Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica #57: "Pirate Utopia" Brusa Sterlinga

Najnovija “Fantastična čitaonica” beogradskog Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” imala je za “temu” delo Brusa Sterlinga “Pirate Utopia”. Delo, inače, nema veze sa knjigom sličnog naslova iz 1995. godine u kojem je Piter Lamborn Vilson lamentirao nad muslimanskim piratima u periodu između 16. i 18. veka i njihovim sistemom organizovanja.

Brus Sterling se, doduše, ne bavi tim piratima, ali se definitivno bavi jednim već zaboravljenim istorijskim događajem – Italijanskom upravom za Rijeku koja je postojala kao samostalna država tokom dve godine po završetku Prvog svetskog rata. U njegovoj alternativnoj istoriji otkriva se potencijalno drugačija sudbina za “Reggenza del Carnaro” i pokazuje splet istorijskih likova, sa, često, drugačijim sudbinama – pre svega se tu misli na Musolinija i Hitlera, koji su ovde imali “sporedne” uloge.

Sama diskusija je prvo krenula od izuzetnog dizajna knjige koju definišu kao “dizelpank”,  koja je inkorporirala stilove italijanskih i ruskih futurista. Sama priča deluje nedovršeno, ali je ostavila pozitivan utisak na one koji su knjigu (160-i-kusur stranica) pročitali. Prikaz jednog vremena kada je, u opštem haosu posle Prvog svetskog rata, sve bilo moguće, nastanak anarhosindikalističkog društva koje je u našem vremenskom toku iznedrilo fašizam, izgleda da u globalnim okvirima deli čitalačku publiku. Ili se ljudima sviđa ovakvo Gibsonovo pisanje, ili su ostavljali delo nepročitano. Na samoj tribini je ocenjeno, od strane onih koji su Gibsona više čitali, da su mu priče bolje nego romani, pa ovaj kratki roman sa svedenijim stilom mnogo bolje funkcionište nego što bi se to moglo očekivati.

Poseba “bonus” je intervju na kraju knjige, gde sam pisac objašnjava neke stvari – što baš i nije uobičajeno, ali u ovom slučaju nije smetalo. Očekivati da se ovo delo pojavi na srpskom teško da će se desiti, ali bi prosto bilo logično da u susednoj Hrvatskoj bude neko od izdavača zainteresovan da malo osveži pamćenje ljudima na dešavanja od, sledeće godine, pre tačno jednog veka.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #57: "Pirate Utopia" Brusa Sterlinga

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Brusa Sterlinga ne treba mnogo da vam predstavljamo: jedan je od pionira kiberpanka (Ostrva u mreži, Šizmatriks, Večera u Audogastu itd) a danas futurolog, demotivacioni govornik, prorok digitalne propasti koja se nadvila nad nama.

Kratkim romanom Piratska utopija Sterling se upušta u vode alternativne istorije, prikazujući dane vladavine futuriste Gabrijela D’Anuncija i formiranje Slobodne države Rijeke (Stato Libero di Fiume). Okolnosti su intrigantne i aktuelne pa makar se držali samo činjenica, a kamoli kad ih Sterling dosoli.

Moderator: Bojan Butković

896. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Domaći SF film „Ederlezi rajzing” je imao uspešan debi u svom prvom izlasku na evropske festivale, pa se iz Beča vraća s jednom nagradom, o čemu govori reditelj Lazar Bodroža, ali i otkriva kada ćemo film gledati u našim bioskopima.

Sakurabana i ove godine – 5. maja, organizuje druženje za fanove „Zvezdanih ratova”, a šta sve očekuje one koji tog dana dođu u Dom omladine, otkriva Isidora Vlasak.

U Muzeju kinoteke svom gledali SF filmove tokom 5. „Povratka u bioskop”, a u sklopu te manifestacije obeleženo je pet decenija od čuvene „2001: Odiseje u svemiru”! Bila je i tribina na kojoj su govorili reditelj Petar Petrović i predsednik društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić” Žarko Milićević.

Nastavljamo sa pričom o religijskim motivima u fantastici uz Jovana Ristića.

Horor trejler pred dečji film

Roditelji koji su doveli svoju decu na projekciju filma “Zec Petar” bili su zatečeni kada se na platnu prikazao trejler užasavajućeg horora “Hereditary”.

Australijski mediji navode da je do emitovanja trejera, što je izazvao paniku kod dece i njihovih roditelja, došlo slučajno.

Primetivši bes roditelja, zaposleni u bioskopu su prekinuli trejler ponudivši im u znak izvinjenja besplatne karte.

“Bilo je užasno“, rekao je jedan od prisutnih roditelja.

“Vrlo brzo smo shvatili da nije reč o dečjem filmu. Roditelji su vikali da se snimak zaustavi pokrivajuči oči i uši svojoj deci. Pojedini su odmah napistili bioskop vukući decu sa sobom“.

Nadležni istražuju kako je došlo do greške.

Inače, u pitanju je film koji je već nazvan najjezivijim do sada, proglašen je egzorcistom ove generacije i “najluđim hororom poslednjih godina”.

Film do krajnjih granica dovodi pretpostavku da od svojih roditelja nasleđujemo neke loše navike. Toni Kolet glumi glavnu ulogu, ženu koja se bori s demonima svoje mlade porodice, stvarnim i metaforičkim, nakon smrti svoje majke Elen.

Večeras televizijska premijera serije "Distopija"

Od subote, 28. aprila, Radio-televizija Vojvodine počinje sa prikazivanjem nove britanske serije Distopija (Dystopia/Velika Britanija/2017) koja će se emitovati subotom i nedeljom od 20.05 na Prvom programu.

Repriza mini serije Distopija, za ljubitelje naučne fantastike, može se pogledati četvrtkom i petkom od 22.40 na Drugom programu RTV.

2037. godina, svet polako umire od virusa koji se širi. Očajni da nađu rešenje, par naučnika greškom pravi mašinu za putovanje kroz vreme. Oni putuju nazad kroz vreme u nadi da će promeniti budućnost i spasiti svet od uništenja.

Režiju serije potpisuje Pol Tanter (Paul Tanter) a glavne uloge tumače Majkl Kopon (Michael Copon/Power Rangers: Time Force, Scorpion King 2) ,Simon Filips (Simon Phillips/Age of the Living Dead), Šina Kolet (Sheena Colette/Irrefutable Proof) i drugi.

„E baš vam hvala“ na makedonskom

Bestseler roman Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ objavljen je u Makedoniji pre nekoliko dana. Izdavač je Prosvetno delo Skoplje i na makedonskom tržištu je izašla tačno sedam meseci posle izlaska u Srbiji i Hrvatskoj.

Ovim izdanjem Marko Vidojković je uradio što nikome nije pošlo za rukom skoro 30 godina! Ujedinio je SFRJ! Sada čitaoci u svim zemljama bivše nam zajedničke države mogu da čitaju kako bi izgledalo da je bratstvo i jedinstvo potrajalo.

Marko Vidojković će knjigu predstaviti na Skopskom sajmu knjiga, u subotu 5. maja od 13 sati, a već je imao zapažene nastupe u najgledanijem makedonskom tok-šou programu „Eden na eden“, te popularnom jutarnjem TV programu „Makedonija denes“.

Večeras prvo izvođenje baleta „Pinokio”

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu biće danas izveden balet „Pinokio” na muziku Nodara Viktoroviča Čanbe (1955), savremenog abhaskog kompozitora i dirigenta, nosioca zvanja zaslužnog umetnika Abhazije i nekadašnji ministar kulture ove kavkaske republike. Svetska praizvedba ovog baleta, za koji libreto i koreografiju potpisuje Dragan Jerinkić, biće održana večeras na sceni „Jovan Đorđević“ SNP-a.

Pred nama je istinska ekskluziva: muzička, baletska, scenska, kostimska…, kaže  direktor Baleta SNP-a Toni Ranđelović. Kako je dalje rekao, dugo se ovaj projekat pripremao, konačno su stigli do realizacije i u subotu, 28. aprila, publika će, nada se i veruje, biti veoma, veoma prijatno iznenađena.

U „Pinokiju” će Srpsko narodno pozorište dobiti balet kojim će zaista moći da se diči, najavljuje on.

Balet našeg najstarijeg profesionalnog teatra ima dugu tradiciju baleta za decu: „Konjić Grbonjić”,„Pipi Duga Čarapa”, „Maks i Moric”, „Pepeljuga”… ali “Pinokio” daleko od toga da će u fokusu imati samo najmlađu publiku, naprotiv.

Po svemu, to će biti raskošan i maštovit klasičan balet, „na špic patikama”, u kojem su angažovani praktično svi solisti i članovi baletskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Scenograf je Dalibor Tobyić, kostimograf Mirjana Stojanović Maurič, a Orkestrom SNP-a dirigovaće Aleksandar Kojić.

Bajkovita priča Karla Kolodija je, inače, poslednjih godina postala veoma aktuelna na svetskim baletskim scenama – samo lane je, recimo, postavljena u Bukureštu, kao savremena predstava za decu, gde je izbor muzike i koreografiju potpisao Antonel Opresku, kao i u Nacionalnom baletu Kanade, u koreografskom viđenju Vila Takera na muziku Pola Englišija, dobitnika nagrade Emi za temu u filmu „Osma strana”.

Ilon Mask je veliki ljubitelj naučne fantastike

Izvršni direktor “Tesle”, “SpaceX” i drugih tehnoloških kompanija Ilon Mask, nekako pronalazi i vremena da čita. On navodi da mu je čitanje knjiga mnogo pomoglo da postigne uspeh. Na njegovom spisku od 11 knjiga koje biste morali, po njegovom savetu, da pročitate, našli su se i sledeći naslovi dobro poznati fanovima naučne i epske fantastike:

Dok je odrastao u Južnoj Africi, maleni Mask je imao nadimak, Maskrat. Usamljen, čitao je mnogo fantazije i naučne fantastike. Tu se našao i “Gospodar prstenova” Dž. R. R. Tolkina.

– Heroji iz knjiga koje sam čitao… uvek su osećali obavezu da spasu svet – rekao je Njujorkeru.

“Autostoperski vodič kroz galaksiju”, Daglasa Adamsa, Mask je pročitao kao tinejdžer i bila je presudna u njegovom načinu razmišljanja. Kada je u februaru lansirao Tesla Roadster, u prvom planu su bile reči “Ne paničite”, što je moto koji je krasio neka rana izdanja romana. Kada su ga pitali koji je njegov omiljeni svemirksi brod iz naučne fantastike, odgovorio je da je reč baš o ovom delu.

“Zadužbina” trilogija Isaka Asimova deo je njegovog interesovanja za fantaziju i naučnu fantastiku.

“The Moon Is a Harsh Mistress”, Roberta Hajnnlajna, Mask ovu knjigu smatra autorovim najboljim delom.

“Tiho mesto” dobija nastavak

Horor film “Tiho mesto” (A quiet place) dobiće nastavak, potvrdio je Džim Đanopulos, izvršni direktor “Paramaunt” studija.

Film o porodici koja ne sme da ispusti nijedan zvuk da bi preživela oduševio je publiku, mada kritiku i ne baš toliko.

“Da mi je neko rekao da će skoro nemi film, delo onog smešnog tipa iz serija, biti hit, ne bih mu poverovao. Ovako, već radimo nastavak, po konceptu zasnovanom na delovima priče koji nisu ušli u film,” rekao je Đanopulos.

Scenario i režiju potpisuje Džon Krasinski (The office), koji i igra u filmu sa svojom pravom suprugom Emili Blant.

Glumica priznala da nikada nije gledala "Osvetnike" iako glumi u dva filma

Film “Rat beskraja“ fanovi su sa nestrpljenjem očekivali, ali ne i glumica Gvinet Paltrou, koja je u ponedeljak priznala da nije odgledala nijedne “Osvetnike“.

Gvinet Paltrou se u ponedeljak pojavila na premijeri nastavka “Osvetnika“ u kome i sama glumi.

“Da budem iskrena, nisam pogledala nijedan deo ‘Osvetnika’. Znam, moj sin je veliki fan, pa sam danas ovde sa njim. Uzbuđena sam što ću ga posmatrati kako gleda film“, rekla je glumica.

Ono što je najneobičnije jeste to što je Gvinet Paltrou glumila u čak šest filmova iz Marvelovog filmskog univerzuma – tri “Ajron Mena“, “Osvetnici“, “Osvetnici: Rat beskraja“ i “Spajdermen: Povratak kući“.