Danas o “omladinskoj distopiji”

U toku je ciklus predavanja “Distopije, više od fikcije”. Ova predavanja se održavaju svakog ponedeljka u Kolarčevoj zadužbini. Danas je na redu predavanje:

2. OMLADINSKA DISTOPIJA U KNjIŽEVNOSTI I NA FILMU ILI U ČIJIM JE RUKAMA NAŠA BUDUĆNOST? (25.2.2019) Dr Zorica Đergović Joksimović, prof.univerziteta
 

ilustracija

Predavanja se održavaju ponedeljkom od 18.00 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.

Ulaz slobodan.

Spajdermen dobio Oskara!

Po 91. put održana je dodela nagrada Američke filmske akademije, a ove godine dela koja imaju elemente SF-a, horora ili fentezija, dobili su određeni broj statua. Priča o putu na Mesec “First Man” je dobila nagradu za vizuelne efekte, ali to nije SF iako je sigurno bila interesantna ljubiteljima žanra. Među nagrađenima Oskara su dobili:

Oskari

Animated Feature:
“Spider-Man: Into the Spider-Verse”

Original Score:
“Black Panther”

Production Design:
“Black Panther”

Costume Design:
“Black Panther”

”Deseti decembar” zbirka kratkih priča Džordža Sondersa

Objavljena je jedna knjiga vrhunskog savremenog pisca kratkih priča, Džordža Sondersa, autora koji je našem čitalaštvu do sada bio gotovo potpuno nepoznat, ako se zanemari predstavljanje u časopisu Književna fantastika (4. i 5. broj) opširnim esejom pisca Nikole Petrovića i kratkom pričom „KomZaj“(CommComm), javlja Art-Anima.

Džordž Sonders - Deseti decembar

Sada su domaći čitaoci zahvaljujući Laguni, u prilici da se sa Sondersovom prozom upoznaju i kroz zbirku priča Deseti decembar koja po rečima kritičara važi za jednu od najvažnijih kolekcija kratke proze objavljenih u poslednjoj deceniji. Sa tom ocenom bi se bezuslovno složili i neki od Sondersovih kolega po peru, poput Džonatana Frenzena, Zejdi Smit, Dejva Egersa i Majkla Šejbona koji ga bez ustezanja nazivaju najboljim živim autorom kratkih priča.

U svojim uvrnutim, mračnim i jezivim delima, Sonders uspeva da na samo njemu svojstven način poveže elemente naučne fantastike, horora i komedije u oslikavanju stvarnosti koja sve češće nadilazi dela nadrealizma i satire.

Zbirku Deseti decembar čini deset priča, među kojima polovina može da se podvede pod čistu stvarnosnu prozu, dok druga polovina zastupljenih dela sadrži znatno opipljivije ili sasvim jasno prisutne elemente fantastike.

Najupečatljivija priča iz zbirke nesumnjivo je „Dnevnik o Semplika devojkama“, priča koja je nastajala punih deset godina. Pisana je u autentičnoj formi dnevničkih zapisa pripadnika srednje klase nezadovoljnog jer nije u stanju da svojoj kćerki obezbedi bogatiji, pomodan način života za kojim ona žudi.

Priča „Dom“ nominovana za nagradu „Brem Stoker“ 2013. godine, govori o povratniku iz jednog od američkih ratova koji nastoji da se prilagodi uobičajenom životu. Tragovi fantastike u ovom delu su rezultat vrlo interesantne Sondersove tehnike kojom nastoji da prikaže dezorijentisanost bivšeg vojnika.

„Beg iz Paukove Glave“ je naučnofantastična priča smeštena u futurističku zatvorenu ustanovu u kojoj se nad kriminalcima vrše farmaceutski eksperimenti.

„Opomena“ je priča u formi pisma, u kojoj se zaposlenima skreće pažnja da posao u sobi broj 6 mora biti obavljen sa entuzijazmom bez obzira na to koliko je neprijatan i u suprotnosti sa njihovim moralnim shvatanjima.

„Moj viteški fijasko“ je pomalo derivativna storija iz Sondersovog ciklusa mračnih priča o Americi u kojoj prikazuje uvrnutu viziju buduće, neizbežne distopije tematskih parkova i tržnih centara okruženih, ali i ispunjenih, nasiljem i apsurdom neizbežnog korporativnog licemerja. Glavni protagonista se nesrećno nalazi u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, dvoumeći se da li da donese ispravnu odluku i time povredi sve oko sebe ili da zanemari savest radi boljeg statusa.

Klasik naučne fantastike „Cveće za Aldžernona“ Danijela Kiza u prodaji od 23. februara

„Cveće za Aldžernona“ Danijela Kiza jedan je od najpoznatijih romana zlatnog doba naučne fantastike, ovenčan nagradama Hugo i Nebula, a od danas je u prodaji u izdanju Lagune. Priča o mišu i čoveku čija je inteligencija veštačkim putem privremeno i tragično uvećana ne prestaje da izaziva polemike, pa je ovo i jedan od najčešće zabranjivanih romana na cenzorskoj listi Udruženja američkih biblioteka.

cvece-za-aldzernona

Čarli Gordon će uskoro krenuti na putovanje bez presedana. Rođen sa neobično niskim koeficijentom inteligencije, izabran je kao savršen kandidat za eksperimentalni hirurški zahvat, pomoću koga će – nadaju se naučnici – njegova inteligencija značajno da poraste – što je već uspešno testirano na laboratorijskom mišu po imenu Aldžernon. Operacija je naizgled uspešna i Čarlijeva inteligencija raste toliko da on brzo prevazilazi doktore koji su izazvali njegov preobražaj. Izgleda da je eksperiment izuzetno naučno dostignuće, sve dok Aldžernon iznenada ne počne čudno da se ponaša. Hoće li se nešto slično desiti i Čarliju?

Milioni su videli film „Čarli“ Ralfa Nelsona iz 1968. godine, snimljenom po ovom romanu i nagrađenim Oskarom za glavnu mušku ulogu, ili pak gledali neki od brojnih filmova i mjuzikla zasnovanim na ovom romanu.

Knjiga povodom obeležavanja deset godina bloga “Cult of Ghoul”

U čast obeležavanja deset godina od pokretanja bloga Cult of Ghoul Dejan Ognjanović je najavio objavljivanje specijalnog izdanja pod nazivom “Kult gula prvih 10 godina”.

korica i blurb

U tom delu će se naći 60 značajnijih tekstova sa bloga, koji sada dolaze u “prepeglanom” izdanju.

Knjiga će imati 500 stranica, a tekstovi iz skoro svih značajnih kategorija bloga biće podeljeni u sledeća poglavlja:

  • Liste i izbori
  • Skrajnuti horori
  • Skrajnuti nehorori
  • Mejnstrim horori
  • Mejnstrim nehorori
  • Treš
  • Chetnixploitation
  • TV serije
  • Dokumentarci
  • Festivalski izveštaji
  • Strana horor književnost
  • Domaća fanta-horor književnost
  • Tirade

Pored zastupljenih tekstova, u knjizi će se naći predgovor pod nazivom „Čemu sve ovo?“, fotografije i ilustracije.

Korice je dizajnirala Tijana Jevtić, a za unutrašnji dizajn zaslužan je David Tankosić.

Knjiga će imati tvrdi povez, crno bele ilustracije i biće štampana u tiražu od 500 primeraka.

Pretplata na knjigu traje do 3. marta 2019. godine, a svi koji knjigu Kult Gula: Prvih 10 godina budu naručili u pretplatnom periodu po povlašćenoj ceni od 900 dinara (uračunati poštanski troškovi), dobiće priliku da se nađu na listi pretplatnika koja će biti štampana na kraju knjige.

Knjiga neće biti distribuirana u knjižarama i jedini način da se dođe do nje biće direktan kontakt sa autorom, putem mejl adrese:dogstar666@yahoo.com

Za naručivanje dva i više primeraka predviđeni su dodatni popusti.

Svi kupci ove knjige, daju konkretnu podršku i simboličan doprinos radu bloga Cult of Ghoul.

knjiga sa drugim blurbom

Predrag Ličina: Zašto će biti važan „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“

Komična apokalipsa – tim rečima hrvatski reditelj Predrag Ličina opisuje svoj film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“, iako sam naziv filma može asocirati na brojna druga značenja – kaže za BBC News na srpskom.

Predrag Ličina

„Kako je krenulo, za 150 godina otići će i poslednji Srbin iz Hrvatske.

Ali ne samo to – za 250 godina, otići će i poslednji Hrvat iz Hrvatske, a za 350 godina otići će poslednji Srbin iz Srbije“, odgovara Ličina na pitanje zašto je snimio film baš ovog imena.

Kaže da je želeo neuobičajeni film o apokalipsi – ne onaj gde svi iz grada traže spas u prirodi, već avanturističku potragu za vakcinom koja će spasiti Hrvate od zombija.

„Trebalo je da grupa ljudi bude imuna – žene, ima ih previše. Krvna grupa – takođe previše.

Nacionalne manjine – Italijana i Mađara je malo za spas, ali ako su Srbi u pitanju, e tu je sve mnogo interesantnije, ako se iz njihove krvi pravi vakcina.“

Film je rađen u koprodukciji Hrvatske i Srbije, a naći će se ovog proleća u bioskopima širom regiona.

Glavne uloge glume Krešimir Mikić, Hristina Popović, Tihana Lazović.

Na Festu će biti prikazan u okviru programa „Srpski film“.

Sa Predragom Ličinom razgovaram u njegovom zagrebačkom stanu, antikvarnici jugoslovenskih relikvija, knjiga i filmova na različitim medijumima.

 

Dok pušta muziku na gramofonu, spremno dočekuje pitanje – dokle će se na Balkanu snimati filmovi o najeksploatisanijoj temi, odnosima Srba i Hrvata.

„Zauvek. Živimo zajedno preko 1000 godina, govorimo isti jezik – to bi bilo kao da ne pozdravljaš prvog suseda.

Doduše, ponekad ga ne pozdravljaš, ali i dalje živite zajedno još 300 do 400 godina – kada će svi otići.“

Glavnim akterima njegovog filma, Srbima i Hrvatima, predviđa – već viđenu sudbinu.

„Izmurli su Asirci i Feničani, ali su nam nešto ostavili.

A šta mi ostavljamo? Ništa!“

Ipak, ta apokalipsa za Ličinu nije tragični scenario – bar ga tako ne treba shvatati.

„Ovo nije teška drama u kojoj se zemlja zaustavila, ljudi pate i sve je napravljeno kao evropska autorska kinematografija sa dugim i teškim kadrovima.

Ovo je sve napravljeno na foru satire i svako je doživljava na svoj način – neki se iseljavaju u nemačke, irske, švedske – i to je njihova apokalipsa.“

On je rešio da se sa izvora svojih priča – ne pomera.

„Sigurno ne bismo pričali o poslednjem Norvežaninu u Švedskoj, nego o nekoj smrti, sivilu…

Njima nije zabavno, oni znaju šta ih čeka sledećeg dana.“

Zbog toga mu je, kaže, prvi i osnovni cilj da se ljudi – nasmeju.

„I da malo razmisle koliko smo mali i besmisleni, beznačajni – svi naši narodi.“

U tu svrhu, ponudiće publici i estradnu umetnicu Severinu u ulozi bogato obučene italijanske kritičarke globalizacije ili Sergeja Trifunovića – američkog generala koji bi krizu sa zombijima rešio bacanjem humane bombe koja ubija samo ljude.

Hrvatska i srpska kinematografija nisu imale mnogo pokušaja, a još manje onih uspešnih, u žanru horora.

 

Troškovi produkcije za ove filmove rastu sa njihovom složenošću, ali Ličina tvrdi da će njegov biti na nivou svetskih standarda.

„Zombiji nemaju maske, ali imaju šminku – kontaktna sočiva, isturene vene, krv što su pojeli – i veoma su strašni.“

Ponosan je i na scene u svemirskoj stanici, ali i na one koje je u realnosti bilo daleko lakše pronaći.

„Radnja ovog filma je smeštena sedam godina posle hrvatskog bankrota, u bliskoj budućnosti – moja prognoza je da je to 2031. godina.

Smanjio sam broj stanovnika Hrvatske za milion i po i već danas to nije teško snimiti, ako nađeš lokacije koje su dovoljno napuštene – a ima ih.“

Odlučio se da finansije potraži i u Hrvatskoj i u Srbiji.

„Uvek je bolje imati malo više para, pa to bolje izgleda, a glumci i članovi ekipe dobiju bolji honorar.

Bez toga, možeš snimiti film gde ti ja dajem intervju, ti odlaziš u kola i pričaš sa nekom devojkom sat vremena – otprilike za toliko ima.“

našminkani zombi

Ipak, dobijanje sredstava za film ovakvog naslova od Hrvatskog audiovizuelnog centra nije proteklo bez reakcije – pre svega ekstremno desno orijentisane javnosti.

Ličina: Počela je da kola priča da se radi o prekomernom granatiranju Knina tokom Oluje, gde imamo priču o gej paru, Srbinu i Hrvatu, koji beže iz tog pakla.

BBC: Jesu Vam time dali ideju za sledeći scenario?

Ličina: To bi bila dobra ideja ako bi film išao u Kan – autorski film dužih kadrova iz ruke, možda crno-beli, u formatu 4:3. Ali ja to ne umem da napišem – kad sam probao, u drugom kadru mi je pala atomska bomba. Ja bih od toga napravio šalu i sve bi završilo na gej svingu zaraćenih strana.

BBC: Ko bi to finansirao?

Ličina (kroz smeh): Niko… Možda neka međunarodna organizacija.“

Ipak, kako se promocija filma približila, negativne reakcije desničara su utihnule.

„Možda su počeli da shvataju film sa parolom – iz tvojih usta u Božije uši, da nema više Srba u Hrvatskoj“, sa osmehom zaključuje Ličina.

Recept za preživljavanje

Upravo u osmehu, Predrag Ličina vidi jedini način za preživljavanje u „regionistanu“.

„U svakoj zemlji regionistana osećaš podelu – na robote i ekipu koja nešto razmisli.

Kako godine prolaze, robotizirane ekipe je sve više i više, sad je rezultat u njihovu korist više od 80 odsto, a ja se ne obraćam njima – već onima koji nisu roboti.“

Ono što mu serviraju domaći političari, pretvara u šalu, tvrdeći da je time ovde život interesantniji nego u Skandinaviji.

„Tamo političari ulaze u politiku kao menadžeri u novu kompaniju – da pomognu da se dođe do napretka i profita.

Ovde ulaze u politiku da uzmu pare i to se već prihvata kao činjenica, a ljudi podržavaju uspešne u tome – oni sa više afera sve bolje prolaze.“

Zbog toga, osim u filmove, on svoje apokaliptično bekstvo sprovodi i kroz pisanje knjiga.

Ove zime objavio je svoju prvu zbirku priča „Bljuzga u praskozorje“ i najavljuje da na tome neće stati.

„Radim na novoj zbirci priča – napisao sam priču i po, to je naučnofantastična satira iz regionistana.

Sada pišem o superheroju koji ima najgluplju moć – vidi samo pet sekundi unapred.“

On je za sebe želeo moć da crta stripove i stvara muziku.

Kada je otkrio da je netalentovan za obe stvari, okrenuo se filmovima, ali i reklamama.

„Honorar za film je kao za dve i po – tri reklame“, kaže Ličina.

Dodaje da se filmski umetnici dele na dve grupe – na one koji žive od reklama i one koji žive od domaćih telenovela i sapunica.

„Režije plaćam od režije reklama“, u jednoj rečenici opisuje život filmskog reditelja u „regionistanu“ njegov svojevrsni hroničar.

Danas promocija knjige “Srce lutke” Bobana Trifunovića

Danas će se održati promocija knjige “Srce lutke” domaćeg autora Bobana Trifunovića. Promocija će se od 19h u Biblioteci “Milutin Bojić” u Beogradu, u ulici Ilije Garašanina br.5. Autor će razgovarati sa Karlom Astrahanom, urednikom programa Biblioteke “Milutin Bojić”.

Razgovor će se, prirodno, proširiti na žanrovsku književnost, uopšte, ali i suziti, na horor žanr, kojem ova zbirka priča pripada.

plakat promocije Srce lutke

U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama…