"Sluškinjina priča" otvorila serijal predavanja o knjigama i tv-serijama

Novi ciklus “Čitanje serija”, u Domu kulture Studentski grad, otvorila je priča u Klubu Magistrala o romanu Margaret Atvud “Sluškinjina priča”, koja je potom i poslužila za istoimenu tv-seriju. O njoj su razgovarale književna kritičarka Nađa Bobičić i gošća iz Zagreba – dramaturškinja, sociološkinja i scenaristinja Sanja Kovačević, autorka knjige “Kvalitetne TV serije”. Razgovor je vodila Tamara Mitrović, urednica književnog programa DKSG.

Sluskinjina prica u Magistrali

Sanja Kovačević je na početku dala osvrt na činjenicu da se 90-tih desila radikalna promena u stvaranju tv-serija, koje su postale, bar neke od njih, “umetničkije”, iako je nemoguće ne gledati na tv-serije kao na “zabavu”, s tim što je dobro to što one dobijaju najširu publiku.

O kvalitetnim serijama je rečeno da tu imamo višlinijsko pripovedanje, kompleksne likove, dubinske karaktere, identifikaciju sa likovima (“Sluškinjina priča” je upravo dobar primer za to), s tim što mi, kao gledaoci, treba da pokušamo da otkrijemo koje je to “problemsko pitanje” ili šta je u centru radnje. Konačno, dobre tv-serije imaju i “prosvetiteljski potencijal” pogotovu kada obrađuju neku tabu-temu. Kasnije je pomenuto da je “Sluškinjina priča” uzela temu majčinstva, što do sada nije bio slučaj.

Nađa Bobičić je, svoju priču o knjizi (objavljena 1985. godine), započela time da je nervira sama priča o nastanku i autorki koja je otišla u istočni blok (nekadašnji DDR) gde se “inspirisala” pričom o totalitarizmu. Ipak, odala joj je priznanje da se to iz same knjige ne vidi. U tekstu je jednostavno reč o distopiji i jedan misaoni eksperiment sa pitanjem “šta bi bilo, kad’ bi bilo”.

No, sama serija je dobila drugačiju konotaciju – snimana je u vreme američkih predsedničkih izbora, i sa pobedom desnice to je postala “sasvim drugačija serija”, kao što je svojevremeno izjavio jedan od angažovanih na projektu.

Serija je dobila drugu sezonu, koja nije rađena po knjizi (jer je “istrošena” na prvu sezonu), ali je na njoj itekako sarađivala Atvudova. Doduše, Sanja Kovačević je za tu sezonu napomenula da joj se čini kao da su se tvorci bojali feministkinja i njihovih reakcija. Za Nađa Bobičić je jedan od najvećih izazova bio “da li treba da gledam toliko maltretiranje žena”, a za to Kovačevićeva kaže da je autor serije Brus Miler hteo da “nasiljem pokrene publiku”.

Razgovor na razne aspekte serije je potrajao skoro dva sata, a na kraju su, pred najavu narednog nastavka ovog ciklusa, i Nađa i Sanja dale svoje preporuke za neke aktuelne serije.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s