Drugi dan Festivala fantastične književnosti

Drugi dan 4. Festivala fantastične književnosti Art-Anima počeo je sa zakašnjenjem – čovek koji je trebao da otvori Polet za tribinu u 14.00 nije znao da treba tada da dođe pa je početak priče o “Sivoj hronici” Miloša Petrika malo (50 minuta) kasnio, ali je zato, ako ništa drugo, bilo više ljudi na tribini – a vremenski zaostatak je kasnije nadoknađen tako da je sve bilo gotovo na vreme!

2. dan 4. ArtAnima festivala Siva hronika

Ovo specijalno izdanje Emitora (broj 489) je imalo svoju promociju u februaru 2016. godine, a sada je bila prilika da se pred zainteresovanima otkriju u bitni čitači – pored izdavača Žarka Milićevića i autora Miloša Petrika, o pričama su govorili i Mateja Vidaković i Ljubica Đurić.

Žarko Milićević je podsetio da je Petrik objavljivao priče i ranije – kako na srpskom tako i na engleskom, a da mu je “Siva hronika” zapravo prvo samostalno izdanje, jer se pojavljivao raznim antologijama i zbirkama. Dakle, ovde čitaoca očekuje šest priča urbane i alternativne fantastike, kojih povezuje jedan tim policajaca koji rešava čudne slučajeve u nekom drugačijem Beogradu.

“Kada sam završio prve dve priče počeo sam da gnjavim Ljubicu”, rekao je Petrik , “ugnjavljena” Ljubica mu je uzvratila brojnim pohvalama – od toga da poseduje prepoznatljiv stil, sa čime se itekako složio i Mateja, preko toga da, recimo, razgovor junaka deluje totalno autentično.

“Veliko je olakšanje kada ti prijatelj napravi nešto za šta ne moraš samo kurtoazno da kažeš – OK je”, dodao je Mateja.

Na kraju je Petrik otkrio da ima već napisane dve priče koje nastavljaju sa svetom “Sive hronike” ali će objavljivanje “novog paketa” sačekati da se rasproda prvo izdanje – koje je tek na jednoj trećini, obavestio je prisutne Žarko Milićević i pozvao prisutne da mudro utroše 300 dinara.

Usledilo je predavanje “Fikcija, fantastika i pank žanr u književnoj fantastici” Igora Vujičića. On je sa strane antropologije pristupio temi žanrovske podele i analizi recepcije – kako, dakle, umetnost “živi u društvu” gde će se ispostaviti da zapravo “visoka” i “niska” književnost nisu tako različite.

Samo razgraničavanje žanra je, zapravo, jako bitno jer pokazuje šta je to bitno. Naravno, kriterijumi se menjaju s vremenom – pa je potom krenuo sa povratkom na Tolkina za kojeg on ne bi rekao da je arhetipski pisac fantastike, već bi to pre bili oni koji su pisali posle njega i koji su njime bili više nego inspirisani.

Sa razvojem fandoma i same fantastične scene, onda ona nadilazi samu književnost, a tu već dolazimo i do 1980-tih, pojave Vilijema Gibsona i kiberpanka, koji potom utiče na pojavu raznih “pank” žanrova. Žanrovi dobijaju multimedijalni karatker, a razlika između nekadašnjih i sadašnjih čitalaca fantastike jer u tome što sada konzumiramo kulturne sadržaje, jer je sada čitanje fantastike zapravo konzumacija iskustva! Dakle, nas više ne zanima kakva je priča, već samo iskustvo, jer je čitanje postalo oblik razonode.

Multimedijalnost je bila ključna reč za sledeće predavanje – “Adaptacija književne fantastike Priča tvog života vs Dolazak”, na kojem je govorio Mihajlo Vitezović. On je svoje predavanje zasnovao na korišćenju fotografija iz filma, kao ilustraciju onog što je pričao, jedino što mu u tome nije baš pomogla činjenica da sama prostorija nije bila mračna kako bi se lakše videlo ono što je prikazivao.

2. dan 4. ArtAnima festivala Dolazak

No, sama njegova priča je bila izuzetno jasna – prikazao je kako su različiti filmski elementi, kao što je recimo osvetljenje, doprineli narativu priče Teda Čijanga koja je bila osnova za rad na filmu! Naravno, on se dotakao i stvari koje postoje u priči a nema ih u filmu, a interesantno je da je sam scenario filma najslabiji deo cele priče – jer u njega nisu uključeni (doduše u petu verziju scenarija, ranije nisu viđene) neki elementi koji su kod Čijanga jasno objašnjeni dok u filmu dovode do problema – pogotovu za jezik vanzemaljaca i šta on “pruža”.

Usledila je tribina “Za i protiv ekranizacije: Džordž R.R. Martin” na kojoj su govorili dr Ljiljana Gavrilović i dr Mladen Stajić, uz moderaciju Nađe Bjelice.

2. dan 4. ArtAnima festivala Ljiljana Nadja i Mladen

U samom uvodu Nađa Bjelica je istakla da je Martin poznavalac istorije, dajući neke osnove njegovog pisanja, da bi se na tu njenu priču nastavio dr Mladen Stajić koji je dodatno pojasnio očigledne inspiracije srednjim vekom i Ratom ruža. On nam je tako rekao koje bi istorijske ličnosti mogle da se izjednače sa likovima iz knjige/tv-serije: Edvard Lankester = Džofri Lanister, Edvard IV od Jorka = Rob Stark, Oliver Kromvel = Maloprstić, Hadrijanov zid = Zid na severu, Opsada Konstantinopolja u 8. veku = Bitka u zalivu Crnobujice, itd.

Dr Ljiljana Gavrilović, koja je jedina od svih učesnika tribina u oba dana govorila bez mikrofona (i svi su je dobro čuli), kaže da njoj nikada nije palo na pamet šta je Martin uzeo iz našeg svega – jer je njegov svet celovit! “Sve fantastične svetove treba posmatrati u širem kontekstu jer imaju svoju logiku i svoju celovitost”, rekla je ona, napomenuvši da Martin ima “dosadnu istoriografiju”, što je i očekivano od istoriografija. Interesatno je, da su neki kritičari rekli za Tirionada je prvi kompletno razrađeni lik još od Dikensa – što je svakako velika pohvala za Martina.

Posle se govorilo i o problemu proročanstva, koje se kod Martina koriste u političke svhre, piščev odnos prema religiji – koji je krajnje ciničan…

Inače, dr Ljiljana Gavrilović je gledala samo prvih pet epizoda tv-serije, tako da je ona definitivno pre za knjigu, dok je dr Stajić prvo gledao seriju, pa se onda okrenuo i knjigama, tako da je njegov prvi izbor ipak ono što je rađeno za televiziju.

Usledila je tribina “Filip K. Dik: re-konstrukcija stvarnosti” na kojoj je o Diku govorio njegov vrsni poznavalad dr Mladen Jakovljević, a sa njim je razgovarao Danilo Lučićk, urednik u Kontrast izdavaštvu, koji su objavili tri Dikove knjige. Najavljena reperka Sajsi MC se nije pojavila.

2. dan 4. ArtAnima festivala Mladen i Danilo

Samo priča je bila vezana za Dikovo stvaralaštvo, a dr Jakovljević je izneo neke stvari koje bi svako ko se lati Dika trebao da zna – da on nije predviđao budućnost, ali da je najavio stvari koje će doći. Da, u njegovom slučaju, itekako vredi “biografska kritika”, tačnije da ne treba njegov život shvatati kao uputstvo za čitanje njegovih dela, ali da to svakako može da pomogne. Naravno, svako može da njegove romane čita samo kao SF, ali pošto tu ima dodatnih povezivanja i nivoa, to svakako prevazilazi samo običnu zabavu.

Mladen Jakovljević je i dao “popis” dela koje bi, po njegovom mišljenju, neko ko želi da se upozna sa Filipom K. Dikom, trebalo da pročita: “Ubik”, “Tri stigmate Palmera Eldriča” i “Valis” (autobiografski SF roman – ma kako to čudno zvučalo).

Za kraj večeri usledilo je predstavljanje 4. broja “Književne fantastike” – publikacije koja je izlazila paralelno sa Festivalom fantastične književnosti.

2. dan 4. ArtAnima festivala Knjizevna fantastika br 4

Do sada je bila almanah, od sada postaje časopis magazinskog tipa, kako su istakli Dragoljub Igrošanac, Mladen Jakovljević i Danilo Lučić. U njoj vas čeka novi dizajn, novi koncept i novi izdavač. Pošto je Kontrast izdavaštvo izuzetno pomoglo da se dobiju dobre i nove priče i neki drugi tekstovi, dalji razvoj ovog projekta će zavisiti od reakcije čitalaca. Ukoliko ona bude pozitivna, sigurno je da će biti i narednih brojeva u kraćem tempu od godinu dana, kako je bilo do sada.

Potom je usledila dodela nagrada – Ilija Bakić je dobio priznanje za doprinos promocije fantastike (zbog svog 28-godišnjeg publicističkog rada na objavljivanju prikaza dela fantastike).

2. dan 4. ArtAnima festivala Ilija Bakic

Ivan Nešić je bio pobednik konkursa Knjhiževne fantastike za objavljivanje u 4. broju (tu je njegova priča “Glasovi u plastici”), i to dolazi u godini kada može da kaže da mu je prva priča objavljena pre 35 godina, a prva (od dve) zbrika pre 20 godina. Ivan kaže da ima spreman jedan roman i dve zbirke priča ali da nikada nije jurio da objavi nešto jer objaviti bilo šta za domaće izdavače u ovakvim uslovima predstavlja uspeh, već veruje da će kvalitet pronaći put za objavljivanje.

2. dan 4. ArtAnima festivala Ivan Nesic

Time je završen 4. Festival fantastične književosti. Naredni možemo očekivati tačno za godinu dana. Ostaje samo da se vidi da li će to ponovo biti u nekom novom prostoru. Publici se svideo Polet, koji možda i postane češće mesto druženja fanova fantastike!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s