BLIC: BASARINA 2084. U Svilajncu održana pretpremijera nove predstave

Srpska premijera “Kabarea Basara”, po tekstu Svetislava Basare, sa Nedom Arnerić, Bodom Ninkovićem i Irfanom Mensurom, koji je i adaptirao i režirao ovaj komad, održana je prošle nedelje u svilajnačkom Centru za kulturu.

– Tradicija je da u Svilajncu igramo pretpremijeru u ovoj sali, pred publikom koja je navikla na moje predstave – rekao je reditelj i akter predstave Irfan Mensur.

Pored njega tu su još Neda Arnerić i Boda Ninković, koji vode televizijski dnevnik u ne tako dalekoj budućnosti 2084. godine, a u program se uključuju komentatori i analitičari: Predrag Ejdus, Rada Đuričin, Zijah Sokolović i Srđan Timarov. Autor muzičke špice je Aleksandar Sanja Ilić.

– Imamo srpskog Orvela koji se zove Svetislav Basara. Cela predstava je početak i kraj televizijskog dnevnika 2084. godine. To je jedna bajka koja je skoro nemoguća jer ko zna šta će događati u dnevniku 2084. godine, ko zna šta je Basara smislio da će se pričati eventualno u dnevniku tada. Kako ćemo do publike dobaciti TV dnevnik ne znam, ali publika je navikla da gleda dnevnike pa će gledati i nas. Vesti su iritantne, možda bolje možda lošije od ovih današnjih. Ne želim da otkrivam publici u Srbiji i regionu šta će se događati 2084. godine – kaže Mensur otkrivši jedan mali ritual koji glumačka ekipa praktikuje kad igra u Svilajncu.

– Obavestili smo Dragana Petrovića Peleta da smo stigli u Svilajnac, kao i pre 13 meseci kada smo pretpremijerno igrali “Hor bečkih dečaka” u tom gradu, ponovili ritual i razgovarali s njim. Poželeo nam je sreću i rekao da “slomimo nogu”.

Neda Arnerić, koja u predstavi vodi dnevnik, kaže da kada bi u stvarnosti to radila odlučila bi se za segment vremenske prognoze.

– Predstava se događa 2084. godine. Strašno se bojim da će problemi biti isti kao i danas. Basarina duhovitost i predviđanje budućnosti sve se više bojim da se ne ostvare. Ali to je komično i ne treba da nas brine, ko se snašao, snašao se, ko nije, otišao je iz zemlje. Mi ćemo ovde uvek da se snađemo jer su Srbi snalažljivi. Predstava je komična, odnosno kazuje dokle sve može da dovede priča koja je danas malo tragična, ali ako se razvuče na sledeći dvadesetak godina biće tragikomična – priča Neda Arnerić.

Boda Ninković kaže da je tekst duhovit, ali da se nada da ipak neće biti u budućnosti kako je Basara predvideo.

– Očekujem da se publika smeje pravim, istinskim smehom prepoznavanja. Ima dosta asocijacija. Kao što su Domanović i Nušić davno pisali, pa se sada čudimo sami sebi, tako sada i ovo Basarino viđenje 2084, mi se nadamo da tako neće biti, ali za svaki slučaj da ga ponudimo. Sa Orvelovom smo bili šokirani i nismo verovali, ne verujemo ni sada da će biti ovako – kaže Boda Ninković.

Beogradska publika ovu predstavu može videti u Pozorištu “Slavija”.

Irfan Mensur: Kulturni radnici ne smeju nikad da budu zadovoljni

– Inače, nema razlike između nekadašnjeg i sadašnjeg stanja u kulturi. Razlika je u ličnom doživljaju, odnosno kultura nikada ne sme da bude zadovoljna. Kulturni radnici ne smeju da budu zadovoljni, kreativni ljudi nikada ne smeju da budu zadovoljni. Pre ću reći da je uvek bilo loše, nego da je nekada bilo dobro, a danas loše. Hoću, i uvek sam želeo da bude bolje. Svakog dana hoću da mislim da može bolje, pa bilo dobro ili loše. To je realnost i dužnost kreativnih ljudi – kaže Irfan Mensur.

Retrospektiva 11. FSFF-a danas u Starom Selu

Od osnivanja Festivala u Domu kulture u Starom Selu imamo priliku da svake godine vidimo najbolje kratkometražne filmove fantastike sa FSFF. Program počinje u 19 sati, u Domu kulture “Vlada Marjanović”, uvodnu reč daće Jovan Ristić, jedan od osnivača Festivala, a nakon toga slede filmske projekcije koje će obuhvatiti sve domaće, regionalne i strane filmove koji su osvojili nagradu Koskar (nagrada Festivala), kao i neke od interesantnijih filmova iz takmičarskih selekcija.

U oko tri sata programa, publika će videti sledeća ostvarenja:

1. ČUVAR u režiji Matije Milutinovića (Srbija, 2016, 20 min)
dobitnik Koskara za najbolji srpski film fantastike po izboru žirija

2. KRIS u režiji Raška Miljkovića (Srbija, 2016, 19 min)
dobitnik Koskara za najbolji scenario

3. EQUILIBRIUM u režiji Mirele Smiljanić (Srbija, 2016, 13 min)
dobitnik Koskara za najbolje vizuelne efekte

4. 2116 u režiji Janka Đurića (Srbija, 2017, 11 min)
dobitnik Koskara za najbolji srpski film fantastike po izboru publike

5. AŽDAJA u režiji Ivana Ramadana (BiH, 2016, 12 min)
dobitnik Koskara za najbolji film iz regiona bivše SFRJ

6. L’OURS NOIR/CRNI MEDVED u režija: Méryl Fortunat-Rossi i Xavier Seron (Francuska, 2015, 15 min), dobitnik Koskara za najbolji inostrani film

7. SOBA SMRTI u režiji Nemanje Ćeranića a po motivima priče Stivena Kinga (Srbija, 2016, 15 min)

8. TIŠINA u režiji Jovane Avramović (Srbija, 2017, 18 min)

9. VRTLOG u režiji Emilije Gašić (Srbija, 2017, 25 min)

10. ŽIVOT PO MOSKRIJU u režiji Gorana Nikolića (Srbija, 2017, 28 min)

11. ELEVATION 404 u režiji Marjana Gavrilovskog (Makedonija, 2015, 14 minuta)

Kao poseban bonus, 3. februara (subota), od 19 sati, u Domu kulture u Starom Selu prikazujemo film STRAŠNO MESTO, u režiji Milančeta Markovića iz Velike Plane, a u produkciji KUD-a „Obilić“ iz Krnjeva, uz prisustvo i reditelja i glumaca.

Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan.

Paramaunt sprema TV verziju serijala „Ludi Adam“ Margaret Atvud

Holivud je u skorije vreme zavoleo dela kanadske autorke distopija, Margaret Atvud. Neposredno nakon što je Hulova adaptacija „Sluškinjine priče“ Margaret Atvud dobila pet Emi nagrada, stiže vest da je Paramaunt obezbedio prava na još tri romana Margaret Atvud, koji govore o ljudskoj naklonosti ka samodestrukciji: „Kosac i antilopa“, „Godina potopa“ i „Ludi Adam“, koje su poznate pod zajedničkim nazivom „trilogija Ludi Adam“.

Tri knjige naučne fantastike daju višestruki pogled na isti uništeni svet, pokošen pošašću kuge, korporacijskom kontrolom i žestokom depresijom. Godinama su ovi bestseleri bili u rukama HBO-a, gde je Daren Aronofski pokušavao da ih adaptira za male ekrane. SF projekat je sada preuzeo tim producenata u koji su uključeni Dejvid Kanter, zaslužan za „Električne ovce“ Filipa K.Dika, i Linda Karlson, poznata po Netfliksovom skorašnjem „Five Came Back“.

Autorka je izrazila entuzijazam pred novim projektom, rekavši: „Veoma mi odgovara vizija koju su mi predstavili Angus, Kent, Dejvid, Bard i Ejmi, kao i divna vizuelna prezentacija koju su zajedno sastavili. Izuzetno se radujem što ću raditi sa njima.“

"The Lion King" najbolji animirani film svih vremena

Diznijev klasik “Kralj lavova” (1994) proglašen je najboljim animiranim filmom svih vremena, a to su odlučili posetioci portala Ranker.

Na drugom i trećem mestu su Piksarovi klasici “Priča o igračkama” (1995) i “U potrazi za Nemom” (2003). Visoko na lestvici našli su se još Wall-e, Shrek, Aladdin, Kako je Gru ukrao mesec i Ratatouille. Glasalo je ukupno 460.000 ljudi.

Kralj lavova zaradio je gotovo milijardu dolara, a u raznim anketama i izborima redovno je proglašavan najboljim animiranim filmom svim vremena.

Omiljeni animirani film 2019. doživeće rimejk. Režiraće ga Džon Favro, a glasove će posuditi Džejms Erl Džouns, Set Rogen, Donald Glover i Bijonse.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica #54: Sudden Appearance of Hope

Na programu Fantastične čitaonice Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” našao  se ovog meseca roman Kler Nort “Sudden Appearance of Hope”, koji je dobio World Fantasy nagradu. No, činjenica da je reč o nagrađenom romanu nije ovo delo poštedelo oštrih kritika na “propovedački” ton za koji je ocenjeno da je “banalan i idiotski”!

Desetak okupljenih se, uglavnom, složilo da je deo romana koji se bavi akcijama glavne junakinje dobar i zanimljiv – mada je i tu bilo kritika na spisateljičine ideje kako Darknet funkcioniše, da li interpolovi detektivi mogu da hapse, i slične “tehnikalije”, ali je pamfletizam upućen ka delu koji se bavi borbom protiv Perfection-a (sistem izgradnje “ličnosti” sakupljanjem poena – nešto što kao da je izašlo iz Black Mirror-a) mnoge samo nervirao. Možda zato malo više pada u “vodu” priča o “zaboravljivosti” glavne junakinje koja joj kako pomaže, tako i odmaže.

Daljom analizom uvidelo se da su, zapravo, mnoga dela koja su u nominaciji za World Fantasy nagradu “angažovana”, što je izgleda sada nezaobilazni trend ako se želi ovaj trofej. Pitanje je samo kako se ta “angažovanost” predstavlja i kojoj je čitalačkoj publici namenjena – onima koji malo više čitaju izgleda da direktno “nabijanje prsta u oko” baš smeta.

Predstavljene "Priče misterije i magije"

Prva beogradska promocija (druga će biti 19. februara u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”) zbirke priče Ota Oltvanjija “Priče misterije i magije” održana je u Delfi kafeu, u SKC-u, a pored pisca govorili su i spisateljica Mirjana Đurđević i režiser Dušan Lazarević.

Mirjana Đurđević je istakla da je Ota upoznala preko “Crnih cipela” (roman) i oduševila se atmosferom. “On je bio i ostao najbolji pisac-atmosferičar. Ne znam nikoga ko može u jednoj rečenici da napravi atmosferu”, istakla je ona, napomenuvši da je sve to ponovio i u njegovim potonjim delima. Potom je ispričala da strašne priče i horore vole ljudi koji vole da se plaše, te da je to i ona čitala kada je bila mlađa, a interesantno je da je prva Otova zbirka drugačija od toga. “Ništa nije strašno, a dobro je”, zaključila je ona.

Dušan Lazarević je odmah rekao da Oto piše “100% filmično”. “Mene prevashodno zanima lik i atmosfera, a Oto je rođen za filmskog pisca. Ako može da napiše lika kojeg možemo da zamislimo onda je tu 90% posla završeno. Ja, bukvalno, vidim te njegove likove u 3D – kako izgledaju”, naglasio je on. Lazarević je kasnije otkrio da razmišlja o ekranizaciji tri Otove priče koje bi bile rađene kao tv-projekat. S obzirom da on radi u Velikoj Britaniji, ako do toga i dođe sigurno bi mogli da očekujemo vrsnu glumu i razradu likova.

Sam Oto je prvo pričao o tome da je kao mali bio izuzetno brbljiv i da se to prenelo i na teren pisanja. To sigurno objašnjava zašto ima tri romana i tek sada zbirku priča – koja obuhvata 12 pripovesti koje su nastale u poslednjoj deceniji. “Ja imam kondiciju za dužinu. Nisam sprinter, ali jesam maratonac kada je reč o pisanju. To su mi otkrili na radionicama u Društvu ljubitelja fantastike ‘Lazar Komarčić’, a ja sam otkrio da volim da imam dovoljno vremena da se upoznamo sa likom, da se on razvije, da možda negativci postanu pozitivci… za sve to treba ‘vremena'”, rekao je on.

No, koliko god voleo, i dobro se snalazio u pisanju romana, kratke priče su “osveženje” između dva romana, ali i dobra vežba – u zbirci je, tako, jedna priča pisana iz drugog lica – nešto što se na kreativnim radionicama nikako ne savetuje. “Ova zbirka priča je najbolji CV – pokazuje šta trenutno mogu”, zaključio je Oto Oltvanji.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #54: Sudden Appearance of Hope

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Mnogi maštaju o nevidljivosti ili umeću prolaska kroz zidove i drugim sposobnostima koje bi nam olakšale sivu ekonomsku svakodnevnicu. Sposobnostima koje se mogu uključiti ili isključiti po potrebi. Ali, šta bi se dogodilo kada bi nam stalno bila uključena ta sposobnost? Da li ona tada postaje kletva?

Houp Arden ne prolazi kroz zidove, nije nevidljiva, nju samo svi zaboravljaju. Kada su u pitanju carinici ili policija to i nije tako loše, ali prijatelji i porodica?

Roman „Sudden Appearance of Hope“, dobitnik ovogodišnje World Fantasy nagrade prati snalaženje i nesnalaženje Houp Arden u uzbudljivom trileru koji nas vodi od sjaja i luksuza Dubaija do opskurnih švajcarskih selendri za koje skoro niko nikad nije čuo.

Spisateljica Kler Nort (pseudonim Katarine Veb za SF) je jedna od onih retkih zverki, povratnika u čitaonicu. Oko njenog romana „Prvih petnaest života Harija Avgusta“ mišljenja su bila podeljena a ostaje da se vidi da li ćemo se oko ovog dela složiti da je nagradu zaslužilo ili ćemo ga, poput njegove protagonistkinje, ubrzo zaboraviti.

Moderator: Bojan Butković

Danas promocija knjige „Priče misterije i magije“ Ota Oltvanjija

Promocija knjige „Priče misterije i magije“ Ota Oltvanjija biće održana u ponedeljak, 29. januara u 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u. O ovoj zbirci kratkih priča, koje će vas nasmejati, rastužiti, zaintrigirati i navesti na razmišljanje, pored autora govoriće spisateljica Mirjana Đurđević i režiser Dušan Lazarević.

„To su priče iz najnovije faze mog stvaralaštva“, objasnio je Oltvanji. „One u poznatom pronalaze misteriju, u banalnom magiju. Bilo da su realistične ili fantastične, slažu se bolje jedne uz druge nego što je iko mogao da se nada, ponajmanje autor.“

U zbirci je sadržano dvanaest svetova koji preispituju ovaj naš: Da li ste čuli za teoriju zavere o tome zašto nastaje gužva u saobraćaju svaki put kad padne kiša? Kakva čuda moraju da se dogode da bi dečak koji ne želi da bude pripadnik nijedne od suparničkih maloletničkih bandi izbegao izbor koji mu okolina nameće? Šta bi čovek uradio kada bi mu turistička agencija ponudila putovanje u prošlost?

U svojoj novoj knjizi Oltvanji nudi odgovore na ova i brojna druga pitanja, pri čemu ne samo da se hvata ukoštac sa sve većim promenama sveta već nam pruža retko uzbudljivu priliku da se zapitamo o pravoj prirodi naše svakodnevice i saznamo šta se sve krije iza njenih kulisa.

Oto Oltvanji je autor nekoliko romana u kriminalističkom i fantastičnom ključu, od kojih je poslednji, „Iver“, svojevrsni „triler o porodici i za porodicu“, objavljen u izdanju Lagune. Sa engleskog je preveo više naslova savremene svetske književnosti.

Filmsko "Isijavanje" dobija nastavak

Horor roman Stivena Kinga “Doctor Sleep” je sledeći na redu za filmsku adapataciju!

“Doctor Sleep” je svojevrsni nastavak kultnog “Isijavanja”, koji prati odraslog Denija Toransa koji se bori sa alkoholizmom i demonima iz prošlosti. Dok radi u bolnici, gde misteriozno “uspavljuje” pacijente čijim je životima došao kraj, uz pomoć “isijavanja” moći koju ima od rođenja, shvata da “Pravi čvor”, grupa besmrtnih zlih bića otima decu i muči ih. Torans će morati da posegne u najdublje i najmračnije delove sebe kako bi, uz pomoć devojčice sa kojom je na telepatskoj vezi, pobedio monstrume.

Malo bi bilo reći da je “Doctor Sleep” podelio fanove – dok jedni smatraju da je u pitanju sjajna knjiga, drugi misle da odrasli Deni u borbi protiv “Pravog čvora” nije dostojan nastavak kultnog romana i filma o Džeku Toransu i hotelu Overluk.

Režija je poverena Majku Flanaganu, režiseru koji je prošle godine obradio roman “Džeraldova igra” u produkciji Netfliksa, a ta adaptacija naišla je na pozitivke kritike publike.

Flanagan će adaptirati i scenario koji je već napisao Akiva Goldsman, a film će snimiti studio “Vorner bros” koji je prošle godine postigao izuzetan uspeh novom verzijom filma “To”.

Fanovi sa nestrpljenjem iščekuju ovaj film, a to se verovatno može reći i za samog Kinga, pošto je svojevremeno izjavio da je bio “zgrožen” Kjubrikovom verzijom “Isijavanja”.

Stiže novi “Predator”!

Originalni film “Predator” Džona Mektirnana iz 1987. s Arnoldom Švarcenegerom još uvek važi za jedan od najboljih akcionih filmova i svakako zaslužuje kultni status kod SF fanova.

Nastavak takođe nije bio uopšte loš (mnogi smatraju da je i bolji od prvog dela), ali onda je usledila propast franšize s nekoliko nastavaka koji su bili, rečju, katastrofalni.

Izgleda da bi se ove godine naučno fantastična franšiza mogla vratiti na pravi put. Režiser i scenarista novog “Predatora” je Šejn Blek, koji je i glumio u originalnom filmu. Dosad je režirao “Iron Man 3” i napisao scenarije za gomilu filmova, poput prva dva “Smrtonosna oružja”, “Poslednjeg skauta” i “Poslednjeg akcionog heroja”.

Novi “Predator” neće biti rimejk originala, nego nastavak. Zanemariće razne “Alien vs. Predator” neuspehe, pa će se radnjom donekle nastaviti na prva dva filma. Doduše, ne donosi ništa preterano revolucionarno, s obzirom na to da će se film baviti grupom vojnika koji se bore protiv vanzemaljskog lovca na trofeje, ali ovog puta ne u džungli, nego u predgrađu još neodređenog grada. Glavni lik je bivši marinac koji otkrije postojanje vanzemaljskih lovaca na Zemlji, ali niko mu ne veruje da zaista postoje. Film je najavljen za 3. avgust.