Veliko interesovanje za "Hobit kuće" u Turskoj

Na području grada Sivasa, na severu Turske, izgrađene su kuće po uzoru na domove Hobita iz romana i filma “Gospodar prstenova”, koje izazivaju veliko interesovanje kako domaćih tako i stranih turista.

Hobit kuća u Turskoj

Baš kao što se može videti u filmu, ove kuće su dizajnirane za život ispod sloja zemlje i trave.

Opština Sivas odlučila se na gradnju kuća zbog serije romana i poznatog filma, koji imaju svoje fanove širom sveta.

Završetkom gradnje sedam kuća završena je druga etapa ovog projekta koji obuhvata 24 “Hobit” kuće.

U svakoj kući ima sve što je potrebno onima koji odluče da u njima provedu neko vreme, od kuhinje pa do spavaće sobe.

Načelnik Sami Ajdin izjavio je da očekuju turiste kako iz Turske, tako i van njenih granica.

Prema njegovim rečima, vlada veliko interesovanje za boravak u “Hobit” kućama.

hobit kuće

Kuće su, kako je kazao Ajdin, izgrađene u zemlji, pa su leti ugodne temperature, a zimi tople.

“Cilj nam je da broj kuća u budućnosti bude od 40 do 50. Vidimo da je ovaj projekat naišao na pozitivne kritike. Ljudima su potrebna ovakva mesta. Mnogo se preporučuju jer su odlične za odmor i opuštanje”, izjavio je on.

Potvrdio je da im dolaze zahtevi za boravak u ovim kućama, osim iz Turske, i iz bliskoistočnih zemalja.

“Ljudi na svakom mestu mogu pronaći hotele sa pet zvezdica, ali teško je naći mesto koje je u prirodi i gde se deca mogu mirno igrati i gde se možete odmoriti”, rekao je Ajdin.

hobit kuće i zalazak sunca

Advertisements

NEDELJNIK: "Mutant u vozu": Priča iz budućnosti o ljudskim karakterima i migracijama

Osnivač i glavni urednik internet časopisa Salome Tadija Čaluković objavio je svoj prvi roman „Mutant u vozu” (Nova poetika).

Mutant u vozu

Tadija, koji je najmlađi romanopisac u Srbiji, govori nam o svom delu, te šta ga je motivisalo da se kao tinejdžer upusti u književne vode.

Šta je bila tvoja ideja vodilja u pisanju romana „Mutant u vozu”?

– To je bila misao Uroša Petrovića, koji je uzgred, mnogo uticao na mene, a koju mi je saopštio u jednom od prva tri intervjua koja sam uradio u životu: ,,Uvek kada pišeš – ili bilo šta drugo stvaraš – pokušaj da iznenadiš sebe. To je najsigurniji način da ćeš napisati nešto što će biti nepredvidivo i za druge.”

Nadam se da sam uspeo.

,,Mutant u vozu” opisuje sudbinu usvojenog dečaka i kroz šta je sve prolazio u životu, neznajući do samog kraja svoj identitet…

– Kada je Milovan Danojlić pročitao rukopis mog romana, osim pohvala koje su mi, naravno, godile i bile ohrabrujuće, izneo je svoje predloge i sugestije koje je zapisivao na marginama. Samo jednu belešku nije uspeo da pročita, a ispostaviće se da je to možda najbitnija stvar. Igrom slučaja, sreo sam ga deset dana kasnije, na jednom važnom književnom skupu, kada sam mu prišao i ušao u dijalog s njim. Tada je sa nekim egzotičnim elanom počeo da mi govori o glavnom junaku mog romana, odnosno o usvojenom dečaku i njegovoj sudbini. Uporedio ga je sa Kasparom Hauserom, dečakom iz Nemačke kome nikako nisu mogli da utvrde identitet. Iako sam tada prvi put čuo za Kaspara, kada sam pročitao njegovu biografiju zaista sam bio fasciniran, jer sam naišao na niz nenamernih sličnosti koje sam napravio gradivši lik svog junaka.

Takođe, bio sam presrećan i iz razloga što je kultni pisac, kakav doista jeste Mića Danojlić, deset dana razmišljao o mom romanu, što mi je bila jedna od ozbiljnijih potvrda da je ovo štivo vredelo pisati, ali i jedan od najvećih komplimenata koje sam dobio.

Značajno mesto u tvom romanu zauzima nasilje, kao još jedna od pošasti našeg društva. Koju poruku si želeo da pošalješ?

– Roman počinje s citatom Stivena Hokinga u kojem on kaže da je agresija najveći problem čovečanstva i da ona sada preti da nas sve uništi. Zaista je tako. Nažalost, plašim se da želja za nasiljem nikada neće iščeznuti.

Iz samog naziva „Mutant u vozu” nazire se njegova SF tematika. Koliko je, međutim, roman naučno-fantastičan, a koliko, ipak, sasvim realan?

– Koliko je roman naučno-fantastičan, a koliko, kako kažeš, sasvim realan biće, pretpostavljam, subjektivni sud čitalaca. U svakom slučaju, roman mutira budućnost, donekle prošlost i sadašnjost, ali i osobine romana, kao i ljudske sudbine.

Nisi zanemario ni veliki problem migracije mladih, ali i ljudi srednjih godina koji sve više odlaze u inostanstvo.

– Gledajući kroz istoriju, migracije su sastavni deo čovečjeg habitusa. Mnogi pisci su pisali o tome, pored ostalih i Miloš Crnjanski. No, svuda u svetu ljudi traže mesto za bolji život, često ne primećujući da nigde ne cvetaju ruže, a i kad procvetaju često su sklone i da brzo uvenu. Razlika je samo u tome što se u nekim zemljama seme tih ruža podstiče i zaliva ,,tečnim đubrivom” bogatim kulture, umetnosti, časti, morala… dok se u nekim drugim državama seme raspadne u zemljištu punom banalnosti, bahatosti, prostakluka, kiča i šunda. Opet metaforički govoreći, bašta svake nacije je onakva kakav je interes i politika tog naroda. Otud ideja nomadizma u romanu ,,Mutant u vozu”, što bi značilo da mu je literarni život namestio da bude avanturista.

Radnja romana se odvija u narednom, dvadeset i drugom veku. Zašto si se odlučio da svoje spisateljsko pero uperiš u budućnost?

– S obzirom na to da sam ljubitelj stvaralaštva Džordža Orvela i Odlosa Hakslija, učinilo mi se da se na savremenim književnim policama nalazi suviše istorijskih romana. Iako mi je drago zbog toga, jer volim istoriju i smatram da je ona svakako važna, pisac koji je mnogo uticao na mene jeste Oskar Vajld, poznat po stavu da je istorija veliki kalendar zločina, kao i to da se u istoriju lakše ulazi ubistvom kralja nego pisanjem dobrog romana.

Primetio sam da postoji mnogo knjiga kontrafaktualne istorije, ali zaista malo futurističkog štiva, iako je na neki način svaki istorijski roman ujedno i futuristički roman, jer, kako kaže Hegel istorija ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.

Još jedna stvar koja me je isprovocirala i podstakla da odem u sledeći vek – jeste činjenica da savremene tehnologije ma koliko doprinosile našoj civilizaciji i kulturi, istovremeno devastiraju naše duše. Rudimentarna teza čitavog romana jeste da koliko god ljudi napredovali u tehnološkom pogledu – ljudi, njihovi karakteri i pojave u društvu se verovatno neće nikada promeniti.

Zato sam odlučio da svoju priču smestim u dvadeset i drugi vek.

Novo izdanje “Nekronomikona”

Najavljeno je treće izdanje “Nekronomikona” – najbolje horor priče Hauarda F. Lavkrafta sakupljene u velikoj knjizi , u kojoj je za izbor, uvod, pogovor i sav propratni kritički materijal odgovoran dr Dejan Ognjanović.

Nekronomikon

Prethodna dva izdanja su rasprodata, a evo sadržaja trećeg:

UVOD

0. ISTORIJA NEKRONOMIKONA (Dejan Ognjanović)

  1. NIARLATOTEP (Dejan Ognjanović)
  2. DAGON (Dejan Ognjanović)
  3. HRAM (Jasna Jovanov)
  4. OTPADNIK (A. B. Nedeljković)
  5. ČUDNA VISOKA KUĆA U IZMAGLICI (A. B. Nedeljković)
  6. IZJAVA RANDOLFA KARTERA (Dejan Ognjanović)
  7. SREBRNI KLJUČ (Dejan Ognjanović)
  8. ČINJENICE VEZANE ZA POKOJNOG ARTURA DŽERMINA I NJEGOVU PORODICU (Dejan Ognjanović)
  9. FESTIVAL (Dejan Ognjanović)
  10. GONIČ (Dejan Ognjanović)
  11. HERBERT VEST – REANIMATOR (Marko Fančović)
  12. S ONE STRANE (Dejan Ognjanović)
  13. PIKMANOV MODEL (A. B. Nedeljković)
  14. MUZIKA ERIHA ZANA (Dejan Ognjanović)
  15. ISPOD PIRAMIDA (Jasna Jovanov)
  16. UKLETA KUĆA (Jasna Jovanov)
  17. PACOVI U ZIDOVIMA (A. B. Nedeljković)
  18. SNOVI U VEŠTIČJOJ KUĆI (Jasna Jovanov)
  19. ZOV KTULUA (Dejan Ognjanović)
  20. DANIČKI UŽAS (Dejan Ognjanović)
  21. SENKA NAD INSMUTOM (Dejan Ognjanović)
  22. STVAR NA PRAGU (Đorđe Petrović)
  23. BOJA IZVAN OVOG SVEMIRA (Marko Fančović)
  24. U ZIDINAMA ERIKSA (Violeta Stojičić)
  25. STANOVNIK TAME (Đorđe Petrović)

BELEŠKE UZ PRIČE

NAPOMENE

POGOVOR: „IZVAN OVOG UNIVERZUMA“

O PRIREĐIVAČU

Terminator 6: Arnold Švarceneger i Linda Hamilton ponovo zajedno

Prošlo je 27 godina od Terminatora 2, filma koji je definisao jednu generaciju filmofila. Najnoviji deo Terminatora okuplja staru ekipu, sa nekoliko novih lica.

Linda i Arnold - nekad i sad

Arnold Švarceneger je postavio na svom “Instagramu” dirljivu čestitku za rođendan Lindi Hamilton. Slika je sa seta Terminatora 6, koji se trenutno snima u režiji Tim Milera i u produkciji Džejms Kamerona koji zajedno sa Milerom i DejvidElisonom takođe potpisuje priču.

Terminator 6 će ignorisati prethodne nastavke, uključujući i poslednji Terminator Genisys, koji je trebalo da bude početak nove trilogije, ali je zbog loše prolaznosti na blagajnama i kod kritike je na kraju beskrajno odložen od strane”Paramaunta” koji je distribuirao film.

Najnoviji Terminator bi trebalo da izađe 15. novembra, u periodu kada bi trebalo da izađu i Wonder Woman1984, kao i Kingsman 3.

Promocija zbirke ”Priče misterije i magije” u Vršcu

U petak, 28. septembra 2018. od 19 časova u Salonu kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac) Udruženje Tačka suretanja priređuje promociju knjige Ota Oltvanjija Priče misterije i magije.  Razgovor će voditi Ilija Bakić, književnik i književni kritičar; a uvodničarka će biti Emilija Plavić.

plakat za promociju Priče misterije i magije u Vršcu

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Sa engleskog je preveo knjigu This Is Serbia Calling Metjua Kolina, romane Zlatna krv Lucijusa Šeparda, Kiša kao metak Dejvida Šoa i Prestonica nasilja Džordža Pelekanosa, kao i tri naslova Džonatana Letema – Sva siročad Bruklina, Ne voliš me još i Tvrđava samoće. Preveo je stripove Rip Kirbi i Vulverin.

“Nauka u fikciji” – u Evropskoj noći istraživača

U Srbiji se danas održava “Evropska noć istražavača” – događaj posvećen popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Početak je u 15 časova i traje do ponoći (u 27 zemalja, uključujući i Srbiju).  Kod nas su dešavanja predviđenja u 26 gradova.

plakat Noći istraživača

U Beogradu, između ostalog, održaće se “Nauka u fikciji” – u Biblioteci grada Beograda od 18 do 19 sati. Specijalni gosti biće članovi Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” koji će sa zainteresovanima razgovarati o piscima naučne fantastike. U najavi događaja se kaže:

Da li voliš naučnu fantastiku? Zanima li te koliko zaista ima nauke u naučno-fantastičnim knjigama i filmovima? Popričaj sa pravim naučnicima, poznavaocima i ljubiteljima naučne fantastike o tome koliko je fantastika naučna i koliko je nauka fantastična. Naši prijatelji iz Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ otkriće ti koliko su popularna filmska putovanja kroz svemir slična onima koja se zaista dešavaju tu oko nas, kao i u kojim je književnim delima umetnička sloboda prevazišla naučnu realnost!

Deset romana naučne fantastike koje bi svaki fan trebalo da pročita

Žanr spekulativne fikcije, poznatiji kao naučna fantastika, postoji u različitim formama već vekovima, ali tokom poslednjih stotinak godina postao je veoma drugačiji i popularan oblik književnosti. Velike su šanse da ćete prepoznati neku od tehnologija koje je ovaj žanr inspirisao ili reč koji su skovali autori ovakvih knjiga čak i ako niste nikada pročitali roman naučne fantastike.

Sa toliko knjiga naučne fantastike koje su u ponudi, a ima ih na hiljade, pred čitaocima stoji širok spektar dela koja govore o različitim temama, a neka od njih su svojevremeno bila zabranjena za distribuciju. Ova lista ne predstavlja izbor deset najboljih već smo za vas probrali dela od kojih je najbolje početi ukoliko niste do sada čitali fantastiku, ili ukoliko ste fan, ovih deset morate imati na svojoj polici.

Vremeplov

„Vremeplov“
Koncept putovanja kroz vreme postoji odavno, ali se pre „Vremeplova“ najčešće vezivao za magijske svetove. Legenda naučne fantastike H. Dž. Vels je definitivno tvorac i koncepta i samog termina za mašinu koja fizički lomi mesto i vreme kako bi osobu prebacila u drugi vremenski period.
Napisana sa društvenim i političkim metaforama koje kod nekih ljudi mogu izazvati nelagodu, priča govori o neimenovanom putniku kroz vreme koji odlazi u daleku budućnost. Zemlja se nalazi na ivici solarnog uništenja i društvo je podeljeno u dve grupe: mirne i jednostavne Eloije, i nasilne, životinjske Morloke. Ova knjiga je izvor brojnih oruđa koja su kasnije korišćena u naučnoj fantastici, a među kojima su umiruće Sunce i zaraćene klase ljudi.

Rat svetova

„Rat svetova“
Sa pričom o Velsovom uticaju na savremenu naučnu fantastiku se ne može preterati. Kao što je kodirao putovanje kroz vreme, tako je i začeo priče o invaziji vanzemaljaca u „Ratu svetova“. U ovom romanu, koji je blagi komentar na britanski kolonijalizam, neimenovani narator mora da preživi dok vanzemaljci uništavaju Englesku.

Savremeni čitalac će sigurno naći mnoge poznate naučnofantastične momente u ovoj knjizi: tehnološki superiornija armija vanzemaljaca, ljudi koje koriste kao stoku, robotski brodovi koji hodaju i borbeni ljudski otpor. Ova knjiga je mnogo puta adaptirana, a među njima je verovatno najpoznatiji radio prenos iz 1938. godine kada je tekst čitao Orson Vels.

Ja, robot

„Ja, robot“
Isak Asimov je praotac Tri zakona robotike koji će zauvek povezivati robotiku sa problemima morala. Ova tri zakona su razvijena u njegovim kratkim pričama iz zbirke „Ja, robot“ objavljene 1950. godine. Pojavljuju se u različitim oblicima kroz mnoge priče, a konačno su definisani u „Runaround“, napetoj priči u kojoj konflikt među zakonima stvara potencijalno smrtonosnu konfuziju u robotovom pozitronskom mozgu.

Pitanje da li se ovi zakoni zaista mogu primeniti u domenu veštačke inteligencije je jedno od onih o kojima se može raspravljati, ali sama činjenica da se nalaze u naučnom diskursu je svedočanstvo trajne snage Asimovljevih dela. On je jedan od pisaca koji su robote odvojili od frankenštajnovskih korena i stvorili od njih složena, sofisticirana (i potencijalno stvarna) bića kakvim ih smatramo danas.

„2001: Odiseja u svemiru“
2001

Ako ste ikada imali i prolazno interesovanje za filmove, sigurno ste videli Kjubrikovu „2001: Odiseju u svemiru“. Ipak, možda niste svesni činjenice da postoji i roman koji je napisao jedinstveni Artur Č. Klark. Knjiga je veoma slična priči u filmu, ali ima sopstveni šarm i zbog toga je preporučujemo svakom obožavaocu naučne fantastike.

Za razliku od ostalih romana na ovoj listi, „2001“ je pisana istovremeno sa istoimenim filmom. Ipak, za razliku od filma koji je delo Kjubrikove umetnosti, knjiga je ozbiljno naučna ili je bar blizu toga. Takođe, ona mnogo jasnije objašnjava radnju filma, posebno delove u vezi sa monolitima i njihovim odnosom sa čovečanstvom.

Da li androidi sanjaju elektronske ovce

„Da li androidi sanjaju elektronske ovce“
Ovo veliko promišljanje Filipa K. Dika na temu veštačkih života mora biti uključeno na listu ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je inspirisalo klasik naučnofantastičnih filmova „Blejd raner“. Ipak, ako uporedite ova dva dela, otkrićete da je roman dovoljno drugačiji od filma tako da se može vrednovati zasebno.
Knjiga manje govori o mehanici elektronskih oblika života (uključujući i elektronske ovce iz naslova), a više o identitetu i emocijama, i pitanju da li nešto što je stvoreno može imati isti značaj kao i nešto prirodno.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“
Radio-drama Daglasa Adamsa koja je pretvorena u roman je potpuno ludilo, i zato je treba pročitati u celini. Zaista predstavlja nešto što treba iskusiti, a ne opisivati. Nije ovde toliko reč o romanu koliko o zbirci priča koje su povezane u jednu veliku zajednicu.

Ovu knjigu je najlakše čitati ako joj pristupite kao humorističkoj dekonstrukciji žanra naučne fantastike umesto kao o primeru romana iz ovog žanra. Priča o poslednjim danima Artura Denta na Zemlji i svemu što se dešava posle više se čita kao apsurdna umetnost nego kao književnost. Ako ništa drugo, zabavna je kao nijedna od knjiga na ovoj listi i zaslužuje da bude pročitana.

Neuromant

„Neuromant“
U romanu Vilijama Gibsona „Neuromant“, ljudski umovi su sposobni da se povezuju sa Matriksom, ogromnom sajber mrežom koja će čitaocima delovati poznato. Čejs, glavni junak, ne može da se poveže sa Matriksom zbog prethodnih prekršaja. Kada mu misteriozni nindža ponudi da mu pomogne da povrati svoju sposobnost ukoliko za njega odradi hakerski posao, on prihvata predlog i počinje ova maglovita avantura.

Ovo je jedna od knjiga koja je ostavila dubok trag na žanr naučne fantastike. Neki čak i spekulišu da je ideja o Matriksu poslužila kao osnovni nacrt savremenog interneta, bar u metaforičkom smislu, ako ne u striktno tehničkom. Osim toga je prepuna sjajnih opisnih fraza uključujući i genijalnu prvu rečenicu.

Enderova igra

„Enderova igra“
Prvobitno napisan kao kratka priča, ovaj roman Orsona Skota Karda predstavlja analizu sivih zona ljudskih konflikata. Čovečanstvo je u velikom ratu sa insektoidnom venzemaljskom rasom i upušta se u treniranje nadarene dece da od malena postanu nemilosrdni, pragmatični vojnici koji će biti sposobni da zauvek zaustave vanzemaljce. Šestogodišnji Ender Vigin je izabran da trenira u školi i postane stručnjak.
Iako je uvrnuti kraj romana otkriven odmah nakon objavljivanja, i dalje je vredan čitanja. Knjiga je postigla impresivnu stvar – njene teme o moralu i manipulaciji funkcionišu uprkos tome što znate šta se događa.

Snow Crash

„Snow Crash“
U ovom romanu Nila Stivensona ljudi komuniciraju sa „Metaverzumom“, novom generacijom interneta kojoj čovek pristupa putem virtualne realnosti. Tehnologija koja se koristi će većinu podsetiti na „Oculus rift“. Misteriozni virus „Snow crash“ počinje da se uvlači u mozgove korisnika Metaverzuma što nagoni glavnog junaka Hiroa da pokuša da ga pobedi. Osnovu priče, između ostalog, čini sumerska mitologija.
Ako ste ikada koristili izraz „avatar“ da opišete onlajn personu, upotrebili ste izraz koji potiče iz ovog romana. Ako ste ikada koristili Google Earth ili Second life, upotrebili ste nešto što je inspirisano romanom „Snow crash“. Neizmeran je uticaj koji je ova knjiga imala na tehnologiju novog milenijuma.

Prvi igrač na potezu

„Prvi igrač na potezu“
Mnogo novije delo od ostalih nabrojanih na listi, „Prvi igrač na potezu“ je nostalgično putovanje koliko i roman. Glavni junak je Vejd Vots, tinejdžer opsednut MMO-om koji je, uglavnom, zamenio komunikaciju u digitalnoj eri. Vejd se upušta u potragu za skrivenim blagom unutar igrice, a za to mu je potrebno obimno znanje iz jedne ezoterične oblasti: pop kulture osamdesetih godina prošlog veka.

„Prvi igrač na potezu“ je jedan od onih romana koji su prepuni referenci. Ako imate i najmanje interesovanje za video igrice osamdesetih, sigurno ste već pročitali ovu knjigu. Za one koji još uvek nisu, znajte da je ovo zanimljiva analiza starih i retro tehnologija, i odraz poštovanja koje neki ljudi imaju prema tim vremenima.