Nova knjiga Gorana Skrobonje “Proročanstvo Korota”, u izdanju Strarhora, predstavljena je sinoć u Galeriji Polet. Pored Aleksandra Tešića, izdavača, o knjizi su govorili Goran Skrobonja, autor i Ivan Jovanović, prevodilac.
Ivan Jovanović je otkrio da ga je Goran Skrobonja zamolio da napiše pogovor za knjigu, a zašto – otkriveno je kasnije u toku večeri. Ivan je prvo ispričao da su mu, kao desetogodišnjaku, idoli bili Zoran Živković, Boban Knežević, Dobrosab Bob Živković i – Goran Skrobonja. Jedna od životnih želja mu je bila da dođe u beogradski klub ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – sve to iz vizure jednog dečaka koji je odrastao u unutrašnjosti.
“Kada mi je Goran poslao vord dokument sa Proročanstvom Korota, nisam imao predznanje o njemu. Znao sam da je objavljena grafička novela, ali nisam je čitao”, naglasio je Ivan i potom ispričao kako je Goran ostavio utisak na njega kao prevodilac kada je kao klinac čitao “To” Stivena Kinga (Skrobonja je bio i prevodilac i izdavač tog Kingovog dela), a da taj osećaj za žanrovsku prozu koji je on imao kao prevodilac, postoji i u Goranovom pisanju.
Inače, i na Ivana je D&D ostavio jak uticaj kao i na, ispostaviće se kasnije, Gorana. Uglavnom kada je čitao “Proročanstvo Korota” tu su se preklapala tri gledišta – 12-godišnjaka koji se oduševljava fantastikom, čoveka koji se oduševljavao FRP-om i AD&D-jem i nekoga ko 18 godina radi u izdavaštvu.
“Ovo nije obimna knjiga ali kada sam je pročitao bio sam zatečen, jer je stvarana kada je Goran bio manje ispisan, a objavljena kada su 80-te ponovo u modi. U pogovoru sam napisao da je ovo odlična “portalska fantastika”. Moj glavni utisak je koliko je dobar momenat kada se knjiga pojavljuje, ali i da je ‘Proročanstvo Korota’ osveženje na domaćoj fantazijskoj sceni. Ovo nije epska fantazija već nešto više bazirano na piscima koji su prethodili Tolkinu”, kaže Ivan Jovanović.
Goran Skrobonja je ispričao kako zapravo ove knjige ne bi bilo da se sredine 80-tih nije dokopao D&D igre, i to prilično slučajno, mada je već tada imao objavljenu priču u Sirijusu, pa je zahvaljujući tom novom iskustvu želeo da piše mač i magiju sa realističnijim pristupom. Sa “Točkom” (od koga “Proročanstvo Korota počinje”) je odibjen u Sirijusu, ali je publika to mogla da čita u novosadskom Alefu, zahvaljući Bobanu Kneževiću, a potom, sa porastom kućnog izdavaštva zahvaljujući PC računarima i laserskim štampačima, nastavak “Vojnici Korota” se pojavio u fanzinu Emitor, u tiražu od 20-25 primeraka.
Ipak, ovo je prvi put da se ove dve novele zajedno pojavljuju u knjizi. Treći deo je napisan (mada će morati da se prerađuje pošto je rađen 1992. godine i svakako da ima dosta referenci na tadašnje (ne)vreme), a četvrti deo tek treba da se radi – tako da ih treba očekivati takođe u jednoj knjizi.
Goran je ispričao i kako je došlo do prebacivanja “Korota” u grafičku novelu – Rasto Ćirić mu je preneo da je jedan od njegovih studenata zainteresovan da po “Točku” radi svoj diplomski rad. Mladi Dražen Kovačević mu je doneo skice – Goran je bio zapanjen kako su se njegove slike preklopile sa njegovim vizijama kako bi priče trebalo da izgleda nacrtana, i to je bio početak saradnje koja se nadovezala učešćem na konkursu izdavačke kuće Glena, na kojem su pobedili i obezbedili objavljivanje četiri dela stripa. Peti, završni, na žalost nikada nije objavljen. Dražen je sada prezauzet da radi na jednom takvom projektu, ali možda će se u budućnosti, ako cela priča oko “Korota!” bude dobro razvijala, ipak biti nacrtan.
Do kraja večeri bilo je dosta reči o osamdesetih, koje su se ponovo vratile i postale “moderne”, a zbog kojih je Ivan i bio zamoljen da piše pogovor knjizi, kao i zbog odličnog poznavanja aktuelne fantazijske svetske scene, kao i priče o “deljenom svetu” koje bi moglo da se realizuje i u slučaju “Korota” – mada su već priče iz tog sveta, od drugih autora, bile objavljivane u Emitoru.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 