Otkriven „nastavak“ čuvene knjige Entonija Bardžisa

Nastavak romana Paklena pomorandža pisca Entonija Bardžisa otkriven je u njegovoj arhivi.

Rukopis nazvan Pakleno stanje ima 200 stranica i predstavlja skup Bardžisovih promišljanja na temu stanja ljudske civilizacije i razvija dalje teme iz Paklene pomorandže.

Roman je pričao priču o pokušaju države da izleči tinejdžera delinkventa.

scena iz Paklene pomorandže

Nedovršeni dokumentarni rukopis je „delimično filozofski osvrt, a delimično autobiografija“.

Bardžis se u tekstu osvrće i na kontroverzu koja je pratila filmsku adaptaciju Paklene pomorandže u režiji Stenlija Kjubrika.

Ovaj kultni film u kojem Malkolm Mekdauel igra glavnog lika i naratora opsednutog nasiljem bio je na meti kritika da je poslužio kao inspiracija za zločine i bio je zabranjen u Velikoj Britaniji.

Tek posle Kjubrikove smrti 1999. godine film je ponovo ušao u britanske bioskope i postao dostupan za gledanje kod kuće.

Međutim, film Paklena pomorandža je doživeo ogroman uspeh u američkim bioskopima i bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma 1972. (ali je ipak nagradu odneo film Francuska veza).

Rukopis za Pakleno stanje nikada nije objavljen, a pronađen je među papirima u Bardžisovoj kući u Braćijanu, blizu Rima.

Kada je kuća prodata posle smrti pisca 1993. godine, arhiva je prebačena u Mančester gde se Međunarodna Entoni Bardžis fondacija bavi njenom katalogizacijom.

Sam Bardžis je opisao svoj rad kao „veliki filozofski iskaz o savremenom stanju čoveka“, gde izražava zabrinutost o uticaju tehnologije na čovečanstvo, naročito uticaju medija, filma i televizije.

Entoni Bardžis

U ovom tekstu objašnjava i poreklo neobičnog naziva romana.

„Te 1945. kada sam se vratio iz vojske“, piše u odlomku, „čuo sam 80-godišnjaka u londonskom pabu kako kaže da je neko ‘izopačen kao paklena pomorandža’“.

„Reč ‘izopačen’ je označavala ‘lud’… Gotovo 20 godina sam želeo da je iskoristim kao naslov za nešto… To je bio tradiocionalni izraz za označavanje rada koji je kombinovao bavljenje tradicijom i bizarnu tehniku“.

„Ovaj izvanredni i do sada neobjavljeni nastavak Paklene pomorandže otkriva nove stvari o Berdžisu, Kjubriku i kontroverzi koja prati čuveni roman“, rekao je profesor Endru Bizvel, direktor Bardžis fodacije.

„Pakleno stanje daje kontekst za najpoznatije Burdžisovo delo, naglašavajući njegov pogled na zločin, kaznu i potencijalne negativne posledice vizuelne kulture“.

Bizvel, koji predaje engleski jezik na Mančester Metropoliten univerzitetu, rekao je da je pisac odbacio rukopis kada je shvatio da „je pisac, a ne filozof“.

Tada je objavio kratki autobiografski roman Pakleno svedočanstvo iz 1974, koji se bavi istim temama.

Rami Malek – Bondov neprijatelj

Producenti Majkl Vilson i Barbara Brokoli potvrdili su u četvrtak na Jamajci početak snimanja 25. filma o tajnom agentu Džejmsu Bondu, u režiji Kerija Džodžija Fukunage. U ulozi agenta 007 po peti put je Danijel Krejg, a uz njega će igrati Rejf Fajns, Naomi Haris, Lea Sedu, Džefri Rajt… i Rami Malek, koji je dobio Oskara za ulogu Fredija Merkjurija u “Boemskoj rapsodiji”.

RamiMalek

Malek je glavni zlikovac i Bondov neprijatelj, a izjavio da će pošteno namučiti agenta 007, kada se putem video-linka uključio na konferenciju za medije u kući Jana Fleminga, tvorca 007, u njegovoj vili na Jamajci, u Orkabesa zalivu, gde su snimljeni i “Doktor No” i “Živi i pusti druge da umru”.

Film, koji još nema ime, ali se zna da će premijera biti 8. aprila 2020, snimaće se u Velikoj Britaniji, Italiji, Norveškoj i Jamajci. Bond je napustio službu i uživa u mirnom životu na Jamajci, kada se pojavljuje njegov prijatelj Feliks Liter i moli ga za pomoć. Spasavanje kidnapovanog naučnika biće komplikovano i navešće Bonda na trag misterioznog zlikovca, naoružanog novom i opasnom tehnologijom.

Svetski dan knjige: E. T. A Hofman

Biblioteka Goethe-Instituta ovogodišnji Svetski dan knjige posvećuje stripu i tim povodom će ugostiti danas od 20 sati Književni kafe posvećen novoobjavljenim pričama E. T. A. Hofmana i njihovim ilustracijama.

Majorat E.T.A Hofrman
Na Književnom kafeu Goethe-Institua izdavačka kuća Makondo predstavlja svoju sedmu knjigu u ediciji „Večni klasici“, a drugu u biblioteci „Zemlje sna“ – omnibus E. T. A. Hofmana koji sadrži dve priče čuvenog nemačkog romantičara: „Peskar“ i „Majorat“. Knjigu je ilustrovao čuveni srpski strip-autor, ujedno i jedan od najcenjenijih evropskih crtača, Aleksa Gajić.

Učestvuju:
urednik IK Makondo Bojan Bosnić
pisac pogovora dr Dejan Ognjanović

Danas premijera predstave "Vuk koji je ispao iz knjige" u Pozorištu lutaka

Duhovitu priču o vuku koji je ispao iz knjige i pokušava da se izbori sa svim nedaćama i vrati se u svoju knjigu, donosi nova predstava niških lutkara koja će premijerno biti izvedena u četvrtak 25. aprila u 20 sati na sceni Pozorišta lutaka.

Vuk koji je ispao iz knjige

Predstavu Vuk koji je ispao iz knjige inspirisana je pričom belgijskog pisca stripova Tijerija Roberhta.

Kako se kažu u Lutkarskom, vuk prolazi kroz teške i smešne situacije dok pokušava da se vrati u svoju priču jer se u druge ne uklapa – “u priču o ovčici Aski stigao je prerano, zatim pravi zbrku sa staklenom cipelicom u bajci o Pepeljugi, potom neslavno prođe u mačevalačkom obračunu iz priče o tri musketara, posle još naljuti barona Minhauzena, a onga ga još umalo ne pojede veliki kineski zmaj…”.

Najviše me je inspirisalo to trčanje iz knjige u knjigu. I isto kao u ovoj priči o vuku koji je ispadao iz knjige, svako u životu prolazi kroz neočekivane i neobične situacije, tražeći svoju pravu ulogu – kaže Dragoslav Todorović, reditelj predstave.

Predstava je namenjena mališanima starijim od 5 godina, a iz Lutkarskog kažu da će se uz nju nasmejati, zabaviti i vratiti knjigama.

Glavnu ulogu igra Mladen Milojković koji je istakao da lutke najviše privlače pažnju, a da predstava govori o knjigama i promoviše čitanje. Osim njega, u predstavi igraju Davorin Dinić, Mirjana Đorđević, Srđan Miljković, Toma Bibić, Marija Cvetković, Dejan Gocić i Jelena Đorđević.

Dramatizaciju je uradila Marina Bjelić Đurić, kreaciju lutaka i kostima potpisuje Irina Somborac, a muziku Vladimir Pejković.

Martin potvrdio – različiti krajevi tv-serije i književnog serijala

Džordž R. R. Martin je potvrdio da će se kraj serijala „Pesma leda i vatre“ razlikovati od završnice koja nas očekuje u HBO-ovoj adaptaciji ovog dela.

George R.R. Martin

U tekstu iz Rolling stone magazina, posvećenom „Igri prestola“, Martin je pričao o tome kako su glavni producenti serije Dejvid Beniof i D. B. Vajs morali samostalno da grade priču nakon što je serija iskoristila sav materijal iz knjiga.

„Tako sporo pišem ove knjige“, kaže Martin. „Završetak serije će pratiti radnju koju sam im izložio pre pet, šest godina, ali možda će biti i nekih izmena, i mnogo toga će biti dodato.“

Martin je sugerisao da će kraj biti sličan onome što je zamislio za finalnu knjigu svoje sage „San o proleću“, ipak kao što je i do sada bio slučaj biće značajnih razlika. Napomenuo je da je to zato što seriji nedostaju mnogi likovi iz knjiga koji utiču na završetak priče.

Obožavaoci su naravno ljuti što Martinu treba toliko vremena da završi šestu knjigu, ali i on je nezadovoljan što je još nije priveo kraju.  Da bi se fokusirao na pisanje, odbio je da snimi kameo za finalnu sezonu.
Tokom intervjua za „60 minuta“, rekao je „Da serija doslovce prati radnju iz knjiga trebalo bi nam najmanje još pet sezona ne bi li snimili događaje koji će se desiti u ’Vetrovima zime’ i ’Snu o proleću’.“

Zahvaljujući brojnim sastancima u Martinovoj kući u Santa Feu, suštinu su uspeli da sažmu u osmu sezonu, ali razlika će biti, „Nemoguće je preneti sve detalje iz knjiga na televizijsku seriju.“
Našalio se da će se na internetu verovatno voditi rasprave o tome koji kraj je bolji.

Ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“ (9)

U galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu (Bulevar kralja Aleksandra 71) od 27. februara do 12. juna 2019. godine, svake srede od 18 časova, biće održavan ciklus „Slovenska i srpska književna fantastika“. Autor ciklusa je filolog, slavista, urednik i književni kritičar dr Dejan Ajdačić.

slovenska-plakat 550

Danas na programu:

Razgovor sa piscem: Dejan Atanacković i Ana Stišović Milovanović

Dejan Ognjanović danas u Boru

Narodna biblioteka Bor organizuje danas druženje sa stručnjakom za horor Dejanom Ognjanovićem.

Autor romana Naživo i Zavodnik, prevodilac i/ili priređivač dela najznačajnijih anglofonih autora horora i srodnih žanrova, pisac studija Studije strave, Poetika horora i U brdima, horori: srpski film strave, književni i filmski kritičar, bloger…

Razgovor će biti o njegovim delima, kao i o pričama i romanima Lavkrafta, Ligotija i drugih pisaca čija je dela preveo i/ili priredio za IK „Orfelin“, o horor filmovima, serijama, stripovima…