernija Rajtsona, koji je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Rajtsonovo stvaralaštvo umelo je da se graniči sa opsednutošću. Proveo je sedam godina (!) dovodeći do savršenstva pedeset čudesnih ilustracija za Frankenštajna Meri Šeli (Darkwood, 2013). Sam autor ih je smatrao svojim najličnijim delima, a kvalitet ovih njegovih radova mogao bi se, bez preterivanja, porediti s bravurama jednog Gistava Dorea. Poput tog umetnika, koji je ilustrovao Balzakova, Servantesova i Danteova dela, Rajtson je imao priliku da pretoči u devetu umetnost nekoliko literarnih klasika Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa. Ilustrovao je naslovnice za niz knjiga Stivena Kinga (Uporište, Bjuik 8, Mračna kula V, Ciklus vukodlaka), radio je korice albuma brojnih muzičkih zvezda, bio je angažovan kao konceptualni umetnik na filmskim hitovima poput Isterivača duhova, Spajdermena, Romerove Zemlje živih mrtvaca i filmske adaptacije Kingove Magle. Iza njega ostaju salve iskonske jeze, (prigušenog) smeha i uzdaha strahopoštovanja izazvanih storijama objavljenim na stranama časopisa Creepy i Eerie (Jezovnik: Berni Rajtson, u izdanju Darkwooda, 2012). Vizuelni je tvorac kultnog lika Stvorenja iz Močvare (prva knjiga Stvorenja iz Močvare u izdanju Darkwooda).

Tribina u Domu omladine Beograda biće posvećena prvenstveno uspomeni na ovog velikog strip-autora, ali i uopšteno hororu u stripu.

Tribina o Rajtsonu treća je u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje Izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

"Alisa u zemlji čuda" u koreografiji Aleksandra Ilića

Aleksandar Ilić, prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za umetničku igru, imaće danas premijeru savremene plesne predstave “Alisa u zemlji čuda” na sceni Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

Ilić potpisuje koreografiju, a predstavu će izvesti ansambl Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama, koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete”, rekao je Ilić o predstavi koju je napravio s Baletom Narodnog pozorišta u Sarajevu.

“Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vođenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača, a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta. Divna neverovatna bajka, naizgled”, dodaje Ilić.

Ipak primećuje da “kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naći ćete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života i maštajte, to je snaga večne mladosti”.
To su, kako kaže, neki od razloga da se upusti u rizičan poduhvat prevođenja, koreografskim jezikom i igrom tela, te bajke za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

“Luis Kerol je čudesnom moći svoje mašte, humorom, izvrnutom naopačke logikom postavio jednačinu: da li je dva plus dva uvek i nepobitno četiri. Kao profesor matematike i logike, kao rasni pisac, zna da ni u šta ne treba sumnjati nepogovorno, jer u matematičkoj teoriji dva plus dva ne moraju uvek biti četiri, kao što se dve paralelne prave susreću i seku negde u beskraju”, rekao je Ilić.

Koreograf i igrač poručuje: Verujte i snovi i java nekad i negde se susreću i spajaju. Verujte u snove, maštajte, a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle”.

Uprava Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo je pozvala Ilića da radi ovaj balet posle uspešne saradnje na operi “Don Đovani”.
Belma Čečo Bakrač, v.d. umetničkog direktora Baleta NPS, poverila je rad na novoj plesnoj predstavi upravo Iliću jer neguju strategiju razvoja savremenog plesa, uz davanje šanse mladim koreografima.

“S obzirom da je regija kojoj pripadamo mala u svakom smislu, a umetnici naše profesije u toj regiji su gotovo raritet, da bismo ojačali, sačuvali našu branšu, negovali novu publiku, moramo se povezivati, jačati i širiti glas o tome da i na našim prostorima ima izvrsnih autora, nadarenih ljudi, spremih da se uhvate u koštac sa problemom globalizacije, koji je doneo mnoge dobre stvari, ali i uprostio teatrasko izvođenje. Svi akteri predstave oberučke su se prihvatili posla , iako je reč o potpuno novom plesnom stilu, veruju u uspešnost cele produkcije”,objasnila je Bakrač.

Asistent koreografa je Katarina Stojković, muziku potpisuje Darja Janošević, kostime Melisa Musić i Neira Sinanbašić, scenografiju Vedran Hrustanović.

Alisu igra solistkinja Tamara Ljubičić.

"Pirate sa Kariba" za pet dana videlo 32.000 ljudi

Peti nastavak franšize “Pirati sa Kariba” – “Salazarova osveta” u prvih pet dana prikazivanja na teritoriji Srbije i Crne Gore videlo je skoro 32.000 ljudi, saopštio je danas distributer “Taramaunt”.

“Pirati sa Kariba” jedna je od najuspešnijih i najvoljenijih filmskih franšiza, a Džoni Dep ponovo je u ulozi omiljenog pirata kapetana Džeka Speroua.

Uz njega tu su i Havijer Bardem, Džefri Raš, mladi glumci Kaja Skodelario i Brenton Tvejts, kao i Orlando Blum i Kira Najtli koji su prethodnim filmovima udahnuli specijalnu emociju.

U petom nastavku uzbudljive avanture kapetana Džeka će zapljusnuti talas nesreće kad smrtonosni mornari duhovi, predvođeni zastrašujućim kapetanom Salazarom (Havijer Bardem) pobegnu iz Đavoljeg Trougla, odlučni u nameri da pobiju sve pirate na moru, a posebno Džeka.

Premijerom “Pirata sa Kariba – Tajna Crnog bisera” 2003. godine, nastala je franšiza Džerija Brukhajmera, jedna od najuspešnijih u istoriji studija “Walt Disney”.

Usledili su “Tajna škrinje” (2006), “Na kraju sveta” (2007) i “Na čudnim plimama” (2011).

Zajedno, ta četiri filma su zaradila 3.7 milijardi dolara na blagajnama širom sveta, ali još važnije je što su inspirisali i očarali publiku svih generacija širom sveta.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: Papirna menažerija i druge priče, Ken Li

Kako to Marfi nalaže kada na red dođe razgovor o izuzetnom delu – “Papirna menažerija i druge priče” Kena Liua, onda se ispostavi da je to delo najmanje ljudi pročitalo i najmanje ih se pojavilo na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Doduše, treba biti iskren pa reći da su ovoga puta o pričama govorili Jelena Jokanović i Bojan Butković, a slušalo ih (i povremeno pitalo ili komentarisalo) četvoro prisutnih građana, tako da je ipak postojao balans!

Sama zbirka je većinom donela SF priče, mada ih ima i u ključu magijskog realizma. Liu ima dosta napisanih priča, a ovde su mahom koncentrisane one koje su nastale pre 5-6 godina. Moglo bi se reći da su u prvom delu knjige priče koje se bave individualnim krivicama, dok su pred kraj one koje se bave tom temom ali sa stanovišta kolektivne odgovornosti, mada je za poslednju priču rečeno da objedinjuje mnoge motive i teme koje su dotle prodefilovale knjigom.

Nije zaobiđen ni edukativni elemenat, jer Liu u svojim pričama utkava mnogo istorijskih činjenica, što posle i sami možete da istražujete, ako vas zainteresuje. Sudeći po reakcijama onih koji su priče pročitali – Liu u tome itekako uspeva.

U pripremi predstava "Fantom iz opere": Marta Hadžimanov najmlađa je glavna glumica u istoriji Pozorišta na Terazijama

U Pozorištu na Terazijama sprema se predstava “Fantom iz opere” u režiji Juga Radivojevića u kojoj glavnu ulogu igra Marta, 17-godišnja ćerka Vasila Hadžimanova.

Marta je najmlađa glavna glumica koja je dobila ulogu u Pozorištu na Terazijama. Angažovana je posle audicije na koju se prijavilo 65 devojaka. Videla je link za audiciju i obzirom da već pohađa školu glume, bavi se muzikom i obožava mjuzikl, uz savetovanje s roditeljima odlučila je da se prijavi.

Argus Book Online magazin br. 17 sa najboljim vašarskim, festivalskim i karnevalskim fantastičnim pričama

Posle održavanja Konkursa za vašarske, festivalske i karnevalske fantastične priče – na kojem je stiglo 40 radova, odabrano je najboljih 13 koji su objavljeni u Argus Book Online magazinu broj 17.

Tamo možete pročitati priče sledećih autora (abecednim redom):

– Alma Zornić: AVETINJA
– Alma Zornić: DUBOK JE PREDUBOK TVOJ SAN, AL JOŠ DUBLJA JE JAVA
– Edhem Tanović: AZRAIL
– M. Amanuensis Sharkchild: NORMAL FACES (OBIČNA LICA)
– Milovan Lalović: RAJSKA STANICA
– Severnjak & Tyffany: IME MAJKINO
– Snježana Prlić: TU NI BOG NE POMAŽE
– Stevan Šarčević: NEOČEKIVANA GOZBA
– Tamara Babić: ISPOD MASKE, STO ĐAVOLA VIRE
– Tamara Petrović: VEŠTINA PTICE
– Tanja Gavrilović: SESTRA MESEČEVA
– Tatjana Milivojčević: KO ULAZI NEKA OSTAVI NADU
– Tihomir Jovanović: NEBO PUNO SVITACA

Priče se mogu pročitati, ili skinuti PDF, sa sledećih adresa:

http://www.novapoetika-argusbooksmagazines.com/magazin

http://www.argusbooksmagazines.com/argus-books-online-magazine-17-vasarske-festivalske-i-karnevalske-fantasticne-price/

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica: Papirna menažerija i druge priče, Ken Li

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Fantastična čitaonica je book club u kom čitamo izabrane naslove fantastike. Knjiga za maj je zbirka „Papirna menažerija i druge priče“ čuvenog autora fantastike Kena Liua.

To mu je prva zbirka priča u kojoj su sabrana genijalna dela kojima je osvajao sve bitne žanrovske nagrade i nominacije: Huga, Nebulu, Svetsku nagradu za fantastiku… a u njoj se pored ostalih nalazi i odlična „Mono No Aware“, kao i naslovna „Papirna menažerija“ koja je osvojila i Huga i Nebulu i Svetsku nagradu za fantastiku. Samo nju da pročitate pa ste bogatiji za jedno izvrsno iskustvo: http://io9.gizmodo.com/5958919/

Moderator: Bojan Butković

Peti deo Pirata s Kariba ima najveću zaradu u bioskopima SAD

Najveću zaradu na osnovu prodaje ulaznica u SAD i Kanadi tokom vikenda imaće film “Pirati s Kariba: Mrtvi ljudi ne pričaju priče” (Pirates of the Caribbean: Dead men tell no tales). Studio Volta Diznija predviđa da će peti nastavak filmskog serijala “Pirati s Kariba” zaraditi 62,2 miliona dolara tokom prva tri dana prikazivanja, a 76,6 miliona dolara tokom prva četiri dana.

To je, medjutim, drugi najslabiji početak za neki od pet filmova franšize “Pirati s Kariba” koji su ukupno koštali četiri milijarde dolara, ali je najnoviji film, čija je produkcija koštala 230 miliona, imao odličnu gledanost širom sveta, gde se očekuje da će zaraditi 300 miliona dolara od ulaznica za samo prva četiri dana prikazivanja.

To što taj film zaradu ostvaruje pretežno u inostranstvu, ne zabrinjava Studio Volta Diznija koji navodi da je tako bilo i s prethodnima iz tog serijala.

Film “Čuvari Galaksije, drugi deo”, kojem je ovo četvrti vikend u bioskopima,je zauzeo drugo mesto s 19,9 miliona dolara od prodatih karata u SAD i Kanadi, dok je u svetu zaradio 8,6 miliona.

Na četvrtom mestu je film “Osmi putnik: Saveznik” (Alien: Covenant) s 10,5 miliona dolara od ulaznica drugog vikenda prikazivanja, uz oštar pad od 71 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Tolkindan “obojen” u SW!

Tolkindan održan u Centru za kulturu Božidarac – mestu koje je sada najpoznatije po rok koncertima petkom i subotom, održan je u organizaciji Valinora, a njegova specifičnost je bila što je, uz slogan “Sila je jaka u Srednjoj zemlji”, ponudio program koji je trebao da bude zanimljiv kako ljubiteljima epske fantastike, tako i fanovima “Zvezdanih ratova” u mesecu kada se obeležavalo 40 godina od starta ove franšize.

Iako je program počeo već u 13 časova, posetilaca nije manjkalo, a na glavnoj bini su se smenjivali učesnici tribina – pričalo se od audio knjiga iz “Zvezdanih ratova”, preko Valinorovih putešestvija po konvencijama u regionu, pa sve do veze devete umetnosti i Star Wars-a.

U galeriji su se mogli videti radovi učesnika konkursa – bila su dva, jedan posvećen likovnom stvaralaštvu i drugi literarni gde su mladi stvarali svoje bajke. Takođe su bile najmlađima interesantne i radionice za pravljenje štapića, učenja elfovskog jezika i pisma, ali i specifična “kulinarska” radinoca za pravljenje lembas hleba i sličnih poslastica.

Jedna od tribina koja je privukla naročitu pažnju je bila posvećena “danšnjem stanju u izdavaštvu – da li kvantitet donosi kvalitet”, na kojoj su govorili Boban Knežević (izdavač i pisac), Mira Satarić (pisac), Nemanja Jovanov (pisac) i Duško Blagojević (pisac).

Boban Knežević, koji je u izdavaštvu prisutan od 1982. godine započeo je tribinu podsećanjem da je nekada bilo daleko teže objaviti knjigu – pisac je morao da zna da piše, da poseduje znanje, da ima recenzenta… većina toga što je bilo objavljivano je bilo promišljeno i tada su knjige bile na određenom nivou. Doduše, činjenica je i da pisci fantastike nisu bili omiljeni u književnim krugovima.

“Danas imamo sasvim drugačiju situaciju. Svako može da objavi knjigu i to nekoliko desetina komada za samo stotinu evra. Ja ne mogu da definišem da li je to dobro ili ne, sve se brzo menja. Ali, definitivno imamo hiperprodukciju”, istakao je Knežević otkrivajući frapantan podatak da se u zemlji Srbiji na godišnjem nivou pojavi između 14.000 i 35.000 naslova koji su “cipovani”. No, ima uvek i određeni broj naslova koji nikada ne budu zvanično zavedeni, pa je i taj broj još veći. Poređenja radi u Francuskoj broj godišnje objavljenih naslova je između 25.000 i 40.000.

“Imamo dva dodatna problema – predatorski marketing i predatorsko izdavaštvo i knjižarstvo”, dodao je Knežević pojašnjavajući da je sada važnije uložiti u promociju knjige nego u njen sam kvalitet, te da izdavači koji se bave i prodajom knjiga ograničavaju mogućnost drugima da se nađu u njihovim izlozima. “Ja sam odbio najbolju knjižaru u gradu da im dostavim naslov koji su mi pre par dana tražili kada sam otišao kod njih i 45 minuta pokušavao da nađem u rafovima neku od 11 različitih knjiga koje sam im dostavio. Kada sam im to napomenuo, rekli su mi da sam trebao da pitam na kasi! Oni imaju sistem u kojoj ako neki naslov za tri meseca ne postigne određenu prodaju biva povučen”, naglašava Boban što znači da na taj način mali izdavači i pisci koji za njih objavljuju nisu ni malo u ravnopravnom položaju sa piscima koji izdaju za velike.

Mira Satarić je istakla značaj odnosa sa urednikom, lektorom i činjenicu da toga ima sve manje, kao i da ljudi sve manje trpe “kritiku” pa samim tim taško da će biti napretka u pisanju. “Ja šaljem priče na konkurse i samo dva puta sam dobila neki odgovor ili sugestiju – jednom šta da popravim, a drugi put zašto mi je odbijena priča. I to je mnogo značilo, jer sam sela, pogledala priču i videla u čemu sam pogrešila a na šta mi je bilo ukazano”, naglasila je ona.

Nemanja Jovanov je naglasio da je prisutan haos u stvaralačkom svetu, osvrnuvši se na dobro poznatu priču o krahu velikih holivudskih studija zbog koju su šansu dobili mladi ljudi, koji su stvorili masu loših filmova, ali to je sada poznato kao – novi Holivud!1

“Svako je dobio megafon kada smo dobili Fejsbuk! Nije najsjajnija situacija, ali je treba razumeti i bez žala za prošlošću iskoristiti je na najbolju mogući način”, bila je njegova optimistička poruka.

I Duško Blagojević je ostao na liniji prethodnih sagovornika, a onda su krenula i pitanja iz publike vezana kako za “podršku” domaćim piscima samo zato što pišu “domaću” fantastiku, ne postojanje adekvatne kritke, sve niži kulturni nivo i edukaciju mladih koji dovodi do neprepoznavanja pravih vrendosti…