"Šok koridor" predstavlja Stjuarta Gordona (2. dan)

U ciklusu Šok koridor predstavlja: Stjuart Gordon, ljubitelji horora i fantastike će 30. i 31. oktobra moći da vide šest filmova ovog amerićkog reditelja. Među njima su “Reanimator” (1985), “Iz druge dimenzije” (1986), “Lutke” (1987), “Jama i klatno” (1991).

Nenad Bekvalac ocenjuje da je Gordon “progurao horor žanr napred tako što se vratio na početak i našao inspiraciju u delima Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa i pridržavao ih se toliko koliko mu je trebalo da stvori novu vrstu savremenog horora, koja je uticala na mlade reditelje poput Ilaja Rota i Edgara Rajta”.

Šok koridor

Program za danas:

Sreda, 31.10.

17:00 ZAGLAVLJEN (KAN/VB/SAD/NEM,2007) Stuck
ul. Mena Suvari, Stephen Rea,
r. Stuart Gordon

19:00 JAMA I KLATNO (SAD,1991) The Pit and the Pendulum
ul. Lance Henriksen, Stephen Lee,
r. Stuart Gordon

21:00 DAGON (ŠPA, 2001) Dagon
ul. Ezra Godden, Macarena Gоmez
r. Stuart Gordon

Advertisements

"Black Panther" je definitivno prioritet "Diznija" za Oskare

“Dizni” nema nameru da bude suptilan oko lobiranja za “Crnog pantera” (Black Panther) na narednoj dodeli Oskara. U zvaničnoj kampanji je čak 16 kategorija, dok će “Avengers: Infinity War” morati da se zadovolji samo jednom,

 Black Panther <br/> Foto: Tanjug/AP

Na “Diznijevim” “Guild Awards 2018” internet stranici možete videti da Dizni lobira za film “Black Panther”, “Infinity War”, “Incredibles II”, “Ralph breaks the Internet”, “Mary Poppins Returns” ali i kratki animirani film “Bao”.

Naravno, upašće vam u oči “Black Panther” koji je prvi na listi prioriteta sa željenim nominacijama za najbolji film, najbolju režiju, najboljeg glavnog glumca i praktično sve ostalo. “Infinity War” bi bio u kategoriji za najbolje vizuelne efekte, za koju je apsolutno neobjašnjivo zašto se “Black Panther” i za nju razmatra, jer je jedna od najslabijih tačaka filma bila upravo stavka koja se tiče kompjuterskih efekata.

Ovaj potez je svakako bio očekivan (najavljuju ga mesecima), ali mnogi su se nadali da će Džoš Brolin možda biti nominovan za najbolju sporednu ulogu, naravno, Tanosa u “Infinity War”.

U svojoj nameri da pokori Oskare, Dizni je čak unajmio i veterane-stratege kampanja oko dodela ovih priznanja, i platio ih priličnom količinom novca iz budžeta.

Najbolji horor filmovi za Noć veštica

Noć veštica obeležava se u sredu, 31. oktobra, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Ovaj običaj, kada su u pitanju maskenbali, žurke i pričanje strašnih priča, uveliko se obeležava kod nas.

scena iz filma

“Rotten Tomatoes” sastavio je listu 100 najboljih horora prema oceni kritike. Lista je uključila sve filmove koji sadrže oznaku “horor”. Dakle, radi se o klasičnim horor filmovima, ali i komedijama i parodijama.
Prenosimo vam trejlere prvih deset.

10. “Frankenštajn” (Frankenstein, 1931)

9. “Rozmarina beba” (Rosemary’s Baby, 1968)

8. “Babaduk” (The Babadook, 2014)

7. “Frankenštajnova nevesta” (The Bride of Frankenstein,1935)

6. “Odbojnost” (Repulsion, 1965)

5. “King Kong” (1933)

4. “Nosferatu – Simfonija užasa” (Nosferatu, a Symphony of Horror, 1922)

3. “Psiho” (Psycho, 1960)

2. “Kabinet doktora Kaligarija” (The Cabinet of Dr. Caligari / Das Cabinet des Dr. Caligari, 1920)

1. “Beži!” (Get Out, 2017)

"Proročanstvo Korota" predstavljeno u Poletu

Nova knjiga Gorana Skrobonje “Proročanstvo Korota”, u izdanju Strarhora, predstavljena je sinoć u Galeriji Polet. Pored Aleksandra Tešića, izdavača, o knjizi su govorili Goran Skrobonja, autor i Ivan Jovanović, prevodilac.

Tesic Skrobonja Jovanovic

Ivan Jovanović je otkrio da ga je Goran Skrobonja zamolio da napiše pogovor za knjigu, a zašto – otkriveno je kasnije u toku večeri. Ivan je prvo ispričao da su mu, kao desetogodišnjaku, idoli bili Zoran Živković, Boban Knežević, Dobrosab Bob Živković i – Goran Skrobonja. Jedna od životnih želja mu je bila da dođe u beogradski klub ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – sve to iz vizure jednog dečaka koji je odrastao u unutrašnjosti.

“Kada mi je Goran poslao vord dokument sa Proročanstvom Korota, nisam imao predznanje o njemu. Znao sam da je objavljena grafička novela, ali nisam je čitao”, naglasio je Ivan i potom ispričao kako je Goran ostavio utisak na njega kao prevodilac kada je kao klinac čitao “To” Stivena Kinga (Skrobonja je bio i prevodilac i izdavač tog Kingovog dela), a da taj osećaj za žanrovsku prozu koji je on imao kao prevodilac, postoji i u Goranovom pisanju.

Inače, i na Ivana je D&D ostavio jak uticaj kao i na, ispostaviće se kasnije, Gorana. Uglavnom kada je čitao “Proročanstvo Korota” tu su se preklapala tri gledišta – 12-godišnjaka koji se oduševljava fantastikom, čoveka koji se oduševljavao FRP-om i AD&D-jem i nekoga ko 18 godina radi u izdavaštvu.

“Ovo nije obimna knjiga ali kada sam je pročitao bio sam zatečen, jer je stvarana kada je Goran bio manje ispisan, a objavljena kada su 80-te ponovo u modi. U pogovoru sam napisao da je ovo odlična “portalska fantastika”. Moj glavni utisak je koliko je dobar momenat kada se knjiga pojavljuje, ali i da je ‘Proročanstvo Korota’ osveženje na domaćoj fantazijskoj sceni. Ovo nije epska fantazija već nešto više bazirano na piscima koji su prethodili Tolkinu”, kaže Ivan Jovanović.

Goran Skrobonja je ispričao kako zapravo ove knjige ne bi bilo da se sredine 80-tih nije dokopao D&D igre, i to prilično slučajno, mada je već tada imao objavljenu priču u Sirijusu, pa je zahvaljujući tom novom iskustvu želeo da piše mač i magiju sa realističnijim pristupom. Sa “Točkom” (od koga “Proročanstvo Korota počinje”) je odibjen u Sirijusu, ali je publika to mogla da čita u novosadskom Alefu, zahvaljući Bobanu Kneževiću, a potom, sa porastom kućnog izdavaštva zahvaljujući PC računarima i laserskim štampačima, nastavak “Vojnici Korota” se pojavio u fanzinu Emitor, u tiražu od 20-25 primeraka.

Ipak, ovo je prvi put da se ove dve novele zajedno pojavljuju u knjizi. Treći deo je napisan (mada će morati da se prerađuje pošto je rađen 1992. godine i svakako da ima dosta referenci na tadašnje (ne)vreme), a četvrti deo tek treba da se radi – tako da ih treba očekivati takođe u jednoj knjizi.

Goran je ispričao i kako je došlo do prebacivanja “Korota” u grafičku novelu – Rasto Ćirić mu je preneo da je jedan od njegovih studenata zainteresovan da po “Točku” radi svoj diplomski rad. Mladi Dražen Kovačević mu je doneo skice – Goran je bio zapanjen kako su se njegove slike preklopile sa njegovim vizijama kako bi priče trebalo da izgleda nacrtana, i to je bio početak saradnje koja se nadovezala učešćem na konkursu izdavačke kuće Glena, na kojem su pobedili i obezbedili objavljivanje četiri dela stripa. Peti, završni, na žalost nikada nije objavljen. Dražen je sada prezauzet da radi na jednom takvom projektu, ali možda će se u budućnosti, ako cela priča oko “Korota!” bude dobro razvijala, ipak biti nacrtan.

Do kraja večeri bilo je dosta reči o osamdesetih, koje su se ponovo vratile i postale “moderne”, a zbog kojih je Ivan i bio zamoljen da piše pogovor knjizi, kao i zbog odličnog poznavanja aktuelne fantazijske svetske scene, kao i priče o “deljenom svetu” koje bi moglo da se realizuje i u slučaju “Korota” – mada su već priče iz tog sveta, od drugih autora, bile objavljivane u Emitoru.

"Šok koridor" predstavlja Stjuarta Gordona (1. dan)

U ciklusu Šok koridor predstavlja: Stjuart Gordon, ljubitelji horora i fantastike će 30. i 31. oktobra moći da vide šest filmova ovog amerićkog reditelja. Među njima su “Reanimator” (1985), “Iz druge dimenzije” (1986), “Lutke” (1987), “Jama i klatno” (1991).

Nenad Bekvalac ocenjuje da je Gordon “progurao horor žanr napred tako što se vratio na početak i našao inspiraciju u delima Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa i pridržavao ih se toliko koliko mu je trebalo da stvori novu vrstu savremenog horora, koja je uticala na mlade reditelje poput Ilaja Rota i Edgara Rajta”.

Šok koridor

Program za danas:

Utorak, 30.10.

17:00 LUTKE (SAD/IT,1987) Dolls
ul. Ian Patrick Williams, Carolyn Purdy-Gordon,
r. Stuart Gordon

19:00 IZ DRUGE DIMENZIJE (SAD,1986) From Beyond
ul. Jeffrey Combs, Barbara Crampton
r. Stuart Gordon

21:00 REANIMATOR (SAD,1985) Re-Animator
ul. Jeffrey Combs, Barbara Crampton,
r. Stuart Gordon

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Marvel na Netfliksu – kratak je put od ljubavi do mržnje (i opet ljubavi?)

Najnovija tribina Drutšva ljubitalja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena Netfliksovim serijama o Marvelovim junacima. Koliko je tu ostalo od početnog oduševljenja celim projektom, razgovarali su Pavle Knežević, Jelena Katić Živanovoić i Bojan Butković.

Marvel na Netflixu

Bojan Butković, u ulozi moderatora večeri, napomenuo je da je cela priča lepo krenula, ali da je onda usledio (neki bi rekli) očekivani pad. Pavle Knežević se na to nadovezao da će se govoriti “o usponima i padovima, a možda se održi i opelo”.

Razlog za iskazivanje takvog pesimizma je činjenica da su nedavno otkazane neke serije o čemu se, takođe govorilo.

Uz ocenu da je “Panišer” najbolji, zapravo su sve serije iz Marvela više bile “drama nego akcija”, te više predstavljaju studiju karaktera. Bilo je reči i o tome da same serije ne “gađaju” fanove stirpova, koji ima nalaze dosta zamerki, ali je tu bila izneta i teza da su zapravo uspešni delovi, kao u prvoj sezoni “Džesike Džons”, to što je njen kompletan lik bio prenet kako je osmišljen upravo u stripu.

U svakom slučaju od “Iron Fist-a” kreće pad, koji se nastavio i sa “Džesikom Džons”. Tu je bilo napomenuto da su zapravo serije “jake” onoliko koliko su “jaki” negativci, ali je to, zapravo, viđeno i na brojnim drugim projektima, pa ne predstavlja neku originalno slabost kod Marvela.

Ono što se primetno ponavlja, a što je istakla Jelena Katić Živanović, je da se glavni junaci u nekolicini serija bore protiv verzija samog sebe – da li je reč o istoj moći ili nečemu drugom, ali se primećuje “identičan kalup”.

Ako je “Panišer” ocenjen kao najbolja Marvelova serija, onda je “Luk Kejdž 2” najgora, bar za Pavla Kneževića koji joj je dao epitet: “čisto zlo, tu sve ne valja”!

Bilo je i dosta priče o otkazivanju “Iron Fist-a” i “Luka Kejdža”, pa je izneta teorija da je sve urađeno zbog najave startovanja Diznijevog servisa, gde će biti prikazivano sve što ova kuća ima, pa stoga Netfliks ne želi da im razvija ove projekte. No, ima i drugih ideja. Sam Dizni kreće sledeće godine, pa će onda neke stvari biti sigurno jasnije.