Piratska strana serije Igra prestola

Od kada je počela da se emituje 2011. godine, serija Igra prestola je sa svakom sledećom sezonom povećavala broj gledalaca, što je veliki uspeh ako se ima na umu koliko je takmičarski nastrojena televizija današnjice. Peta epizoda sedme sezone, Eastwatch, zabeležila je 10,7 miliona onih koji su je pratili uživo, a taj broj je oborio rekord koji je postavila treća epizoda, The Queen’s Justice, sa 10,1 miliona gledalaca. Upravo je to razlog zbog kojeg se očekivalo da finale sezone, epizodu The Dragon and the Wolf, isprati preko 11 milona gledalaca, te se spekulisalo da bi mogla da obori rekorde i postane najgledanija epizoda televizije HBO u istoriji.

Kao što je to uvek slučaj sa sadržajima koji obaraju rekorde gledanosti, dobar deo gledalaca ih pogleda preko ilegalnih kanala. Da bi se razumelo koliki problem piratizovanje sadržaja predstavlja za televiziju HBO, dovoljno je pomenuti da je prva epizoda serije Igra prestola preko zvaničnih kanala pogledana više od 16 miliona puta, dok je piratizovane verzije videlo preko 90 miliona gledalaca širom sveta. Iako HBO nudi niz mogućnosti za gledanje serije sa prave strane zakona, internet nudi još više za dolaženje do sadržaja pre nego što se emituju.

Tvorci projekta alpha60, koji se bavi praćenjem piratizovanih sadržaja, Abigail i Benjamin de Kosnik sa Univerziteta u Kaliforniji, pokušali su da pojasne ovaj problem. Analizirali su saobraćaj na bitTorrent-u, jedanom od popularnih sajtova preko kojeg su gledaoci mogli da dođu do piratskih verzija episoda serije Igra prestola, te preko VPN podataka došli do zaključka u kojim se oblastima do sadržaja najviše dolazilo ilegalnim putem. Za period od 16. do 22. jula najviše piratizovanih epizoda skinuto je u Seulu (Južna Koreja), potom u Atini (Grčka), Sao Paulu (Brazil), Guangdžou (Kina), Mumbaiu (Indija), Bangaloru (Indija), Šangaju (Kina), Rijadu (Saudijska Arabija), Delhiju (Indija), te Pekingu (Kina).

Autori projekta upozoravaju da nisu sa sigurnošći mogli da utvrde da li su podaci u potpunosti tačni, ili se radi o lažnim IP adresama koje su VPN korisnici upotrebljavali kako bi sakrili svoje prave lokacije. Kao što gavranovi u seriji imaju sposobnost da se brzo kreću kroz prostor i vreme, tako i pirati koji prate Igru prestolamogu da manipulišu korisničkim lokacijama.

„Kriptalni portal“ Bobija Pirsa u prodaji od 29. avgusta

„Kriptalni portal“ je uzbudljiva avantura u novom fantastičnom svetu Bobija Pirsa i druga knjiga iz serijala o Vilijamu Ventonu.

Otkako su se otisnuli na opasan put u potrazi za tajnama luridijuma, Vilijam i Iscija se sukobljavaju s mračnim silama čiji obim nisu ni slutili.

Sada se Vilijam vraća na Institut za posthumana istraživanja, ali tu više ništa nije kao što je bilo: svuda su čuvari, rampe i vladaju stroga pravila. Uzrok tome je što se u podrumu Instituta čuva zamrznuti Ejbraham Teli. Pa opet, nešto se tu ne uklapa. Ko je ona zagonetna žena koja usred noći pokušava da stupi u kontakt s Vilijamom? Šta je uzrok naglim napadima koji odnedavno muče Vilijama? I šta je sad pa kriptalni portal?

Očekuje se da bi ovaj norveški serijal mogao postati novi Hari Poter!

Bobi Pirs (1974) živi u Sutri nadomak Bergena u Norveškoj. Pored toga što piše za decu, on je filmski i televizijski reditelj i scenarista koji je za kratkometražno ostvarenje „Sniffer“ nagrađen Zlatnom palmom u Kanu 2006. godine.

Knjiga "Palčica" danas uz "Blic"

Dnevni list “Blic” nastavlja da poklanja knjige – ovoga puta imate priliku da krenete sa najmanjom devojčicom na svetu, Palčicom, u nezaboravnu avanturu i prisustvujte čudnim susretima.

Palčica

Palčicu je Hans Kristijan Andersen (1805–1875) objavio 1836. godine u Kopenhagenu. Veruje se da je za bajku bio nadahnut prijateljstvom sa Henrijetom Vulf, prijateljicom koja je bila vrlo mala i grbava.

Bajka nije blagonaklono prihvaćena od kritičara koji su Andersenu zamerali nedostatak jasne moralne pouke, međutim pisac je ipak nastavio da piše i ubrzo je stekao slavu. Međutim, to se dogodilo tek pošto je prevod njegovih bajki, propraćen odgovarajućim ilustracijama, postigao ogroman uspeh u Nemačkoj, pa potom i u svetu.

Publika je postajala sve otvorenija za bajke, a put su otvorile bajke “Hiljadu i jedne noći” u Galanovom francuskom prevodu, kao i mnogobrojni prevodi u Evropi.

Finale Igre prestola: Fanovi će morati da se oproste od jedne od sestara Stark večeras?

U svetu “Igre prestola” stvari dostižu kulminaciju. Alan Tejlor, reditelj poslednje epizode sedme sezone, koja će biti emitovana u noći između nedelje i ponedeljka (03.00), rekao je da će završnica biti “nasilna ali iznenađujuća”.

Pod naslovom “Zmaj i vuk”, konačna epizoda će biti i najduža do sada: 79 minuta i 43 sekunde. Tejlor je rekao da će se priča fokusirati na sukob sestara Arje i Sanse Stark.

“Obe su opasne i ‘smrtonosne’ i u prethodnoj epizodi sam već nagovestio da će jedna od njih umreti, ali ne znate koja”, otkrio je Tejlor za HuffPost.

Preminuo Toub Huper, reditelj filma "Teksaški masakr motornom testerom"

Američki reditelj Vilijam “Toub” Huper umro je u Šerman Ouksu u 75. godini, preneo je magazin Verajeti.

Vilijam Toub Huper

Režiser najpoznatiji po horor klasicima “Teksaški masakr motornom testerom” i “Poltergajst” preminuo je juče. Okolnosti smrti nisu objavljene.

“Teksaški masakr motornom testerom” iz 1974. postao je jedan od najuticajnijih horor filmova svih vremena zbog realističnog pristupa. Priča o grupi prijatelja koji nesrećom nalete na grupu kanibala je zbog nasilja zabranjena u nekoliko zemalja ali je i tako film postao jedno od najprofitabilnijih ostvarenja nezavisne produkcije u SAD tokom 70-ih godina.

Lik glavnog negativca Lederfejsa (Leatherface) je bio zasnovan na serijskom ubici Edu Gajnu.

U nastavku iz 1986, “Teksaški masakr motornom testerom 2”, primenjen je više komediografski pristup.

Klasik žanra je i film “Poltergajst” iz 1982, u kom je Stiven Spilberg bio scenarista i producent, a koji prati borbu porodice sa duhom koji im je zaposeo kuću. Film je te godine bio osmi po zaradi.

Nakon toga, Huper je režirao filmove “Lifeforce” i “Invaders from Mars”.

Njegova adaptacija knjige “Salem’s Lot” Stivena Kinga se često navodi kao jedan od vrhunaca televizijskog horora. Dvodelna miniserija kombinuje noćnu sapunsku operu sa gotičkom atmosferom klasičnog horora i kasnije je uz manje izmene puštana u bioskopima širom Evrope.

Nastavio je da snima filmove, a poslednji film, “Djinn” iz 2013, dešava se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Van filma, bio je autor spota za pesmu “Dancing With Myself” Bilija Ajdola a 2011. je bio koautor postmodernog horor romana “Midnight Movie” u kom se pojavljuje kao glavni lik. Huper se rodio u Ostinu, u državi Teksas, i predavao je na univerzitetu pre prelaska na film.

Objavljena kultna zbirka Stivena Kinga ”Noćna smena”

Izdavačka kuća Vulkan nedavno je objavila kultnu zbirku priča Stivena Kinga „Noćna smena“, javlja Art-Anima. Knjigu čini dvadeset kratkih proznih ostvarenja, nastalih kasnih šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Objavljena 1978. godine, nakon što je King na sebe privukao pažnju romanima „Keri“ (1974), „Salemovo“ (1975) i „Isijavanja“ (1977), „Noćna smena“ je doprinela da se, tada mladi perspektivni autor, potvrdi i kao vrsni pisac kraće pripovedne forme.

Većina zastupljenih dela svoja prva objavljivanja doživela su u visokotiražnim časopisima kao što su Cavalier, Penthouse, Cosmopolitan i drugima koji su dobro plaćali za kratke horor priče. „Jerusalemovo“, „Malodušni a.d.“, „Poslednja prečaga na merdevinama“ i „Žena u sobi“ bile su četiri priče koje su ovom zbirkom po prvi put predstavljene čitaocima.

Dobar deo pripovedaka iz zbirke doživeo je ekranizacije, a verovatno najpoznatije su „Deca kukuruza“(film iz 1984. godine i TV serija iz 2009), „Mačije oko“ (film iz 1985. u kome su obrađene priče „Malodušni a.d.“ i „Sims“), „Noćna smena“ (1990), „Kosač“ (1992)…

Pored pripovetki, zbirku „Noćna smena“ čine još dva teksta: uvodna reč omiljnog Kingovog pisca Džona Makdonalda, i zabavni predgovor u kome kralj horora čitaocima otkriva zašto voli strašne priče.

Knjigu je na srpski jezik preveo Vladan Stojanović.

 

Sadržaj:

Kameron: “Čudesna žena” je “korak unazad”

Režiser Džejms Kameron kritikovao je film “Čudesna žena” (Wonder woman), rekavši da je ona “korak unazad za sve žene”!

Kameron, koji nikako da izbaci naredni nastavak “Avatara”, uporedio je Čudesnu ženu sa svojom junakinjom Sarom Konor.

“Vidim da se Holivud tapše po leđima i čestita samom sebi, ali to je sve toliko pogrešno. Ona je ikona pretvorena u predmet, i to je samo pokazatelj da ‘muški’ Holivud i dalje radi po starom. Ne kažem da mi se nije dopao film, ali za žene, on je korak unazad,” rekao je on.

Kameron je uporedio Dijanu, koju igra Gal Gadot, sa svojom Sarom Konor, koju je igrala Linda Hamilton.

“Sara Konor nije bilo ikona lepote. Bila je jaka, bila je u nevolji, bila je užasna majka, i zaradila je poštovanje publike čistim karakterom. I za mene, Sarina vrednost je u tom smislu nezamenljiva. Pola publike ‘Terminatora’ činile su žene,” rekao je on.