Očekujte još dešavanja u "Ederlezi” univerzumu

Tribina posvećena erotici i seksu u stripu održana je u sali “Amerikana” Doma omladine, uz prilično dobru posetu, a razlog su svakako bili gosti – Džesika Stojadinović Stoya, glumica i scenaristkinja, i Lazar Bodroža, reditelj filma “Ederlezi Rising”. No, ovde je prevashodni povod bio kratak strip “Ederlezi: Obožavanje”, koji je objavljen u najnovijem broju Stripoteke. Sa gostima, u okviru ciklusa tribina “Stripovi za sve” koje priređuje izdavačka kuća Darkwood u saradnji sa Domom omladine, su razgovarali Milan Jovanović, urednik u Darkwood-u i Draško Roganović, prevodilac i kritičar.

Sam početak tribine je bio posvećen stripu, ali je kasnije, očekivano, otišao više u pravcu filma koji je svoje premijeru imao na FEST-u. No, prvo smo saznali da je Stoja koscenarista stripa, zajedno sa Dimitrijem Vojnovom, koji je bio sprečen da prisustvuje tribini iako je bio najavljen.

“Aleksa Jovanović je čovek koji je crtao strip, a on je bio inače i čovek zadužen za story-board tokom rada na filmu, pa je tako u startu bio u celoj priči”, pojasnio je Lazar Bodroža, čovek koji je bio vezan za svet stripa u okviru Kosmoplovaca.

Draško Roganović, koji je vodio razgovor sa gostima, upitao je Stoju da li ima planova za neki nastavak, ali je ona “loptu” prebacila Bodroži, rekavši da to “treba pitati reditelja”.

“Dimitrije je zagrejan to, ali ja sam ga ignorisao – ako ćemo da radimo biće to isti univerzum”, pojasnio je Bodroža, pošto je, očigledno, trenutno suviše rano razmatrati da li bi se radio prednastavak, nastavak ili neka sasvim samosvojna priča – vezana i za film, kako i za strip.

Inače, ovo Stoji nije prvi seks strip – već je radila na jednom projektu sa Dinom Haspielom, koji je objavljen u Hevi Metalu – pa se Draško Roganović našali da u Stripoteci ne mogu da uđu bilo kakvi autori, već oni koji su objavljivali u respektabilnim izdanjima.

“Ja sam prijatelj sa čovekom iz Hevi Metala, koji me je povezao sa Dinom kako bi uradili nešto od tekstova sa mog bloga”, rekla je Stoja.

Potom se priča malo više okrenula istoriji erotskog stripa, uz naglašavanje činjenice da je za mnoge ljude u Srbiji zapravo prvi dodir sa pornografijom bio preko stripa. Milan Jovanović je podsetio i na čuvenu “Drunu”, erotsko naučno fantastični strip, koju je u bivšoj Jugoslaviji izdavala kuća Dečje novine iz Gornjeg Milanovca.

Povratak na temu “Ederlezi Rising” je bila vezana za sam film, a među interesantnostima koje su se mogle čuti bila je i ona vezana za scenu “plutanja” u bestežinskom stanju. Naime, to je bila Stojina želja, pa su to za svaki slučaj snimili. Nije bilo “markera” na njoj, tako da je kasnije iskorišćavanje te scene bilo znatno teže, ali uspešno izvedeno. Tako se, neplanirano, scena našla u filmu.

Usledila su i brojna pitanja publike, koja su se kreatala kako od toga zašto je Stoja počela da snima porno filmove, pa do toga da li liberalna feministkinja!

Tribina: "Ederlezi: Erotika i seks u stripu"

Tribina posvećena erotici i seksu u stripu, ali i u literaturi i na filmu. Poseban osvrt ćemo napraviti na kratki strip Ederlezi: Obožavanje, objavljen u aktuelnom broju Stripoteke. Scenario potpisuju upravo naši gosti, a strip je svojevrstan prikvel filmu Ederlezi Rising. Film će premijerno biti prikazan 25.2. u okviru FEST-a. Dimitrije Vojnov je scenarista ovog naučno-fantastičnog filma, dok je glavna uloga poverena upravo američkoj porno-zvezdi Džesiki Stojadinović Stoji. Nakon diskusije, Stoya i Vojnov će svim zainteresovanima potpisivati dedikacije u februarski broj Stripoteke.

Februarska tribina biće deveta u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

Gosti: Stoya (glumica i scenaristkinja) i Dimitrije Vojnov (scenarista i kritičar)
Moderatori tribine su Draško Roganović (prevodilac i kritičar) i Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

Ljubitelji superheroja imaće razlog više da posete Pariz

Kompanija Volt Dizni iznela je danas plan proširenja pariskog Diznilenda vredan dve milijarde evra. Planirano je da budu uvedeni i Marvelovi superheroji.

Plan o proširenju koji će početi da se sprvodi od 2021, saopšten je posle sastanka francuskog predsednika Emanuela Makrona i direktora Diznija Roberta Ajgera.

Kompanija je saopštila da će parku biti dodata tri nova područja zasnovana na superherojima, “Ledenom kraljevstvu” (Frozen) i “Zvezdanim ratovima”, kao i “nove atrakcije i zabavna iskustva uživo”.

Ajger je rekao da će proširenje “doneti još više voljenih likova i neprevaziđenog pričanja priča da bi se stvorile nove zemlje, atrakcije i zabava koja još poboljšava iskustvo posetilaca i povećava mogućnosti za turizam u regionu”.

Džordž R.R. Martin iznosi detalje o rasporedu po kom će biti objavljene naredne dve knjige iz njegovog serijala o svetu „Leda i vatre“

Novinari i publika se žarko interesuju šta će, ako će išta, Džordž R.R. Martin objaviti 2018. Početkom februara, Martin je na svom „Not a blog“ blogu odgovarao na pitanja svojih obožavaoca. Prenosimo vam šta je imao da kaže.

„Imate li planove da objavite nešto što je deo serijala ‘Pesme leda i vatre’ u 2018?“, pitao je jedan od obožavalaca. Svakako bi bilo super kad bi stigli „Vetrovi zime“ (The Winds of Winter), ali planirate li još nešto?“

Martin je jednostavno odgovorio: „U planu je ‘Vatra i krv’ (Fire and Blood)“.

A šta je sa „Vetrovima zime“, dugo iščekivanim šestim delom Martinove sage? Činjenica da knjiga još uvek nije objavljena izaziva ozbiljnu sumnju da ćemo je dobiti ove godine.

Međutim, ako ništa drugo „Vatra i krv“, Martinova, istorija porodice Targerijan, uskoro stiže. Barem prvi od dva toma. „Prvi tom bi uskoro trebalo da bude završen“, bio je Martinov odgovor na jedan od komentara. „Drugi sam tek počeo.“

Neki delovi iz projekta „Vatra i krv“ su već objavljeni kao priče: „The Rouge Prince“, „The Princess and the Queen“ i „Sons of the Dragon“. Poslednja priča je objavljena u antologiji „The Book of Swords“ koju je priredio Martinov dugogodišnji prijatelj Gardner Dozois.

Odgovarajući jednom od čitalaca, Rilindu Sahitiju, koji je pitao da li će „Vatra i krv“ izaći pre ili posle „Vetrova zime“, Martin je pružio malo više informacija: „’Vatra i krv’ će biti u dva toma“, rekao je Martin. „Prvi tom će izaći pre, a drugi posle (‘Vetrova zime’)”.

Dakle, planirano je da prvi deo knjige „Vatra i krv“ izađe ove godine. Onda će „Vetrovi zime“ izaći posle toga – što verovatno neće biti u toku 2018. – a drugi deo knjige „Vatre i krvi“ još kasnije. Sve je to dobro znati, mada i dalje ne znamo konkretan datum objavljivanja knjige „Vetrova zime“.

Čekanje se nastavlja…

Od "Leptirice" do "Mamule"

U okviru “Kino kluba” u Domu omladine, održana je tribina sa temom “Poetika strave – Najužasnije fantazije YU filma” na kojoj su gosti bili reditelji Đorđe Kadijević i Milan Todorović, i koji su pričali o domaćih hororima, uz moderaciju reditelja Milorada MIlinkovića i pisca Dragoljuba Stojkovića.

Prvo pitanje je bilo upućeno doajenu domaće kinematografije Kadijeviću, koji je jednom rekao da ga “horor kao takav nikad nije zanimao, već poetska fantastika na filmu”. No, ako je neko iz publike (a okupilo se skoro dvadesetak zainteresovanih – s obzirom na kolaps u saobraćaju sasvim pristojan broj), očekivao “brzi odgovor”, to se nije desilo. Đorđe Kadijević je imao jedan pomalo zaobilazan pristup, ali definitivno interesantan gde je prvo krenuo da rasčlanjuje pojam fantastičnog, napomenuvši da su neka od najvećih dela snimljena upravo u tom žanru, a da nas ona neminovno prati odvajkada – još su praistorijski ljudi imali predstavu o “višku istine”. “Često se pokaže da je realno zapravo fantazmagorično”, napomenuo je Kadijević, pozivajući u pomoć Kanta i nemogućnost da se spozna “stvar po sebi”, da bi objasnio da “mi realnost uopšte ne vidimo” – pojašnjavajući to na primeru šta bi bilo kada bi umesto elektromagnetnih talasa mogli da vidimo magnetne talase i kako bi nam tada svet bitno drugačije izgledao. Zaključak je bio da je sam ljudski svet proizvod jedne umetničke intuicije i da bi bilo izuzetno dosadno da samo vidimo “realno” te da smo svi mi pomalo umetnici.

Milan Todorović je potom pričao o prvom (dugometražnom) zombi filmu – “Zoni mrtvih”, pošto je i sam napomenuo da je Mladen Đorđević pre njega snimio kratki film “Živi mrtvaci”.

“Ja sam, pre svega, horor fan i želeo sam da moj film vide u celom svetu. To zagađenje u Pančevu je bilo inspirativno, film ima tu ekološku liniju, ali je on pre svega zabavan”, napomenuo je on.

Đorđe Kadijević je ispričao kako ne zna zašto je počeo da snima filmove kao što su “Leptirica” ili “Sveto mesto”, ali da su oni proizvodili kod publike veći šok nego neki njegovi drugi filmovi za koje on smatra da su bolji.

“Kada je pre nekoliko godina u Zagrebu ‘Leptirica’ prikazivana na velikom platnu u otvorenom bioskopu – bilo je hiljadu ljudi, kada je počela – svi su se smejali. Očekivali su komediju, ali posle je bilo vriske i neke devojke su bežale da se tako sklone od strašnih scena. Posle je moderator večeri otkrio da je tu prisutan i autor filma, pa sam se izvinio za paniku”, prisetio se Kadijević, napominjući da je ta neutaživa zainteresovanost za onostrano što publiku privlači takvim ostvarenjima.

Za Milana Todorovića je usledilo pitanje zašto je za “Mamulu” iskoristio sirene, kada je na raspolaganju imao toliko stvorenja iz domaće mitologije.

“Nekoliko scenarija sam napisao sa Milanom Konjevićem zasnovanim na slovenskoj mitologiji. Čak se i ‘Zona mrtvih 2’ oslanja na neke etno motive. Sve su to zahtevni projekti, pa ostaju za neku budućnost. Inače, kada smo kod reakcije publike – ja nisam mislio da su moji filmovi strašni, ali je bilo izlaženja iz sale zbog ‘Mamule’. Takođe, u Zagrebu su se na ‘Zonu mrtvih’ smejali, ali u istočnom Sarajevu je bio muk dok je film išao”, rekao je on.

Inače, na samom kraju večeri Kadijevć je izuzetno pohvalio Todorovićevu “Mamulu”.

VEČERNJE NOVOSTI: Reditelj Lazar Bodroža: Prava ljubav će opstati

Jedan od hitova nacionalnog takmičarskog programa 46. Festa – “Ederlezi rajzing” (bar kada je reč o pažnji medija i pre njegovog premijernog prikazivanja), na današnjoj konferenciji za novinare predstavila je ekipa ovog filma – reditelj Lazar Bodroža, glumci Sebastijan Kavaca i Džesika Stojadinović Stoja, kompozitor Nemanja Mosurović i producent Aleksandar Protićk, pišu Večernje novosti.

Iako je reč o naučnofantastičnom filmu, koji kao scenarista po motivima priče Zorana Neškovića potpisuje Dimitrije Vojnov, Bodroža je izjavio da je “Ederlezi rajzing” duboko melodramski, i da on vraća veru u to da će prava ljubav opstati i u budućnosti.

– Radnja se događa u nekom futuru, kada kosmonaut Milutin odlazi na Alfa Kentauri u prvu misiju multinacionalne korporacije “Ederlezi”, koja mu kao partnerku za ovo putovanje dodeljuju Nimani, ženskog androida programiranog da ispuni sve njegove želje – rekao je Bodroža.

Džesika Stojadinović Stoja, inače zvezda američkih filmova “za odrasle” i Amerikanka srpskog porekla, zahvaljujući “Ederlezi rajzingu”, prvi put je u Srbiji, u domovini svog oca. Iako ne govori srpski, oduševljena je beogradskom publikom na Festu.

– Za mene je ovo jedno novo iskustvo, a Nimani je obična žena, od nje se očekuje da Milutinu bude sve – da ga hrabri i podržava, da mu bude bolničarka, seks-igračka. Ona je android, ali su očekivanja od nje ista kao i u realnom životu- izjavila je Stoja, ističući da se uvek borila protiv stereotipa, što dokazuje i kao kolumnistkinja “Njujork tajmsa” i britanskog “Gardijana”.

Kosmonauta Milutina igra popularni slovenački glumac Sebastijan Kavaca, jedan od najzaposlenijih u regionu, koga gledamo u mnogobrojnim filmskim koprodukcijama i TV serijama. I za njega je, kako je izjavio, film “Ederlezi rajzing” bio veliko zadovoljstvo, pogotovu njegova premijera na Festu, kao i da je dobro da filmski radnici u regionu sarađuju.

Kino klub #2: Poetika strave – Najužasnije fantazije YU filma

Reditelj „Leptirice“ i „Svetog mesta“ Đorđe Kadijević rekao je jednom prilikom da ga horor kao takav nije nikad zanimao, jer je u pitanju komercijalni žanr koji prezire. Ono što ga je interesovalo, rekao je, jeste poetska fantastika na filmu, a direktan motiv je bio odsustvo filmova koji bi se odmakli od konvencionalne realnosti u domaćoj kinematografiji. više od pukog straha ili grozote.

„Leptiricu“ je nazvao prvim takvim pokušajem, a ishod je bio prelazak svih dotad poznatih granica između gledališta i televizije. Auditorijum i kritika su potpuno nespremno dočekali takav jedan poduhvat, toliko da je u nekim slučajevima pozivana hitna pomoć, a „Leptirica“ je nazvana filmskim terorizmom. Bilo je slučajeva da deca, kojima su nastavnici preporučivali film misleći da je reč o ekranizaciji dela Milovana Glišića, izgube svest pred televizorom. Tada je malo ko razumevao da u tom filmu ima ičeg više od lepotice koja se pretvara u čudovište, te je za poetiku te strave malo ko mario.

Posle „Leptirice“, filmovi  koji su se mogli nazvati hororom pojavljivali su se tek sporadično. Još traje rasrpava da li je „Variola vera“ Gorana Markovića horor ili ne, dok se za „Već viđeno“ istog autora uglavnom svi slažu da jeste. Rasprave ima i oko Šijanovog filma „Davitelj protiv davitelja“. Sam Kadijević je snimio i „Sveto mesto“, tu je i „Kičma“ Vlatka Gilića, pa kasnija ostvarenja kao „TT sindrom“ Dejana Zečevića ili „Mamula“ Milana Todorovića.

Za većinu jugoslovenskih i srpskih horora karakteristično je to da su u pitanju dela koja ne pucaju samo na stravu i užas, već imaju i ozbiljne umetničke pretenzije. Uistinu, nema filmova kojima je cilj tek masakr. A to je verovatno razlog što su ovi prostori dosad bili posmatrani kao jalovo tlo za nastanak horora. 

Shodno tome, tokom druge tribine iz ciklusa „Kino-klub“ pokušaćemo da otkrijemo da li je publika danas iole spremnija da vidi umetnost iza vampirskih zuba, da očekuje više od pukog straha ili grozote.

Gosti: Đorđe Kadijević, reditelj, pisac, istoričar umetnosti i Milan Todorović, reditelj
Moderatori: Milorad Milinković, reditelj i Dragoljub Stojković, pisac

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica: “Her Body and Other Parties”, Carmen Maria Machado

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Karmen Marija Maćado je novo ime na američkoj književnoj sceni. Za kratko vreme ustalasala je čitalačku i kritičku javnost jakim pričama kojima je osvojila niz nominacija i pehara za prestižne glavnotokovske i žanrovske nagrade.

Njene priče su uvrštene u raznorodne žanrovske antologije najboljih priča godine koje su uređivali Džo Hil, Elen Detlou, Keti Kodža, Piter S. Bigl — potpuno pokrivajući široki spektar žanrova fantastike.

Živi nismo dok ne proverimo da li je toliko dobro kao što zvuči.

Moderator: Bojan Butković

Nakit iz "Igre prestola" se pravi u Mitrovici!

Miloš Damnjanović (25) iz Mačvanske Mitrovice, u porodičnoj radionici zajedno sa ocem pravi replike starih predmeta, oružja, nakita, statua, a njihovo prstenje bi trebalo da se pojavi i u poslednjem nastavku planetarno popularne serije “Igra prestola”.

Naime, prstenje koje će nositi članovi porodice Lanister potiče upravo iz njihove radionice, a odabrano je putem konkursa.

– Ja se od malih nogu sa ocem bavim ovim poslom. Pravili smo svašta za mušterije iz sveta, najviše replike predmeta iz rimskog perioda, a onda smo pre nešto više od godinu dana preko prijatelja čuli da postoji konkurs za “Igru prestola” – objasnio je Miloš.

Kako je dodao, ubrzo im je odgovoreno da su prihvatili njihovo prstenje.

Napravili smo i poslali 30 prstenova. Sve je rađeno ručno, bez mašina, a nakit ima grb porodice Lanister i bio sam prezadovoljan kako je ispalo, a svidelo se i njima i nosiće se u poslednjoj sezoni – objašnjava ovaj mladić.

Prstenje je, kako kaže, napravljeno od bronze, ispolirano je i nosivo.

– Seriju gleda cela porodica, bukvalno iščekujemo svaku sezonu – kaže ovaj fan serije.

Za posao koji je odabrao kaže da se ne može raditi bez ljubavi, kao i da kupci uglavnom dolaze iz inostranstva.

– Živimo u Sirmijumu i logično je da se ovim bavimo – zaključuje Miloš.

Drugi istorijski vikend za film "Black Panther"

Film “Black Panther” režisera Rajana Kuglera ušao je u istoriju kao jedno od ostvarenja koja su donela najveću bioskopsku zaradu tokom drugog vikenda prikazivanja – 108 miliona dolara, prenosi AP.

Zaradu iznad 100 miliona dolara do sada su uspela da ostvare samo tri filma – “Star Wars: The Force Awakens”, “Jurassic World”, i “The Avengers”.

Od tih filmova, samo je Star Wars imao bolju zaradu od “Black Panthera”, prenosi Njuzer.

Tokom dva vikenda prikazivanja, ovaj film tako je zaradio 400 miliona dolara u američkim bioskopima, odnosno 704 miliona dolara ukupno u bioskopima širom sveta.

Tebalo bi napomenuti da se premijera filma u Kini i Japanu tek čeka.

“Black Panther” je inače ušao u istoriju kao Marvelov film sa najvećom zaradom u prvoj nedelji prikazivanja širom SAD.