Ko je zaslužan za termine: Zimovrel, jezovuk…

Često se može čuti da srpski jezik mora da bude “odbranjen” od napada engleskih reči i termina. Razvoj tehnologija neminovno je uticao i na promene u našem jeziku, pa se u svakodnevnom govoru mogu čuti anglicizmi za koje (još) nemamo adekvatnu zamenu.

Fenomen TV serije “Igra prestola”, koja je i u Srbiji izuzetno popularna, pokazao je, međutim, da kada imate želju, znanje, volju, engleski termini mogu da budu zamenjeni adekvatnim, pa i “atraktivnim” srpskim rečima i opisima.

Vrlo rado smo i lako prihvatili termine poput “Zimovrel”, “jezovuk”, “Neokaljani”, “Visoki sad”, “Srcootrov” i mnoge druge, a koji se koriste u seriji “Igra prestola”. Za to su zaslužni prevodioci Nikola Pajvančić i Tatjana Bižić koji su preveli sve knjige Džordža R. R. Martina, serijal “Pesma leda i vatre” na osnovu kojeg je i napravljena serija, kao i “Vatru i krv”, knjigu koja nas vodi kroz istoriju Targarjena oko 300 godina pre dešavanja u seriji.

Knjige Pesma leda i vatre

Nikola Pajvančić je preveo ceo Martinov serijal “Pesma leda i vatre” (pet romana, za sada), kao i zbirku “Vitez Sedam kraljevstava” i istoriju “Svet leda i vatre”. Na osnovu terminologije koju je Nikola postavio u tim prevodima Tatjana Bižić je prevela “Vatru i krv” (inače, Tanja je bila lektor na Nikolinim prevodima).

Podstaknut ovim inspirativnim prevodima, MONDO je kontaktirao i Nikolu i Tatjanu, koju su rado pristali na intervjue.

Nikola Pajvančić nam je otkrio kako je koncipirao svoj rad, ko je zaslužan za naziv zamka “Zimovrel” (jedna od ključnih lokacija u knjigama i seriji).

Kada ste dobili posao prevođenja kako ste koncipirali svoj rad? Odakle ste počeli?

“Još krajem devedesetih, slučajno sam naišao na prvu knjigu Martinovog serijala i pročitao je za svoju dušu – tako da sam već imao neku predstavu o čemu je reč. Od početka rada na prvom romanu (tada još niko nije mogao ni da nasluti koliku će popularnost steći) zadao sam sebi nekoliko pravila. Imena likova se naravno ne prevode, kao ni imena kuća. Imena zamkova, gradova i reka u Vesterosu moraju se konzistentno prevesti – da bi naš čitalac stekao isti utisak o njima kao i čitalac originala. Toponimi van Vesterosa i engleskom čitaocu zvuče strano – njih ne dirati. Ako je moguće, koristiti starinske, arhaične pojmove, mere i slično. I onda sam se toga vrlo strogo pridržavao”, rekao nam je Nikola Pajvančić.

Rečnik

Kako ste se uopšte setili nekih reči, da ne kažemo izmislili, poput: Zimovrel, zmajstaklo, jezovuk, Neokaljani, Visoki Sad, Livačka stena i mnogi drugi?

“Neka su prosto odmah nastala, na prvo čitanje – kao Krajoluj ili jezovuk. Za ostale sam jednostavno uzeo veliki list papira i napravio tabelu u koju sam uneo sve pojmove koje nisam uspeo da smislim ‘na prvu loptu’. I onda sam proveo mnogo vremena nad tim papirom, kao i nad mapom Srbije, na kojoj se može naći mnogo inspirativnih imena (Sinji Vir! Zlodol!). Takođe sam progonio sa tim papirom i kolege i prijatelje – na primer, taj čuveni Zimovrel je smislio moj kum Dušan Đorđević, čovek koji uopšte nije iz ove naše struke”.

Pajvančić kaže da mu je najteže za prevođenje bilo to što je trebalo ostati konzistentan od prve stranice do kraja.

“Kada se na polovini treće knjige spomene nadimak nekog paža iz manjeg ogranka kuće Barateona – jesmo li ga već imali u prvoj knjizi, kako smo taj nadimak tada preveli i slično”, rekao je Pajvančić.

Njemu je omiljeni lik Džejmi Lanister.

“To mi je uvek bio jedan od omiljenih arhetipova u književnosti i mitologiji – grešnik, zlikovac koji uspeva da se – ili bar proba – da se iskupi. Mislim da su poglavlja u knjigama koja se bave tim preobražajem neka od najboljih u čitavom serijalu”.

Tatjani je serija “otvorila oči” za neke likove koji se nisu toliko istakli dok je čitala knjige.

“Moj ukus je vrlo jednostavan i neoriginalan: volim heroje i zmajeve. Džon Snežni je moj broj jedan bez ikakve konkurencije, čak i u seriji, gde je izgubio čitavu jednu dimenziju koju poseduje u knjizi – veliku diplomatsku mudrost, šahovski uvid u razne moguće ishode poteza koji će tek biti povučeni, opori humor ravan Stanisovom. Apsolutna je zasluga blistavog Pedra Paskala što mi je u seriji postao zanimljiv Oberin Martel, koga u knjizi jedva da sam i primetila, i sve boljeg Nikolaja Koster-Valda, koji me je u poslednjih nekoliko epizoda skoro pa privukao na Džejmijevu stranu, mada mu Brena nisam oprostila,” rekla je ona.

Na pitanje da li bi nešto uradili drugačije, da su na mestu pisca, saglasni su – završili bi, već jednom, knjige!

“Pošto sam samo čitao knjige i nisam gledao TV seriju od kada se radnja ‘odvojila’ od knjiga, ne znam tačno kako bih odgovorio. Da sam na Martinovom mestu, pre svega bih završio knjige. Kako god,” rekao je Pajvančić.

“O, da, o, da. Gospodin Martin je, pod jedan, trebalo da se drži svog prvobitnog plana o petodelnom serijalu. Ovako je sebe doveo u situaciju da ne može da savlada sopstveni materijal i privede priču kraju. Pod broj dva, izbavila bih nas sve zajedno Remzija Boltona još pre nekog vremena. Što se serije tiče, promenila bih više nego što ne bih od trenutka kad je ostala bez objavljenog Martinovog materijala, mada mi se ova poslednja emitovana epizoda (8×02) prilično dopala. I zmajevi su, naravno, superprekrasni”, rekla je Bižić.

Pajvančiću je za prevođenje jedne Martinove knjige potrebno pola godine ili malo više od toga, dok Bižić podvlači da je u njegovim već prevedenim tekstovima imala dobru osnovu za “Vatru i krv”, te da je za tu knjigu bilo potrebno oko dva i po meseca.

“Meni su teža bila nova imena, koja nisam nasledila od Nikole. Inače je priča usredsređenija, a stil jednostavniji nego u ‘Ledu i vatri’, tako da je moj zadatak bio lakši,” navodi ona skromno.

“Moram ovde samo da dodam da je moja omiljena od ‘Nikolinih’ reči zverobraz. Fantastična reč. I Sivotočka motrilja, i Istočna morobdija. Naš jezik je potpuno božanstven, a Nikola ga je sjajno koristio.”

Na Internetu možemo pročitati i silne pohvale, i kritike na račun prevoda knjiga, i vi ste na njih i odgovarali. Da li prevođenje, kao i druge vrste umetnosti, predstavljaju problematično tle za “udovoljiti svima”?

“U ovom našem poslu, pismenom svetu je lako udovoljiti”, odgovara Pajvančić.

Preveo Nikola Pajvančić

“Besmisleno bi bilo pokušavati. Ljudi su veoma izloženi užasno lošem jeziku iz medija, osiromašenom, gramatički pogrešnom, visokoanglizovanom, i s takvim jezičkim osećajem reaguju na prevode. Srećom, XXI je vek, koga više veseli da čita na engleskom, lako može. Ali mnogo gubi. Nikad ništa nije tako lepo na tuđem kao na maternjem jeziku”, dodaje Tatjana.

Da li biste nešto, sada, preveli drugačije?

“Naravno. Sad da otvorim neku od tih knjiga, sigurno bih našao mnoga mesta koja mi ‘škripe’ i koja bih drugačije preveo. Međutim, jalovo je time se opterećivati. Prevodilac mora da se pomiri sa tim da u nekom trenutku predaje tekst i da onda nema nazad”.

“Dodaću samo na Nikolin odgovor da je knjiga koju stvarno volite nešto kao dete: morate ih pustiti da odu. Dali ste im sve najbolje što ste umeli, neizbežno ste tu i tamo grešili i sad je dalje na njima da traže svoj put kroz svet”, nadovezala se Tatjana Bižić.

Kao prevodioci, imaju priliku da pre svih pročitaju knjigu, a nas je zanimalo da li okolina zapitkuje da otkriju šta se dalje dešava. Oboje duhovito odgovaraju!

“Naravno, ali treba biti nemilosrdan, za njihovo dobro” – (Nikola)

“Ko god pita, taj i dobije odgovor. Ja uvek, čak i u krimićima, najpre pročitam šta je bilo na kraju, da bih onda mogla na miru da čitam priču. U svemu me uvek zanima putovanje, ne odgovor na pitanje je li kriv batler ili sobarica :)))” – (Tatjana)

Upitan na šta je najviše ponosan kada je u pitanju ovaj prevod, Pajvančić nam je odgovorio ovako: “Martinov svet srpskom čitaocu ‘zvuči’ isto kao što engleskom čitaocu ‘zvuči’ u originalu”.

Advertisements

"Osvetnici" u Srbiji za pet dana zaradili 35 miliona dinara

Film “Osvetnici – Kraj igre” (Avengers:Endgame) oborio je rekord koji je do sada držao domaći film “Južni vetar”, zaradivši na domaćim blagajnama za pet dana prikazivanja preko 35 miliona dinara, saopštio je distributer “Taramaunt”.

ekipa Osvetnika

Film, koji zaokružuje priču dugu 11 godina, u svetu je, kako navodi “Taramaunt”, samo tokom prvog vikenda zaradio preko 1,2 milijarde dolara.

Događaji koje je prouzrokovao Tanos, koji je uništio pola univerzuma i razbio redove Osvetnika, nateraće preživele Osvetnike da zauzmu ultimativni položaj u velikom finalu koje stiže posle 22 filma iz studija “Marvel”.

Film su režirali Antoni i Džo Ruso, Kevin Fejgi je producirao film, a glavne uloge tumače Robert Dauni Džunior, Skarlet Džohanson, Bri Larson, Kris Hemsvort, Kris Evans, Džoš Brolin i drugi, a glas Bredlija Kupera opet se čuje u ulozi Roketa. Luis Disposito, Viktorija Alonso, Majkl Grilo, Trin Tan, Džon Favro i Sten Li su izvršni producenti, dok su Kristofer Markus i Stiven Mekfili napisali scenario. Film je na repertoaru srpskih bioskopa od 25. aprila.

Osvetnici: Kraj igre osvaja rekorde u zaradi

Marvelov najnoviji filmski blokbaster, “Osvetnici: Kraj igre” (Avengers: Endgame), zasenio je konkurenciju brojnim rekordima u gledanosti i zaradi samo nekoliko dana nakon premijere.

Avengers : end game

Kako je saopštila kompanija Volt Dizni co, film je za dva dana prikazivanja samo u Americi zaradio 156,7 miliona dolara, nadmašujući tako ubedljivo prethodne rekordere “Ratovi zvezda: Buđenje sile” – 119 miliona dolara 2015. godine, i “Osvetnici: Rat beskraja” – 106 miliona 2018.

I na globalnom filmskom tržištu, kako je preneo AP, najnoviji Marvel ostvario je rekord u zaradi s najplodonosnijim premijernim vikendom, odnosno zaradom od 644 miliona američkih dolara i tako nadmašio “Osvetnike: Rat beskraja” – 641 milion dolara.
“Kraj igre” je veliko finale priče iz Marvelovog sveta superheroja, koja je pocela sa “Ajron-menom” 2008.

Kriticari hvale tročasovni film kao “super spektakl” i dostojni završetak popularne franžize.

Posle napetog završetka filma Osvetnici: Rat beskraja, u kojem gospodar galaksije Tanos polovinu života na zemlji pretvara u prah, drugi deo “Osvetnici: Kraj igre” je poslednje poglavlje franšize, koje povezuje sve superheroje Marvelovog univerzuma u konačnoj bici protiv svemoćnog Titana.

Voštana figura Deneris, zbunila obožavaoce u muzeju u Irskoj

Još od 16. aprila, kustosi Nacionalnog muzeja voštanih figura u Dablinu. obećavali su posetiocima nove eksponate načinjene prema likovima serije Igra prestola.

I ove nedelje su najzad ponosno predstavili najnoviju figuru, model majke zmajeva, Deneris Targarjen, na Instagramu.

Međutim, fanovi su odmah imali hrpu pitanja.

„Ko vam je to”?, pitao je jedan obožavalac,

„To je Legolas”? pitao je drugi, procenivši da figura više podseća na lik iz književnog i filmskog serijala Gospodar prstenova.

Poput njih, mnogi nisu baš prepoznali Deneris.

deneris uvostena

Tokom cele nedelje, zaposleni u muzeju su provocirali posetioce i pratioce na Instagramu da će najnovija figura biti napravljena po loku Deneris, Džona Snoua, Sersei ili Džofrija Lanistera.

Ali da nije plave perike, čini se da ne bi bilo puno onih koji bi prepoznali o kom se liku radi.

„Niko od pomenutih”, komentarisao je jedan pratilac na Instagramu po otkrivanju figure.

„Svi četvoro spojeni u jednom liku, izgleda”, napisao je drugi.

Figura je otkrivena posle druge emitovane epizode poslednje, osme sezone Igre prestola.

Muzej je, inače, do sada dobijao samo pohvale za figure napravljene po likovima iz serijala Ratovi zvezda i Hari Poter , ali i Alberta Ajnštajna – i drugih figura čuvenih stanovnika Dablina i historijskih ličnosti.

934. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

U Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu je u toku ciklus predavanja o slovenskoj i srpskoj fantastici, a dr Dejan Ajdačić svaki put predstavi po jednog stranog pisca. Ciklus je započeo sa Svetislavom Minkovom iz Bugarske.

Pre nekoliko dana izdavačka kuća Makondo je objavila dve priče E.T.A. Hofmana – „Peskar” i „Majorat”. Na predstavljanju ovog izdanja u Gete institutu o piscu i pričama govorili su urednik Bojan Bosnić i pisac pogovora dr Dejan Ognjanović. 

Ljubitelje superherojskih filmova nije ostavilo ravnodušnim ostvarenje „Kapetan Marvel” – šta je to tačno izazvalo reakcije otkrili su na tribini posvećenoj tom filmu Jelena Jokanović, Jelena Katić Živanović i Miljan Tanić.

Počelo snimanje nove ekranizacije Herbertove „Dine“

Već neko vreme internetom kruži šala da na celom svetu ne postoji više niko ko nije uključen u snimanje nove ekranizacije Herbertove „Dine”.

Dina

 

Iznenađujuće mnogo poznatih imena učestvuje u ovom projektu, a lista se još uvek proširuje.  Režija je poverena kanadskom reditelju Denisu Vilnevu poznatom po stilu ne sasvim tipičnom za Holivud – što se videlo u vizuelno raskošnom i sporom “Blejd Raneru 2049“ (2017) i relativno cerebralnoj naučnofantastičnoj drami “Dolazak” (2016). Scenario je poveren Eriku Rotu koji je između ostalog pisao scenario za “Foresta Gampa”, “Minhen” i “Insajdera”.

Ni imena zvezda koje će se pojaviti ispred kamere nisu ništa manje impresivna. Ulogu glavnog lika Pola, naslednika porodice Atreida dobio je mladi Timoti Šalame koji se proslavio sjajnom ulogom ljubavnoj drami u “Zovi me tvojim imenom”. Zanimljivo je da Šalame ima isto godina koliko je imao i Kajl Maklahan kada je debitovao u Linčovoj adaptaciji “Dine”.


Timoti Šalame

 

Polovog oca Vojvodu Letoa igraće Oskar Isak koji je već učestvovao u naučnofantastičnom spektaklu sličnog kalibra tumačeći jednu od glavnih uloga u “Zvezdanim ratovima”. Letoovu nevenčanu suprugu, i Polovu majku Lejdi Džesiku koja sina obučava misterijama reda Bene Geserit igraće Rebeka Ferguson. Džoš Brolin će tumačiti jednog od Polovih mentora, Gurnija Haleka, Haviar Bardem će biti vođa Slobodnjaka Stilgar, Šarlota Rempling je careva istinozborka Helen Mohijam, Dejv Bautista (poznat po ulozi Draksa iz “Čuvara galaksije”) biće Zver Raban, a Diznijeva zvezda Zendaja glumiće Polovu ljubav, Čani.

Jedan od kontroverznijih kasting izbora je i Džejson Momoa kome je na veliko iznenađenje Herbertovih fanova poverena uloga Dankana Ajdahoa. Pitanje je kako će se mišićavi Kal Drogo iz “Igre prestola”, poznat po ne baš naročito intelektualnim ulogama, snaći u tumačenju pametnog mačevaoca i stratega, i jednog od najvernijih ratnika porodice Atreida.

Glavnog negativca Barona Harkonena kog je u Linčovoj verziji igrao Kenet Makmilan, ovaj put će tumačiti Stelan Skarsgard (“Osvetnici”, “Melanholija”), a još uvek se ne zna se ko će dobiti ulogu njegovog sestrića, kog je u 1984. glumio mladi Sting, tad na vrhuncu popularnosti.

Snimanje je zvanično počelo ovog aprila, na lokacijama u Budimpešti i u Jordanu, a premijera je zakazana za 20. novembar 2020. godine. Vilenev je priču iz prve knjige podelio u dva filma, s namerom da po potrebi sagu proširi novim nastavcima:

– Većina glavnih ideja u “Zvezdanim ratovima” došle su iz “Dine”, tako da će ovaj projekat zaista biti izazov – rekao je povodom početka snimanja. – Moja želja je da napravimo “Zvezdane ratove” kakve nikad nisam video. Na neki način, ovo će biti “Zvezdani ratovi” za odrasle. Videćemo.

Herbert je napisao šest romana iz naučnofantastične serije, sa “Peščanom planetom” koja je izašla prva 1965. Posle autorove smrti, njegov sin Brajan Herbert je zajedno sa autorom Kevinom Dž. Andersonom napisao čak 26 nastavaka, doduše daleko slabijeg kvaliteta. Prvih šest knjiga sage o porodicama koje se bore oko toga ko će kontrolisati “začin” (supstancu koja omogućava intergalaktička putovanja) važe za najprodavaniju seriju knjiga naučne fantastike, i poslovično se visoko kotira na listama knjiga sa najbolje i najdetaljnije osmišljenim fiktivnim svetovima.

scena iz Dine

Saga o Dini prvi put je ekranizovana 1984. godine, u neobičnom filmu Dejvida Linča koji je u međuvremenu stekao kultni status, mada ga je reditelj smatrao katastrofalnim neuspehom. Jedan od najvećih problema ove produkcije bio je nerazrešen konflikt sa studijom koji se završio nezgrapno skraćenom verzijom filma kojom niko na kraju nije bio zadovoljan.

Ekranizacija koju je početkom 21.veka producirao kanal Sajfaj bila je daleko vernija Herbertovoj knjizi pošto je u šest televizijskih filmova bilo dovoljno prostora da se pokrije većina priče. S druge strane, sa relativno skromnim budžetom, bar u odnosu na Linčovu “Dinu”, produkcija je bila mnogo više kamerna, i prvenstveno fokusirana na međuljudske odnose i glumačke kreacije, među kojima su briljirali Džejms Mekavoj, Alek Njumen i Suzan Sarandon.

Kostim Darta Vejdera na aukciji – možda vredi dva miliona dolara

Čovek koji se na filmskim premijerama i skupovima obožavalaca „Ratova zvezda“, pojavljivao kao lik Darta Vejdera, prodaće na aukciji klasičnih filmskih suvenira kostim koji je dizajnerski tim čuvenog filma izradio 1979. godine, objavila je danas aukcijska kuća „Bonams“.

Prodavac je Brajs “Kermit” Eler, kome je dubok glas omogućio da se kao lik Darta Vejdera pojavljuje na različitim javnim nastupima, uključujući potpisivanje knjiga, konvencije, pa čak i dodelu Oskara 1978. godine, preneo je Rojters.

kostim Darta Vejdera

Kostim je proizvod dizajnerskog tima „Ratova zvezda“, za film Imperija uzvraća udarac, ali se ne zna da li je korišćen na filmskom platnu.

„Potrebno je oko 25 minuta da obučete kostim, ima mnogo slojeva, i veoma je topao“, rekao je Eler i dodao da je za oblačenje ovog odela uvek potrebna nečija pomoć.

Eler je ispričao i da se jedanput noseći kostim čak i onesvestio, da su bolničari hteli da ga iseku, ali da on to ni po koju cenu nije dozvolio.

„Ja ću ozdraviti, kostim neće“, rekao je prodavac.

Navodi se da je 2017. godine robot „R2-D2“ korišćen u prvom filmu Ratova zvezda, prodat za 2,76 miliona dolara, dok je svetlosni mač koji je koristio Luk Skajvoker procenjen na 450.000 dolara.