Danas premijera predstave "Vuk koji je ispao iz knjige" u Pozorištu lutaka

Duhovitu priču o vuku koji je ispao iz knjige i pokušava da se izbori sa svim nedaćama i vrati se u svoju knjigu, donosi nova predstava niških lutkara koja će premijerno biti izvedena u četvrtak 25. aprila u 20 sati na sceni Pozorišta lutaka.

Vuk koji je ispao iz knjige

Predstavu Vuk koji je ispao iz knjige inspirisana je pričom belgijskog pisca stripova Tijerija Roberhta.

Kako se kažu u Lutkarskom, vuk prolazi kroz teške i smešne situacije dok pokušava da se vrati u svoju priču jer se u druge ne uklapa – “u priču o ovčici Aski stigao je prerano, zatim pravi zbrku sa staklenom cipelicom u bajci o Pepeljugi, potom neslavno prođe u mačevalačkom obračunu iz priče o tri musketara, posle još naljuti barona Minhauzena, a onga ga još umalo ne pojede veliki kineski zmaj…”.

Najviše me je inspirisalo to trčanje iz knjige u knjigu. I isto kao u ovoj priči o vuku koji je ispadao iz knjige, svako u životu prolazi kroz neočekivane i neobične situacije, tražeći svoju pravu ulogu – kaže Dragoslav Todorović, reditelj predstave.

Predstava je namenjena mališanima starijim od 5 godina, a iz Lutkarskog kažu da će se uz nju nasmejati, zabaviti i vratiti knjigama.

Glavnu ulogu igra Mladen Milojković koji je istakao da lutke najviše privlače pažnju, a da predstava govori o knjigama i promoviše čitanje. Osim njega, u predstavi igraju Davorin Dinić, Mirjana Đorđević, Srđan Miljković, Toma Bibić, Marija Cvetković, Dejan Gocić i Jelena Đorđević.

Dramatizaciju je uradila Marina Bjelić Đurić, kreaciju lutaka i kostima potpisuje Irina Somborac, a muziku Vladimir Pejković.

Martin potvrdio – različiti krajevi tv-serije i književnog serijala

Džordž R. R. Martin je potvrdio da će se kraj serijala „Pesma leda i vatre“ razlikovati od završnice koja nas očekuje u HBO-ovoj adaptaciji ovog dela.

George R.R. Martin

U tekstu iz Rolling stone magazina, posvećenom „Igri prestola“, Martin je pričao o tome kako su glavni producenti serije Dejvid Beniof i D. B. Vajs morali samostalno da grade priču nakon što je serija iskoristila sav materijal iz knjiga.

„Tako sporo pišem ove knjige“, kaže Martin. „Završetak serije će pratiti radnju koju sam im izložio pre pet, šest godina, ali možda će biti i nekih izmena, i mnogo toga će biti dodato.“

Martin je sugerisao da će kraj biti sličan onome što je zamislio za finalnu knjigu svoje sage „San o proleću“, ipak kao što je i do sada bio slučaj biće značajnih razlika. Napomenuo je da je to zato što seriji nedostaju mnogi likovi iz knjiga koji utiču na završetak priče.

Obožavaoci su naravno ljuti što Martinu treba toliko vremena da završi šestu knjigu, ali i on je nezadovoljan što je još nije priveo kraju.  Da bi se fokusirao na pisanje, odbio je da snimi kameo za finalnu sezonu.
Tokom intervjua za „60 minuta“, rekao je „Da serija doslovce prati radnju iz knjiga trebalo bi nam najmanje još pet sezona ne bi li snimili događaje koji će se desiti u ’Vetrovima zime’ i ’Snu o proleću’.“

Zahvaljujući brojnim sastancima u Martinovoj kući u Santa Feu, suštinu su uspeli da sažmu u osmu sezonu, ali razlika će biti, „Nemoguće je preneti sve detalje iz knjiga na televizijsku seriju.“
Našalio se da će se na internetu verovatno voditi rasprave o tome koji kraj je bolji.

Ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“ (9)

U galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 71) od 27. februara do 12. juna 2019. godine, svake srede od 18 časova, biće održavan ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“. Autor ciklusa je filolog, slavista, urednik i književni kritičar dr Dejan Ajdačić.

slovenska-plakat 550

Danas na programu:

Razgovor sa piscem: Dejan Atanacković i Ana Stišović Milovanović

Dejan Ognjanović danas u Boru

Narodna biblioteka Bor organizuje danas druženje sa stručnjakom za horor Dejanom Ognjanovićem.

Autor romana Naživo i Zavodnik, prevodilac i/ili priređivač dela najznačajnijih anglofonih autora horora i srodnih žanrova, pisac studija Studije strave, Poetika horora i U brdima, horori: srpski film strave, književni i filmski kritičar, bloger…

Razgovor će biti o njegovim delima, kao i o pričama i romanima Lavkrafta, Ligotija i drugih pisaca čija je dela preveo i/ili priredio za IK „Orfelin“, o horor filmovima, serijama, stripovima…

Šta je sve inspirisalo Dž.R.R. Martina da napiše “Pesmu leda i vatre”

Epski književni serijal “Pesma leda i vatre” po kojem je snimljena jedna od najpopularnijih serija svih vremena “Igra prestola” u velikoj meri je inspirisana događajima iz istorije. Naravno, ne mislimo pritom na to da su zmajevi i “beli hodači” zaista postojali.

Junaci igre prestola

Evo šta je sve inspirisalo Džordža R. R. Martina da napiše (i da i dalje piše) ove knjige.

1. Igra prestola = Rat ruža

Za početak, glavni zaplet serijala je donekle preslikan Rat ruža koji se u Engleskoj vodio u 15. veku.

Rat je vođen generacijama i bio je veoma komplikovan, ali su u suštini bitku za presto vodili Lankasteri (u seriji to bi bili Lanisteri) i Jorkovi (u seriji porodica Stark) kao i porodice bliske njima. I tu su bili deca kraljevi, majke kraljeva koje spletkare i vladaju iz tame, zatim glavni savetnici kraljeva, pa čak i kraljevići koji su odrasli daleko, a tvrde da su naslednici trona (Deneris i njen brat Viseris).

2. Valirija = Stari Rim

Pre nego što su Targarjeni doveli svoje zmajeve u Vesteros (koji se u stvarnom svetu može poistovetiti sa Britanijom) bili su deo velikog carstva Valirije koja nalikuje na Rimsko carstvo. Oba su tehnički bila “republike”, oba carstva su porobljavala ljude širom sveta. Oba su nastala na poluostrvu sa toplijom klimom, gradila puteve i građevine sa naprednom tehnologijom za to vreme i oba su na kraju pala nakon čega su vekovima trajali ratovi.

3. Valirijsko carstvo nestalo kao Pompeja

U pravoj istoriji, naravno, postojala je čitava zbrka različitih faktora koji su doveli do pada Rima, kao što su invazije i preterano oslanjanje na robovski rad i previše vojne potrošnje. Ali u Martinovom svetu, Valirija je uništena u jednoj prirodnoj kataklizmi – erupciji. Na sličan način je u stvarnom svetu nestala Pompeja kada je eruptirao vulkan Vezuv.

4. Crveno venčanje = Crna večera i masakr u Glenkou

Martin je inspiraciju za čuvenu scenu Crvenog venčanja (ko je čitao knjige i/ili gledao seriju zna vrlo dobro o čemu se radi) pronašao u događajima koji su se zaista odigrali.

Događaj poznat kao Crna večera dogodio se u Škotskoj 1440. godine. Na zabavi koju je organizovao desetogodišnji kralj Džejms II, Grof od Daglasa i njegov mlađi brat, obojica članovi najuticajnijih porodica u državi, obezglavljeni su nakon večere.

Zamak u Edinburgu gde se desila Crna večera

“Istorijski izveštaji nagoveštavaju da je neko na sto stavio glavu divljeg vepra – znak smrti. Grof i njegov brat su odvedeni u kulu i kasnije pogubljeni, bez obzira na molbe kralja Džejmsa”, rekao je Martin za magazin EW.

Još jedan događaj, takođe iz Škotske je uticao na nastanak “Crvenog venčanja”. godine. Masakr kod Glenkoa se desio 1691. godine kada su škotski klanovi dobili naređenje da otkažu poslušnost srušenom kralju Džejmsu Sedmom i da se zakunu na vernost kralju Vilijamu Trećem Oranskom. Klan Mekdonald je to učinio, ali njihovo pismo nije na vreme stiglo do Vilijamovih ljudi. Zato su poslali 120 ljudi Mekdonaldima s tvrdnjom da im treba prenoćište. Dok su ljudi iz klana Mekdonald spavali, ljudi kralja Vilijama su pobili 38 muškaraca i isterali njihove žene i decu da umru napolju na mećavi.

5. Ledeni zid = Hadrijanov zid

U Engleskoj i danas postoje ostaci zida doduše mnogo manjeg i svakako nesačinjenog od magičnog leda, koji je odvajao Rimsko carstvo od plemena sa severa, baš kao što to radi Ledeni zid u Vesterosu.

Hadrijanov zid je delio Britansko ostrvo na dva dela a i njega su čuvali muškarci koji nisu smeli da imaju supruge i decu.

Ostaci veličanstvenog zida – dugačkog 117 kilometara – još uvek su vidljivi i dosad ih je posetilo više miliona ljudi.

6. “Divlja vatra” odnosno “grčka vatra”

Eksplozivnu tečnost koju u knjigama i seriji zovu divlja vatra inspirisalo je drevno grčko oružje. Naime, Grci su u sedmom veku navodno koristili zapaljivu smesu koja se pali u dodiru sa vodom i tako uništavali brodove neprijatelja. Ni danas nije poznat tačan recept ove “grčke vatre”.

7. Targarjeni kao Vilijam Osvajač

U stvarnoj engleskoj istoriji, Vilijam Osvajač ili Vilijam Kopile je bio vojvoda Normandije koji je želeo da vlada nad svih Sedam kraljevstava Engleske. Godine 1066. prešao je more sa jednom paklenom vojskom i počeo da upravlja Britanijom. Sadašnja kraljica Engleske je njegova 22. potomkinja. U “Pesmi leda i vatre”, slična je priča tu je Egon Osvajač i njegove žene-sestre i njihovi zmajevi koji preuzimaju Vesteros i uspostavljaju dinastiju Targarjen.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #67: Victor Lavalle – The Changeling

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Kad je Apolo Kagva bio mali, otac mu je nestao, ostavivši mu u amanet košmare i kutiju s natpisom Improbabilia. Pošto je postao uspešan trgovac knjigama, Apolo je s bibliotekarkom Emom zasnovao i sopstvenu porodicu i na putu je ka srećnom i dugovečnom životu.

The Changeling

Ali, dok se njih dvoje još navikavaju na nove, roditeljske uloge, umor i strahovi počinju da uzimaju danak. Ema postaje sve neuravnoteženija, sve dok jednog dana ne počini nezamisliv čin posle kog je Apolo primoran da, kroz sve nadnaravniji Njujork, krene u potragu za suprugom i detetom koje više ne prepoznaje. Epski roman za naše strepnjama ispunjeno doba, The Changeling je priča o roditeljstvu, ljubavi u svom najsirovijem i brutalnom obliku i, na kraju krajeva, čovečnosti. The Changeling je dobitnik American Book nagrade, Lokusove i BFA nagrade za najbolji horor, kao i World Fantasy nagrade za najbolji roman i bio je u užem izboru za još nekoliko priznanja

Moderator: Bojan Butković

Danas u “Krokodilu”: Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji

U okviru debate “Horor i fantastika u savremenoj književnoj produkciji” neki od naših najistaknutijih autora koji pišu u okviru ovih žanrova (Dejan Ognjanović, Oto Oltvanji, Pavle Zelić) u razgovoru s Markom Piševim, diskutovaće o tome šta znači stvarati žanrovsku književnost u Srbiji, kakav je individalan pogled svakog od njih pojedinačno na ograničenja i slobode koje ovo stvaralaštvo nudi, kakva je situacija sa žanrovskim knjigama na domaćem tržištu, zanimaju li domaću publiku domaći žanrovski pisci, da li je ova vrsta književnosti “muška” stvar i ako ne, ko su spisateljice koje su kod nas rado čitane, kakva je tradicija horror & fantasy fikcije kod nas, postoji li kontinuitet tema i pristupa žanru, ko su među kanonizovanim piscima oni koji su se u svom delu doticali odrednica ovakvog stvaralaštva i kakve su sličnosti a kakve razlike u žanrovskom stvaralaštvu u poređenju sa književnim produkcijama drugih ex-Yu zemalja.

Krokodil

Učestvuju: Oto Oltvanji, Pavle Zelić i Dejan Ognjanović.
Ponedeljak 22. 4. 2019 od 19 sati
KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa stepenica iz bašte)
Ulaz slobodan.

933. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Ova noć će definitivno biti bajkovita. I to zahvaljujući jednom lepom i jednom tužnom događaju.

Prvo ćemo slušati o novim bajkama Tamare Lujak u njenoj knjizi „Korenje neba”, koja je nastavak zbrike „Priče sa oblaka” od pre dve godine. Pored autorke, o knjizi su govorili doajeni stvaralaštva za decu Laza Lazić, Zoran Stefanović i Pavle Knežević.

Na žalost, drugi povod da se priča o bajkama bila je smrt Grozdane Olujić, autorke koja je stvarala neobične storije u kojima su uživali kako mladi tako i oni stariji. O njoj su govorili, i prisećali se njenih bajki, Ivana Nešić, spisateljica čija je knjiga u izboru za lektiru  „petaka” uz bajke Grozdane Olujić, kao i dr Tijana Tropin, proučavalac književnosti.

Festival fantastike "GOTNIŠ 2019" (3. dan)

Drugi po redu Festival fantastike u Nišu održaće se u petak, subotu i nedelju (19, 20. i 21. aprila) u prostorijama Niškog kulturnog centra. Ove godine Festival je posvećen književnom serijalu „Pesma leda i vatre” Džordža Martina, prema kojoj je snimljena planetarno popularna serija „Igra prestola”.

Koorganizatori su Udruženje ljubitelja fantastike Ordo Drakoniš i Niški kulturni centar.

GOTNIS 2019

Program trećeg dana:

16.00
HARI POTER: čudesni svet Hogvortsa
Učestvuju: Darko Stanković, Snežana Ilić Gligorijević
Tribina posvećena najpopularnijem dečaku-čarobnjaku na svetu, Hariju Poteru

17.00
NEONOAR I SAJBERPANK: High tech and Low life
Učestvuju: Mladen Đorđević, Mladen Stanisavljević
Tribina posvećena žanru neonoara, i podžanru SF-a, sajberpanku

18.00
PREDSTAVLJANJE ZBIRKE PRIČA „VILIN-PERO DRAKONIJE“
Učestvuju: Miloš Petković, niški osnovci − autori objavljenih priča
Promocija zbirke ilustrovanih priča niških osnovaca, nastale u školi epske fantastike “Drakoniš”

19.00
DUNGEONS & DRAGONS: fenomen fantastičnih društvenih igara
Učestvuju: Darko Stanković, Mladen Đorđević, Miloš Petković
Predavanje o jednoj od najkompleksnijih i najpopularnijih društvenih RPG igara

20.00
KVIZ O „HARIJU POTER“
Voditelj: Jelena Đorđević
Kviz posvećen Hariju Poteru, u kom će se četiri tima (Grifindor, Sliterin, Rejvenklo i Haflpaf) takmičiti za vredne festivalske nagrade

21.00
KVIZ O TV SERIJI “IGRI PRESTOLA“
Voditelj: Jelena Đorđević
Kviz posvećen Igri prestola, u kom će se četiri tima (Starkovi, Lanisteri, Targarjeni i Barateoni) takmičiti za vredne festivalske nagrade

22.00
PROJEKCIJA FILMA „EDERLEZI RISING“
Uvodna reč: Dejan Dabić
Projekcija naučno-fantastičnog filma reditelja Lazara Bodrože i scenariste Dimitrija Vojnova