Film "Čudesna žena" ipak zabranjen u Libanu

Libanske vlasti zabranile su danas film “Čudesna žena” nekoliko sati nakon predviđene premijere u Bejrutu zbog kampanje protiv glavne glumice, rekao je jedan bezbednosni zvaničnik.

Bioskopi su već počeli da uklanjaju postere filma.

Glumica Gal Gadot je Izraelka i služila je vojsku u Odbrambenim snagama Izraela.

Liban je formalno u ratu sa Izraelom i na snazi je zakon o bojkotu izraelske robe i zabrani Libancima da putuju u Izrael i imaju kontakt sa Izraelcima.

Film je radjen na osnovu stripa kuće “DC Comics”.

Advertisements

Tribina "Jezovnik: Berni Rajtson i horor u stripu"

U Glavnom holu Doma omladine, danas od 18 časova, biće održana tribina pod nazivom “Jezovnik: Berni Rajtson i horor u strip”.

Učestvuju: Goran Skrobonja (pisac i prevodilac), Dejan Ognjanović (pisac i kritičar), Slobodan Jović (glavni urednik u izdavačkoj kući Darkwood). Moderator: Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

Svet je 18. marta 2017. godine ostao bez tvorca nesvakidašnjih mozaika užasa i tkalca čudesnih snoviđenja – neponovljivog strip-crtača, ilustratora i umetnika Bernija Rajtsona, koji je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Rajtsonovo stvaralaštvo umelo je da se graniči sa opsednutošću. Proveo je sedam godina (!) dovodeći do savršenstva pedeset čudesnih ilustracija za Frankenštajna Meri Šeli (Darkwood, 2013). Sam autor ih je smatrao svojim najličnijim delima, a kvalitet ovih njegovih radova mogao bi se, bez preterivanja, porediti s bravurama jednog Gistava Dorea. Poput tog umetnika, koji je ilustrovao Balzakova, Servantesova i Danteova dela, Rajtson je imao priliku da pretoči u devetu umetnost nekoliko literarnih klasika Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa. Ilustrovao je naslovnice za niz knjiga Stivena Kinga (Uporište, Bjuik 8, Mračna kula V, Ciklus vukodlaka), radio je korice albuma brojnih muzičkih zvezda, bio je angažovan kao konceptualni umetnik na filmskim hitovima poput Isterivača duhova, Spajdermena, Romerove Zemlje živih mrtvaca i filmske adaptacije Kingove Magle. Iza njega ostaju salve iskonske jeze, (prigušenog) smeha i uzdaha strahopoštovanja izazvanih storijama objavljenim na stranama časopisa Creepy i Eerie (Jezovnik: Berni Rajtson, u izdanju Darkwooda, 2012). Vizuelni je tvorac kultnog lika Stvorenja iz Močvare (prva knjiga Stvorenja iz Močvare u izdanju Darkwooda).

Tribina u Domu omladine Beograda biće posvećena prvenstveno uspomeni na ovog velikog strip-autora, ali i uopšteno hororu u stripu.

Tribina o Rajtsonu treća je u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje Izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

"Alisa u zemlji čuda" u koreografiji Aleksandra Ilića

Aleksandar Ilić, prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za umetničku igru, imaće danas premijeru savremene plesne predstave “Alisa u zemlji čuda” na sceni Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

Ilić potpisuje koreografiju, a predstavu će izvesti ansambl Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama, koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete”, rekao je Ilić o predstavi koju je napravio s Baletom Narodnog pozorišta u Sarajevu.

“Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vođenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača, a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta. Divna neverovatna bajka, naizgled”, dodaje Ilić.

Ipak primećuje da “kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naći ćete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života i maštajte, to je snaga večne mladosti”.
To su, kako kaže, neki od razloga da se upusti u rizičan poduhvat prevođenja, koreografskim jezikom i igrom tela, te bajke za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

“Luis Kerol je čudesnom moći svoje mašte, humorom, izvrnutom naopačke logikom postavio jednačinu: da li je dva plus dva uvek i nepobitno četiri. Kao profesor matematike i logike, kao rasni pisac, zna da ni u šta ne treba sumnjati nepogovorno, jer u matematičkoj teoriji dva plus dva ne moraju uvek biti četiri, kao što se dve paralelne prave susreću i seku negde u beskraju”, rekao je Ilić.

Koreograf i igrač poručuje: Verujte i snovi i java nekad i negde se susreću i spajaju. Verujte u snove, maštajte, a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle”.

Uprava Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo je pozvala Ilića da radi ovaj balet posle uspešne saradnje na operi “Don Đovani”.
Belma Čečo Bakrač, v.d. umetničkog direktora Baleta NPS, poverila je rad na novoj plesnoj predstavi upravo Iliću jer neguju strategiju razvoja savremenog plesa, uz davanje šanse mladim koreografima.

“S obzirom da je regija kojoj pripadamo mala u svakom smislu, a umetnici naše profesije u toj regiji su gotovo raritet, da bismo ojačali, sačuvali našu branšu, negovali novu publiku, moramo se povezivati, jačati i širiti glas o tome da i na našim prostorima ima izvrsnih autora, nadarenih ljudi, spremih da se uhvate u koštac sa problemom globalizacije, koji je doneo mnoge dobre stvari, ali i uprostio teatrasko izvođenje. Svi akteri predstave oberučke su se prihvatili posla , iako je reč o potpuno novom plesnom stilu, veruju u uspešnost cele produkcije”,objasnila je Bakrač.

Asistent koreografa je Katarina Stojković, muziku potpisuje Darja Janošević, kostime Melisa Musić i Neira Sinanbašić, scenografiju Vedran Hrustanović.

Alisu igra solistkinja Tamara Ljubičić.

"Pirate sa Kariba" za pet dana videlo 32.000 ljudi

Peti nastavak franšize “Pirati sa Kariba” – “Salazarova osveta” u prvih pet dana prikazivanja na teritoriji Srbije i Crne Gore videlo je skoro 32.000 ljudi, saopštio je danas distributer “Taramaunt”.

“Pirati sa Kariba” jedna je od najuspešnijih i najvoljenijih filmskih franšiza, a Džoni Dep ponovo je u ulozi omiljenog pirata kapetana Džeka Speroua.

Uz njega tu su i Havijer Bardem, Džefri Raš, mladi glumci Kaja Skodelario i Brenton Tvejts, kao i Orlando Blum i Kira Najtli koji su prethodnim filmovima udahnuli specijalnu emociju.

pirati sa kariba dzoni dep jpg

U petom nastavku uzbudljive avanture kapetana Džeka će zapljusnuti talas nesreće kad smrtonosni mornari duhovi, predvođeni zastrašujućim kapetanom Salazarom (Havijer Bardem) pobegnu iz Đavoljeg Trougla, odlučni u nameri da pobiju sve pirate na moru, a posebno Džeka.

Premijerom “Pirata sa Kariba – Tajna Crnog bisera” 2003. godine, nastala je franšiza Džerija Brukhajmera, jedna od najuspešnijih u istoriji studija “Walt Disney”.

Usledili su “Tajna škrinje” (2006), “Na kraju sveta” (2007) i “Na čudnim plimama” (2011).

Zajedno, ta četiri filma su zaradila 3.7 milijardi dolara na blagajnama širom sveta, ali još važnije je što su inspirisali i očarali publiku svih generacija širom sveta.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: Papirna menažerija i druge priče, Ken Li

Kako to Marfi nalaže kada na red dođe razgovor o izuzetnom delu – “Papirna menažerija i druge priče” Kena Liua, onda se ispostavi da je to delo najmanje ljudi pročitalo i najmanje ih se pojavilo na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Doduše, treba biti iskren pa reći da su ovoga puta o pričama govorili Jelena Jokanović i Bojan Butković, a slušalo ih (i povremeno pitalo ili komentarisalo) četvoro prisutnih građana, tako da je ipak postojao balans!

Papirna menazerija u LK

Sama zbirka je većinom donela SF priče, mada ih ima i u ključu magijskog realizma. Liu ima dosta napisanih priča, a ovde su mahom koncentrisane one koje su nastale pre 5-6 godina. Moglo bi se reći da su u prvom delu knjige priče koje se bave individualnim krivicama, dok su pred kraj one koje se bave tom temom ali sa stanovišta kolektivne odgovornosti, mada je za poslednju priču rečeno da objedinjuje mnoge motive i teme koje su dotle prodefilovale knjigom.

Nije zaobiđen ni edukativni elemenat, jer Liu u svojim pričama utkava mnogo istorijskih činjenica, što posle i sami možete da istražujete, ako vas zainteresuje. Sudeći po reakcijama onih koji su priče pročitali – Liu u tome itekako uspeva.

U pripremi predstava "Fantom iz opere": Marta Hadžimanov najmlađa je glavna glumica u istoriji Pozorišta na Terazijama

U Pozorištu na Terazijama sprema se predstava “Fantom iz opere” u režiji Juga Radivojevića u kojoj glavnu ulogu igra Marta, 17-godišnja ćerka Vasila Hadžimanova.

Marta je najmlađa glavna glumica koja je dobila ulogu u Pozorištu na Terazijama. Angažovana je posle audicije na koju se prijavilo 65 devojaka. Videla je link za audiciju i obzirom da već pohađa školu glume, bavi se muzikom i obožava mjuzikl, uz savetovanje s roditeljima odlučila je da se prijavi.

Argus Book Online magazin br. 17 sa najboljim vašarskim, festivalskim i karnevalskim fantastičnim pričama

Posle održavanja Konkursa za vašarske, festivalske i karnevalske fantastične priče – na kojem je stiglo 40 radova, odabrano je najboljih 13 koji su objavljeni u Argus Book Online magazinu broj 17.

Tamo možete pročitati priče sledećih autora (abecednim redom):

– Alma Zornić: AVETINJA
– Alma Zornić: DUBOK JE PREDUBOK TVOJ SAN, AL JOŠ DUBLJA JE JAVA
– Edhem Tanović: AZRAIL
– M. Amanuensis Sharkchild: NORMAL FACES (OBIČNA LICA)
– Milovan Lalović: RAJSKA STANICA
– Severnjak & Tyffany: IME MAJKINO
– Snježana Prlić: TU NI BOG NE POMAŽE
– Stevan Šarčević: NEOČEKIVANA GOZBA
– Tamara Babić: ISPOD MASKE, STO ĐAVOLA VIRE
– Tamara Petrović: VEŠTINA PTICE
– Tanja Gavrilović: SESTRA MESEČEVA
– Tatjana Milivojčević: KO ULAZI NEKA OSTAVI NADU
– Tihomir Jovanović: NEBO PUNO SVITACA

Priče se mogu pročitati, ili skinuti PDF, sa sledećih adresa:

http://www.novapoetika-argusbooksmagazines.com/magazin

http://www.argusbooksmagazines.com/argus-books-online-magazine-17-vasarske-festivalske-i-karnevalske-fantasticne-price/