BLIC: BASARINA 2084. U Svilajncu održana pretpremijera nove predstave

Srpska premijera “Kabarea Basara”, po tekstu Svetislava Basare, sa Nedom Arnerić, Bodom Ninkovićem i Irfanom Mensurom, koji je i adaptirao i režirao ovaj komad, održana je prošle nedelje u svilajnačkom Centru za kulturu.

– Tradicija je da u Svilajncu igramo pretpremijeru u ovoj sali, pred publikom koja je navikla na moje predstave – rekao je reditelj i akter predstave Irfan Mensur.

Kabare Basara

Pored njega tu su još Neda Arnerić i Boda Ninković, koji vode televizijski dnevnik u ne tako dalekoj budućnosti 2084. godine, a u program se uključuju komentatori i analitičari: Predrag Ejdus, Rada Đuričin, Zijah Sokolović i Srđan Timarov. Autor muzičke špice je Aleksandar Sanja Ilić.

Kabare Basara

– Imamo srpskog Orvela koji se zove Svetislav Basara. Cela predstava je početak i kraj televizijskog dnevnika 2084. godine. To je jedna bajka koja je skoro nemoguća jer ko zna šta će događati u dnevniku 2084. godine, ko zna šta je Basara smislio da će se pričati eventualno u dnevniku tada. Kako ćemo do publike dobaciti TV dnevnik ne znam, ali publika je navikla da gleda dnevnike pa će gledati i nas. Vesti su iritantne, možda bolje možda lošije od ovih današnjih. Ne želim da otkrivam publici u Srbiji i regionu šta će se događati 2084. godine – kaže Mensur otkrivši jedan mali ritual koji glumačka ekipa praktikuje kad igra u Svilajncu.

Kabare Basara

– Obavestili smo Dragana Petrovića Peleta da smo stigli u Svilajnac, kao i pre 13 meseci kada smo pretpremijerno igrali “Hor bečkih dečaka” u tom gradu, ponovili ritual i razgovarali s njim. Poželeo nam je sreću i rekao da “slomimo nogu”.

Neda Arnerić, koja u predstavi vodi dnevnik, kaže da kada bi u stvarnosti to radila odlučila bi se za segment vremenske prognoze.

Kabare Basara

– Predstava se događa 2084. godine. Strašno se bojim da će problemi biti isti kao i danas. Basarina duhovitost i predviđanje budućnosti sve se više bojim da se ne ostvare. Ali to je komično i ne treba da nas brine, ko se snašao, snašao se, ko nije, otišao je iz zemlje. Mi ćemo ovde uvek da se snađemo jer su Srbi snalažljivi. Predstava je komična, odnosno kazuje dokle sve može da dovede priča koja je danas malo tragična, ali ako se razvuče na sledeći dvadesetak godina biće tragikomična – priča Neda Arnerić.

Boda Ninković kaže da je tekst duhovit, ali da se nada da ipak neće biti u budućnosti kako je Basara predvideo.

– Očekujem da se publika smeje pravim, istinskim smehom prepoznavanja. Ima dosta asocijacija. Kao što su Domanović i Nušić davno pisali, pa se sada čudimo sami sebi, tako sada i ovo Basarino viđenje 2084, mi se nadamo da tako neće biti, ali za svaki slučaj da ga ponudimo. Sa Orvelovom smo bili šokirani i nismo verovali, ne verujemo ni sada da će biti ovako – kaže Boda Ninković.

Beogradska publika ovu predstavu može videti u Pozorištu “Slavija”.

Irfan Mensur: Kulturni radnici ne smeju nikad da budu zadovoljni

– Inače, nema razlike između nekadašnjeg i sadašnjeg stanja u kulturi. Razlika je u ličnom doživljaju, odnosno kultura nikada ne sme da bude zadovoljna. Kulturni radnici ne smeju da budu zadovoljni, kreativni ljudi nikada ne smeju da budu zadovoljni. Pre ću reći da je uvek bilo loše, nego da je nekada bilo dobro, a danas loše. Hoću, i uvek sam želeo da bude bolje. Svakog dana hoću da mislim da može bolje, pa bilo dobro ili loše. To je realnost i dužnost kreativnih ljudi – kaže Irfan Mensur.

Advertisements

Retrospektiva 11. FSFF-a danas u Starom Selu

Od osnivanja Festivala u Domu kulture u Starom Selu imamo priliku da svake godine vidimo najbolje kratkometražne filmove fantastike sa FSFF. Program počinje u 19 sati, u Domu kulture “Vlada Marjanović”, uvodnu reč daće Jovan Ristić, jedan od osnivača Festivala, a nakon toga slede filmske projekcije koje će obuhvatiti sve domaće, regionalne i strane filmove koji su osvojili nagradu Koskar (nagrada Festivala), kao i neke od interesantnijih filmova iz takmičarskih selekcija.

plakat za festival

U oko tri sata programa, publika će videti sledeća ostvarenja:

1. ČUVAR u režiji Matije Milutinovića (Srbija, 2016, 20 min)
dobitnik Koskara za najbolji srpski film fantastike po izboru žirija

2. KRIS u režiji Raška Miljkovića (Srbija, 2016, 19 min)
dobitnik Koskara za najbolji scenario

3. EQUILIBRIUM u režiji Mirele Smiljanić (Srbija, 2016, 13 min)
dobitnik Koskara za najbolje vizuelne efekte

4. 2116 u režiji Janka Đurića (Srbija, 2017, 11 min)
dobitnik Koskara za najbolji srpski film fantastike po izboru publike

5. AŽDAJA u režiji Ivana Ramadana (BiH, 2016, 12 min)
dobitnik Koskara za najbolji film iz regiona bivše SFRJ

6. L’OURS NOIR/CRNI MEDVED u režija: Méryl Fortunat-Rossi i Xavier Seron (Francuska, 2015, 15 min), dobitnik Koskara za najbolji inostrani film

7. SOBA SMRTI u režiji Nemanje Ćeranića a po motivima priče Stivena Kinga (Srbija, 2016, 15 min)

8. TIŠINA u režiji Jovane Avramović (Srbija, 2017, 18 min)

9. VRTLOG u režiji Emilije Gašić (Srbija, 2017, 25 min)

10. ŽIVOT PO MOSKRIJU u režiji Gorana Nikolića (Srbija, 2017, 28 min)

11. ELEVATION 404 u režiji Marjana Gavrilovskog (Makedonija, 2015, 14 minuta)

Kao poseban bonus, 3. februara (subota), od 19 sati, u Domu kulture u Starom Selu prikazujemo film STRAŠNO MESTO, u režiji Milančeta Markovića iz Velike Plane, a u produkciji KUD-a „Obilić“ iz Krnjeva, uz prisustvo i reditelja i glumaca.

Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan.

Paramaunt sprema TV verziju serijala „Ludi Adam“ Margaret Atvud

Holivud je u skorije vreme zavoleo dela kanadske autorke distopija, Margaret Atvud. Neposredno nakon što je Hulova adaptacija „Sluškinjine priče“ Margaret Atvud dobila pet Emi nagrada, stiže vest da je Paramaunt obezbedio prava na još tri romana Margaret Atvud, koji govore o ljudskoj naklonosti ka samodestrukciji: „Kosac i antilopa“, „Godina potopa“ i „Ludi Adam“, koje su poznate pod zajedničkim nazivom „trilogija Ludi Adam“.

MaddAddam Trilogy

Tri knjige naučne fantastike daju višestruki pogled na isti uništeni svet, pokošen pošašću kuge, korporacijskom kontrolom i žestokom depresijom. Godinama su ovi bestseleri bili u rukama HBO-a, gde je Daren Aronofski pokušavao da ih adaptira za male ekrane. SF projekat je sada preuzeo tim producenata u koji su uključeni Dejvid Kanter, zaslužan za „Električne ovce“ Filipa K.Dika, i Linda Karlson, poznata po Netfliksovom skorašnjem „Five Came Back“.

Autorka je izrazila entuzijazam pred novim projektom, rekavši: „Veoma mi odgovara vizija koju su mi predstavili Angus, Kent, Dejvid, Bard i Ejmi, kao i divna vizuelna prezentacija koju su zajedno sastavili. Izuzetno se radujem što ću raditi sa njima.“

"The Lion King" najbolji animirani film svih vremena

Diznijev klasik “Kralj lavova” (1994) proglašen je najboljim animiranim filmom svih vremena, a to su odlučili posetioci portala Ranker.

The Lion King

Na drugom i trećem mestu su Piksarovi klasici “Priča o igračkama” (1995) i “U potrazi za Nemom” (2003). Visoko na lestvici našli su se još Wall-e, Shrek, Aladdin, Kako je Gru ukrao mesec i Ratatouille. Glasalo je ukupno 460.000 ljudi.

Kralj lavova zaradio je gotovo milijardu dolara, a u raznim anketama i izborima redovno je proglašavan najboljim animiranim filmom svim vremena.

Omiljeni animirani film 2019. doživeće rimejk. Režiraće ga Džon Favro, a glasove će posuditi Džejms Erl Džouns, Set Rogen, Donald Glover i Bijonse.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica #54: Sudden Appearance of Hope

Na programu Fantastične čitaonice Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” našao  se ovog meseca roman Kler Nort “Sudden Appearance of Hope”, koji je dobio World Fantasy nagradu. No, činjenica da je reč o nagrađenom romanu nije ovo delo poštedelo oštrih kritika na “propovedački” ton za koji je ocenjeno da je “banalan i idiotski”!

LK Citaonica

Desetak okupljenih se, uglavnom, složilo da je deo romana koji se bavi akcijama glavne junakinje dobar i zanimljiv – mada je i tu bilo kritika na spisateljičine ideje kako Darknet funkcioniše, da li interpolovi detektivi mogu da hapse, i slične “tehnikalije”, ali je pamfletizam upućen ka delu koji se bavi borbom protiv Perfection-a (sistem izgradnje “ličnosti” sakupljanjem poena – nešto što kao da je izašlo iz Black Mirror-a) mnoge samo nervirao. Možda zato malo više pada u “vodu” priča o “zaboravljivosti” glavne junakinje koja joj kako pomaže, tako i odmaže.

Daljom analizom uvidelo se da su, zapravo, mnoga dela koja su u nominaciji za World Fantasy nagradu “angažovana”, što je izgleda sada nezaobilazni trend ako se želi ovaj trofej. Pitanje je samo kako se ta “angažovanost” predstavlja i kojoj je čitalačkoj publici namenjena – onima koji malo više čitaju izgleda da direktno “nabijanje prsta u oko” baš smeta.

Predstavljene "Priče misterije i magije"

Prva beogradska promocija (druga će biti 19. februara u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”) zbirke priče Ota Oltvanjija “Priče misterije i magije” održana je u Delfi kafeu, u SKC-u, a pored pisca govorili su i spisateljica Mirjana Đurđević i režiser Dušan Lazarević.

Promocija Price misterije i magije

Mirjana Đurđević je istakla da je Ota upoznala preko “Crnih cipela” (roman) i oduševila se atmosferom. “On je bio i ostao najbolji pisac-atmosferičar. Ne znam nikoga ko može u jednoj rečenici da napravi atmosferu”, istakla je ona, napomenuvši da je sve to ponovio i u njegovim potonjim delima. Potom je ispričala da strašne priče i horore vole ljudi koji vole da se plaše, te da je to i ona čitala kada je bila mlađa, a interesantno je da je prva Otova zbirka drugačija od toga. “Ništa nije strašno, a dobro je”, zaključila je ona.

Dušan Lazarević je odmah rekao da Oto piše “100% filmično”. “Mene prevashodno zanima lik i atmosfera, a Oto je rođen za filmskog pisca. Ako može da napiše lika kojeg možemo da zamislimo onda je tu 90% posla završeno. Ja, bukvalno, vidim te njegove likove u 3D – kako izgledaju”, naglasio je on. Lazarević je kasnije otkrio da razmišlja o ekranizaciji tri Otove priče koje bi bile rađene kao tv-projekat. S obzirom da on radi u Velikoj Britaniji, ako do toga i dođe sigurno bi mogli da očekujemo vrsnu glumu i razradu likova.

Sam Oto je prvo pričao o tome da je kao mali bio izuzetno brbljiv i da se to prenelo i na teren pisanja. To sigurno objašnjava zašto ima tri romana i tek sada zbirku priča – koja obuhvata 12 pripovesti koje su nastale u poslednjoj deceniji. “Ja imam kondiciju za dužinu. Nisam sprinter, ali jesam maratonac kada je reč o pisanju. To su mi otkrili na radionicama u Društvu ljubitelja fantastike ‘Lazar Komarčić’, a ja sam otkrio da volim da imam dovoljno vremena da se upoznamo sa likom, da se on razvije, da možda negativci postanu pozitivci… za sve to treba ‘vremena'”, rekao je on.

No, koliko god voleo, i dobro se snalazio u pisanju romana, kratke priče su “osveženje” između dva romana, ali i dobra vežba – u zbirci je, tako, jedna priča pisana iz drugog lica – nešto što se na kreativnim radionicama nikako ne savetuje. “Ova zbirka priča je najbolji CV – pokazuje šta trenutno mogu”, zaključio je Oto Oltvanji.

Promocija Price misterije i magije

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #54: Sudden Appearance of Hope

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Mnogi maštaju o nevidljivosti ili umeću prolaska kroz zidove i drugim sposobnostima koje bi nam olakšale sivu ekonomsku svakodnevnicu. Sposobnostima koje se mogu uključiti ili isključiti po potrebi. Ali, šta bi se dogodilo kada bi nam stalno bila uključena ta sposobnost? Da li ona tada postaje kletva?

Houp Arden ne prolazi kroz zidove, nije nevidljiva, nju samo svi zaboravljaju. Kada su u pitanju carinici ili policija to i nije tako loše, ali prijatelji i porodica?

Roman „Sudden Appearance of Hope“, dobitnik ovogodišnje World Fantasy nagrade prati snalaženje i nesnalaženje Houp Arden u uzbudljivom trileru koji nas vodi od sjaja i luksuza Dubaija do opskurnih švajcarskih selendri za koje skoro niko nikad nije čuo.

Spisateljica Kler Nort (pseudonim Katarine Veb za SF) je jedna od onih retkih zverki, povratnika u čitaonicu. Oko njenog romana „Prvih petnaest života Harija Avgusta“ mišljenja su bila podeljena a ostaje da se vidi da li ćemo se oko ovog dela složiti da je nagradu zaslužilo ili ćemo ga, poput njegove protagonistkinje, ubrzo zaboraviti.

Moderator: Bojan Butković