I fantastika među najpozajmljivanijim knjigama u 2018. godini

Narodna biblioteka Srbije objavila je listu 10 najčešće pozajmljivanijih naslova u javnim bibliotekama Srbije tokom 2018. godine. Među njima su se našla i dela iz oblasti fantastike, domaćih autora.

Na osmom mestu ove liste je “Luzitanija” Dejana Atanackovića, do je devet i “Olujni bedem” Dejana Stojiljkovića.

Od 155 javnih biblioteka u Srbiji na anketni upitnik je odgovorilo 117 biblioteka, dostavivši podatke o broju pozajmljenih knjiga domaćih autora.

Iz Narodne biblioteke Srbije navode da teškoću u utvrđivanju liste predstavlja činjenica da biblioteke rade u različitim sistemima za automatizaciju bibliotečkog poslovanja (COBISS, BISIS, BIBLIO, NIBIS, MPA, BIBLIS, LITTERIS, WinIsis, SZIREN) ili nisu ni u jednom od pomenutih sistema.

Kao rezultat obrade podataka nastala je zbirna lista 10 najčešće pozajmljivanih naslova u javnim bibliotekama Srbije u 2018. godini.

“Usnuli zmajevi” stižu u Kladovo

Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo predstaviće večeras deo autorskog tima zaslužnog za epsku avanturu prepunu usnulih zmajeva; Miloša Petkovića i Acu Seltika sa njihovim romanom „Usnuli zmajevi“.

Promocija će se održati u četvrtak 28. februara 2019. godine. Početak 13.00

Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I

Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sluša“. Osim pisca, o romanu „Black Light“ govoriće i autorka projekta Laura Barna.

Black Light – obojeno svetlo skore budućnosti velike Vavilonske kule, vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, u građevini jedne nove i drugačije Evrope. U Vavilonskoj kuli Novi Čovek je pomešao jezike, narode, nacije, vere, rase… Izdelio je prostor na kantone i kvartove radi lakše kontrole, osvetlio ga crnom svetlošću, u kojoj stanovništvo postaje živa masa, a pojedinac raritet. Da li je u budućnosti moguć takav Beograd, takva Evropa, takav svet? Idemo li ka tom globalnom konceptu – u romanu „Black Light“?

Ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“ (1)

U galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 71) od 27. februara do 12. juna 2019. godine, svake srede od 18 časova, biće održavan ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“. Autor ciklusa je filolog, slavista, urednik i književni kritičar dr Dejan Ajdačić.

Zahvaljujući ovom poduhvatu, biće upriličeno ukupno 15 književnih večeri koje će činiti po dve glavne celine: predavanje Dejana Ajdačića o delima književne fantastike slovenskih naroda i razgovor sa nekima od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca fantastike. Tokom ciklusa biće organizovani i prateći događaji: izložba knjiga, izložba fantastičkog stripa i promocija zbornika „O srpskoj književnoj fantastici“.

Ciklus će biti započet 27. februara u 18 časova, otvaranjem izložbe knjiga „Srpska fantastika“ iz fonda Univerzitetske biblioteke, koju su priredile Dragana Popović i Sandra Spasić. Odmah zatim uslediće predavanje Dejana Ajdačića o bugarskom piscu apsurda Svetoslavu Minkovu, a program prve večeri završava se razgovorom sa piscem Zoranom Živkovićem, koji će voditi Marijana Jelisavčić.

 

Ulaz na sva dešavanja u okviru ciklusa „Slovenska i srpska književna fantastika“ je slobodan.

Kako izgledaju “Njegova mračna tkanja”

Zahvaljujući BBC-ju, a u saradnji sa HBO za američku distribuciju, serijal ser Filipa Pulmana „Njegova mračna tkanja“  uskoro će se naći na televiziji. BBC je objavio zvanične snimke iz serije i dok nema puno detalja, ili fantastike, ima dovoljno tenzije.

Kratak video od 30 sekundi uglavnom prikazuje likove: malo gledanja ovamo, malo hodanja niz hodnik tamo. Dovoljno da uhvati raspoloženje i stil, ali ne mnogo više. Ipak, stila ima u izobilju. Kostimi su veličanstveni, od Lin-Manuel Mirande u čudnoj avanturističkoj odeći Lija Skorsbija do neverovatne crvene haljine Rut Vilson kao gospođe Kolter.

Nije mnogo, ali je definitivno dovoljno da se zainteresujemo. „Njegova mračna tkanja“ još uvek nemaju tačan datum izlaska, ali će ih u Americi emitovati HBO, a u Velikoj Britaniji BBC.

„Odaja sećanja“ Holi Kejv u knjižarama od 26. februara

„Odaja sećanja“ britanske autorke Holi Kejv uzbudljiva je i originalna priča čija je radnja smeštena u budućnost.

Junakinja Izobel ima sve: posao iz snova, besprekoran dom i čvrstu vezu. Život, pa čak i smrt, u potpunosti su pod njenom kontrolom. Za Izobelinu generaciju smrt više nije ništavilo zahvaljujući firmama kao što je njena, Oukli asošiejts. Izobel je njihov najbolji rajski arhitekta, svojim klijentima stvara savršene rajeve sazdane od uspomena koje su im najdragocenije. A onda upoznaje zgodnog klijenta Jareka. Najednom njen disciplinovani život prelazi u nešto strastveno i ekstremno i ona ugrožava sve kad se upusti u vezu sa smrtno bolesnim i oženjenim čovekom. Kad Jarek umre i postane glavni osumnjičeni za ubistvo svoje žene, koje se dogodilo neposredno pre njegove smrti, Izobel je primorana da dokaže njegovu nevinost. Susreće se međutim s mračnom stranom posla u koji tako zdušno veruje i nikome ne sme da poveri šta je pronašla.

Holi Kejv je rođena u Torkiju 1983. godine. Diplomirala je biologiju i magistrirala naučnu komunikaciju na Imperijal koledžu u Londonu, posle čega je četiri godine radila u Muzeju nauke u Londonu. Nakon što je napravila pauzu u karijeri da bi proputovala svet, Holi je počela da se bavi pisanjem i sad piše o nauci i tehnologiji, kao i književnu fikciju. Živi u ruralnom Bakingemširu u pabu (da, pabu) obraslom visterijom sa mužem i psom Kuperom. Njen književni prvenac bio je roman „The Generation“ (mada je devedesetih napisala više neobjavljenih dela na očevoj pisaćoj mašini).

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #65: “Tomorrow Factory” Riča Larsona

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

U dvadeset tri priče koje čine “Tomorrow Factory” upoznaćemo razne budućnosti, od štrokavog sajberpanka do razigrane spejs opere, srešćemo postljudske hedoniste, vanzemaljskog oftamologa, brod duhova koji luta dubokim svemirom, androida koji želi da sanja, predatorske gljivice i ko zna šta još.

Rič Larson važi za „mladu nadu“ žanra, posebno ako bismo gledali po godinama i romanima. Prvi roman Aneks izašao je tek 2018. Ali zato kad su kratke priče u pitanju tu je prava stara kajla sa više od stotinu objavljenih kratkih priča od kojih su najbolje sada sakupljene na jednom mestu.

Zbirka je pobrala pohvale eminentnih urednika poput Gardnera Dozoe, Džonatana Strana i Riča Hortona. S obzirom da se kratke priče notorno ne prevode kod nas ovo nam je prilika da se upoznamo sa ovim relativno nepoznatim piscem i sami procenimo da li se opravdano za njim diže tolika prašina, a najkraći mesec u godini je pravo vreme da se malo posvetimo kraćoj formi.

Moderator: Bojan Butković

Danas o “omladinskoj distopiji”

U toku je ciklus predavanja “Distopije, više od fikcije”. Ova predavanja se održavaju svakog ponedeljka u Kolarčevoj zadužbini. Danas je na redu predavanje:

2. OMLADINSKA DISTOPIJA U KNjIŽEVNOSTI I NA FILMU ILI U ČIJIM JE RUKAMA NAŠA BUDUĆNOST? (25.2.2019) Dr Zorica Đergović Joksimović, prof.univerziteta
 

Predavanja se održavaju ponedeljkom od 18.00 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Ulaz slobodan.

Spajdermen dobio Oskara!

Po 91. put održana je dodela nagrada Američke filmske akademije, a ove godine dela koja imaju elemente SF-a, horora ili fentezija, dobili su određeni broj statua. Priča o putu na Mesec “First Man” je dobila nagradu za vizuelne efekte, ali to nije SF iako je sigurno bila interesantna ljubiteljima žanra. Među nagrađenima Oskara su dobili:

Animated Feature:
“Spider-Man: Into the Spider-Verse”

Original Score:
“Black Panther”

Production Design:
“Black Panther”

Costume Design:
“Black Panther”

”Deseti decembar” zbirka kratkih priča Džordža Sondersa

Objavljena je jedna knjiga vrhunskog savremenog pisca kratkih priča, Džordža Sondersa, autora koji je našem čitalaštvu do sada bio gotovo potpuno nepoznat, ako se zanemari predstavljanje u časopisu Književna fantastika (4. i 5. broj) opširnim esejom pisca Nikole Petrovića i kratkom pričom „KomZaj“(CommComm), javlja Art-Anima.

Sada su domaći čitaoci zahvaljujući Laguni, u prilici da se sa Sondersovom prozom upoznaju i kroz zbirku priča Deseti decembar koja po rečima kritičara važi za jednu od najvažnijih kolekcija kratke proze objavljenih u poslednjoj deceniji. Sa tom ocenom bi se bezuslovno složili i neki od Sondersovih kolega po peru, poput Džonatana Frenzena, Zejdi Smit, Dejva Egersa i Majkla Šejbona koji ga bez ustezanja nazivaju najboljim živim autorom kratkih priča.

U svojim uvrnutim, mračnim i jezivim delima, Sonders uspeva da na samo njemu svojstven način poveže elemente naučne fantastike, horora i komedije u oslikavanju stvarnosti koja sve češće nadilazi dela nadrealizma i satire.

Zbirku Deseti decembar čini deset priča, među kojima polovina može da se podvede pod čistu stvarnosnu prozu, dok druga polovina zastupljenih dela sadrži znatno opipljivije ili sasvim jasno prisutne elemente fantastike.

Najupečatljivija priča iz zbirke nesumnjivo je „Dnevnik o Semplika devojkama“, priča koja je nastajala punih deset godina. Pisana je u autentičnoj formi dnevničkih zapisa pripadnika srednje klase nezadovoljnog jer nije u stanju da svojoj kćerki obezbedi bogatiji, pomodan način života za kojim ona žudi.

Priča „Dom“ nominovana za nagradu „Brem Stoker“ 2013. godine, govori o povratniku iz jednog od američkih ratova koji nastoji da se prilagodi uobičajenom životu. Tragovi fantastike u ovom delu su rezultat vrlo interesantne Sondersove tehnike kojom nastoji da prikaže dezorijentisanost bivšeg vojnika.

„Beg iz Paukove Glave“ je naučnofantastična priča smeštena u futurističku zatvorenu ustanovu u kojoj se nad kriminalcima vrše farmaceutski eksperimenti.

„Opomena“ je priča u formi pisma, u kojoj se zaposlenima skreće pažnja da posao u sobi broj 6 mora biti obavljen sa entuzijazmom bez obzira na to koliko je neprijatan i u suprotnosti sa njihovim moralnim shvatanjima.

„Moj viteški fijasko“ je pomalo derivativna storija iz Sondersovog ciklusa mračnih priča o Americi u kojoj prikazuje uvrnutu viziju buduće, neizbežne distopije tematskih parkova i tržnih centara okruženih, ali i ispunjenih, nasiljem i apsurdom neizbežnog korporativnog licemerja. Glavni protagonista se nesrećno nalazi u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, dvoumeći se da li da donese ispravnu odluku i time povredi sve oko sebe ili da zanemari savest radi boljeg statusa.