Hari Poter kviz u Novom Sadu

Večeras od 20 do 23 u Areni Cineplex u Novom Sadu održaće se specijalni kviz o svetu Harija Potera, u organizaciji Pabkviz.rs-a.

Pripremljeno je 40-tak novih pitanja, najavljuju organizatori, a kao ilustraciju navode šta će da vas pitaju:

– Hemionin mačor se zove?
– Sigurno znate kako se zove čarobnjački sud a kako zatvor?
– Koliko kvidič ekipa ima igrača?

ŠTA SU NAGRADE?
1. BIOSKOPSKE KARTE po izboru
2. ESCAPE ROOM za celu ekipu
3. FAST ENERGY DRINK
4. 50% POPUSTA na večeru ili ručak u restoranu STARO ZDANJE
* pretposlednja ekipa: shootovi rakije
** poslednja ekipa na kvizu: večna slava 😉

(prvoplasirana ekipa ima prvenstvo pri izboru nagrade, pa zatim druga ekipa na kvizu, pa treća ako nešto ostane…itd. Pretposlednja ekipa dobija shootove rakije bez obzira na sve)

UČEŠĆE: 200 RSD po članu ekipe
(učešće na kvizu je dozvoljeno isključivo za 18+)

Promocija Književne fantastike u Kući kralja Petra I

U petak 30. novembra s početkom u 19 časova, u Kući kralja Petra I(Vase Pelagića 40, Beograd) biće održana promocija četvrtog i petog broja časopisa Književna fantastika, javlja Art-Anima.

Na promociji učestvuju neki od brojnih autora čiji su tekstovi zastupljeni u pomenutim izdanjima: prof. dr Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU), prof. dr Mileta Prodanović (Univerzitet umetnosti u Beogradu), prof. dr Milan Ćirković (Astronomska opservatorija u Beogradu), Danilo Lučić (Kontrast izdavaštvo), pisci Zoran Stefanović, Adrijan Sarajlija i Nikola Petrović, kao i urednički tandem dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Promociju vodi književnica Laura Barna.

Četvrti i peti broj Književne fantastike, koncipirani kao pregled aktuelnog fantastičnog stvaralaštva u domaćim i svetskim okvirima, simbolično su posvećeni velikanima naučnofantastične književnosti, Filipu K. Diku i Ursuli K. Legvin, koji su ovu vrstu literarnog stvaralaštva uzdigli iznad uobičajenih dometa žanra. Uz prozna dela savremenih majstora pisane reči poput Kena Lija, Džordža Sondersa, Milete Prodanovića, Naomi Kricer i Ivana Nešića, ova izdanja časopisa donose eseje, intervjue, te kritičke osvrte probranih proznih dela iz pera vrsnih proučavalaca fantastike.

Oba broja objavljena su kao plod saradnje sajta Art-Anima.com i renomirane izdavačke kuće Kontrast, u atraktivnom formatu i grafičkoj opremi.

Promocija Književne fantastike biće održana u sklopu autorskog projekta Laure Barne „Isidora nas sluša“, a pod pokroviteljstvom Gradske opštine Savski venac, Kuće kralja Petra I i Udruženja građana „Organizacija“.

Ulaz je slobodan.

 

4. i 5. broj časopisa Književna fantastika

“Zlogonje“ idu na Sandens festival

Nakon Toronta, gde su i imale premijerno prikazivanje  na međunarodnom planu,„Zlogonje“ će se uskoro vratiti na severnoameričko tle – naime, ovaj dugometražni igrani prvenac  reditelja Raška Miljkovića biće prikazan i na najprestižnijem svetskom festivalu nezavisnog filma Sandens početkom naredne godine.

Festival Sandens će se ove zime održati tokom deset dana januara, od 18. do 29. januara, naravno, u Park Sitiju, u saveznoj državi Juta. “Zlogonje” će, uz još dva filma tog profila, biti deo programske celine Klinci (Kids).

Margaret Atvud piše nastavak Sluškinjine priče

Zahvaljujući velikom intersovanju javnosti kandaska spisateljica Margaret Atvud piše nastavak svog romana “Sluškinjina priča” koji je prodat u više miliona primeraka širom sveta i pretočen u nagrađivanu televizijsku seriju.

Roman “Testamenti” (The Testaments) biće objavljen u septembru iduće godine, saopštio je danas izdavač “Nan A Talis/Dabldej” (Nan A. Talese/Doubleday).

Radnja knjige dešava se 15 godina posle poslednje scene s naratorkom “Sluškinjine priče”.

Roman Margaret Atvud o totalitarnom društvu u imaginarnoj zemlji Gilijad bio je bestseler kada je prvo objavljen 1985. godine i ponovo postao popularan posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine.

Na osnovu tog romana pravljena je istoimena serija za televiziji Hulu.

Atvud je u saopštenju rekla da je nastavak inspirisan pitanjima čitalaca o Gilijadu i o “svetu u kome živimo”.

BBC priprema serijal od osam epizoda zasnovan na romanima o „Disksvetu“, Terija Pračeta

BBC je najavio da priprema serijal od osam epizoda pod nazivom „The Watch“ („Straža“), zasnovan na romanima o „Disksvetu“, Terija Pračeta.

Pračetov najpoznatiji i najpopularniji serijal, poznat je kao svojevrsna parodija na dela velikih pisaca poput Tolkina, Lavkrafta, Dikensa i Šekspira. U serijalu o „Disksvetu“ postoji svet, zasnovan na mitologiji i bajkama, kakav nije viđen ni pre ni posle pojave ovih knjiga.

Romani iz ovog serijala prodati su u više od devedeset miliona primeraka širom sveta i prevedeni su na više od trideset različitih jezika. Portal „Deadline“ navodi da: „Ovaj serijal u kojem je akcenat na likovima, na Pračetovom neprilagođenim policajcima koji se upuštaju u opasnu misiju, pokušavajući da spasu oronuli grad gde su nepravde, kako prošle, tako i buduće postale normalna pojava.“

Televizijski pisac Sajmon Alen je izjavio: „S obzirom na događaje iz naše stvarnosti, ludosti iz Disksveta počinju da deluju zastrašujuće poznato, nema boljeg trenutka da se Pračetovi zabavni ‘vatra i bes’ vrate na male ekrane, a nema ni boljeg mesta od BBC Amerika.“

Čini se da će ovaj serijal obilovati avanturama koje će istovremeno odražavati i savremene svetske probleme na jedinstven način. Serijal će producirati kompanija BBC Studios i produkcijska kuća Terija Pračeta Narrativia.

"Lavirint" već dve decenije sa nama

U knjižari Delfi održana je promocija “Lavirinta” – knjige Nade Korać, koja na specifičan način “priča mitove” iz stare Grčke. Naime, ona poziva čitaoca da sam da odgovor, u nekom trenutku, kako se neki mit razrešio – a na kraju knjige nalaze se originalni završeci. O ovoj knjizi, nedavno izdatoj u Laguni, govorili su, pored autorke, i Ivana Dimić (pisac), Biljana Stojanović (profesorka istorije) i Aleksandar Baucal (profesor razvojne psihologije).

Nada Korać je rekla kako je njena knjiga sada već napunila 20 godina, a da je cela ideja započetak početkom 90-tih godina kao kontakt rubrika u dečjem listu “Tik-Tak”, kada su deca pisala pisma i nudila svoja razrešenja mitova.

Biljana Stojanović je, svojevremeno, predložila da “Lavirint” bude dodatni materijal za časove istorije u 5. razredu, a upravo je sa mitovima započinjala svoja predavanja osnovcima koji su se upoznavali sa istorijom, što ovi pamte i dan-danas.

“Ova knjiga je lekovita je omogućava da deca budu aktivna. Trebalo bi da imamo više ovakvih knjiga”, smatra Aleksandar Baucal, koji je ovaj zaključak izveo posle tri, naizgled, nepovezan slike – od one da u tradicionalnom školstvu deca nemaju mogućnost da sami daju svoja tumačenja knjiga već ono što su pročitali moraju da tumače onako kako od njih očekuju nastavnici, preko priče o njegovoj kćerci koja je svojevremeno bila šokirana kada je saznala da knjiga pišu i živi ljudi – jer ih je nekako povezivala sa “prošlim vremenom”, te samog šoka koji je Baucal imao kada je, pre nekoliko decenija, imao prilike da vidi predstavu u kojoj je publici omogućeno da glasa koji će od tri ponuđena kraja da odgleda – jer je i on smatrao da je pozorišni komad “zakucan” za samo jedan kraj.

Nada Korać je još objasnila da su u njenoj knjizi mitovi u dobroj meri lišeni “surovosti”, jer je to neophodno zbog uzrasta dece kojima je knjiga namenjena, ali da im se ipak sve mora ispričati. “Izgleda da mi je uspelo da tu pronađem pravi balans”, kaže ona. Takođe je jako bitno da postoji “tačan odgovor” – u ovom slučaju kako se mit stvarno završava. Jer je to mogućnost deci da provere svoj misaoni proces koji može, i treba da bude maštovit, ali mora i da sledi određenu logiku.

Ivana Dimić je, okupljenima, pročitala dva mita – naslovni “Lavirint”, kao i mit o “Kralju Midi”, sa sve originalnim “razrešenjima”.

Promocija knjige za decu „Lavirint“

Promocija knjige za decu „Lavirint“ biće održana u utorak 27. novembra u 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi će osim autora Nade Korać, govoriti pisac Ivana Dimić, profesor istorije Biljana Stojanović i Aleksandar Baucal, profesor razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„Lavirint“ Nade Korać na neobičan način upoznaje decu sa grčkim mitovima. Knjiga se sastoji od dvadeset mitoloških priča, predstavljenih tako što je svaka priča ispričana do određene tačke, a dete dalje, logičkim zaključivanjem, može da dođe do rešenja ili da izmašta ono koje mu deluje najzanimljivije.

U drugom delu knjige data su rešenja za svaku priču. Gde god za to ima osnova, priče se pozivaju na izraze iz grčke mitologije koji se koriste u svakodnevnom životu (Ahilova peta, Prokrustova postelja, Pandorina kutija itd.).

Sci&Fi danas u Valjevu!

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica #62: Mihail Bulgakov „Majstor i Margarita“

Davno nije bilo toliko prisutnih na Fantastičnoj čitaonici Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, kao na sinoćnoj. Tridesetak okupljenih, ali to ne treba da čudi ako se zna da se razgovaralo o delu koje je davno objavljeno kod nas – “Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova.

No, bilo je i drugih prevedenih dela, a da ipak nisu privukla toliku pažnju neredovnih posetilaca LK-a. Objašnjenje je stiglo kasnije, mada se i od samog početka naziralo – dovedeni su srednjoškolci u pratnji svojih nastavnica. Tokom večeri se to samo potvrdilo jer su pojedini i pratili priču uobičajenih posetilaca Čitaonice, dok su neki već pronalazili druge vidove zabave, pre svega zaronjeni u svoje mobilne telefone.

Iako ostaje pitanje koliko su srednjoškolci – barem su okupljeni saznali da je ovo delo i dalje na “repertoaru” školske lektire, uživali u priči onih koji su delo čitali pre 20+ godina, pa se prisećali, ili onih drugih koji su gradivo relativno skoro obnovili, definitivno su njihove nastavnice pomno pratile prisećanja na najomiljenije delove romana, ali i izlete u razmatranja ideje o tome “otkud đavo u Moskvi”?

Za neke je “Majstor i Margarita” ostao “jedan od dva najzabavnija iz lektire”, za druge je prvi susret sa njim bio prezahtevan pa nisu ič zapamtili, a za treće je doneo osećaj da je reč o knjizi čoveka koji ima samo jedno životno delo, i da je upravo to ono koje se čita.

Sam Bulgakov je nekoliko verzija romana odbacio, definitivno je dugo nastajalo, a prvi put kada je objavljeno bilo je cenzurisano (kod nas postoje te verzije romana, kao i integralne sa obeleženim “cenzurisanim” delovima). Sami likovi iz romana su zapravo inspirisani stvarnim ljudima iz Bulgakovljevog okruženja, a ako se zna da je on lično razgovarao i sa Staljinom, definitivno je reč o samom vrhu sovjetskog kulturnog i političkog miljea iz postrevolucionarnog perioda.

U svakom slučaju ostaje nada da je ovo veče poslužilo mladima da možda nešto korisno čuju što mogu da iskoriste kada budu odgovarali – možda pre svega da se o nekom delu može opušteno razgovarati, slobodno reći šta ste i kako doživeli, te da ne morate imati mišljenje kao i neki drugi. Doduše, to pod uslovom da ste delo o kojem se razgovara i – pročitali!

„Usnuli zmajevi“ predstavljeni u Golupcu

Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ u Golupcu u petak 23. novembra bila je sastajalište svih onih koji su želeli da prisustvuju promociji knjige „Usnuli zmajevi“ Miloša Petkovića, Ace Seltika i Igora Krstića.

U bajkovitom gradu, koji je i značajan lokalitet na turističkoj ruti „Putevima zmajeva“, knjigu su predstavili autori Miloš Petković i Aca Seltik.

„Zadovoljstvo nam je što su autori posetili Golubac, i što su u neku ruku zaljubljenici u našu lepu varošicu na obali Dunava. Već odavno veoma lepo sarađujemo i nadamo se da će se ta saradnja nastaviti i u budućnosti“, poručili su iz Biblioteke.

Knjiga „Usnuli zmajevi“ je epska avantura o Izabranim herojima i slovenskim bogovima. Priča koja pokazuje da uz požrtvovanje, hrabrost i iskreno prijateljstvo uvek ima nade u borbi protiv iskonskog zla.

Zasnovana je na literarnom folkloru i motivima iz bajki. Ovu prelepu bajkovitu priču ilustrovao je Igor Krstić.