Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: "The Mercy Journals" Klaudija Kasper

Ponovo se na repertoaru Fantastične čitaonice Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” našao dobitni nagrade Fipip Dik – ovoga puta to je Klaudija Kasper sa delom “The Mercy Journals”. Ipak, priliku za upoznavanjem sa najnovijom svetskom produckijom, je iskoristila samo nekolicina posvećenika.

S obzirom da su knjigu pročitali Bojan Butković i Miloš Petrik, oni su i prenosili svoje impresije okupljenima. Doduše, na samom početku smo u publici imali i jednu baku (zapravo prilično redovnog posetioca tribina zainteresovanu za “knjige” i poznatu po tome što priča “masne” viceve), dok je još pojačanja stiglo kasnije.

Milos Bojan i Baka

Šta reći o samom romanu? Bojan Butković je imao potrebu da ga bukvalno prepriča kako bi okupljeni osetili priličan besmisao u svemu onome što je napisano ili, bar, dosadu – koju su imali obojica “čitača”. Kanadska spisateljica je svoje delo smestila u na našu planetu u jedan postapokaliptičan seting – klimatske promene i nove bolesti su pobile dobar deo čovečanstva, mada to nije postapokalipsa gde ljudi jedu jedni druge, već svet kako-tako (negde bolje, negde najverovatnije ne) funkcioniše. Glavni junak ima posttraumatski stres (mada je to aktuelno u prvoj polovini romana) i potom pratimo njegove jadikovke nad izgubljenom ljubavlju, uz određenu promenu u životu kada mu se pojavi brat i krenu na put do imanja svojih roditelja gde se postoji nada da će pronaći nekog od sinova sa kojima je izgubio kontakt.

Kako je istaknuto – radnja može da se dešava bilo gde, iako je spisateljica, u opisu svog romana, naglasila da ima i saspensa i trilera – od toga nema ništa, jedino je “pogodila” da je radnju smestial u svet posle klimatske katastrofe.

Bila je ovo prilika da se povede priča i o “kvalitetu” samih dela koje dobijaju Filip K. Dik nagradu i koja su, bar na Fantastičnoj čitaonici, više dobijala reči kritike nego reči pohvale.  Generalno, sama nagrada je “skrenula u mejnstrim” ali na način koji se prisutnima baš i nije svideo.

Ako je za utehu samo prepričavanje radnje knjige je izmamilo suze radosnice kod pisaca ovih redova – bilo je to jedno neprocenjivo iskustvo sa sve zlatnim ribicama (u prvom delu knjige), kuguarkom (drugi deo knjige) i crvima (sveprisutni)!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s