Veliko interesovanje za "Hobit kuće" u Turskoj

Na području grada Sivasa, na severu Turske, izgrađene su kuće po uzoru na domove Hobita iz romana i filma “Gospodar prstenova”, koje izazivaju veliko interesovanje kako domaćih tako i stranih turista.

Hobit kuća u Turskoj

Baš kao što se može videti u filmu, ove kuće su dizajnirane za život ispod sloja zemlje i trave.

Opština Sivas odlučila se na gradnju kuća zbog serije romana i poznatog filma, koji imaju svoje fanove širom sveta.

Završetkom gradnje sedam kuća završena je druga etapa ovog projekta koji obuhvata 24 “Hobit” kuće.

U svakoj kući ima sve što je potrebno onima koji odluče da u njima provedu neko vreme, od kuhinje pa do spavaće sobe.

Načelnik Sami Ajdin izjavio je da očekuju turiste kako iz Turske, tako i van njenih granica.

Prema njegovim rečima, vlada veliko interesovanje za boravak u “Hobit” kućama.

hobit kuće

Kuće su, kako je kazao Ajdin, izgrađene u zemlji, pa su leti ugodne temperature, a zimi tople.

“Cilj nam je da broj kuća u budućnosti bude od 40 do 50. Vidimo da je ovaj projekat naišao na pozitivne kritike. Ljudima su potrebna ovakva mesta. Mnogo se preporučuju jer su odlične za odmor i opuštanje”, izjavio je on.

Potvrdio je da im dolaze zahtevi za boravak u ovim kućama, osim iz Turske, i iz bliskoistočnih zemalja.

“Ljudi na svakom mestu mogu pronaći hotele sa pet zvezdica, ali teško je naći mesto koje je u prirodi i gde se deca mogu mirno igrati i gde se možete odmoriti”, rekao je Ajdin.

hobit kuće i zalazak sunca

Advertisements

Terminator 6: Arnold Švarceneger i Linda Hamilton ponovo zajedno

Prošlo je 27 godina od Terminatora 2, filma koji je definisao jednu generaciju filmofila. Najnoviji deo Terminatora okuplja staru ekipu, sa nekoliko novih lica.

Linda i Arnold - nekad i sad

Arnold Švarceneger je postavio na svom “Instagramu” dirljivu čestitku za rođendan Lindi Hamilton. Slika je sa seta Terminatora 6, koji se trenutno snima u režiji Tim Milera i u produkciji Džejms Kamerona koji zajedno sa Milerom i DejvidElisonom takođe potpisuje priču.

Terminator 6 će ignorisati prethodne nastavke, uključujući i poslednji Terminator Genisys, koji je trebalo da bude početak nove trilogije, ali je zbog loše prolaznosti na blagajnama i kod kritike je na kraju beskrajno odložen od strane”Paramaunta” koji je distribuirao film.

Najnoviji Terminator bi trebalo da izađe 15. novembra, u periodu kada bi trebalo da izađu i Wonder Woman1984, kao i Kingsman 3.

Promocija zbirke ”Priče misterije i magije” u Vršcu

U petak, 28. septembra 2018. od 19 časova u Salonu kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac) Udruženje Tačka suretanja priređuje promociju knjige Ota Oltvanjija Priče misterije i magije.  Razgovor će voditi Ilija Bakić, književnik i književni kritičar; a uvodničarka će biti Emilija Plavić.

plakat za promociju Priče misterije i magije u Vršcu

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Sa engleskog je preveo knjigu This Is Serbia Calling Metjua Kolina, romane Zlatna krv Lucijusa Šeparda, Kiša kao metak Dejvida Šoa i Prestonica nasilja Džordža Pelekanosa, kao i tri naslova Džonatana Letema – Sva siročad Bruklina, Ne voliš me još i Tvrđava samoće. Preveo je stripove Rip Kirbi i Vulverin.

“Nauka u fikciji” – u Evropskoj noći istraživača

U Srbiji se danas održava “Evropska noć istražavača” – događaj posvećen popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Početak je u 15 časova i traje do ponoći (u 27 zemalja, uključujući i Srbiju).  Kod nas su dešavanja predviđenja u 26 gradova.

plakat Noći istraživača

U Beogradu, između ostalog, održaće se “Nauka u fikciji” – u Biblioteci grada Beograda od 18 do 19 sati. Specijalni gosti biće članovi Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” koji će sa zainteresovanima razgovarati o piscima naučne fantastike. U najavi događaja se kaže:

Da li voliš naučnu fantastiku? Zanima li te koliko zaista ima nauke u naučno-fantastičnim knjigama i filmovima? Popričaj sa pravim naučnicima, poznavaocima i ljubiteljima naučne fantastike o tome koliko je fantastika naučna i koliko je nauka fantastična. Naši prijatelji iz Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ otkriće ti koliko su popularna filmska putovanja kroz svemir slična onima koja se zaista dešavaju tu oko nas, kao i u kojim je književnim delima umetnička sloboda prevazišla naučnu realnost!

Deset romana naučne fantastike koje bi svaki fan trebalo da pročita

Žanr spekulativne fikcije, poznatiji kao naučna fantastika, postoji u različitim formama već vekovima, ali tokom poslednjih stotinak godina postao je veoma drugačiji i popularan oblik književnosti. Velike su šanse da ćete prepoznati neku od tehnologija koje je ovaj žanr inspirisao ili reč koji su skovali autori ovakvih knjiga čak i ako niste nikada pročitali roman naučne fantastike.

Sa toliko knjiga naučne fantastike koje su u ponudi, a ima ih na hiljade, pred čitaocima stoji širok spektar dela koja govore o različitim temama, a neka od njih su svojevremeno bila zabranjena za distribuciju. Ova lista ne predstavlja izbor deset najboljih već smo za vas probrali dela od kojih je najbolje početi ukoliko niste do sada čitali fantastiku, ili ukoliko ste fan, ovih deset morate imati na svojoj polici.

Vremeplov

„Vremeplov“
Koncept putovanja kroz vreme postoji odavno, ali se pre „Vremeplova“ najčešće vezivao za magijske svetove. Legenda naučne fantastike H. Dž. Vels je definitivno tvorac i koncepta i samog termina za mašinu koja fizički lomi mesto i vreme kako bi osobu prebacila u drugi vremenski period.
Napisana sa društvenim i političkim metaforama koje kod nekih ljudi mogu izazvati nelagodu, priča govori o neimenovanom putniku kroz vreme koji odlazi u daleku budućnost. Zemlja se nalazi na ivici solarnog uništenja i društvo je podeljeno u dve grupe: mirne i jednostavne Eloije, i nasilne, životinjske Morloke. Ova knjiga je izvor brojnih oruđa koja su kasnije korišćena u naučnoj fantastici, a među kojima su umiruće Sunce i zaraćene klase ljudi.

Rat svetova

„Rat svetova“
Sa pričom o Velsovom uticaju na savremenu naučnu fantastiku se ne može preterati. Kao što je kodirao putovanje kroz vreme, tako je i začeo priče o invaziji vanzemaljaca u „Ratu svetova“. U ovom romanu, koji je blagi komentar na britanski kolonijalizam, neimenovani narator mora da preživi dok vanzemaljci uništavaju Englesku.

Savremeni čitalac će sigurno naći mnoge poznate naučnofantastične momente u ovoj knjizi: tehnološki superiornija armija vanzemaljaca, ljudi koje koriste kao stoku, robotski brodovi koji hodaju i borbeni ljudski otpor. Ova knjiga je mnogo puta adaptirana, a među njima je verovatno najpoznatiji radio prenos iz 1938. godine kada je tekst čitao Orson Vels.

Ja, robot

„Ja, robot“
Isak Asimov je praotac Tri zakona robotike koji će zauvek povezivati robotiku sa problemima morala. Ova tri zakona su razvijena u njegovim kratkim pričama iz zbirke „Ja, robot“ objavljene 1950. godine. Pojavljuju se u različitim oblicima kroz mnoge priče, a konačno su definisani u „Runaround“, napetoj priči u kojoj konflikt među zakonima stvara potencijalno smrtonosnu konfuziju u robotovom pozitronskom mozgu.

Pitanje da li se ovi zakoni zaista mogu primeniti u domenu veštačke inteligencije je jedno od onih o kojima se može raspravljati, ali sama činjenica da se nalaze u naučnom diskursu je svedočanstvo trajne snage Asimovljevih dela. On je jedan od pisaca koji su robote odvojili od frankenštajnovskih korena i stvorili od njih složena, sofisticirana (i potencijalno stvarna) bića kakvim ih smatramo danas.

„2001: Odiseja u svemiru“
2001

Ako ste ikada imali i prolazno interesovanje za filmove, sigurno ste videli Kjubrikovu „2001: Odiseju u svemiru“. Ipak, možda niste svesni činjenice da postoji i roman koji je napisao jedinstveni Artur Č. Klark. Knjiga je veoma slična priči u filmu, ali ima sopstveni šarm i zbog toga je preporučujemo svakom obožavaocu naučne fantastike.

Za razliku od ostalih romana na ovoj listi, „2001“ je pisana istovremeno sa istoimenim filmom. Ipak, za razliku od filma koji je delo Kjubrikove umetnosti, knjiga je ozbiljno naučna ili je bar blizu toga. Takođe, ona mnogo jasnije objašnjava radnju filma, posebno delove u vezi sa monolitima i njihovim odnosom sa čovečanstvom.

Da li androidi sanjaju elektronske ovce

„Da li androidi sanjaju elektronske ovce“
Ovo veliko promišljanje Filipa K. Dika na temu veštačkih života mora biti uključeno na listu ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je inspirisalo klasik naučnofantastičnih filmova „Blejd raner“. Ipak, ako uporedite ova dva dela, otkrićete da je roman dovoljno drugačiji od filma tako da se može vrednovati zasebno.
Knjiga manje govori o mehanici elektronskih oblika života (uključujući i elektronske ovce iz naslova), a više o identitetu i emocijama, i pitanju da li nešto što je stvoreno može imati isti značaj kao i nešto prirodno.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“
Radio-drama Daglasa Adamsa koja je pretvorena u roman je potpuno ludilo, i zato je treba pročitati u celini. Zaista predstavlja nešto što treba iskusiti, a ne opisivati. Nije ovde toliko reč o romanu koliko o zbirci priča koje su povezane u jednu veliku zajednicu.

Ovu knjigu je najlakše čitati ako joj pristupite kao humorističkoj dekonstrukciji žanra naučne fantastike umesto kao o primeru romana iz ovog žanra. Priča o poslednjim danima Artura Denta na Zemlji i svemu što se dešava posle više se čita kao apsurdna umetnost nego kao književnost. Ako ništa drugo, zabavna je kao nijedna od knjiga na ovoj listi i zaslužuje da bude pročitana.

Neuromant

„Neuromant“
U romanu Vilijama Gibsona „Neuromant“, ljudski umovi su sposobni da se povezuju sa Matriksom, ogromnom sajber mrežom koja će čitaocima delovati poznato. Čejs, glavni junak, ne može da se poveže sa Matriksom zbog prethodnih prekršaja. Kada mu misteriozni nindža ponudi da mu pomogne da povrati svoju sposobnost ukoliko za njega odradi hakerski posao, on prihvata predlog i počinje ova maglovita avantura.

Ovo je jedna od knjiga koja je ostavila dubok trag na žanr naučne fantastike. Neki čak i spekulišu da je ideja o Matriksu poslužila kao osnovni nacrt savremenog interneta, bar u metaforičkom smislu, ako ne u striktno tehničkom. Osim toga je prepuna sjajnih opisnih fraza uključujući i genijalnu prvu rečenicu.

Enderova igra

„Enderova igra“
Prvobitno napisan kao kratka priča, ovaj roman Orsona Skota Karda predstavlja analizu sivih zona ljudskih konflikata. Čovečanstvo je u velikom ratu sa insektoidnom venzemaljskom rasom i upušta se u treniranje nadarene dece da od malena postanu nemilosrdni, pragmatični vojnici koji će biti sposobni da zauvek zaustave vanzemaljce. Šestogodišnji Ender Vigin je izabran da trenira u školi i postane stručnjak.
Iako je uvrnuti kraj romana otkriven odmah nakon objavljivanja, i dalje je vredan čitanja. Knjiga je postigla impresivnu stvar – njene teme o moralu i manipulaciji funkcionišu uprkos tome što znate šta se događa.

Snow Crash

„Snow Crash“
U ovom romanu Nila Stivensona ljudi komuniciraju sa „Metaverzumom“, novom generacijom interneta kojoj čovek pristupa putem virtualne realnosti. Tehnologija koja se koristi će većinu podsetiti na „Oculus rift“. Misteriozni virus „Snow crash“ počinje da se uvlači u mozgove korisnika Metaverzuma što nagoni glavnog junaka Hiroa da pokuša da ga pobedi. Osnovu priče, između ostalog, čini sumerska mitologija.
Ako ste ikada koristili izraz „avatar“ da opišete onlajn personu, upotrebili ste izraz koji potiče iz ovog romana. Ako ste ikada koristili Google Earth ili Second life, upotrebili ste nešto što je inspirisano romanom „Snow crash“. Neizmeran je uticaj koji je ova knjiga imala na tehnologiju novog milenijuma.

Prvi igrač na potezu

„Prvi igrač na potezu“
Mnogo novije delo od ostalih nabrojanih na listi, „Prvi igrač na potezu“ je nostalgično putovanje koliko i roman. Glavni junak je Vejd Vots, tinejdžer opsednut MMO-om koji je, uglavnom, zamenio komunikaciju u digitalnoj eri. Vejd se upušta u potragu za skrivenim blagom unutar igrice, a za to mu je potrebno obimno znanje iz jedne ezoterične oblasti: pop kulture osamdesetih godina prošlog veka.

„Prvi igrač na potezu“ je jedan od onih romana koji su prepuni referenci. Ako imate i najmanje interesovanje za video igrice osamdesetih, sigurno ste već pročitali ovu knjigu. Za one koji još uvek nisu, znajte da je ovo zanimljiva analiza starih i retro tehnologija, i odraz poštovanja koje neki ljudi imaju prema tim vremenima.

Book Talk 2018: Tribine posvećene Žilu Vernu i Dragutinu Iliću

Danas se u Novom Sadu održava četvrta književna konferencija Book Talk, koja okuplja najznačajnija imena regionalne književnosti. Konferencija će biti održana na tri lokacije: u Galeriji Matice srpske, Spomen zbirci Pavla Beljanskog i  Galeriji likovne umetnosti – poklon zbirka Rajka Mamuzića, javlja Art-Anima.

Book Talk 2018 - fantastika - Žil Vern - Dragutin J. Ilić

Kao i prethodne tri godine i ove će na konferenciji biti organizovane programske celine posvećene isključivo fantastici. Tema Book Talk-a 2018 su jubileji, a u svetu fantastike ove godine obeležavaju se dva važna događaja te vrste: 190 godina od rođenja Žila Verna i 160 godina od rođenja Dragutina Jovana Ilića, autora prve naučnofantastične drame „Posle milijon godina“ (1889).

Obe tribine biće održane u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića (Vase Stajića 1, Novi Sad). Od 17.30 časova biće upriličena tribina posvećena Dragutinu J. Iliću, a sat kasnije na programu je i tribina o Žilu Vernu.

Dragutin Ilić se s pravom može smatrati rodonačelnikom naučnofantastičnog žanra na našim prostorima. Rođen je 14. februara 1858. godine u Beogradu. Bio je književnik, dramaturg, urednik, novinar, političar i spiritista. Izdanak je slavne pesničke porodice Ilić (otac Jovan, brat Vojislav). Važio je za jednog od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca druge polovine 19. veka. Ali zbog svojih političkih ubeđenja, često je dolazio u sukob sa vlastima, što je uticalo na marginalizaciju njegovog književnog dela. Autor je prvog autentičnog naučnofantastičnog ostvarenja na srpskom jeziku i verovatno prve antiutopijske drame na svetu „Posle milion godina“. Upravo ovo važno delo navelo je književne istoričare da ponovo otkriju Ilićevu bogatu literarnu zaostavštinu, koja, između ostalog, sadrži niz drama, romana i priča pisanih u ključu fantastike.

O delu Dragutina Jovana Ilića i njegovoj privrženosti fantastici na tribini će govoriti istoričari književnosti, urednici i pisci: dr Sava Damjanov, dr Željko Milanović, ma Miloš Jocić i Mladen Milosavljević.

Tribina o Žilu Vernu počeće odmah po završetku tribine o Dragutinu J. Iliću, a biće specifična po tome što će na njoj govoriti zajedno književnici i naučni radnici.

Žil Vern je rođen 08. februara 1828. godine u Nantu. Jedan je od najprevođenijih i najobjavljivanijih pisaca na svetu. Ovaj vizionar, ljubitelj naučno-popularne literature i pisac avanturističkih romana, jedan je od rodonačelnika i najuticajnijih predstavnika naučnofantastičnog žanra. U godini u kojoj obeležavamo 190. obletnicu od rođenja ovog velikana, kroz razgovor sa istaknutim naučnicima i piscima, govorimo o značaju sprege naučne fantastike i nauke, i njihovom međusobnom odnosu u savremenom dobu.

Učesnici tribine su pisac i novinar Nenad Novak Stefanović, pisac i književni kritičar Đorđe Pisarev, predsednik udruženja „Žil Vern“ iz Pazina Davor Šišović; kao i popularizatori nauke: astrobiolog dr Milan Ćirković, fizičar Slobodan Bubnjević, i autor i voditelj naučne radio emisije Solaris, dr Srđa Janković.

Obe tribine priprema i vodi vlasnik i urednik sajta Art-Anima.com, Dragoljub Igrošanac.

Na dan održavanja konferencije cena kotizacije će biti 9.000 dinara. Ulaz na sve programske celine Book Talk-a je slobodan za studente (uz važeći indeks i prijavu na adresu: jelena.jahura@color.rs).

SF Portal 36 na Salonu stripa

Po 16. put u Beogradu se održava Međunarodni salon stripa – u SKC-u (od 27.09.) do 30. septembra. Kao i obično svoj doprinos daje beogradsko Udruženje građana Fanovi naučne fantastike Sci&Fi specijalnim brojem njihovog fanzina SF Portal.

Ovoga puta tamo će se naći broj 36 koji donosi stripove iz “Zone sumraka”.

SF Portal 36