“Igra prestola” donela Severnoj Irskoj rekordan broj turista

Turisti zbog oduševljenja serijom Igra prestola (Game of Thrones) donose rekordne brojke Severnoj Irskoj. Svaki šesti turista u Severnoj Irskoj došao je u zelenu zemlju 2018. godine zbog Igre prestola, izvestio je Irish Times.

Godine 2018. serija “Game of Thrones” je privukla rekordan broj turista koji su mogli šetati “kraljevskom cestom” i posmatrati moćne tvrđave, kao što je Zimišće, odakle se u prvoj ozbiljnoj borbi protiv mrtvaca bore udruženi bivši večni neprijatelji. Ti turisti su prošle godine Severnoj Irskoj ostavili više od 58 miliona evra.

Obožavaoci serije dolaze iz svih delova sveta, od kojih su mnogi iz Indije, Severne Amerike, Kine, Australije i Evrope. Najnoviji podaci pokazuju da ih je samo prošle godine bilo više od 350.000. Tako je i jedna od najvažnijih istorijskih znamenitosti na svetu, Hadrijanov zid, oštećen je zahvaljujući turistima i fanovima serije Igra prestola koji su na njemu slikali selfije.

“Igra prestola dramatično je promenila severnoirski turizam i pogled na Severnu Irsku kao važnu turističku destinaciju”, izjavio je Džon MekGrilen, direktor Turističke organizacije Irske.

U Severnoj Irskoj postoji oko 26 lokacija koje su se dugo koristile za snimanje popularne serije, a sada ih mogu videti i turisti.

Godine 2020. u Banbridžu će se otvoriti veliki studio, gde će posetioci moći pogledati snimke serije “iza kulisa”.

Na putu do filmskih scena, posetioci će takođe imati bogatu kulinarsku ponudu, organizovati izlete s posebnim efektima, gde se posetioci mogu osećati kao individualni likovi iz serije. U tu svrhu, turistička organizacija blisko sarađuje s mnogim TV i filmskim studijima.

"Igre gladi" dobijaju prednastavak

Trilogija “Igre gladi” koja je dobila i filmsku verziju, sada će dobiti “prikvel”, to jest priču koja prethodi događajima u toj romanesknoj i filmskoj distopiji.

Kako je preneo “Njujork tajms”, autorka ove distopije, koja je doživela veliki uspeh, Suzan Kolins najavila je da će se roman u kome su opisani događaji koji su prethodili “Igrama gladi” pojaviti u knjižarama 19. maja 2020. godine.

Radnja tog romana, koji opisuje šta se zbivalo na Zemlji pre nego je zavladala glad, opisuje zbivanja koja su docnije nazivani “Mračni dani”.

Kolinsova je izjavila da je vratila vreme unazad da bi prikazala kako je život na Zemlji postao surov. Knjizi se raduju svi koji su pročitali trilogiju ili gledali film, ali i izdavači i Holivud jer će svi imati koristi, prenosi B92.

Trilogija je prodata u više od 100 miliona primeraka i prevedena je na 50 jezika, a mlada i do tada nepoznata glumica Dženifer Lorens koja je igrala Ketnis postala je filmska zvezda prvoga reda i čak je osvojila i Oskara. 

Iako je prošlo skoro 10 godina otkako je snimljen treći nastavak filma, i trilogija i filmovi već su postali klasici, tako da će i oni biti ponovo vraćeni u opticaj.

„Znam šta ste radili prošlog leta“ postaje serija

Kultni film iz devedesetih godina “I Know What You Did Last Summer” uskoro će postati serija koju će producirati Amazon Studio. Prema prvim informacijama, radnja je zasnovana na kultnoj franšizi.

Datum izlaska serije takođe se drži u tajnosti, ali kako kruže glasine, snimanje serije moglo bi da počne već krajem ove godine, prenosi CDM.

Nova serija snimaće se pod rediteljskom palicom Džejmsa Vana koji je režirao brojne horore poput “Saw”, “Annabelle” ili “The Nun”, dok će koautor biti Šej Haten, poznat po ovogodišnjem ostvarenju “John Wick: Chapter 3”.

“Trenutno smo usred pisanja scenarija, tako da ništa ne mogu da otkrijem, ali mogu da kažem kako će to biti više film o čudovištima nego superherojima”, kazao je Van nedavno za Komik Buk.

U proteklom periodu u filmskom svetu zavladala je obnova kultnih filmova, a pored “I Know What You Did Last Summer” uskoro ćemo imati priliku da gledamo i rimejk horora “Canydman”, još jednog hita devedesetih.

Strahor priprema šest knjiga Roberta I. Hauarda

Izdavačka kuća Strahor priprema veliko iznenađenje za poštovaoce Roberta Hauarda, javlja Art-Anima.

Do početka Beogradskog sajma knjiga biće objavljeno prvo od šest izdanja sa odabranim delima o legendarnom junaku Konanu Simerijancu, u prevodu Gorana Skrobonje i sa ilustracijama Dražena Kovačevića.

Prvi naslov biće Hauardov jedini roman o Konanu – U času zmaja. Ovo delo, poznato i pod nazivom Konan Osvajač, jedno je od poslednjih proznih Hauardovih ostvarenja. Roman je prvobitno objavljivan u nastavcima u čaopisu Weird Tales od decembra 1935. do aprila 1936. godine, neposredno pre tragične smrti autora. Prvo objedinjeno izdanje, roman je doživeo 1950, a prema ocenama kritike, reč je o jednom od najboljih ostvarenja Roberta I. Hauarda.

U romanu zatičemo Konana sa titulom vladara poslednjeg uporišta civilizovanog sveta, kraljevine Akvilonije. Kada kuga pohara susednu Nemediju i usmrti njenog kralja i tri sina, na presto dolazi Taraskas, koji koristi priliku da napadne Akviloniju. Imajući uz sebe podršku moćnih sila zla kojima upravlja povratnik iz sveta mrtvih, čarobnjak Ksaltotun, Taraskas osvaja Akviloniju a Konan biva zarobljen i bačen u tamnicu.

Neočekivano, tamo pronalazi saveznika i uspeva da pobegne. U međuvremenu, stanovništvo Akvilonije živi pod strašnom tiranijom koju predvode sile mraka. Pred Konanom je bitka za spas sveta. Vodiće je protiv oživljenog čarobnjaka Ksaltotuna, koga samo Srce Ahrimanovo može da uništi.

Robert Irvin Hauard rođen je 22. januara 1906. godine u Kros Plejnsu, Teksas. Bio je američki pisac palp literature raznolike žanrovske orijentacije – od epske fantastike, horora, istorijske fikcije i vesterna, pa do detektivske proze i priča o boksu. Serijalom priča o Konanu ustanovio je jedan od ključnih podžanrova epske fantastike – mač i magiju.

947. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Uz oproštaj od preminulog Rutgera Hauera, ove noći vam pričamo priču o SF piscima koji će da pomažu sa novim idejama kako bi se sprečili potencijalni teroristički napadi, ali i kako nas je tehnologija 7 puta zamalo zbrisala sa lica Zemlje.

Ove noći slušamo priču i o tome kako su mlade spisateljice stvorile jednu novu junakinju koja se lako obraća tinejdžerkama u celom svetu. O ženskoj mitologiji u fantastičnim delima za mlade govore Jelena Lalatović, Jasmina Marković Karović i Ivana Mijić Nemet.

Serija o Srednjoj zemlji pre „Gospodara prstenova“

„Amazon“ je otkrio ekipu, odnosno družinu kako su je nazvali, koja radi na produkciji serije o Tolkinovom svetu Srednje zemlje i dešavanjima pre „Gospodara prstenova“.

Impresivna postava uključuje autore Džej Di Pejna i Patrika Makeja, kojima su se pridružili Dženifer Hačinson (Bolje pozovi Sala i Čista hemija) i Helen Šeng (Hanibal) i mnogi drugi.

Na dugačkoj listi nalaze se scenaristi, dizajneri i producenti, koji imaju veliko iskustvo i radili su na nekim velikim ostvarenjima pre ovoga – Porodica Soprano, Ratovi zvezda, Gospodar prstenova, Avijator, Dvostruka igra, Zapadni svet, Carstvo poroka, Igra prestola…

Obožavaoce sveta Srednje zemlje posebno je obradovala informacija da kao konsultant aktivno učestvuje i Tom Šipi, profesor i stručnjak za Tolkinov opus.

Radnja serije biće smeštena u Drugo doba Srednje zemlje, pre dešavanja iz Hobita i Gospodara prstenova, koja su se odigrala u Trećem dobu.

Drugo doba Srednje zemlje počinje posle uništenja Belerijanda i Rata Besnih, osnivanjem vilenjačkih i ljudskih kraljevstava Lindona i Numenora.

Takođe, glavni antagonista Drugog doba je zli gospodar Sauron protiv kojeg se u dva navrata bore ljudi i vilenjaci.

Rat vilenjaka i Saurona (prvi rat) odigrao se sredinom Drugog doba, da bi pad Numenora, osnivanje ljudskih kraljevstava Arnora i Gondora i Rat poslednjeg saveza okončao doba.

Sredinom Drugog doba, Sauron je uz pomoć vilenjačkih kovača i Kelebrimbora iskovao prstenove moći, da bi nakon toga u tajnosti stvorio je Prsten moći, koji je Frodo uništio u Trećem dobu.

Nastavak “Sluškinjine priče” u širem izboru za Bukera

Margaret Atvud je ponovo nominovana za Buker nagradu, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja za književnost, javlja Art-Anima.

Atvud je 2000. godine tu nagradu dobila za knjigu Slepi ubica (Blind Assassin), a ovogodišnju nominaciju je zavredila još uvek neobjavljenim romanom The Testaments, koji predstavlja nastavak čuvene Sluškinjine priče (Handmaid’s Tale).

Iako je roman The Testaments ušao u širi izbor za nagradu Buker, njegov sadržaj mora da ostane strogo čuvana tajna do 10. septembra 2019, kada bi trebalo da se pojavi u knjižarama. Jedino što se zna jeste da je radnja nove knjige Margaret Atvud vremenski smeštena 15 godina nakon dešavanja opisanih u romanu Sluškinjina priča i da se u ulogama pripovedača nalaze tri ženska lika.

U obraćanju nestrpljivim čitaocima, kanadska književnica je otkrila da se u knjizi nalaze odgovori na sva pitanja koja su joj u vezi sa Gileadom postavljali sami čitaoci, a da joj je inspiraciju za ostatak romana pružila stvarnost sveta u kome živimo.

Nagrada Buker osnovana je 1969. godine, dodeljuje se piscima iz celog sveta koji pišu na engleskom jeziku, a između ostalog podrazumeva iznos od 50.000 funti.

U širem izboru, pored romana Margaret Atvud, nalazi se još dvanaest dela. Imena šest finalista biće objavljena 3. septembra a laureat će biti proglašen 14. oktobra 2019.

16 novih epizoda za seriju "Lucifer"!

Nakon tri sezone na “Fox” kanalu, “Lucifer” je bio otkazan, što je izazvalo burnu reakciju ljubitelja serije. Zahvaljujući njima, serija je spasena i “pokupio” ju je Netfliks, gde je pre nekoliko meseci objavljena četvrta sezona od deset epizoda.

Sada je Netfliks obavestio sve željne još priča o zgodnom đavolu koji se zaljubljuje u detektivku Kloi Deker, da će gledati još 16 epizoda nove sezone!

Međutim, ranije je objavljeno da postoji i tužna vest – peta sezona će ujedno biti i poslednja sezona “Lucifera”.

 

“Mnogo smo zahvalni Netfliksu što je vasrksao seriju prošle sezone i sada nam dopušta da završimo priču o Luciferu na naš način. I najvažnije od svega, želimo da se zahvalimo fanovima na njihovoj neverovatnoj strasti i podršci. Najbolje tek dolazi!”, rekli su tvorci šoua Džo Henderson i Ildi Modrovič.

Film "Aladin" beleži zaradu od milijardu dolara, uprkos kritikama

Uspeh filma “Aladin” pokazuje da se Diznijev film ipak svideo publici, usprkos ne preterano oduševljenoj kritici nove verzije dugometražnog crtanog filma iz 1992. godine.

Ovo je prvi film koji je režirao britanski reditelj Gaj Riči koji je zaradio milijardu dolara,

U filmu glumi holivudska zvezda Vil Smit kojem je ovo prvi film koji je prešao magičnu brojku od milijardu dolara, Mena Masud, Naomi Skot, Marvan Kenzari, Navid Negaban, Nasim Pedrad, Bili Magnusen i Numan Asar.

Dizni je za sada ove godine imao tri filma koji su zaradili milijardu dolara. Među njima se ističe “Avengers: Endgame”, koji je postao najgledaniji film svih vremena, “Captain Marvel” i “Aladin”.

Gledaćemo još jednu sezonu serije "Sluškinjina priča"

“Hulio” je objavio da će serija “Sluškinjina priča” dobiti još jednu, četvrtu sezonu. Serija je rađena po motivima romana Margaret Etvud, a vest o nastavku saopštio je striming servis “Hulu”.

 

Serija  je “pokupila” sve važnije nagrade, i time učinila “Hulu” prvim striming servisom koji je osvojio Emi i Zlatni globus za najbolju dramsku seriju. Iako je serija u vreme dodeljivanja nagrada prikupila brojne pozitivne komentare, gledaoci su bili podeljenog  mišljenja oko mnogobrojnih mračnih scena u trećoj i za sada poslednjoj sezoni.

Elizabet Mos, Džozef Fajns, Ivon Strahovski, Aleksis Bledel i drugi koji su nam predstavili prve tri sezone, imacemo prilike da gledamo i u četvrtoj.

Radnja serije “Sluškinjina priča” je smeštena u budućnost, u kojoj su fundamentalisti zbacili vlast i bivše SAD proglasile Gileadom. U ovom čudnom društvu, ljudska vrsta podeljena je na potpuno nove socijalne klase, a žene su vraćene više vekova unazad kada su u pitanju prava.

Žene u Gileadu nemaju imena i smatraju se vlasništvom – ne smeju da rade, poseduju imovinu ili čak čitaju! Sa druge strane, građanski rat vođen oružjem budućnosti doveo je do masovnog steriliteta, pa opstanak vrste počiva na Sluškinjama, šačici još uvek plodnih žena koje su vlasništvo najbogatijih, i rutinski ih siluju vlasnici kako bi im rodile decu. Glavna junakinja je Sluškinja po imenu Fredova (jer one dobijaju imena po svojim gospodarima), koja pamti vreme pre Gileada, kada je bila udata i imala svoje dete.