Još tri knjige iz Herbertovog serijala “Dina”

Krajem protekle godine, izdavačka kuća Čarobna knjiga, pored prvog dela sage o peščanoj planeti Dini Frenka Herberta, domaćim čitaocima je ponudila nova izdanja još tri naslova iz tog kultnog serijala: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976) i Božanski car Dine (1981). Očekuje se da će tokom ove godine biti objavljena i preostala dva nastavka: Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985), javlja Art-Anima.

Herbertova kreacija univerzuma Dine i danas je jedno od vrhunskih i ključnih postignuća naučne fantastike ali i jedan od najvažnijih priloga svetskoj književnosti 20. veka. Samo prvi deo sage, roman Dina (1965), do sada je prodat u neverovatnih 12 miliona primeraka širom sveta, što ga čini najprodavanijim naslovom SF žanra svih vremena.

Mesija Dine izuzetan nastavak prvog romana, koji se uhvatio u koštac s kompleksnim pitanjima interakcije politike, religije, evolucije i moći, i sam istražuje te teme i fokusira se na spregu spasenja i tiranije te na mitologizaciju heroja, postavljajući pitanje koliko smo spremni da platimo spasenje čitave vrste i da li uopšte imamo pravo na to.

Dvanaest godina nakon njegove pobede nad kućom Harkonena, Pol Atreid vlada s pustinjske planete Arakisa. Poznatiji pod imenom Muad’Dib, koje izaziva strah i trepet, on je car poznate vaseljene, ikona fanatičnih Slobodnjaka, genetski unapređeno superbiće čije vizije otkrivaju sve moguće budućnosti. Pol poseduje više moći nego što bi ijedno ljudsko biće ikad trebalo imati, pa ipak ne može da spreči rat koji se, u njegovo ime, rasplamsao širom carstva.

Dok bivši saveznici postaju zaverenici, a moćne političke kuće čiji je položaj uzurpirao preuzevši presto delaju protiv njega, Pol prihvata opasan dar u nadi da će između spletaka i haosa naći iskru mira i prijateljstva, vagajući put kroz brojne budućnosti u kojima ljudska vrsta uništava samu sebe – kako bi našao onu jednu u kojoj je čovečanstvo spaseno.

Prevod je uradila Mirjana Živković.

Mesija Dine

Nastavljajući gde je stao s prethodnim delom serijala, Frenk Herbert u maestralnom romanu Deca Dine ispituje sprege mitologije, religije, politike i moći u krhkim trenucima kad se carstva lome između čekića pada jedne despotske vlasti i nakovnja uspona nove.

Pustinjski svet Arakis sada je plodan, pun vode i zelenila. Ali sam procvat planete sadrži seme uništenja. Izmenjena klima uništava pustinjske crve, a to je pogubno – ne samo po ekonomiju Dine već i po celo carstvo. Car Pol Atreid, čovek koji je doveo pustinjske Slobodnjake do političke i religijske dominacije poznate vaseljene, nestao je pre devet godina. Njegova deca, blizanci Leto i Ganima, poput oca, poseduju natprirodne sposobnosti i proročke vizije, ali carstvom u ime kuće Atreidavlada njihova tetka, Alija od Noža.

Alijina vlast nije apsolutna, a izdaja i pobuna vrebaju s dve strane. Svrgnuta carska kuća Korino kuje zaveru da se ponovo domogne prestola dok fanatične Slobodnjakena otvorenu pobunu poziva tajanstvena osoba koju zovu Propovednik.

Alija veruje da će proročkim vizijama blizanaca uspeti da očuva svoju vlast, ali Leto i Ganima imaju svoje planove – planove koji uključuju sudbinu čitave vaseljene.

Knjigu je preveo Vuk Perišić.

Božanski car Dine

U Božanskom caru Dine, Herbert kroz priču o spregi vlasti, religije i mitologije, zalazi u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral.

Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek.

U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom.

Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli.

Prevod su uradili: Mia Kefer i Vuk Perišić.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s