VEČERNJE NOVOSTI: Endi Vir: Prvo ću u Srbiju, pa na Mesec

Večernje novosti objavile su intervju sa Endijem Virom, piscem naučne fantastike po čijem je romanu snimljen filmski hit “Marsovac”.

Debitantskim romanom “Marsovac”, Endi Vir je pre nekoliko godina ostvario pun pogodak. Ova svemirska pustolovina postigla je planetarni uspeh, propraćen istoimenom filmskom adaptacijom, u režiji Ridlija Skota i sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi. Među piscima koji sanjaju o takvom trijumfu – više od pet miliona prodatih primeraka, i dalje kruži priča o tome kako je Vir, uopšte, uspeo da objavi knjigu. Iznerviran što nikako nije mogao da pronađe izdavača, ovaj američki pisac rukopis je okačio na svom sajtu. Publika ga je odlično prihvatila, pa je roman dobio elektronsko, zatim audio i, tek, na kraju, štampano izdanje.

Uspeh “Marsovca” omogućio je Viru da napusti posao softverskog inženjera kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Rezultat toga je nedavno objavljeni triler “Artemida”, koji je odmah postao bestseler “Njujork tajmsa”, a kod nas ga je objavio izdavač “Evro buk”. Vir je i u ovom romanu poveo čitaoce u svemir, ali ovoga puta na Mesec, u Artemidu – prvi i jedini grad na Zemljinom satelitu, u kom se odvija uzbudljiva i krijumčarska borba za opstanak.

Na početku ekskluzivnog razgovora za “Večernje novosti”, Vir objašnjava zašto je radnju romana “Artemida” smestio na drugu lokaciju, a ne na Crvenu planetu.

– Uveren sam da ćemo pre naseliti Mesec, nego Mars – kaže Vir. – “Artemida” je priča o kolonizaciji, a ne o svemirskom istraživanju. Mars je sličniji Zemlji, ali nam je Mesec bliži i zato ga je lakše “osvojiti”. Za razliku od Marsa, Mesec može postati turistička destinacija, zbog relativno kratkog putovanja do njega.

OVO JE BILO KUL– MOJE knjige nisu udžbenici o moralu i smislu života – kaže Vir. – Samo želim da onaj ko ih pročita pomisli: “Dobro, pa ovo je bilo kul”. Jer, sve što sam želeo je da se čitaoci zabave. I dalje me iznenađuje popularnost romana. Možda su čitani zato što mnogi ljudi vole da zamišljaju sebe u sličnim situacijama.

* Kako je nastajao izmišljeni svet u “Artemidi”?

– Razmišljao sam kako bi izgledao grad na Mesecu, a potom i o zaveri koja bi se dogodila u njemu. Osmišljavanje grada za mene je bilo vrlo zabavno.

Nedeljama sam kreirao sve detalje. Najviše sam se bavio ekonomijom, kako bi ona funkcionisala na Mesecu.

Napravio sam detaljnu mapu Artemide. Moja najveća inspiracija za priču bila je Kineska četvrt, koja pokazuje ružičastu neravnotežu kako “uspevaju” i rastu gradovi.

* U romanu upoznajemo Džasmin Bašaru, devojku iz Saudijske Arabije koja živi na ivici zakona. Ona je potpuno drugačija od “Marsovca” Marka Vitnija, astronauta nasukanog na Crvenoj planeti…

– Da, oni su vrlo različite ličnosti. Dok je Mark samo čovek koji pokušava da preživi na Marsu, Džaz je kriminalac i hoće da napreduje. Na neki način, ona je delinkvent. Iako je Džaz pogrešna na mnogo načina, mislim da je u suštini dobra osoba.

* Koju biste glumicu voleli da vidite u ulozi Džasmin?

– Ne znam. Ima mnogo odličnih glumica koje bi mogle da igraju tu ulogu. Voleo bih da to bude neka glumica koja bi na pravi način glumila Arapkinju.

* Šta najviše očekujete od filmske adaptacije “Artemide”?

– Voleo bih da vidim vizuelnu prezentaciju samog grada. Mislim da će to biti fantastično.

* Radnja vašeg romana odvija se krajem ovog veka. Šta mislite, da li možemo da očekujemo da će ljudi do tada ili nekoliko godina kasnije zaista naseljavati i Mesec?

– Mislim da će to biti moguće. Roman se zasniva na pretpostavci da će putovanje u svemir i velika konkurencija u toj industriji dovesti do smanjenja troškova, tako da će ljudi iz srednje klase moći da priušte i putovanje u svemir. Kada to postane realnost, lunarni turizam će biti održiv. A, to je ekonomska osnova Artemide.

* Amerikanac Denis Houp već nudi parcele na Mesecu, da li ste rezervisali jednu za sebe?

– Ne. Nisam to uradio. Budući da nije legalna ponuda, kad ljudi stvarno počnu da žive na Mesecu, papiri za te parcele neće imati validnost.

* Šta mislite, šta će se prvo dogoditi: Endi Vir će otići na Mesec ili Endi Vir će doći u Srbiju?

– Hahaha, pretpostavljam da će to biti Srbija. Ali, sada ne planiram ni jedno, ni drugo.

* Da li biste mogli da živite u Artemidi?

– Ne. Bilo bi to pomalo surovo mesto. Volim da imam lep, lak, lagodan život. Ali, ako bih bio prinuđen, morao bih da uvedem svoja pravila. Grad je opasan, ljudi su izloženi smrtnim rizicima, daleko su od svega, osim od osnovne lekarske nege.

* Proveli ste 25 godina kao kompjuterski programer. Bili ste u timu koji je napravio kompjutersku igricu Warcraft II, pišete SF romane. Izgleda da i vaš stvarni život liči na naučnofantastičnu priču.

– To je tačno.

* Zašto pišete?

– Ne znam. To je ono što sam oduvek želeo.

* Da li prvo imate ideju za priču, a zatim istražujete naučne detalje koji je potkrepljuju ili je proces obrnut?

– Obično krećem sa pretpostavkama. U slučaju “Marsovca” prvo sam zamišljao kako bi funkcionisala radna misija na Marsu, dok sam za “Artemidu” projektovao grad na Mesecu. Ovi romani su slični po tome što uključuju naučna rešenja za komplikovanu problematiku, ali “Marsovac” je, pre svega, priča o ljudskoj prirodi, snalažljivosti, pri čemu je cilj jednostavan – opstanak. “Artemida” je kriminalistička priča puna misterija. Bilo je mnogo teže napisati ovaj roman, ali je utoliko izazovnije.

* Ipak, mnogi bi želeli da budu snalažljivi kao vaš junak Mark Vitni iz “Marsovca”. Šta mislite, postoje li takve osobe u stvarnom svetu?

– Da. Astronauti! Samo razmislite o iskustvima ekipe “Apolo 13”.

* Da li ste vi, kao dete, želeli da budete astronaut?

– Ne baš. Hteo sam da budem kontrolor leta. Jedan od momaka u Hjustonu.

* Jeste li poznavali nekog astronauta pre nego što ste napisali “Marsovca”?

– Ne. Tada nisam poznavao nikog iz svemirske industrije.

* Sada, kada ih poznajete, jesu li vas dodatno uverili u mogućnost života u svemiru?

– Mislim da je to neizbežno. U dalekoj prošlosti ljudski rod je bio na jednom kontinentu, a onda su naši preci krenuli u osvajanje drugih teritorija. Ljudi imaju tendenciju da idu tamo gde mogu. Uveren sam da ćemo kad jednom budemo mogli da napravimo kolonije van Zemlje, to i uraditi.

UŽIVAO SAM U POSLU PROGRAMERA

* ŠTA vam je doneo veliki uspeh “Marsovca”?

– Najbolji deo je to što sam postao pisac. Oduvek sam to želeo. Najgore je što sam morao da napustim posao programera. Stvarno sam uživao da idem na posao svakog dana, da kažem “zdravo” kolegama. Prilično sam društven tip i volim da radim u timu. Više ne mogu i to mi nedostaje.

“ARTEMIDA” NA VELIKOM PLATNU

S OBZIROM na to da je film “Marsovac” zaradio 630 miliona dolara i imao sedam nominacija za Oskar, čini se da je adaptacija “Artemide” za veliko platno bila jednostavno neizbežna. Filmski producenti nisu sedeli skrštenih ruku, prava na ekranizaciju otkupili su 20th Century Fox i New Regency još pre izlaska romana iz štampe. “Artemidu” će režirati Fil Lord i Kristofer Miler, koji stoje iza ostvarenja “Lego film” i “21 džamp strit”. Rediteljski dvojac privukao je pažnju medija odlaskom usred snimanja filma o Hanu Solou, jednom od glavnih likova iz SF franšize “Ratovi zvezda”.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s