Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Kōkaku Kidōtai: Ghost in the Shell

Kiborzi su stigli u LK – doduše, samo kao tema vezani za najnoviju verziju filma „Ghost in the Shell“. Najnoviju tribinu Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ vodile su dve dame – Jelena Jokanović i Sofija Vuković.

Jelena i Sofija in the Shell

Ovoga puta sama tribina je bila prilika da se malo više upoznamo kako sa nastankom termina „kiborg“ (tek 1960. godine u jednom naučnom članku, da bi dve godine kasnije bio već u SF priči Edmonda Hamiltona), uz navođenje primera najčuvenijih egzemplara iz SF-a ali i stvarnog života (umetnik Nil Harbison), pa do „Kiborg manifesta“ Done Haravej iz 1984. godine gde je kibirg upotrebljen kao metafora da se krene iza limitacija tradicionalnih polnih odrednica.

No, gde su kiborzi, tu su i androidi, pa je data i distinkcija a iskorišćena i prilika da se malo pređe i na „replikante“ tako da je time zaokružen jedan uvodni „paket“ koji je sigurno svakom dao priliku da nauči nešto novo.

Kada je reč o samom „Ghost in the Shell-u“ priča je vraćena na sam početak – 1989. godine kada je ovu mangu stvorio Masamune Širo, dok je svoju anime verziju doživela 1995. godine (mada je tu reč o samo poslednja dva poglavlja mange) i vremenom postala klasik ne samo kod žanrovske publike. Usledile su nove tv-serije i filmovi, ali je kasnije fokus tribine bio na najnovijem igranom filmu iz 2017. godine.

Sama priča je smeštena u 2029. godinu kada postoji globalna mreža na koju su svi povezani, što, između ostalog, omogućava i „hakovanje ljudi“. Glavna junakinja, koja radi za Sekciju 9 i bori se protiv glavnog negativca, je inače kiborg – ljudski mozak u titanijumskom oklopu.

Po dolasku najnovijeg filma u bioskope bilo je dosta priče oko izbora Skarlet Johanson za ulogu glavne heroine, a ne neke azijske glumice, ali kada bi to bio najveći problem filma, to bi onda bilo još i dobro.

Ono što je posebno istaknuto kao razlika između animea iz 1995. i filma iz 2017. godine je ideološki plan i ona osnovna pitanja kojima se bavi, šta je to ljudsko u nama, gde ono počinje i prestaje. Čini se da je pokušaj da se ovakva priča „proda“ što većoj publici, a da osnovna priča bude zapravo pojednostavljena uz vladu koja je dobra, i zlu korporaciju (gde je zapravo samo jedan zao, pa uklanjanjem njega sve ponovo „cveta“), nikako nije uspela. Holivudsko viđenje stvari gde si išlo na šljašteću verziju „Istrebljivača“ takođe nije uspela da nadmaši original. Gledajući finansijski aspekat filma, koji je koštao 110 miliona dolara, zarada od 40 miliona u Americi i 130 u ostatku sveta daleko je od velikog uspeha.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s