Fantastika prepuna religijskih motiva

Najnovija tribina u serijalu “Religija u istoriji i savremenom društvu”, koje se održavaju u Domu omladine, bila je posvećena religijskim motivima u fantastici. O njima su govorili magistar Sergej Beuk, urednik programa u DOB-u, magistar Jovan Blagojević, teolog iz Biblijskog kulturnog centra, i pisac Jovan Ristić.

Religijski motivi u fantastici

Sergej Beuk je, u uvodnoj reči, rekao da neće biti priče o “Matriksu” i “Zvezdanim ratovima” jer se o njima govorilo na ranijim tribinama, a on se potom posvetio “Ridikovim hronikama” kao uvodu u temu – kultu koji se javlja u tim filmovima i koji je prilično netipičan jer nema stvaraoca, već je ta religija okrenuta jednom čoveku. “Kao da je reč o spoju krstaša i konkvistadora”, ocenio je Beuk uz napomenu da je njihova obećana zemlja “podsvemir” ka kojem teže ali ga ne dosežu.

Jovan Ristić se pozabavio sa religijskim motivima koji se sreću u filmovima i knjigama “Planeta majmuna”, “Hiperion”, “Sanjaju li androidi električne ovce”/”Blade Runner”, “Prometej” i “Kovenant”. Prvo smo tako, slušali detaljnu priču o “majmunskom mesiji” i činjenici da su nauka i religija stopljeni u “Planeti majmuna” ali da se u nastavcima uvodi odnos tvorca i njegove tvorevine.

Ristić je, pre priče o prednastavcima “Osmog putnika”, pričao malo i o temi koji izuzetno poznaje – jednoj od nesnimljenoj verziji trećeg dela “Aliena” sa kaluđerima u drvenom svemirskom brodu na koji sleće Ripli sa čudovištom u sebi.

“Hiperion” i njegovi nastavci su bili dobar primer “vaskrsavanja” kako religije – tako i pojedinaca. Na samom početku priče religija je gotovo nestala ali pronalazak kruciforme će je oživeti, a naročito kada taj svet budućnosti bude u raspadu gde će povezivanje između nastanjenih svetova omogućavati upravo taj parazit u obliku krsta koji omogućava uskrsnuće. To nije jedini relgijiski motiv u ovom serijalu, ali je svakako najupečatljiviji.

Kod “Sanjaju li androidi Blade Runner-a” istaknuta je razlika između knjige i filma, jer je u knjizi mnogo više data priča o mercenizmu i verovanju kao povezivanju ljudi, čak i ako je ono u šta veruju lažno, dok je film apostrofirao odnos tvorevine i tvorca, a dobio je pohvale od brojnih konhervativnih i religijskih krugova. Ta tema je prisutno i u “Prometeju” i “Kovenantu” s tim što u tom poslednjem filmu imamo luciferovskog androida koji pravi svoje čudovište.

Jovan Blagojević je relgiijske motive prezentovao iz sveta epske fantastike. Pošto je EF u suštini mit, prosto je nemoguće izbeći vezu religije i fantastike. U novijoj epskoj fantastici i sami začetnici su bili duboko religiozni – Dž.R.R. Tolkin i K.S. Luis, pa tako ne čudi što, recimo, u “Narniji” imamo temu i žrtvovanja i vaskrsenja (Lav Arslan), a sama inicijacijska smrt je česta i kod drugih pisaca – dovoljno je setiti se kako Gandalf Sivi postaje Gandalf Beli.

Interesantno je i stvaranje sveta koje Tolkin u “Silmarilionu” vidi kroz pevanje, što se ponavlja i kod “Narnije” ali i Dejvida Edingsa i “Belgarijade” gde imamo motiv “reči” koja je izvor života, dok je motiv zla u disharmoniji pevanja i način poništenja dobrog. Blagojević je jedini koji se dotakao i domaće fantastike – novih autora koji uglavnom idu na priču o paganskom, mada kod Nebojše Petkovića u “Poslednjem gradu” upravo ostaci religije, u postapokaliptičnoj budućnosti, će biti most povezivanja između zavađenih paganskih klanova.

Aleksandar B. Nedeljković proučavalac naučne fantastike

U večerašnju diskusiju se potom uključio i prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, koji je apostrofirao gde bi se moglo govoriti o naučnom pristupu religiji – i iz kojih nauka, kao i da je za pisce svakako lakše da iskoriste “nenaučnog boga” koji omogućava više drame. Svoj doprinos je dao i Svetislav Filipović, predsednik Udruženja fanova naučne fantastike SCI&FI koji je skrenuo pažnju na još neke bitne knjige ali i i serije gde je tema religije itekako zastupljena – od “Rečnog sveta” H.L. Farmera, “Kantikuluma za Lajbovica” Voltera Milera, pa do aktuelne tv-serije “Sluškinjine priče”, nastale po istoimenom delu Margaret Etvud.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s