Kviz "Pesma leda i vatre"

Hydra TGC i Barkviz organizuju kviz “Pesma leda i vatre”, koji će se održti večras od 21 sat u “Hydra Tabletop Gaming Club-u” (Resavska 78) u Beogradu. Evo najave organizatora:

Pažnja, pažnja! Pozivamo sve Andale, Rojnare i prve ljude, decu šume i divljane, dotračke jahače, bravoške bankare i svu plemenitu krv stare Valirije, da dođu u utorak, 28. novembra u Hydra tabletop gaming club i učestvuje u kvizu posvećenom epskom serijalu Dž.R.R. Martina, “Pesma leda i vatre”. Sastavite tim od 3 do 5 igrača I pokažite nam da ste iskovali sve karike meštarskog lanca i da poznajete Martinov svet od zemlji večnog leda do Ašaija i senke.

Prijave timova nisu neophodne, ali budući da nemamo ideju koliko je zainteresovanih ljudi, nije loše uraditi je, čisto da biste na vreme zauzeli mesta, a i da bismo mi znali kako da organizujemo prostor 🙂  (Do nekih 65 ljudi je komotno, posle ćemo morati da malo smišljamo načine da optimizujemo prostor 🙂

Prijavljeni timovi:
1. Cersei’s Queensguard(*)
2. Бахата Хајдучија (4)
3. Tim X (3)

Veče Tomasa Ligotija u “Ljubimcu”

“Veče Tomasa Ligotija” biće održano večeras u Klubu Ljubimac (Cetinjska 15) sa početkom u 20 časova.  O Ligotiju i njegovoj prozi govori dr Dejan Ognjanović, urednik edicije „Poetika strave“ u Orfelinu.

Tomas Ligoti je jedan od najboljih živih pisaca horora. Ligoti bi se mogao opisati kao Kafka provučen kroz Tima Bartona u spoju sa Lavkraftom kroz filter Bruna Šulca. Iliti, naglašeno srednjoevropski senzibilitet smešten u grotesknu verziju Amerike – kao Kafkina Amerika, ali sa više klaustrofobije, beznađa i košmarne ikonografije…

Ovaj slikar najcrnjeg mraka prožet je nihilizmom čija su tri osnovna principa: 1) besmislenost – ili možda zlonamernost – principa realnosti iza materijalnog univerzuma; 2) stalna nestabilnost ovog univerzuma čvrstih formi, oblika i koncepata koji preti da kolabira ili mutira u nešto monstruozno i nepredvidivo; i 3) košmarnost svesne personalne egzistencije u takvom svetu.

Ponori neviđenog, lavirintski kosmosi u sopstvenim kapima krvi… Cvetovi ponora… Muzička kutija čija muzika otkriva bezumlje stvari… Najčistija esencija životne zlobe…. Pandemonizam… Arlekinske gozbe… Senke sa dna sveta… Noćne lekcije iz merenja kloakalnih sila… Vreme kao protok otpadnih voda… Izmet kosmosa, skatologija stvaranja… Ništavljenje sopstva… Kaljuge tmine…

Zamislite da je sve na svetu samo maska za najodvratnije zlo, čisto zlo čije je stvarno postojanje ublaženo samo našim slepilom da ga kao takvo vidimo, zlo u samom srcu stvari…

Do skoro je na srpskom bila objavljena samo jedna njegova priča i samo jedan kratki roman. Nedavno je Orfelin napokon objavio knjigu PISAR TAME (Grimscribe) – zbirku čarobnih, unikatnih, neverovatnih, otkačenih, košmarnih priča koje će vas inficirati, smestiti vam se u svest i podsvest i proganjati vas u jesenjim i zimskim mesecima koji dolaze.

Paladin i Tardis na Bookmate-u

Popularna aplikacija za čitanje elektronskih knjiga Bookmate nastavlja širenje u Evropi preko Balkana, počevši od Srbije, gde su sklopljena partnerstva sa najvećim domaćim izdavačima.

bookmate

Zvanično od 27. novembra, čitaoci u Srbiji imaju pristup Bookmate-ovom rastućem katalogu od preko 850 hiljada elektronskih knjiga, na dvanaest jezika – uključujući 1.500 naslova na srpskom jeziku i 300 hiljada​ ​knjiga​ ​na​ ​engleskom​ ​jeziku.

Bookmate je na domaćem tržištu već uspostavio saradnju s najvećim izdavačima, poput Lagune, Vulkana, Čarobne knjige, Znanja, Paladina, Tardisa, Otvorene knjige, Odiseje ​i drugih, a digitalizacija njihovih više nego brojnih izdanja već je u toku. Pored toga, u ponudi će se ubrzo naći i pojedina elektronska izdanja, takođe na srpskom jeziku, dostupna isključivo na servisu Bookmate.

Nakon što je pokrenuo servis u Srbiji, najjačem tržištu na Balkanu kad je reč o izdavaštvu, Bookmate u narednim mesecima planira i ulazak na hrvatsko tržište, kao i tržišta ostalih zemalja regiona.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica #52 / Kolson Vajthed: “Podzemna železnica“

Večerašnja Fantastična čitaonica Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” mogla je da uđe u istoriju kao prva u kojoj su svi koji su se pojavili – pročitali knjigu o kojoj se govorio. Druženje je započelo skorom 5/5, da bi se do kraja večeri ipak pojavili i oni koje je zainteresovala priča o delu Kolsona Vajtheda “Podzemna železnica”, ali ga ipak nisu (još) pročitali.

Podzemna zeleznica

Reč je o delu koje je dobilo Pulicerovu nagradu, ali i nagradu “Artur Klark” (za SF dela), što je upravo i otvorilo večerašnju priču – gde je ovde “naučna fantastika”. U priči o crnkinji koja beži sa plantaže, gde je robinja, čini se da je ideja o postojanju “podzemne železnice” – u bukvalnom smislu te reči, a ne samo kao mreži puteva, sigurnih kuća i kurira (što je istorijski tačno), bila dovoljna za SF epitet. Sam Vajthed je koristio elemente fantastike i u nekim ranijim delima, a ovde je reč o pravljenju neke alternativne istorije – eksperimenti vršeni na crncima sa sifilisom (u stvarnoj istoriji SAD obavljani od 1932-1972) su prebačeni u polovinu 19. veka, pojedina uređenja američkih država su takođe izmišljena, tako da delo definitivno izlazi iz poznate istorije, ali se baš i ne vidi da to doprinosi samoj radnji.

Knjiga je odlično napisana i definitivno jeste za preporuku – nekoga ko bi želeo da se uputi u život robova u SAD, ali preporučiti je ljubitelju SF-a zbog “SF elemenata” ostaje diskutabilno.

Pošto je delo objavljeno u Laguni, bar je dostupno za one koji ne čitaju na engleskom jeziku. Sam prevod ima manjkavosti na nivou pojedinih reči, ali, u globalu, urađen je solidan posao na zahtevnom tekstu.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #52 / Kolson Vajthed: “Podzemna železnica“

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Kolson Vajthed je zanimljiva ličnost. Dobitnik je stipendije Makartur, nagrade fondacije Gugenhajm, i autor šest romana. Prvim romanom “The Intuitionist” iz 1999. započinje istraživanje rasnih problema koristeći blage fantazijske motive.

Sledeći, “John Henry Days” iz 2001 je istorijski roman o Džonu Henriju i njegovom nadmetanju do smrti od iscrpljenosti protiv parne mašine za zakivanje, i izgradnji pruge; doneo mu je nominaciju za Pulicerovu nagradu. “Apex Hides the Hurt” iz 2006 pristupa nesvakidašnjem problemu: promeni imena jednog grada i proces koji do toga dovodi. “Sag Harbor” iz 2009 se bavi rasnim i klasnim problemima odrastanja u istoimenom gradu. “Zone One” iz 2011. je nesvakidašnja zombi postapokalipsa, hvaljena zbog svoje originalnosti.

Roman “Podzemna železnica” (Underground railroad, 2016) i doneo je Vajthedu “Pulicera”, kao i Nagradu Artur Č. Klark za najbolji naučnofanastični roman objavljen u Velikoj Britaniji.  Žanrovski se može precizno odrediti kao alternativna istorija ali ćete ga naći na polici sa istorijskim romanima, iako je odmak od i tehnoloških dosega epohe i od ustanovljenih istorijskih događaja nemali. Spaja mnogo toga što smo videli u prethodnim romanima u jednu impozantnu celinu: rasnu tematiku, klasne sukobe, fanastični motiv koji funkcioniše o kao ovaploćena metafora i kao katalizator radnje koji dovodi do divergiranja od istorijskih događaja.

Roman je kod nas nedavno objavila “Laguna”:

Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni.

Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove. Primorana da ponovo beži, Kora kreće na mučno putovanje iz jedne u drugu državu u potrazi za pravom slobodom. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme.

Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.

Danas poklon uz Blic knjiga "Guliverova putovanja"

Ovog ponedeljka Blic svojim čitaocima poklanja knjigu “Guliverova putovanja” u kojoj mladi čitaoci mogu da istraže svet sa Guliverom i upoznaju najmanje ljude na svetu, Liliputance.

U ovoj uzbudljivoj avanturi glavni junak doživljava brodolom, posle koga se budi na obali kao zarobljenik  sićušnih ljudi, ne većih od njegovog palca.

Da bi pridobio njihovu naklonost Guliver je učio njihov jezik i zakone i trudio se da im pomogne u svakoj prilici.

Guliverova putovanja su najpoznatiji roman Dzonatana Svifta , ubraja se u klasike svetske književnosti .

885. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Niš će u decembru biti srpski centar fantastike. Prvo će se 9. decembra održati “Džedajkon” a potom 10. i 11. prvi festival fantastike “TolkiNiš”. Ova dva događaja najavljuju Miloš Antić i Darko Stanković. Kako je izgledalo na “Slovenija fanfestu” – slovenačkoj  konvenciji, gde je počasni gost bio dr Zoran Živković, izveštava Tihomir Jovanović.

Oto Oltvanji najavljuje svoju zbirku “Priče misterije i magije”, a čućemo kako je bilo na promociji zbirke priča Darka Tuševljakovića “Naknadne istine”.

Podsetićemo se i Beokona – jedna od tribina je bila i ona posvećena 30-godišnjici Dilan Doga na kojoj su govorili Pavle Knežević, Aleksandar Radivojević, Marko Šelić – Marčelo i Dušan Miladinović.