U čast Ursule Legvin

U čitavom serijalu skupova posvećenih preminuloj spisateljici naučne fantastike Ursule Legvin, jedan je bio održan i u Domu omladine, na kojem su govorile Ivana Damjanović, Jelena Jokanović i Nađa Duhaček, i bavile se temama kao što su feminizam, anarhija, putovanja… vezanim za stvaralaštvo Legvinove.

Tribina o SF spisateljici Ursuli Legvin

“Iako je ona najviše prepoznata kao pisac SF-a, Ursula Legvin nije bila time oduševljena jer je pisala i neke druge stvari. Doduše, jeste najviše nagrada dobila vezanih za naučnu fantastiku”, rekla je Ivana Damjanović, napominjući da je dobar deo njenog opusa preveden kod nas, kao što je “Hainski ciklus” SF romana ali fantazijsko “Zemljomorje”. Rečeno je i da se Legvinova u svojim delima konstantno bavila feminizmom, ali i o tome kuda svet ide, o literaturi, putovanjima – koje je vezano za taoizam, koji je zainteresovao Legvinovu.

“Leva ruka tame” je čuveno delo iz 1969. godine, koje je istakla Jelena Jokanović, rekavši da je priča o androgenim stanovnicima jedne planete izuzetno odjeknula, ali i dovela do toga da spisateljica bude ozlojeđena što se isticalo da se ona bavi pitanjem roda, iako je ona sama smatrala da ta knjiga govori o balansu.

“U toj knjizi”, dodaje Nađa Duhaček, “Ursula je pričala i o prelasku u drugu kulturu – temu kojoj se kasnje vraćala, a takođe otvara priču i o temi kolonizacije. Interesantno je da u tim ranim fazama bira da joj glavni protagonisti budu muškarci, što će se kasnije menjati čime je pokazala kako je kroz svoje pisanje imala fantastičan proces transformacije”, zaključila je ona.

Ako se pogleda, po toj osnovi, “Zemljomorje” – delo sa “najlepšim zmajevima” kako je istakla Ivana Damjanović, u originalnoj trilogiji takođe nema puno ženskih likova, ali se to menja i četvrtom delu (“Tehanu”) i potonjim pričama. Ovaj serijal je značajan i zbog pitanja rase – u SAD, pogotovu što je tu napravljena inverzija u odnosu na Tolkina  – negativci su ovde beli ljudi a pozitivci tamnoputi.

Bilo je reči i o Legvinovom naučno fantastičnom romanu “Čovek praznih šaka” (1974. godine objavljen sa podnaslovom “Veličanstven ep o jednoj dvosmislenoj utopiji”) gde je bitno pitanje anarhizma, mada, po nekima čak možda više politička teorija nego sam roman. Doduše, postoje tumačenja i da je reč o “postmodernom anarhizmu” tako da zapravo ovo delo predstavlja najdirektniju političku knjigu u opusu Legvinove. Ona se u njemu bavi i odnosom između nauke i tehnologije, a za fanove SF-a sigurno je interesantan zato što u priči o Ekumeno ovde objašnjava nastanak svojih čuvenih pronalazaka – ansibla i NAFAL brodova. Generalno, nju su stalno prvenstveno stavljali u SF, mada su joj istovremeno zamerali na “nedostatku istog” – definitivno nije pisala visokotehnološke romane, ali se jeste bavila tehnologijom koja je “zapostavljena” i koje su razvijale žene – od grnčarstva, pripitomljavanja flore i faune, kulinarstva…

Zbog ograničenja tribine na samo 70 minuta govornice nisu mogle da uzlaze u detaljniju priču i pominjanje brojnih Ursulinih dela, a prof Aleksandar B. Nedeljković je, na samom kraju večeri, pročitao jednu njenu pesmu iz dela “Stalno se vraćajući kući”.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s