Održan Festival epske fantastike

Najnovije izdanje Festivala epske fantastike u Domu omladine, imalo je izuzetno posećen igrački deo – svi stolovi su bili puni, a na repertoaru su bili turnir u “Katanu”, prezentacija “Dungeons and Dragons”, kao i prezentacija “Magic the Gathering”.

Turniri na 9. FEF

U Velikoj sali su se smenjivala predavanja i tribine – od “Warcraft-a”, preko dela posvećenog “Igri prestola” (Zavere i spletke pred sezonu 7) koju su vodili Marko Miranović i Miloš Đurović, a ovaj dobro uigrani duo je pričao i o biografiji Dž.R.R. Tolkina – pošto ima najava da će se snimati film o velikom piscu epske fantastike.

Dakle, priča je bila posvećena isključivo priči o Tolkinovom životu, dotičući se bitnih delova koji su imali uticaj na njegov rad. Recimo, detalja o životu u Južnoj Africi (gde je Tolkin rođen) pisac se ne seća, kao ni momenta kada ga je ubola tarantula, ali su pauci, očigledno, imali itekako zapaženo mesto u njegovom radu.

Milos i Marko na 9. FEF

Već sa pet godina Tolkin je znao da čita – definitivno vunderkind, a sa 32 je već postao profesor na univerzitetu u Lidsu. Još dok je studirao na Oksfordu imao je društvo prijatelja pisaca i pesnika, ali su čuveni “Inklingsi” obeležili njegov boravak na Oksfordu znatno kasnije – kada je bio profesor.

Imao je četvoro dece, a za celu priču je naročito bitan treći sin – Kristofer, koji je bio verna “publika” za očeve priče.

Tolkin je učestvovao u Prvom svetskom ratu, ali nije bio ranjen. Posle nekoliko borbi dobio je vaške u rovu (uobičajena pojava) i tako je izvučen iz borbi. Od njegovih prijatelja iz tog prvog društva, niko nije preživeo kraj rata. Interesantno je da je i Drugom svetskom ratu bio mobilisan – na Oksfordu za pomoć u protivvazdušnoj borbi.

Inače, Tolkin nije izmislio reč “hobit” (postoji od 13. veka), ali je sa deset godina izmislio dva jezika. Definitivno je kao dete bio zainteresovan za starogermanske jezike i mitove, kao i anglosaksonske mitove i legende.

Svoj “Simlarilion” je stvarao već od 1917. godine, dok je “Hobit” zapravo bio jedna od 5-6 priča koje je pričao svojoj deci pred spavanje početkom 1930-tih.  Ipak, da nije bilo čuvenog pisca K.S. Luisa, Tolkinovog prijatelja, pitanje je da li bi Tolkin išta objavio jer ga je ovaj upravo “gurao” u tom pravcu.

Sam “Hobit” (Tolkinu je dugo trebalo da napiše kraj) je postao popularn tek posle objavljivanja “Gospodara prstenova” – dela (pisanog 17 godina) koje mu je donelo odličnu zaradu i gomilu pošte obožavaoca i ponuda za različite stvari, kao što je bio film u kojem bi družina, uglavnom, letela na orlovima. Naravno, nije mu se svidela čak ni BBC-jeva radio adaptacija, a što je bio stariji to je bio sve ekscentričniji, pa tako nije kupovao nikakve električne uređaje, mada je vozio kola (ne poštujući saobraćajne propise).

U nastavku većeri posetioci su slušali o borbama u “Silmarilionu”, videli predstavljanje domaćih pisaca epske fantastike – Ivan Branković, Dmitrije Stevanović, Nebojša Petković, Nikola Jovanović, Mladen Đorđević i Milena Stojanović, ali i uživali u kosplej nastupima.

Igra prestola na 9. FEF

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s