Prvi dan Festivala fantastične književnosti

Prvi dan IV Festivala fantastične književnosti Art-Anima, ovog puta u galeriji Polet, može da se pohvali dobrom posećenošću bez obzira što je u Beogradu bilo toplo i sparno vreme, a u večernjim satima je za “protivnika” imao finale Lige šampiona.

Već prva tribina je donelo interesantno lice – Zorana Stanojevića, čoveka koji je svojevremeno preveo “Gospodara prstenova”, tako da je šteta što ovu priču nije pratilo više ljudi. Najavljeni Oto Oltvanji se nije pojavio, ali već na drugoj promociji je bilo daleko živahnije – Tihomir Jovanović i Svetislav Filipović su predstavili rad Udruženja fanovi naučne fantastike SCI&FI – kako njihove fanzine Terra i SF Portal, tako i zbirke priča Regia Fantastica 1 i 2. Najavili su i treće izdanje zbirke priča gde će pisci, po pozivu, birati da odgovore na jednu od dve teme koje će se baviti dvema 50-godišnjicama: “2001: Odiseje u svemiru” Artura Klarka i “Sanjaju li androidi električne ovce” Filipa K. Dika.

1. dan 4. ArtAnima festivala SciFi

Zatim je usledila tribina “Tolkin i mit, istorija i arhetip” na kojoj su govorili dr Nataša Tučev i dr Danko Kamčevski, uz moderatorsku asistenciju Vlado Rukavine. I dok je Nataš Tučev dobro poznato lice sa prethodnik izdanja festivala, publiku je sigurno zaintrigirao svojom pričom dr Kamčevski koji se bavio odnosom između Tolkinovog dela i viteškog romana. On je tako pričao šta je sve Tolkin preuzeo iz viteškog romana – kao što je to, recimo, “specifičan čovek” kojim se viteški roman bavi. Nataša Tučev se nadovezala na priču o Tolkinu i njegova dva dela, “Hobita” i “Gospodara prstenova”, želeći da apostrofira različitost avantura koje se tu pominju. Kako je rekla, na početku “Gospodara” imamo “inverziju avanture” – Bilbo je u svojoj išao da pronađe blago, a Frodo u svojoj da ga izgubi!

1. dan 4. ArtAnima festivala  Natasa Vlado i Danko

Između ostalog moglo se čuti da je Tolkin, uglavnom, uzimao obične junake koje je onda uzdizao. To je “sistem” u njegovim daleko najpopularnijim delima – u “Silmarilionu” gde junaci nisu tako “obične osobe”, očigledno da nije došlo do većeg povezivanja publike sa njima.

Zbirka priča “Sokolar” Vladimira Lazovića je imala svoje već treće predstavljanje pred Beograđanima, ali je Zoran Stefanović, zajedno sa autorom, publici otkrio neke druge detalje za razliku od prethodnih promocija. Iako čitaocima stiže 36 priča koje pokrivaju raspon od 30 stvaralačkih godina, zapravo su u toj jednoj zbirci četiri knjige ili četiri celine – alternativna istorija, mač i magija, kiberpank i savremeni mitovi i bajke.

1. dan 4. ArtAnima festivala  Zoran i Vlada

Vladimir Lazović je, potom, objasnio kako su ga zainteresovale te teme i podžanrovi SF-a, pa je tako naglašen značaj jednog pisma (istorijski dokument) kojeg je vođ Prvog srpskog ustanka Karađorđe pisao Napoleonu, izrazivši želju da se Srbija stavi pod njegovo “pokroviteljstvo”. Tako je, recimo, nastala ideja za priču “Veliko vreme” (1992), dok je zainteresovanost za kiberpank bila posledica samog bavljenja poslom elektroinženjera. Priča “Sokolar”, po kojoj je Lazović i najpoznatiji, je u prvoj inkarnaciji bila čist “mač i magija”, pa je odbijena od Siriusa, da bi dve godine kasnije sa dodatkom mitologije, osvojila “duplu krunu” – nagradu zagrebačke Sfere i beogradskog “Lazara Komarčića”. Inače, za zaintersovanost za mitologiju presudan je bio Rodžer Zelazni i njegovo umešno korišćenje indijskog panteona, da je to navelo Lazovića da se zapita “zar nisu naši paganski bogovi isto toliko interesantni”. Konačno, za pisanje novih bajki (kao što je “Crvenkapa 2100”) zaslužni su Lazovićevi sinovi koji su mu “ukazali” da i tu postoji novi načini za predstavljanje dobro znanih priča.

Najveća posećenost bila je za promocije knjige “Zatočnik pete sile” prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović o delu dr Zorana Živkovića. Pored njih dvoje o knjizi su govorile i dr Jelena Marićević i Marijana Jelisavčić. Na žalost profesorka Pešikan Ljuštanović je, opravdavši stereotip zaboravnih profesora, zaboravila primerke knjige, ali to ipak nije uticalo na samo predstavljanje knjige

1. dan 4. ArtAnima festivala Monografija o Zivkovicu

Prvo je Jelena Marićević pročitala čime se to autorka monografije bavila u svom delu i kako je razdvajala teme kroz koje je govorila o knjigama Zorana Živkovića, uz napomenu da ova knjiga nije samo za akademsku publiku već i za sve druge.  Živković ima 153 raznih izdanja svojih dela – 86 u insotranstvu i 67 na srpskom jeziku. Marijana Jelisavčić je istakla da monografija može da se posmatra i kao putokaz ali i podsećanje na dela Živkovića, te da profesorka Pešikan Ljuštanović već dugo vremena prati njegov rad.

Sam Zoran Živković je prvo prepričao jednu anegdotu iz Kunderinog romana o recepciji književnosti u 18. veku i danas – jer je pisac nekada znao za koga piše, dok se sada piše za “što veću prodaju što većem broju ljudi”, pa bi stogao želeo da bude pisac iz 18. veka. “Posle 22 knjiga, ako budem pisao 23-ću, to će biti za poznate čitaoce”, napomenuo je Živković, uz napomenu da bi voleo da njegove knjige čitaju “kvalitetni čitaoci”. Prof dr Ljiljana Pešikan Ljutšanović je svakako jedan od takvih čitalaca, a zahvaljujući njoj Živković spada u mali broj živih pisaca koji se mogu pohvaliti monografskim delom o svom radu.

Profesorka Pešikan je prvo govorila o “tajni čitanja fantastike” u Novom Sadu, koji je započeo njenim pravljenjem “kursa savremene fantastike” gde su studenti čitali brojne domaće pisce, između ostalog i dela Zorana Živkovića. “Kada su krenuli master radovi iz fantastike, to je onda potvrdilo njeno stalno prisustvo”, dodale je ona, napomenuvši da su i studenti itekako primetili dela Zorana Živkovića jer je upravo drugi broj njihovog elektroskog časopisa “Kult” posvećen njegovom stvaralaštvu, a promocija će biti održana već u četvrtak, od 19 časova, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

Završnica večeri pripala je dr Dejanu Ognjanoviću. Njegova tema bila je “Uticaj Artura Makena na delo H.F. Lavkrafta”. Uobičajeno zanimljiva priča dr Ognjanovića bila je dva puta prekinuta obaranjem čaše vina, tako da su izložene knjige “Veliki bog Pan” ovog autora ipak bile malo “krštene”.

1. dan 4. ArtAnima festivala  dr Dejan Ognjanovic

Uz E.A. Po, upravo je Maken najviše uticao na Lavkrafta, što je kasnije u svom izlaganju Ognjanović detaljno izložio. Sam Maken nije preterano poznat domaćoj publici, a interesantno je da je svoja najznačajnija dela napisao za samo deset godina, između 1890-1900, iako mu je stvaralački vek bio znatno duži. U samoj zbirci su upravo skoro sva dela iz tog perioda, uz jednu priču iz 1936. godine.

Iako je Maken bio katolik, odgovore na pitanja o onostranom je tražio van crkve, pa je tako bio i član okultističke organizacije “Zlatna zora”. Doduše, u tu organizaciju je stupio tek pošto je napisao svoja najvrednija dela, tako da time otpada pokušaj da se njegovo stvaralaštvo veze za iskustva iz “Zlatne zore”.

Deset paralela između dva pisca – Artura Makena i H.F. Lavkrafta, koje je Ognjanović naveo i detaljno objasnio su: Pejzaž kao lik, arheološka strava, alternativna istorija, kazivanje putem nekazivanja, motiv detekcije, nehrišćanska demonologija, koncept zabranjenog znanja, proto postpoderni postupak, fragmentarnost forme i telesni horor.

Postoji i još jedan uticaj koji je objašnjen na paraleli između Lavkraftovog “Daničkog užasa” koji se može gledati i kao slobodna parafraza “Velikog boga Pana”. U zaključku je istaknuto da je Maken definitivno ukazao na mogućnost horora – da može mnogo više od onoga šta je horor bio u 19. veku – priča o duhovima i srodne teme, uz napomenu da kod njega srećemo i elemente proto-SF-a.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s