Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:
Dobitnik cenjene nagrade Philip K. Dick prošla je uglavnom ispod radara većini čitalaca. S pravom ili ne?
Ono što je zajedničko skoro svim prikazima ove knjihe na Goodreads-u je da joj ne treba suditi po koricama. Dođite da pričamo o knjizi. Moderator: Bojan Butković.
Beogradska izdavačka kuća „Filip Višnjić“ objavila je zbirku Deca noći i druge priče Roberta E. Hauarda, koju je priredio dr Dejan Ognjanović, javlja Art-Anima.
Zbirka predstavlja prvi stručni izbor Hauardovih proznih ostvarenja strave i užasa na srpskom jeziku, u kojima se autor sa zavidnom veštinom bavi temama kao što su vudu magija, indijanske kletve, zagrobni život, stvorovi iz okeanskih dubina i pradrevni, lavkraftovski bogovi-demoni…
Knjigu čini jedanaest priča: „Golubovi iz pakla“, „Crni Kanan“, „Ne kopaj mi grob“, „Srce starog Garfilda“, „Deca noći“, „Humka užasa“, „Stvor na krovu“, „Crna stena“, „Iz dubina“, „Morsko prokletstvo“ i „Asurbanipalova vatra“, kao i pogovor iz pera priređivača „Robert E. Hauard: Herojski otpor užasu“.
Poznato je da je Robert E. Hauard za književne uzore uzimao Embrouza Birsa, Artura Mekena, Klarka Eštona Smita i H.F. Lavkrafta.
Knjiga je po izboru priređivača izdašno ukrašena desetinama ilustracija Virdžila Finlija, jednog od vrhunskih ilustratora fantastike i horora koji je radio najviše za „pulp“ časopise iz 1920-ih i 1930-ih.
Prevod priča uradili su Igor Cvijanović i Arijana Luburić-Cvijanović.
Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:
Počelo je emitovanje radio-drame „Kosingas”, a mi slušamo čoveka koji je bio zadužen za rad na muzici – Nikolu Nikitu Jeremića.
Međutim, veći deo emisije će biti posvećen antiutopijama – o čuvenom Orvelovom delu “1984”, Bardžisovoj „1985” ali i novoj Netfliksovoj TV seriji „1983” govorili su prof dr Ivana Damnjanović, Miloš Petrik i Andrej Ćirić.
Nakon završetka uspešne prve sezone, „Mandalorijanac“ će naredne jeseni dobiti i drugu sezonu.
Scenarista i autor serije Džon Favro potvrdio je na Tviteru vest, navodeći da će druga sezona biti emitovana na jesen 2020. godine.
Iako jeste vest, verovatno niko nije iznenađen njome, imajući u vidu odlične reakcije gledalaca i kritičara na „Diznijevu“ seriju.
Uvodni deo trilogije „Gavranova sena“, roman epske fantastike Pesma krviškotskog pisca Entonija Rajana, nedavno je objavljen na srpskom jeziku u izdanju Čarobne knjige, javlja Art-Anima.
Ovo delo je 2013. godine prvi put štampano kao samizdat uspevši da namah okupi impresivnu bazu fanova, nakon čega je na adresu autora stigla ponuda jednog od najvećih britanskih izdavača Penguin Books-a zainteresovanog da objavi ne samo tu knjigu, već i dva nastavka.
Amazon.co.uk je roman Pesma krvi proglasio najboljom knjigom u kategoriji naučne i epske fantastike, čime su i praktično potvrđene ocene kritike da je reč o jednom od najboljih debitantskih žanrovskih ostvarenja.
Roman je smešten u maštovito i vešto osmišljen svet i odlikuje se brzim tempom, sjajnom akcijom, snažnim likovima, brojnim misterijama, spletkama, neočekivanim obrtima i iznenađenjima, a istražuje teme odanosti, sukoba i religioznosti.
Vejlin Al Sorna bio je tek dečak od deset godina kad ga je, nakon majčine smrti, otac ostavio pred gvozdenom kapijom Šestoga reda. Braća Šestoga reda posvećena su ratovanju, te će Vejlina obučiti jahanju, mačevanju, streličarstvu, snalaženju u borbi i prirodi, pripremiti ga za isposnički, grubi, opasni život ratnika u službi vere – i tako postati njegova jedina porodica.
Vejlinov otac bio je ratni gospodar kralja Janusa, vladara Ujedinjenog Kraljevstva, pa Vejlina godinama neće napuštati bes zbog toga što je ostao lišen svog nasleđa. Majku će nositi u srcu, ali ono što bude saznao o njoj dodatno će ga poraziti! Jedna će ga istina, doduše, pratiti celog života: Vejlin Al Sorna predodređen je za budućnost koju tek treba da dokuči. Za budućnost koja neće izmeniti samo Kraljevstvo već čitav svet. Jer Vejlin u sebi nosi poseban dar – pesmu krvi!
Legenda o najslavnijem ratniku koje je Kraljevstvo ikad videlo izrodiće se i proširiće se diljem sveta dok Vejlin bude krčio put do istine i slave u veličanstvenim bitkama po gorskim tvrđavama, neprobojnim zamkovima, zavejanim šumama i usijanim pustinjama…
Prevod romana uradio je Miroslav Bašić-Palković.
Dejvid Linč se udružio sa kompanijom Kolajder gejms, a kako bi zajedno Tvin Piks prebacili u virtuelnu realnost.
Televizijska serija koja se pojavila 1990. godine, i gledaocima donela misteriju koja obavija slučaj Lore Palmer, stekla je ogroman broj obožavatelja, pa se 2017. pojavio i nastavak koji je zaokružio priču. Tvin Piks franšiza sada nastavlja da raste, pa se spekuliše o novom serijalu, a tu je i igra osnažena virtuelnom realnošću. Igrači tokom igre posećuju kultne destinacije iz serije, na prvom mestu slavnu Crvenu sobu. Cilj igre je da se pomogne agentu Kuperu i Gordonu Kolu u rešavanju ubistva Lore Palmer, a da bi se to postiglo neophodno je da se reši serija slagalica, te da se tako otključa svaki sledeći nivo koji je građen u room escape stilu.
Igra je već dostupna na Steam-u za Oculus Rift, Vive i Valve Index, a očekuje se da kasnije stigne i na Oculus Quest i PlayStation VR.
U petak, 27. decembra u 19 h, u Domu omladine biće održana tribina posvećena radu jednog od najznačajnijih srpskih stripskih stvaralaca, Zoranu Janjetovu. Povod za razgovor je Žodoverzum, literarni univerzum Alehandra Žodorovskog.
Čarobna knjiga je ove godine objavila čak pet dela iz Žodoverzuma, a važnu ulogu u njegovom stvaranju imao je i Zoran Janjetov. Tribina će se održati u Tribinskoj sali,, a na njoj učestvuju Borislav Pantić (glavni urednik Čarobne knjige), Ilija Čanak (prevodilac) i Zoran Janjetov (strip-autor).
Dejvid Linč se udružio sa kompanijom Kolajder gejms, a kako bi zajedno Tvin Piks prebacili u virtuelnu realnost,.
Televizijska serija koja se pojavila 1990. godine, i gledaocima donela misteriju koja obavija slučaj Lore Palmer, stekla je ogroman broj obožavatelja, pa se 2017. pojavio i nastavak koji je zaokružio priču. Tvin Piks franšiza sada nastavlja da raste, pa se spekuliše o novom serijalu, a tu je i igra osnažena virtuelnom realnošću. Igrači tokom igre posećuju kultne destinacije iz serije, na prvom mestu slavnu Crvenu sobu. Cilj igre je da se pomogne agentu Kuperu i Gordonu Kolu u rešavanju ubistva Lore Palmer, a da bi se to postiglo neophodno je da se reši serija slagalica, te da se tako otključa svaki sledeći nivo koji je građen u room escape stilu.
Igra je već dostupna na Steam-u za Oculus Rift, Vive i Valve Index, a očekuje se da kasnije stigne i na Oculus Quest i PlayStation VR, piše PC Press.
Dejan Ognjanović, pokretač i urednik Orfelinove edicije „Poetika strave“ najavio je za narednu godinu izlazak iz štampe romana mračne fantastike Malpertuis (1943) Žana Reja (pravo ime Rejmundus Johanes de Kremer 1887-1964).
Ovog belgijskog pisca teoretičari književnosti smatraju ekvivalentom Edgaru Alanu Pou i H.F. Lavkraftu na francuskom jeziku.
Žan Rej je tokom književne karijere napisao stotinu romana, novela i kratkih priča iz domena kriminalističkog i horor žanra.
U svojim delima je opisivao ambijente koje je najbolje poznavao poput mračnih ulica, luka obavijenih maglom i tajanstvenih građevina, sve to naročito uspešno prožimajući upečatljivim efektima teskobe, pretnje i neizvesnosti.
O svojoj privrženosti fantastici, govorio je: „Od svog najranijeg detinjstva bio sam u potpunosti uvučen u svet fantastičnog, prema kome nikada nisam osećao odbojnost i strah.”
Malpetruis se smatra klasikom moderne gotske fantastike. Roman je zasnovan na mitologiji i Rejevim sećanjima na detinjstvo.
„Roman je izvanredan primer evropske fantastike – književne, lične, osobene, izrazito nadrealističke, sa jakim začinima fin de siecle dekadencije, dakle, hiljadama kilometara daleko od banalno dobroćudne i prozaične anglosaksonske žanrovske književnosti – kako svog doba (prva polovina XX veka) tako i današnje“, kaže Dejan Ognjanović, ističući kompleksnost i slojevitost Žan Rejeve poetike.
Malpetruis nosi naziv po dvorcu bogatog ujaka Kasavijusa, koji na samrti poziva članove rodbine kako bi ih obavestio o svojoj poslednjoj želji. Ova grupa opterećena čudnim međusobnim odnosima, saznaje da će bogato Kasavijusovo nasledstvo podeliti samo oni koji ostanu u zamku.
Fantastični događaji čiji će vinovnici postati pripadnici groteskne porodice, kao i senovito okrilje jezivog i naizgled beskrajnog dvorca, izmamljuje poređenje sa svetom opisanim u remek-delu Gormengast britanskog pisca Mervina Pika.
Bez dileme, reč je o pravoj poslastici u kojoj će uživati probirljivi ljubitelji vrhunske književne fantastike, a kada se uzme u obzir da će knjiga biti objavljena u prestižnoj ediciji kakva je „Poetika strave“, onda ni podatak da će se na izdanje možda čekati i više od pola godine, ne pada teško. Ovakve stvari vredi čekati.
Sajber kriminalci često koriste popularne filmove kao mamac za distribuciju malvera, a najnovija filmska saga iz „galaksije daleko, daleko“ nije izuzetak. Ove godine, najnoviji i poslednji film iz popularne trilogije privukao je pažnju napadača još pre premijere, a lažne veb-stranice i zlonamerni fajlovi filma koji je tek izašao na tržište preplavili su mrežu.
Filmovi su jedan od glavnih oblika zabave koji korisnici žele da dobiju besplatno, što stvara plodno tlo za sajber napade. Onlajn striming, torenti i druge metode digitalne distribucije često krše autorska prava sadržaja, ali su i dalje popularni izvor besplatnog sadržaja. Torent trakeri i ilegalne striming platforme predstavljaju sajber bezbednosnu pretnju po korisnike jer mogu sadržati zlonamerne fajlove, maskirane u filmske snimke i datoteke. Imajući u vidu ovu tendenciju, kompanija Kaspersky je proučavala kako sajber kriminalaci zloupotrebljavaju svetski poznatu naučno-fantastičnu franšizu kako bi prevarili fanove Pobunjeničke Alijanse.
Pažnja javnosti usmerena na film „Star Wars: Uspon Skajvokera“, koji je premijerno predstavljen 19. decembra, privukla je sajber kriminalce. Istraživači kompanije Kaspersky pronašli su preko 30 lažnih veb-stranica i profila na društvenim mrežama prerušenih u zvanične naloge filmova (stvarni broj tih veb-sajtova može biti mnogo veći) koji navodno distribuiraju besplatne kopije najnovijeg filma ove franšize. Ove veb-stranice prikupljaju podatke o kreditnim karticama neopreznih korisnika, pod izgovorom neophodne registracije na portalu.
Domeni veb-sajtova koji se koriste za prikupljanje ličnih podataka i širenje zlonamernih datoteka obično kopiraju zvanično ime filma i daju detaljne opise i prateći sadržaj, čime zavaravaju korisnike da je veb-sajt na neki način povezan sa zvaničnim filmom. Takva praksa se naziva „crni SEO“ koji kriminalcima omogućava da u pretraživačima promovišu fišing veb-sajtove (takvi rezultati se često prikazuju uz pretragu pojmova kao što je „ime-filma gledaj besplatno“).
Da bi dodatno podržali promociju lažnih veb-sajtova, sajber kriminalci su kreirali naloge na Twitteru i drugim društvenim mrežama, gde distribuiraju linkove do sadržaja. U kombinaciji sa zlonamernim datotekama koje se dele na torentu, to donosi rezultate kriminalcima. Do sada je 83 korisnika bilo pogođeno od strane 65 zlonamernih datoteka prerušenih u kopije novog filma.
Fišing nije jedini način na koji sajber kriminalci koriste popularne filmske franšize. Kao i u popularnim serijama, oni često prikrivaju zlonamerne programe kao još jednu epizodu priče. Kompanija Kaspersky je u 2019. godini otkrila 285.103 pokušaja zaraze 37.772 korisnika koji su želeli da gledaju filmove renomirane svemirske sage, što predstavlja rast od 10% u odnosu na prošlu godinu. Broj jedinstvenih datoteka korišćenih za ciljanje korisnika iznosio je 11.499 – što je pad od 30% u odnosu na prošlu godinu. Podaci pokazuju da će i u godinama nakon premijere filma značajan broj korisnika i dalje preuzimati zlonamerne datoteke u nadi da besplatno gleda poznate svemirske avanture.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 