Finale Igre prestola: Fanovi će morati da se oproste od jedne od sestara Stark večeras?

U svetu “Igre prestola” stvari dostižu kulminaciju. Alan Tejlor, reditelj poslednje epizode sedme sezone, koja će biti emitovana u noći između nedelje i ponedeljka (03.00), rekao je da će završnica biti “nasilna ali iznenađujuća”.

Pod naslovom “Zmaj i vuk”, konačna epizoda će biti i najduža do sada: 79 minuta i 43 sekunde. Tejlor je rekao da će se priča fokusirati na sukob sestara Arje i Sanse Stark.

“Obe su opasne i ‘smrtonosne’ i u prethodnoj epizodi sam već nagovestio da će jedna od njih umreti, ali ne znate koja”, otkrio je Tejlor za HuffPost.

Preminuo Toub Huper, reditelj filma "Teksaški masakr motornom testerom"

Američki reditelj Vilijam “Toub” Huper umro je u Šerman Ouksu u 75. godini, preneo je magazin Verajeti.

Vilijam Toub Huper

Režiser najpoznatiji po horor klasicima “Teksaški masakr motornom testerom” i “Poltergajst” preminuo je juče. Okolnosti smrti nisu objavljene.

“Teksaški masakr motornom testerom” iz 1974. postao je jedan od najuticajnijih horor filmova svih vremena zbog realističnog pristupa. Priča o grupi prijatelja koji nesrećom nalete na grupu kanibala je zbog nasilja zabranjena u nekoliko zemalja ali je i tako film postao jedno od najprofitabilnijih ostvarenja nezavisne produkcije u SAD tokom 70-ih godina.

Lik glavnog negativca Lederfejsa (Leatherface) je bio zasnovan na serijskom ubici Edu Gajnu.

U nastavku iz 1986, “Teksaški masakr motornom testerom 2”, primenjen je više komediografski pristup.

Klasik žanra je i film “Poltergajst” iz 1982, u kom je Stiven Spilberg bio scenarista i producent, a koji prati borbu porodice sa duhom koji im je zaposeo kuću. Film je te godine bio osmi po zaradi.

Nakon toga, Huper je režirao filmove “Lifeforce” i “Invaders from Mars”.

Njegova adaptacija knjige “Salem’s Lot” Stivena Kinga se često navodi kao jedan od vrhunaca televizijskog horora. Dvodelna miniserija kombinuje noćnu sapunsku operu sa gotičkom atmosferom klasičnog horora i kasnije je uz manje izmene puštana u bioskopima širom Evrope.

Nastavio je da snima filmove, a poslednji film, “Djinn” iz 2013, dešava se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Van filma, bio je autor spota za pesmu “Dancing With Myself” Bilija Ajdola a 2011. je bio koautor postmodernog horor romana “Midnight Movie” u kom se pojavljuje kao glavni lik. Huper se rodio u Ostinu, u državi Teksas, i predavao je na univerzitetu pre prelaska na film.

Objavljena kultna zbirka Stivena Kinga ”Noćna smena”

Izdavačka kuća Vulkan nedavno je objavila kultnu zbirku priča Stivena Kinga „Noćna smena“, javlja Art-Anima. Knjigu čini dvadeset kratkih proznih ostvarenja, nastalih kasnih šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Objavljena 1978. godine, nakon što je King na sebe privukao pažnju romanima „Keri“ (1974), „Salemovo“ (1975) i „Isijavanja“ (1977), „Noćna smena“ je doprinela da se, tada mladi perspektivni autor, potvrdi i kao vrsni pisac kraće pripovedne forme.

Većina zastupljenih dela svoja prva objavljivanja doživela su u visokotiražnim časopisima kao što su Cavalier, Penthouse, Cosmopolitan i drugima koji su dobro plaćali za kratke horor priče. „Jerusalemovo“, „Malodušni a.d.“, „Poslednja prečaga na merdevinama“ i „Žena u sobi“ bile su četiri priče koje su ovom zbirkom po prvi put predstavljene čitaocima.

Dobar deo pripovedaka iz zbirke doživeo je ekranizacije, a verovatno najpoznatije su „Deca kukuruza“(film iz 1984. godine i TV serija iz 2009), „Mačije oko“ (film iz 1985. u kome su obrađene priče „Malodušni a.d.“ i „Sims“), „Noćna smena“ (1990), „Kosač“ (1992)…

Pored pripovetki, zbirku „Noćna smena“ čine još dva teksta: uvodna reč omiljnog Kingovog pisca Džona Makdonalda, i zabavni predgovor u kome kralj horora čitaocima otkriva zašto voli strašne priče.

Knjigu je na srpski jezik preveo Vladan Stojanović.

 

Sadržaj:

Kameron: “Čudesna žena” je “korak unazad”

Režiser Džejms Kameron kritikovao je film “Čudesna žena” (Wonder woman), rekavši da je ona “korak unazad za sve žene”!

Kameron, koji nikako da izbaci naredni nastavak “Avatara”, uporedio je Čudesnu ženu sa svojom junakinjom Sarom Konor.

“Vidim da se Holivud tapše po leđima i čestita samom sebi, ali to je sve toliko pogrešno. Ona je ikona pretvorena u predmet, i to je samo pokazatelj da ‘muški’ Holivud i dalje radi po starom. Ne kažem da mi se nije dopao film, ali za žene, on je korak unazad,” rekao je on.

Kameron je uporedio Dijanu, koju igra Gal Gadot, sa svojom Sarom Konor, koju je igrala Linda Hamilton.

“Sara Konor nije bilo ikona lepote. Bila je jaka, bila je u nevolji, bila je užasna majka, i zaradila je poštovanje publike čistim karakterom. I za mene, Sarina vrednost je u tom smislu nezamenljiva. Pola publike ‘Terminatora’ činile su žene,” rekao je on.

10 najmračnijih i uznemirujućih tumačenja bajki

Sa svojim fantastičnim pričama o vešticama i vilama, goblinima i vilenjacima, hrabrim prinčevima i njihovim zlim protivnicima, narodne priče i bajke su oduvek činile korpus tradicionalnog pripovedanja za decu. Bajke su pokretači naše mašte koji nam dozvoljavaju da sanjamo i maštamo. Ovaj tekst će vam otkriti pomalo zlokobnu poleđinu 10 najpoznatijih bajki.

„Lepotica i zver‟

Kao jedna od bajki o tome kako ljubav sve pobeđuje, autorke Žan-Mari Leprens de Belmon postala je klasik koji se izvodi kao opera, postoji i u obliku filmskog ostvarenja i  pesme. Originalna priča nije tako optimistična niti smešna kao kasnije verzije. U originalnoj verziji Bela je kćerka propalog trgovca, i nema ekscentričnog posuđa koje igra i peva a najvažnije je da spletke Belinih sestara dovode do smrti Zveri, a ne Gaskon koji je Diznijeva izmišljotina. Dalje, iako se De Belmonina priča završava srećno tako što Belina ljubav razbije i kletvu smrti i kletvu ružnoće, mnoge verzije ne podržavaju ovakav srećan kraj i umesto toga za kraj radije opisuju Belu kako tuguje nad Zveri.

„Princ žabac‟
Adaptirana u priču pod nazivom „Princeza i žabac‟ 2009. godine, originalna priča braće Grim je, nažalost, mnogo manje sentimentalna i romantična nego ova moderna adaptacija. Iako savremena verzija tvrdi da su čini skinute poljupcem princeze, u originalnoj verziji je prinčevu metamorfozu izazavala reakcija razmažene princeze koja je gadnu i jezivu žabu jako tresnula o zid. U nekim drugim verzijama priče, umesto da je poljubi ili udari njome o zid, princeza nerado dozvoljava žabi da prenoći na njenom jastuku, a to je po svoj prilici bilo dovoljno da se čini razbiju.

„Ivica i Marica‟

Mada u suštini predstavlja strašnu priču o kanibalizmu i zlostavljanju dece, koja ipak ima srećan kraj po protagoniste, ova priča braće Grim ima i elemente uzbudljive avanture za decu sa kućama napravljenim od slatkiša, guskama koje govore i skrivenim blagom. Svi događaji u priči – činjenica da čovek napušta sopstevnu decu na zapovest svoje manipulantne žene, detalji Ivičinog i Maričinog zatočeništva kod veštice tokom kojeg Marica koristi kost prethodne žrtve kako bi prevarila vešticu da se Ivica i navodi je na zaključak da se on nije dovoljno ugojio, i trenutak kada Marica gurne lopatom vešticu u rernu i živu je skuva –podjednako su uzmemirujući ali i utešni. Neki od ovih događaja se još uvek javljaju u prečišćenim verzijama, dok su neki jezivi detalji bekstva dece iz veštičine kuće od slatkiša radije izbačeni.

„Mala sirena“
Ova bajka sa istoimenim ženskim likom koji je postao obeležje Danske (u vidu statue), originalno je potekla od Hansa Kristijana Andersena, i jedna je od najtragičnijih u panteonu svih bajki. Za razliku od mnogih verzija koje su naklonjene deci, i u kojima Mala sirena traga za svojom srećom i pronalazi je, u originalnj verziji ona niti nalazi besmrtnost za kojom žudi niti uspeva da pridobije prinčevu ljubav. Takođe, nasuprot nekim drugim verzijama sa još tragičnijim događajima, „Mala sirena‟ prikazuje nagradu  proisteklu iz samopožrtvovanja, pošto radije bira da postane morska pena, nego da ubije čoveka kome je poklonila svoju ljubav. I srceparajuća i dirljiva, „Mala sirena‟ predstavlja kompleksno istraživanje po pitanju društvenih klasa i izneverenih očekivanja.

„Pepeljuga‟

Ova arhetipska priča o nepravdi je više puta obrađivana u raznim filmovima i književnim delima, a čak se koristi i u psihološkoj terminologiji. Iako je kraj isti u svakoj varijanti priče, postojanje staklene cipelice je više greška usmene interpretacije: u ranijim verzijama cipelice su bile napravljene od veveričjeg krzna. Kada je princ tragao za svojom dragom, prema braći Grim, gotovo da su ga zavarale sestre (obe su sekle delove svojih stopala kako bi obule ciplice), pa je tek uz pomoć rajskih golubica otkrio da im stopala krvare. Nakon toga, a sve u duhu crnohumorne komedije, neke verzije završavaju se tako što golubice iskopaju oči sestrama, a naravoučenije je da zlo treba primereno kazniti.

„Mačak u čizmama‟
Iako se smatra najomiljenom mačkom od svih koje se javljaju u raznim pričama, Mačak u čizmama je još više poznat po svom britkom umu i čizmama koje nosi, nego po pričama u kojima se javlja kao glavni lik. Iako je predstavljen kao antropomorfna mačka koja je ljubitelj kožne obuće, Mačak je zapravo oličenje lukavosti, domišljatosti i brzog uma, koji svojim prevarama, šarmom i snalažljivošću, obezbeđuje za svog gospodara slavu i bogatstvo, kao i princezu za ženu, zamak i nebrojena bogatstva kako bi mogli da žive u izobilju do kraja života. Iako je veseo, ima optimističan pogled na svet i bori se za nadmoć, ima izvesne makijavelističke bezočnosti u postupcima domišljate mačke, pa se čini da podržava izraz „cilj opravdava sredstva‟ iako sredstva nisu uvek baš najsrećnije odabrana.

„Uspavana lepotica“

Već dovoljno besmislena i bizarna sama po sebi, i mnoge verzije ove priče imaju srećan kraj tako što čini budu razbijene poljupcem iskrene ljubavi. Verzija Šarla Peroa nudi još jedan bizaran dodatak u kojem je prinčeva majka ljudožderka koja jede malu decu, i kako su Uspavana lepotica i njena deca jedva uspela umaći zloj sudbini da budu skuvani i pojedeni zahvaljujući ranijem povratku njenog muža i velikom trudu posluge. Najstrašnija verzija priče je ona u kojoj princ, opčinjen njenom lepotom, siluje princezu dok ona spava, i ona se budi tek u trenutku kada rađa blizance, dok je princ već odavno negde nestao, potpuno zaboravivši na Uspavanu lepoticu.

„Zlatokosa (Rapanzel)‟
Nemačka bajka koja je izvor mnogih fascinacija (i parodija), a izraz: „Rapanzel, Rapanzel, spusti mi svoju kosu‟ jedan je od onih koji se najviše pamte. Srećni par mora da prođe kroz mnogo više iskušenja nego što se na početku čini, jer njih dvoje budu zajedno tek nakon što rasrđena veštica progna u nedođiju Rapanzel, trudnu i samu, a princ oslepi nakon pada sa kule u trnovit grm. I pored svega ovoga, ima onih koji priči ne daju čak ni srećan kraj; u ovim verzijama, Rapanzel je prognana i trudna, a na kraju ostaje sama i zaboravljena jer princ nema nameru da je oženi. Pretpostavlja se da je pouka bajke biti na oprezu od opasnosti zavođenja.

„Crvenkapa‟
Priča o Crvenkapi je imala toliko obrada da je teško razlučiti koja je najranija verzija ove bajke. Najprečišćenije verzije koriste vuka kao alegoriju za opasnost razgovora sa nepoznatim ljudima, nekoliko mračnijih verzija otkrivaju nasilnu i destruktivnu prirodu ispod finog sloja nevinosti. Jedna verzija nagoveštava da su vuk i baka jedna te ista osoba, druga prikazuje Crvenkapu kako je ljubazno dozvolila vuku da pojede baku pre nego što ga ubije, a sve kako bi se dokopala bakine imovine. Najstrašnija je ona verzija koja prikazuje takvo zverstvo u kojem Crvenkapa koristi svoje telo da se spase od smrti, konzumirajući ljubav sa vukom u istoj postelji gde je njena baka ubijena.

„Snežana“

Poznata je i kao prva bajka koju je Dizni rešio da oživi, a nevinost i šarm likova koji su godinama ostali u sećanju mnoge dece i odraslih, traju i danas naročito zbog pevljivih pesmica i smešnih ludorija koje prave patuljci. Jedna, blago rečeno neprijatna verzija priče, nudi potpuno drugačiji pogled, sa aluzijama na nekrofiliju princa, kao i na seksualnu degradaciju sirote Snežane koju su potčinili patuljci. Druga opskurna verzija nagoveštava da je kralj, Snežanin otac, bio toliko zaljubljen u svoju kćerku da ga je obuzela neka nezdrava opsesija i da je zato naterao svoju kćerku da napusti dvorac (i ode pravo u kandže sedam patuljaka).

Koliko zvezde "Igre prestola" zarađuju po epizodi?

Magazin “Varajeti” sastavio je listu najbolje plaćenih dramskih glumaca u svetu.

Foto: Gettyimages

Iz priloženog se može videti da svaka epizoda serije “Igra prestola” donese Emiliji Klark, Nikolaju-Kosteru Voldou, Piteru Dinklidžu, Kitu Haringtonu i Leni Hedi po 500.000 dolara.

Celokupna lista izgleda ovako:

  • Robert de Niro – 775.000 dolara
  • Mark Harmon – 525.000
  • Emilija Kark – 500.000
  • Nikolaj-Koster Voldo – 500.000
  • Piter Dinklidž – 500.000
  • Kit Harington – 500.000
  • Lena Hedi – 500.000
  • Kevin Kostner – 500.000
  • Kevin Spejsi – 500.000
  • Kler Dejns – 450.000
  • Elen Pompeo – 450.000
  • Vilijam H. Mejsi – 350.000
  • Emi Rosum – 350.000
  • Bili Bob Tornton – 350.000
  • Džejson Bejtman – 300.000
  • Lora Lini – 300.000
  • Entoni Hopkins – 300.000
  • Kifer Saterlend – 300.000
  • Džejms Spejder – 300.000
  • Keri Vašington – 250.000
  • Elizabet Mos – 200.000
  • Džefri Donovan – 175.000
  • Majkl Vederli – 175.000
  • Bob Odenkirk – 150.000
  • Katrina Balf – 100.000
  • Džonatan Benks – 100.000
  • Sem Hjugan – 100.000
  • Mendi Mur – 85.000
  • Milo Ventimilja – 85.000
  • Sterling K. Braun – 75.000
  • Kler Foj – 40.000
  • Džastin Hartli – 40.000
  • Krisi Mec – 40.000

Skorseze će snimati film o Džokeru

“Warner Bros” i “DC” spremaju još jedan “spinoff” film iz Betmenovog univerzuma. Iako je projekat u najranijoj fazi razvoja, “Deadline” ekskluzivno javlja da je reč o Džokeru.

Skorseze će snimati film o Džokeru

Studio je angažovao Toda Filipsa (Mamurluk u Vegasu) i Skota Silvera (8 milja) da napišu scenario o mladosti jednog od najupečatljivijih negativaca u svetu stripova. Filips će i režirati dok je Martin Skorseze imenovan za producenta.

Namera je da se napravi sasvim novi zaplet, nevezan od ranijih Džokerovih pojavljivanja u filmovima. Njega su, u dva filma o Betmenu, igrali Džek Nikolson i Hit Ledžer, a nedavno ga je tumačio Džared Leto u “Odredu otpisanih”. Leto će ponoviti svoju ulogu i u “spinoff” filmu o Harli Kvin, ali za pomenuti film Toda Filipsa biće angažovan neki drugi glumac, verovatno mlađi.

Naintrigantiji deo cele priče je okruženje. Namera autora je da snime mračan i težak krimić smešten u Gotam Siti početkom osamdesetih koji ne bi toliko imao atmosferu jednog Di-Sijevog filma koliko bi podsećao na Skorsezeove klasike “Taksista”, “Razjareni bik” ili “Kralj komedije”.

Pisac "Igre prestola" nije ni pogledao nove epizode

Pisac knjige “Igra prestola“ Džordž R. R. Martin priznao je da nije pogledao nijednu epizodu sedme sezone jer je bio previše zauzet pisanjem.

foto: getty

Martin piše knjigu “The Winds of Winter“, koja bi trebalo da bude objavljena sledeće godine.

“Nisam usporio sa pisanjem. Radio sam na prvoj knjizi šest godina i četiri godine na drugoj. Oni koji objavljuju romane svaki dan ne nude knjige dugog daha. To su knjige od 500 strana, za razliku od moje, koja je hiljadu i po strana. S druge strane, nisam mlađi. Godine ne dodaju entuzijazam“, rekao je za “US metro“.

On je otkrio i da će biti velikih razlika između televizijske serije “Igra prestola“ i njegove knjige.

“Knjiga i serija idu različitim putevima. Na ekranu su odmah pobili neke likove, a dvadesetak njih će se pojaviti u mojoj knjizi“, ispričao je i dodao da „Igra prestola“ umalo nije postala film s kojim je bila namera da se ponovi uspeh “Gospodara prstenova“.

Da Diznijevi junaci imaju Instagram, njihovi profili izgledali bi ovako!

Iako pripadaju onom samom početku dugometražnih crtanih filmova, Dizni junaci iz te prve, zlatne epohe, još uvek spadaju u najomiljenije crtane junake, koje voli nekoliko generacija u svakom domu.

Zato, ne bi trebalo da nas čudo što u poslednje vreme sve češće viđamo ilustracije, parodije i zanimljive gifove na temu Dizni junaka poput Mala sirene Ariel, Herkulesa, zle veštice iz Snežane, Pepeljuge i mnogih drugih…  

Poslednju zabavnu ilustraciju s Dizni junacima obezbedila nam je italijanska ilustratorka Simona Bonafini koja nam je pružila priliku da vidimo kako bi izgledali Instagram profili Dizni junaka kada bi ih oni imali. 

Mislimo da možemo u potpunosti da se složimo sa Simonom: Ariel bi konstantno šerovala fotke sebe u bikiniju, dok bi Bela iz “Lepotice i zveri” verujemo stalno postovala citate iz omiljenih knjiga i fotke kako čita u prirodi.

A Hercules? Manijak za #fitness, #strongmen #power.

Bonafinine duhovite fotke ispratili su i famozni haštagovi kao i šale koje su dodatno ovu seriju slika nazvanu Selfie Fables učinile superzanimljivom i zabavnom.  

1. Alisa u zemlji čuda 

2. Mala sirena

3. Zla kraljica iz Snežane

4. Herkules

5. Vendi iz Petra Pana

Zbog popularnih filmova o Hariju Poteru sove su ozbiljno ugrožene

Uspeh serijala “Hari Poter” doveo je do neviđene potražnje za sovama kao kućnim ljubimcima širom Azije, tolike da je ova ptica postala ugrožena, upozorili su stručnjaci, preneo je “Biznis insajder”.

Knjige i filmovi doveli su do ogromne potražnje za sovama u Indoneziji. Ova trgovina je nelegalna, a postoje i ugrožene vrste sova, naveli su Vinsent Nidžman i En-Isola Nekaris zaključili su u svom radu “Efekti Harija Potera: uvećana trgovina sovama kao ljubimcima na Javi i Baliju, Indonezija”.

Sove su postale toliko popularne kao ljubimci da su sada, umesto “burung hantu”, što je indonezijski naziv za “ptice duhove”, poznate kao “burung Hari Poter”, što znači “ptice Harija Potera”, naveli su autori.

Indonezija, međutim, nije jedina zemlja u kojoj je primećena veza između čuvenog dečjeg čarobnjaka i prodaje sova kao ljubimaca. Organizacije za zaštitu okoline kritikovale su i Indiju i Tajland zbog ilegalne prodaje ovih ptica.

Stručnjaci su zabrinuti jer većina ljudi ne zna kako da se brine o sovama.

One su slatke kad ih vidite na pijaci, ali u realnosti su već mrtve – rekao je Nidžman.

Kako se navodi u studiji, sove su retko viđane na indonežanskim pijacama za ptice između osamdesetih do 2000-tih, ali od kraja 2000-tih postaju sveprisutne. Istraživači su zabeležili 1.810 sova na prodaju na 20 pijaca između 2012-2016. One nisu bile među ugroženim vrstama, ali su mnoge uhvaćene u divljini, iako Indonezija zabranjuje trgovinu takvih ptica.

Na Javi i Baliju pojavile su se i grupe za sove – kućne ljubimce na društvenim medijima, što je dodatno uslovilo porast prodaje ovih ptica.

DžK Rouling, autorka knjiga o Hariju Poteru, nije komentarisala ovaj izveštaj, navodi “Biznis insajder”.  Ona je, međutim, ranije rekla da niko ne treba misliti da njene knjige navode na to da bi sove bile srećne u malim kavezima u kućama.

Greše oni koji tako misle – rekla je ona.