Danas počinje Chibicon 2020

Udruženje Sakurabana i ove godine organizuje Chibicon 2020 koji će se održati od petka, 31. januara do nedelje, 2. februara u prostorijama Doma omladine Beograda. Konvencija se ove godine održava na prvom spratu, što znači da će se svi programi održavati u maloj Sali (Klubić), sali Amerikani i holovima.

Chibicon 2020

Posetioce očekuju svi tradicionalni programi na koje su navikli, kao što su kosplej takmičenje, art džem, izložba radova, radionice, kao i brojna nova predavanja i tribine. Među njima biće dosta stvari koje mogu biti interesantne fanovima fantastike.

Kompletan program i dodatne informacije možete naći na Sakurabaninim sajtovima:
https:// www.sakurabana.rs i https://chibicon.sakurabana.rs

Predstavljanje zbornika “Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike”

Danas u 19 sati, u atrijumu Narodne biblioteke Srbije, biće održan razgovor povodom objavljenog zbornika Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike, u izdanju Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu (2019).

Učestvuju: prof. dr Nikola Bubanja, prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, dr Tijana Tropin i dr Milan D. Živković. Moderator: Milena Đorđijević.

plakat Narodne bibl Srb za 2020 01 31, Dva veka SF

U razgovoru povodom objavljenog zbornika radova Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike biće reči o istoriji i razvoju proučavanja naučno-fantastične literature; o sadašnjem stanju žanra naučne fantastike, kao i o njegovoj budućnosti; o mogućnostima uspostavljanja osnovnih principa za studije SF književnosti; o čovekolikim robotima i čoveku u delima pisaca fantastike; o Frankeštajnu 200 godina kasnije i dr.

Zbornik je objavljen povodom Naučnog okruglog stola održanog 28. oktobra 2018. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u okviru XIII međunarodnog naučnog skupa Srpski jezik, književnost, umetnost. Urednik zbornika je prof. dr Nikola Bubanja.

Knjiga se može besplatno nabaviti sa sajta Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu (iz dela “izdavaštvo”, pa potom “Zbornici radova”), ili direktno sa sledećeg linka:

 https://drive.google.com/file/d/1JV1yz_dHq04LBs2BY5jImlsrkRmuDWvv/view

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #74: Zbirka Alien Virus Love Disaster, Abi Mej Otis

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Small Beer Press je nezavisni izdavač poznat po dobrom izboru autora kratke proze. Izgleda da je nadmašio sebe objavljivanjem neuobičajeno naslovljene debitantske zbirke Abi Mej Otis, zbirke koja je bila među zapaženijima prošle sezone.

Dvanaest priča u ovoj knjizi odlikuje se pre svega intenzitetom te savetujemo pažljivo i umereno čitanje između prazničnih i slavskih ručkova. Kao i većina izdanja SBP i ove priče su pre svega dobra savremena proza koja je, na našu sreću, i fantastika.

969. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Pročitali ste „1984”, gledali „Velikog brata”, slušali grupu Popsajkl i pesmu „Ministarstvo istine”, a od 30. januara spremite se da uskočite u još jedan „orvelijanski” svet, ali u svetu video igara. Naš kreatorski par Sanja i Dušan Čežek otkrivaju nam šta se krije iza njihovog originalnog ostvarenja „The Ministry of Broadcast”!

Vladimir Jovanović iz Sakurabane nam najavljuje novi „ChibiCon”, zimsku anime konvenciju koja će se održati sledećeg vikenda u Domu omladine. 

Kraj sage o Skajvokerima, u devetom filmu iz serijala „Zvezdani ratovi”, i dalje je na repertoaru srpskih bioskopa, a šta o najnovijem spektaklu i celoj franšizi kažu fanovi – čućete iz snimaka sa tribine na kojoj su razgovarali, slagali se i ne slagali, reditelj Stevan Filipović, filmski kritičar Jovan Ristić i Miljan Tanić.

Promocija zbirke “27 života”

Zbirka priča, pesama i stripova Tihomira Jovanovića “27 života” izašla je iz štampe, i danas će biti održana njena promocija!

Mesto je uobičajeno – bife Ventil (Kapetan Mišila 14). Početak promocije u 17.00.

Očekujte i predstavljanje još nekih novih izdanja beogradskog Udruženja fanovi naučne fantastike Sci&Fi.

27 života - naslovna

Evo i sadržaja zbirke priča:

sadržaj zbirke priča

Kirče i Spoče, videste li vi logo američkih Svemirskih snaga?

Donald Tramp je obelodanio kako će logo Svemirskih snaga SAD izgledati, a izgleda da su američki vojni dizajneri ostali bez ideja kada su osmišljavali oznaku, pošto neodoljivo podseća na logo Svemirske flote iz „Zvezdanih staza“.

„Nakon savetovanja sa našim velikim vojnih vođama i dizajnerima, imam zadovoljstvo da predstavim novi logo Svemirskih snaga SAD, šeste grane naše veličanstvene vojske“, napisao je Tramp na Tviteru.

Korisnici društvenih mreža vrlo brzo su primetili sličnost tek otkrivenog logoa sa oznakom koju su nosili Kirk, Pikard, Spok i ostali svemirski putnici Zvezdanih staza.

Logo Svemirskih snaga SAD (levo) i amblem Komande svemirske flote (desno)

Sličnosti dve oznake ostavili su mnoge ljude u neverici da u vojsci zaista nemaju više inspiracije nego da kopiraju dizajn iz kultne naučnofantastične serije.

„Ahm. Očekujemo da nam platite za korišćenje ovoga“, napisao je Džordž Takej, jedan od članova posade „Enterprajza“ i originalne glumačke postave iz šezdesetih godina.

Međutim, bilo je i onih koji su branili dizajn, tvrdeći da je u stvari zasnovan na već postojećoj oznaci Svemirske komande američkog vazduhoplovstva.

„Vesela veštica Nika i zla Kjara“ od danas u knjižarama

Iz pera Lele Stojanović stiže za mlade čitaoce nove smehotresne avanture Vesele veštice Nike! Mladi su je već upoznali u istoimenoj prvoj knjizi. Duhovita priča „Vesela veštica Nika i zla Kjara“ obogaćena je lepim ilustracijama Aleksandre Ilić

vesela-vestica-nika-i-zla-kjara

„Nova knjiga nudi raznorazne dogodovštine i peripetije Vesele veštice Nike, mačke Veki, ali i zle veštice Kjare, koje će nas i te kako zabaviti, na momente do suza nasmejati, ali i pokazati i potvrditi da dobro, kao što je već poznato, uvek pobeđuje zlo i da je najveća magija činjenje dobrih dela. Kao i to da Vesela veštica Nika i nadalje veoma uspešno ispunjava ZADATAK“, rekla je autorka Lela Stojanović.

U gradiću Šmeku je sve lepo jer se o dobrom raspoloženju brine Vesela veštica Nika. Međutim – nema opuštanja! Nika je dobila od svoje praprapraprababe veštice Vesele Dobrice novi zadatak.

Zle veštice sa Mračnih jezera ne mogu da podnesu veselje i radost, pa će se poslužiti svim sredstvima da rastuže ljude. Nakon borbe protiv negativne magije, uslediće i sukob sa zlom vešticom Kjarom!

Autorka Lela je otkrila i da je bilo vrlo uzbudljivo pisati ponovo o avanturama Vesele veštice Nike. „Ujedno je bilo i veliko zadovoljstvo, radost i odgovornost. Moram da priznam da mi je najveća podrška i podstrek u pisanju bila moja draga mačka Veki, koja je iz dana u dan, iz noći u noć pratila moj rad, govoreći mi – ’Ti to možeš.’ I eto, mogu.“

FSFF gostuje večeras u Novom Sadu

Festival srpskog filma fantastike počinje (FSFF) svoju turneju po gradovima Srbije i bivše Jugoslavije gostovanjem u Novom Sadu.

FSFF poster

Filmsko druženje s ljubiteljima naučne fantastike i horora održava se sutra od 20 časova u novosadskom Klubu kulture ,,Crna ovca’’ (Kralja Aleksandra 10). Publika će biti u prilici da vidi 12 domaćih i inostranih kratkometražnih filmova iz selekcije sa 13. izdanja festivala, održanog u oktobru prošle godine. Među odabranim filmovima nalaze se i prošlogodišnji dobitnici nagrade festivala ,,Koskar’’- ,,Mališan’’ po scenariju Dimitrija Vojnova i u režiji Danila Bećkovića (najbolji vizuelni efekti), ,,Kostakurta- Balada o Satankrajini’’ iz BIH Saše Karanovića (najbolji film iz zemalja bivše Jugoslavije, bez Srbije), španski ,,Flotando’’ Franka de Leonardisa (najbolji strani film), ,,Bio dvaput jedan kralj’’ Vojina Vasovića (najbolji scenario domaćeg filma i najbolji film) i ,,Videćeš večeras’’ Momira Miloševića (najbolja režija domaćeg filma).

Između redovnih godišnjih izdanja u Beogradu, Festival fantastike se nalazi na stalnoj turneji po Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije i kako navode organizatori tokom prethodnih godina turneja je imala više od 50 stanica. Prema rečima organizatora, cilj turneje je da se poklonici naučne i fantastike i horora u Srbiji, zemlji iz koje je potekla reč ,,vampir’’, upoznaju sa bogatom tradicijom fantastičnog i natprirodnog, kao i sa skrajnutim delom sopstvene kinematografije. Sa druge strane, turnejom po zemljama bivše Jugoslavije, Festival doprinosi tešnjem povezivanju njihovih kinematografija i filmskih stvaralaca.

Festival srpskog filma fantastike osnovan u januaru 2006. prva je manifestacija u Srbiji koja je počela da se zanima za domaće filmsko stvaralaštvo u oblasti fantastike, naučne fantastike i horora, ali i najstarija u regionu koja se posvetila isključivo ovim žanrovima Od 2011. na festivalu se dodeljuje nagradu Koskar za domaći, regionalni i strani film.

Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Kako je trebala da se završi “Igra prestola”

Svima onima koji su još ljuti zbog kraja 8. sezone popularne serije ’’Igra prestola’’ ova vest bi mogla dodatno da rasplamsa emocije. Naime, Džordž M. M. Martin, autor knjiga po kojima je snimljena serija, nedavno je govorio o tome kako su stvari mogle (i trebalo je) da budu drugačije.

scena iz serije Igra prestola

U razgovoru za nemačke medije Martin je otkrio da su planirana tri velika filma, čime bi epska saga dobila epski zaključak. Upravo je to bila ideja dvojice tvoraca serije Benijofa i Vajsa, da završe sezonu s tri velika bioskopska hita. Pre četiri ili pet godina o tome se zaista ozbiljno razgovaralo.

Zadnju reč u celoj priči imala je HBO produkcijska kuća, koja kontroliše filmska prava za ‘’Igru prestola’’. Nisu ’zagrizli’ za tu ideju s objašnjenjem da su oni ipak više usmereni na produkciju TV serija ili filmova koji će se uglavnom prikazivati na televiziji i s tom namerom i snimaju filmove.

Podsetimo, poslednju sezonu Igre prestola nije napisao Martin, već producenti Dan Vajs i Dejvid Beniof.

Da je HBO ipak pristao na ovu ideju, možda se ne bi pokretala peticija za ponovno snimanje poslednje sezone, koja je sakupila stotine hiljada potpisa ogorčenih fanova. Sada jedino fanovima ostaje da pričekaju Martinovu verziju kraja najpopularnije sage.

Deset zanimljivosti o „Dobrim predskazanjima“

Nakon što su obožavaoci „Dobrih predskazanja“, (lepih i tačnih proročanstava Agnes Nater, veštice), dela Terija Pračeta i Nila Gejmena, decenijama čekli da pogledaju adaptaciju ovog klasika iz domena žanra fantastike, u maju prošle godine ta želja im se i ostvarila. Sve vaše omiljene junake iz „Dobrih predskazanja“ kao što su anđeo Azirafal (Majkl Šin), njegov „najbolji prijatelj“ sa demonske strane Krouli (Dejvid Tenant), tinejdžer antihrist Adam (Sem Tejlor Bak), Četiri jahača Apokalipse pojavili su se u adaptaciji koju su koproducirali Amazon i BBC Two. Čak iako mislite da znate sve o svetu ovog višestruko nagrađivanog književnog dela iz 1990. godine, evo nekoliko činjenica koje će vam svakako biti zanimljive.

GoodOmens

1. Već postoji adaptacija ovog romana
Put da se „Dobra predskazanja“ prenesu na ekran bio je izuzetno naporan i težak (više o tome niže u tekstu). Međutim, 2015. godine na BBC 4 emitovana je radio adaptacija. Samo neki od glumaca koji su junacima pozajmili glasove bili su Mark Hip (Spaced), Piter Serafinovič (Shaun of the Dead), Luiza Brili (Sherlock) i Kolin Morgan (Merlin).

2. Teri Gilijam je na filmskoj adaptaciji radio godinama
Režiser „Brazila“ i „Vremenskih bandita“ koji je bio nominovan i za nagradu Oskar, godinama je radio na adaptaciji „Dobrih predskazanja“. Prema jednom intervjuu sa Gejmenom, projekat se ubrzo raspao zbog lošeg vremenskog rasporeda, odnosno, Gilijam je izgubio finansijere u Holivudu nedugo nakon terorističkog napada 11. septembra.
„Teri je rekao da će to biti otkačeni film o antihristu i kraju sveta, a oni su mu rekli da se mane svega toga, jer ih takav scenario plaši“, ispričao je Gejmen za The Empire Film Podcast tokom 2013. godine.

3. Džoni Dep i Robin Vilijams su zamalo dobili uloge u filmskoj verziji „Dobrih predskazanja“
Dok je Teri Gilijam radio na filmskoj adaptaciji „Dobrih predskazanja“, želeo je da Džoni Dep igra ulogu demona Kroulija, a smatrao je da bi Robin Vilijams bio odličan Azirafal. U mini-seriji njihove uloge su pripale Dejvidu Tenantu i Majklu Šinu, kao što je već spomenuto.

4. Umalo smo dobili i filmsku verziju koja bi u potpunosti bila drugačija od knjige
Dve godine nakon što je knjiga izašla iz štampe, Gejmen je napisao scenario za „Dobra predskazanja“ za Sovereign Pictures. Ova filmska kuća je od njega tražila da napiše scenario sa istim likovima, ali su želeli da se zaplet u mnogo čemu razlikuje od originala. „Priča se odigrava na američkom tlu, nemamo Četiri jahača Apokalipse… o moj bože“, bila je Pračetova reakcija na ono što je trebalo izmeniti u scenariju. Na sreću po pisce knjige, filmska kuća Sovereign Pictures je bankrotirala, a Gejmen i Pračet su uspeli da povrate autorska prava nazad.

5. Knjiga je bila nominovana za nagradu koja se dodeljuje fikciji zasnovanoj na religiji
U „Dobrim predskazanjima“ Gejmenov i Pračetov pristup zasnivao se na komičnom prikazu religije, koji je, prema Gejmenu „bogohulan po religiju onoliko koliko nešto za religiju može biti bogohulno“. Ipak, knjiga se dopala nekolicini religijskih glavešina. „Kada smo Teri i ja pisali knjigu, delimično smo očekivali da će je jedan deo ljudi spaljivati, dok će ostatak gađati naše prozore na kućama ciglama, a umesto toga knjiga je bila nominovana za najbolje delo fikcije zasnovano na religiji (ipak, nagradu nismo osvojili)“, napisao je Gejmen 2013. godine.

6. Radilo se i na nastavku knjige
Određeni delovi iz mini serije „Dobra predskazanja“ preuzeti su iz nastavka o kom su Pračet i Gejmen pričali, ali koji nikada nisu napisali. „Mnoge likove sam pozajmio iz nastavka i oni su u seriji radili baš ono što je trebalo da rade u nastavku knjige da smo je napisali“, pojasnio je Gejmen, „Arhangel Gabrijel (Gavrilo) koga je igrao Džon Hem pravi je primer za to što sam uradio.“

7. Jedan novinar nije znao da je knjiga o kojoj razgovaraju delo fikcije
Prilikom prvog intervjua na radiju na koji su Gejmen i Pračet otišli da bi promovisali knjigu, desila se, u najmanju ruku, zanimljiva situacija – radio voditelj nije znao da je u pitanju fikcija, već je mislio da su Gejmen i Pračet par ljudi koji je došao da predstavi saznanja o kraju sveta do kojih je došao na osnovu istraživanja. „U trenutku kada smo to shvatili, sjajno smo se zabavili“, prisetio se Pračet. „Bez problema smo mogli da preuzmemo inicijativu u razgovoru, jer smo znali da on ne zna dovoljno o našoj knjizi da bi mogao da nas zaustavi.“

8. Nil Gejmen je nerado prihvatio da napiše scenario za mini seriju bez Terija Pračeta
Imajući u vidu to da je Teri Pračet preminuo 2015. godine, televizijska ili bilo kakva budućnost „Dobrih predskazanja“ a koja je uključivala adaptaciju romana, visila je u vazduhu. Gejmen je, svakako, pre toga izjavio da ne želi da piše scenario za adaptaciju bez Pračeta. Međutim, Pračet je malo pre nego što je preminuo napisao kratko pismo Gejmenu u kojem mu je rekao da mu ostavlja odrešene ruke i da taj scenario može napisati bez njega. „Mnogo bih želeo da se to ostvari, i ja znam, Nil, da si ti veoma, veoma zauzet, ali niko drugi nikada ne bi mogao da napiše taj scenario za našu staru devojku sa toliko strasti i posvećenosti kako ćeš ti to uraditi“, pisalo je u Pračetovom pismu. „Voleo bih kada bih mogao da u sve to budem uključen, ali ja ću ti pomoći na sve načine na koje budem mogao.“

9. Izdanje knjige za američko tržište je u originalu bilo duže
Prvo izdanje „Dobrih predskazanja“ za američko tržište imalo je oko 700 reči više nego britanski tvrdi povez knjige. Pračet je objasnio da je izdavač knjige za američko izdanje tražio detalje o tome šta se desilo sa Vorlokom – sa detetom za koje svi misle da je antihrist, a koji je u stvari normalno jedanaestogodišnje dete (dečaci su zamenjeni u bolnici).

„On je bio dečak iz Amerike, vidite, a ona (izdavač) je bila ubeđena da će Amerikance zanimati šta se sa njim desilo. Onda smo se nas dvojica složili s tim i napisali te delove. Koliko se sećam, to je bila najveća izmena u odnosu na britansku verziju, iako je bilo i još nekih manjih korekcija i dodataka.“ Britanci su napokon dobili i te dodatne delove rukopisa „Dobrih predskazanja“ nakon što je britanski meki povez knjige objavljen na osnovu rukopisa namenjenog za američko tržište.

10. Flopi diskovi su bili sastavni deo saradnje na pisanju „Dobrih predskazanja“
Pračet i Gejmen su zajedno pisali „Dobra predskazanja“ tako što su poštom slali flopi diskete jedan drugom u nedogled. „Sve se ovo dešava tokom 1988. godine kada su flopi diskovi bili u pravom smislu te reči poprilično gadni“, napisao je Gejmen jednom o samom procesu nastajanja knjige. U početku, Pračet se fokusirao na pisanje svega onoga što se ticalo Adama i njegovih prijatelja, dok je Gejmen radio na delovima o jahačima Apokalipse. Onda kada su završili, obojica su radila na svemu, popravljajući neke stvari tu i tamo, tako da je teško reći šta kome u samoj knjizi „pripada“.