Treći dan 5. FFK-a: Za završnicu – "Kal juga"

Treći dan 5. Festivala fantastične književnosti Art-Anima, svoj uvod je imao u opuštenoj priči vezanoj za svet igara – koji je itekako, kako se ispostavilo, vezan za Tolkinov svet.

5. FFK 3. dan Elementi igre

Naime, Dušan Kocoljevac i Darjan Kubik su, uz moderaciju Tatjane Ristić, govorili o uticaju Tolkinovih romana na kako na D&D (pojavio se 1974. godine) tako i na RPG video-igre. Darjan je upravo pomenuo kako su tvorci D&D-ja želeli da budu u ulozi heroja koja je kod ovog pisca evidenta. Dušan je dodao da su, ipak, tvorci izbegavali da pominju Tolkina jer se on bavio metafizičkim temama što ipak nije osnovna tema “igranja uloga”. Interesantno je da je u prvoj verziji D&D-ja bilo i Entova i Hobita, ali su oni ubrzo nestali iz igre.

Iako je i u priči o igrama bilo neizostavno pominjanje i filmova (kao što je ekranizacija “Gospodara prstenova”), upravo je sledeća tema zašla ozbiljnije u svet filma – tačnije rimejkova i nastavaka.

5. FFK 3. dan Retro ili reciklaza

Mihajlo Vitezović, Anđelka Đukić, u ulozi moderatora, i Igor Vujčić su pokušali da analiziraju sadašnju situaciju u kinematografiji koju obeležavaju brojni rimejkovi i nastavci dobro poznatih priča, te da li je to samo nostalgija, reciklaža ili puko zarađivanje para. Mihajlo je podsetio da rimejk postoji odavno, i mada ima gomila nepotrebnih i loših, svakako imamo i oni koji su ispali bolji od originala – u svetu žanorvskih ostvarenja svima će tako da padne na pamet Karpenterov “Thing”. Nostalgija je danas evidentna – ali za slikom vremena u kojem su stizali veliki filmovi. Igor je apostrofirao da kada ostvarenje bude prepoznato kao bolje od originala onda ono ima funkciji, a da današnje društvo može da pravi rimejkove koji su tehnički doteraniji, ali to nas dovodi do pitanja da li je došao kraj kreativnosti i inovacijama.

Povratak u svet književnosti na FFK-u je označila priča o delu “Ne daj mi nikada da odem” Kazuo Išigura. Njihova priča je pomno praćena, mada je deo publike morao da se “brani” od ventilatora koji su pokušavali da razbiju vlažan i težak vazduh u “Poletu”.

5. FFK 3. dan Kazuo Isigura

Aleksandar Šurbatović i Tamara Krstić, uz moderatorku Milicu Ulemek, su prvo pričali o tome da li je ovo uopšte SF roman. Ili se može govoriti, pre o elementima SF-a. Ta tema je upravo i izazvala kontroverze, a Krstićeva je rekla da bi se ovo delo možda najbolje odredilo kao distopija. U svakom slučaj element SF-a – klonovi koji služe kao “delovi” za bogate mušterije, nije samo što ima veze sa žanrom – Šurbatović je istakao da je Išiguro baštinio i na gotskom i postgotskom romanu, ali da je njemu ovo potpuno realističan roman – jednostavno lako se može zamisliti da farma na kojoj se “odgajaju” mladi ljudi postoji negde danas.

Daleko određenija knjiga je potom došla na red – zbirka “Glas u noći” Vilijama Houpa Hodžsona, o kojoj je govorio dr Dejan Ognjanović.

5. FFK 3. dan Hodzson

Reč je o desetoj knjizi iz Orfelinove edicije “Poetika strave” i autor koji je bio potpuno skrajnut na ovim prostorima (samo jedna objavljena priča), tako da sada publika okrenuta hororu može da se upozna sa 11 priča ovog pisca koji je itekako poznat po svojim delima inspirisanim svojim mornarskim danima. Čak sedam priča su smeštene na okean i brodove i sve užase koji se tu mogu pojaviti (džinovske krabe, ljudožderski pacovi na napuštenim brodovima…), pokazujući da za sukob sa drugošću ne moramo da idemo u svemir, već je dovoljno da samo malo zaplivamo od obale. Drugi aspekt su tri priče o detektivu Karnakiju, i izuzetno jezivim stvarima koje se tu dešavaju, a poslednja ne pripada niti jednom od ovih pripovedačkih linija, već za glavnog protagonistu ima kvazi-naučnika koji će, u najboljoj nameri, uraditi nešto loše.

Konačno, za kraj 5. FFK-a održana je promocija debitantskog romana “Kal juga” Mladena Milosavljevića, uz Aleksandra Tešića, Aleksandra Petrovića u ulozi moderatora i istoričara Ivana Nešića.

5. FFK 3. dan Kal juga

Ovaj roman je nastajao pet godina i to je neobična priča o vampirizmu u Srbiji, istakao je Aleksandar Tešić, ovoga puta u ulozi izdavača (knjigu objavljuje Strahor). Sam autor kaže da njegova knjiga ima dva narativna toka i da oba imaju veze sa samim nazivom knjige, a da je njegova ideja za pisanje bila kako promocija folklorne fantastike, tako i predstavljanje jednog istorijskog perioda koji nije baš najbolje poznat čitaocima. Inače, ovo je prva knjiga serijala o Lepenskom Viru, a u trećem delu čitalačka publika može očekivati malo više pseudoistorije. Tokom izuzetno posećenje promocije, istoričar Ivan Nešić je bio zadužen za “poslastice” – priče i reprodukcije o čuvenim slučajevima vampirizma koji datiraju iz 18. veka, uz jedan “novitet” koji mu je stigao od kolega iz Španije i koji će sigurno biti predmet daljeg proučavanja i pokušaja istorijskog potrepljivanja dokaza.

5. FFK 3. dan Kal juga publika

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s